Pojam/Definicija i osnovni principi
- Momenat nastupanja: Pravne posledice statusne promene nastupaju po sili zakona (ex lege) onog dana kada se statusna promena registruje i objavi na internet stranici Agencije za privredne registre (APR).
- Osnovne posledice obuhvataju prenos imovine i obaveza, zamenu udela/akcija, prestanak društva prenosioca, pravila o odgovornosti za obaveze i nastavak rada zaposlenih.
Mehanizam prenosa
- Univerzalna sukcesija: Osnovni mehanizam prenosa! Imovina i obaveze sa prenosioca na sticaoca prelaze kao celina (en bloc).
- Ratio legis: Da se prenos vrši prema opštim pravilima obligacionog prava (singularna sukcesija), bila bi potrebna saglasnost za svaki prenos duga ili ugovora, što bi paralisalo privredu. Ovako, prenos se dešava ipso iure. Ne mogu se preneti samo strogo lična prava i javnopravne dozvole.
- Potpuna vs. Delimična sukcesija:
- Kod pripajanja i spajanja univerzalna sukcesija je potpuna (sve prelazi na jedno društvo).
- Kod podele i izdvajanja sukcesija je delimična (parcijalna).
Srazmerna zamena udela
- Zamena udela/akcija: Članovi društva prenosioca po zakonu postaju članovi društva sticaoca. Stari udeli se poništavaju, izuzev kod izdvajanja gde se stari udeli ne poništavaju već samo srazmerno smanjuju.
- Realna subrogacija: Pravna priroda ove zamene jeste realna subrogacija. Tereti, zaloge i prava trećih lica na starim udelima automatski prelaze na nove udele i na eventualno pravo na novčanu doplatu.
- Izuzeci od obaveze zamene: Zamena se ne vrši kod nesaglasnih članova koji su iskoristili pravo na izlazak, ukoliko bi se zamenom prekršila zabrana stvaranja prividnog kapitala, ili ukoliko se svi članovi dogovore o drugačijoj srazmeri.
Gašenje i sudbina obaveza
- Prestanak bez postupka likvidacije: Kod svih promena (osim izdvajanja), društvo prenosilac se briše iz registra bez likvidacije jer ima pravnog sledbenika. Uzajamna potraživanja društava se gase, a prestaju i funkcije direktorima i zastupnicima.
- Odgovornost za obaveze (Kod podele i izdvajanja): Pošto ovde ostaje više subjekata u životu, zakon strogo reguliše ko i kako vraća dugove:
- Raspoređene obaveze: Društvo sticalac kojem je dug raspoređen odgovara onako kako je odgovarao prenosilac (primarno, neograničeno). Ostala društva sticaoci za taj tuđi dug odgovaraju supsidijarno i ograničeno (do visine neto imovine koju su primili).
- Neraspoređene (zaboravljene) obaveze: Ako je obaveza „zaboravljena“ u planu podele, sva društva sticaoci odgovaraju za nju solidarno i ograničeno (do visine preuzete neto imovine). (Pravilo za neraspoređenu imovinu kod podele glasi: prelazi na sticaoce srazmerno njihovom učešću u preuzetoj neto imovini).
- Specifičnost izdvajanja: Pošto društvo prenosilac ovde ne prestaje da postoji, ono za obaveze nastavlja da odgovara primarno i neograničeno, a sticaoci eventualno odgovaraju solidarno sa njim (ne supsidijarno).
- Izuzetak: Ova zakonska pravila se ne primenjuju ako je poverilac već obezbedio svoja potraživanja nekim drugim putem (npr. zalogom).
- Nastavak rada zaposlenih: Zaposleni po sili zakona, automatski prelaze kod društva sticaoca kome su raspoređeni (poslodavac sledbenik). Sticalac preuzima sve ugovore o radu i opšte akte primenjujući pravila Zakona o radu o promeni poslodavca.
