Ugovorni zastupnik (punomoćnik) je lice (fizičko ili pravno) koje zastupa vlastodavca (privredno društvo ili preduzetnika) na osnovu zaključenog ugovora o punomoćju.
- Ugovor u ime društva zaključuje njegov zakonski ili statutarni zastupnik, čime ne lišava sebe ovlašćenja da i dalje zastupa društvo (zadržava paralelna ovlašćenja).
Struktura odnosa Ugovorno zastupanje karakteriše se kroz tri pravna odnosa:
- Unutrašnji odnos (Društvo – Punomoćnik): Zasniva se na ugovoru o zastupanju. U pogledu poslovne sposobnosti, punomoćnik (ako je fizičko lice) ne mora biti potpuno poslovno sposoban, ali ne sme biti potpuno poslovno nesposoban.
- Prvi spoljni odnos (Punomoćnik – Treće lice): Zasniva se na punomoćju (jednostranoj izjavi volje društva).
- Ratio legis: Za formu punomoćja važi pravilo paralelizma formi – ako se za pravni posao koji se preduzima traži posebna forma (npr. overa kod beležnika za nepokretnosti), onda i punomoćje mora biti dato u toj formi.
- Drugi spoljni odnos (Društvo – Treće lice): Zasniva se ugovorom koji punomoćnik zaključi. Za treće lice merodavna je sadržina ovlašćenja (punomoćja) koja mu je saopštena, a ne interni ugovor između društva i punomoćnika.
Ograničenja, prekoračenja i prenos ovlašćenja
- Pravila nastupanja: Punomoćnik je dužan da treće lice obavesti da istupa u ime i za račun društva. Međutim, čak i ako to ne učini, ugovor obavezuje društvo ako je treće lice znalo ili moralo znati svojstvo punomoćnika.
- Neovlašćeni zastupnik (Falsus procurator): Lice koje uopšte nema punomoćje. Posao koji zaključi ne obavezuje društvo, osim ako ga društvo naknadno ne odobri (ratifikacija, koja ima povratno dejstvo). Ako odobrenja nema, savesno treće lice ima pravo na naknadu štete direktno od lažnog zastupnika.
- Prekoračenje ovlašćenja: Za razliku od zakonskih zastupnika, prekoračenje ovlašćenja od strane punomoćnika ne obavezuje društvo (društvo ne mora prihvatiti „višak“ posla).
- Ako ga društvo ne odobri naknadno, solidarno je odgovorno sa punomoćnikom za štetu koju pretrpi savesno treće lice.
- Prenos ovlašćenja (Supstitucija): Odnos je strogo ličan, pa punomoćnik po pravilu ne može preneti ovlašćenje na drugog. Izuzeci postoje kada:
- Ima saglasnost vlastodavca (tada imenuje tzv. potpunomoćnika).
- Se nađe u nuždi (posao ne trpi odlaganje, a punomoćnik je sprečen).
Gašenje punomoćja Punomoćje prestaje istekom roka, obavljanjem posla za koji je dato, smrću/gubitkom poslovne sposobnosti ili kroz sledeće specifične situacije:
- Opoziv: Jednostrana izjava društva. Deluje prema trećim licima tek kad za njega saznaju. Zato, ako punomoćnik zaključi posao nakon opoziva, ugovor je punovažan ako je treće lice bilo savesno.
- Otkaz: Jednostrana izjava punomoćnika. Mora ostaviti adekvatan otkazni rok društvu da preuzme poslove, kako ne bi odgovarao za štetu. Oba načina raskida (opoziv i otkaz) su neformalni.
- Statusne promene (Stečaj vs. Likvidacija):
- Kod likvidacije, punomoćje prestaje tek okončanjem postupka i brisanjem društva iz registra.
- Kod stečaja, punomoćje prestaje odmah po otvaranju stečaja zbog povećanog rizika za poverioce, s tim da ga stečajni upravnik može održati na snazi.
