Zaštita članova u statusnoj promeni: Sistem pravnih mehanizama koji se pružaju članovima/akcionarima privrednih subjekata radi zaštite njihovih imovinskih i upravljačkih prava tokom sprovođenja suštinskih (fundamentalnih) promena u društvu.
- Ratio legis: S obzirom na to da statusne promene izlaze iz okvira redovnog poslovanja i zadiru u samu strukturu i imovinu društva, neophodno je obezbediti ravnotežu između interesa većine koja sprovodi promenu i manjine koja može biti oštećena ili se sa njom ne slaže.
Vrste zaštite Vremenski posmatrano, zaštita se deli na dve osnovne faze:
- Prethodna zaštita (ex ante): Pripada članovima svakog društva koje učestvuje u statusnoj promeni i ostvaruje se pre usvajanja odluke. Ona je individualnog karaktera i obuhvata pravo na obaveštavanje (informisanje) i pravo na odlučivanje o statusnoj promeni.
- Naknadna zaštita (ex post): Obuhvata prava koja se ostvaruju nakon usvajanja odluke o statusnoj promeni i specifično je propisana Zakonom o privrednim društvima (ZPD).
Mehanizmi naknadne zaštite Ovo je centralni deo ispitnog pitanja. Naknadna zaštita obuhvata četiri posebna prava:
1. Pravo na pobijanje odluke o statusnoj promeni
- Pripada članovima svakog društva učesnika u skladu sa opštim pravilima o pobijanju skupštinskih odluka.
- Izuzeci (Zabrana pobijanja): Odluka se ne može pobijati zato što je član nezadovoljan srazmerom zamene udela, niti ako se član već opredelio za pravo na isplatu.
- Primenjivo je samo kod društava kapitala (DOO, AD), jer se kod društava lica (ortačko i komanditno) odluke donose jednoglasno, pa glasanjem „za“ ortaci a priori gube pravo na pobijanje.
2. Pravo na isplatu (Izlazak nesaglasnih članova)
- Pripada isključivo članu društva prenosioca (nikako članovima društva sticaoca!) koji je glasao protiv ili se uzdržao od glasanja za odluku.
- Član ima pravo na izlazak iz društva uz otkup udela/akcija po tržišnoj vrednosti koja se utvrđuje odlukom.
- Ukoliko član smatra da cena nije realna tržišna, može tužbom zahtevati punu vrednost. Presuda u njegovu korist ima erga omnes dejstvo za sve nesaglasne članove iste klase.
- Otkupljeni udeli postaju sopstveni udeli društva sticaoca (osim kod podele/izdvajanja uz osnivanje gde se srazmerno raspodeljuju).
3. Pravo na doplatu (Zaštita imovinske srazmere)
- Pripada isključivo članu društva prenosioca koji je oštećen loše utvrđenom srazmerom zamene udela (kada je tržišna vrednost onoga što dobija manja od onoga što daje).
- Ovo pravo član ima čak i ako je glasao ZA odluku o statusnoj promeni! Tužba se podnosi protiv društva sticaoca.
- Apsolutni limit za ispit: Maksimalan iznos doplate zakonom je ograničen na 10% nominalne vrednosti zamenjenih udela, a isplata se vrši isključivo u novcu.
- Tužba se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana, a uspeh u sporu takođe proizvodi dejstvo i prema ostalim članovima iste klase.
Organi društva (Upravljanje) – 4. Pravo na naknadu štete
- Članovi svakog društva imaju pravo na naknadu štete od članova organa upravljanja.
- Tuženi mogu biti članovi Odbora direktora (kod jednodomnog upravljanja) ili članovi Nadzornog odbora (kod dvodomnog upravljanja).
- Stepen krivice: Oni su solidarno odgovorni za štetu, ali isključivo ako su je prouzrokovali namerno ili krajnjom nepažnjom prilikom pripreme i sprovođenja promene.
- Rok za tužbu je tri godine od dana objavljivanja registracije promene.
Značaj za registraciju
- Blokada registracije: Staturna promena se ne može registrovati (i time okončati) sve dok svi nesaglasni članovi koji su iskoristili pravo na isplatu ne budu u potpunosti isplaćeni!
- Pravna praznina kod gašenja: Ako je statusnom promenom društvo prenosilac prestalo da postoji (izbrisano je bez likvidacije), nastaje procesni problem jer protiv njega više nije moguće podići tužbu za pobijanje odluke. Zato članovi obično traže privremenu meru zabrane registracije odlukе dok traje spor.
