Pravnik

Pravo na postavljanje pitanja je osnovno člansko pravo svakog akcionara da akcionarskom društvu postavi pitanje u vezi sa dnevnim redom sednice Skupštine i da na njega dobije adekvatan odgovor.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Individualno i samokorisno pravo: Pravo pripada svakom pojedinačnom akcionaru i on ga koristi u sopstvenom interesu, pri čemu ne mora da vodi računa o interesima samog društva.
• Neprenosivost: S obzirom na to da je u pitanju člansko pravo, ono nije samostalno prenosivo na treća lica.
• Ratio legis: Ovo pravo nema za cilj samo zadovoljenje potrebe jednog akcionara za informacijom. S obzirom na to da se ostvaruje na sednici, njegov ključni efekat je formiranje i usmeravanje glasačke volje svih prisutnih akcionara. Balans sa interesima društva uspostavlja se kroz zakonske izuzetke kada se odgovor može uskratiti.

Titular i uslovi za vršenje prava

• Titular prava: Pravo na pitanje ima svaki akcionar, bez obzira na broj akcija koje poseduje (dovoljna je i jedna akcija).
  • Ovo pravo je neraskidivo vezano za pravo učešća u radu Skupštine, a ne za pravo glasa. Samim tim, apsolutno pravo na postavljanje pitanja imaju i imaoci povlašćenih akcija, imaoci delimično uplaćenih akcija, lica bez prava glasa, kao i lica koja su prodala akcije nakon „dana akcionara“ (jer su zadržala pravo učešća).
• Materijalni uslov (Veza sa dnevnim redom): Ovo je jedino materijalnopravno ograničenje – pitanje se imperativno mora odnositi na neku od tačaka dnevnog reda. Postoje dve vrste dozvoljenih pitanja:
  1. Direktna pitanja: Odnose se direktno na sadržinu predložene odluke (npr. razjašnjenje nejasnih termina ili dodatno obrazloženje predloga).
  2. Indirektna pitanja o društvu: Odnose se na opšta pitanja o društvu, ali isključivo pod uslovom da je odgovor na njih objektivno neophodan prosečnom akcionaru za pravilnu procenu konkretne tačke dnevnog reda.
• Povezana društva: Ukoliko je na dnevnom redu usvajanje konsolidovanog finansijskog izveštaja, akcionari matičnog društva stiču pravo da postavljaju pitanja i o poslovanju svih zavisnih društava koja su obuhvaćena tim izveštajem.
• Forma i rok: Zakon ne ograničava period postavljanja, ali se po dispozitivnom pravilu pitanja postavljaju tokom same sednice, u usmenoj ili pisanoj formi, bez obaveze akcionara da ih posebno obrazlaže.

Ograničenja internim aktima

• Statut i poslovnik o radu Skupštine mogu bliže urediti proceduru postavljanja pitanja.
• Ovim aktima se pravo akcionara sme ograničiti isključivo radi ostvarivanja sledećih ciljeva: identifikacije akcionara, održavanja reda na sednici (npr. striktno limitiranje broja pitanja na tri ili ograničenje vremena na pet minuta po akcionaru), omogućavanja pripeme uprave, ili radi zaštite poslovne tajne i interesa društva.

Upravljanje i davanje odgovora

• Dužnik obaveze: Iako je obveznik davanja odgovora sâmo društvo, zakon nalaže da konkretne odgovore na sednici u ime društva daju direktor (u jednodomnom sistemu) ili članovi Nadzornog odbora (u dvodomnom sistemu).
• Karakteristike odgovora: Odgovor imperativno mora biti tačan i potpun u meri u kojoj to znanje uprave i priroda pitanja dozvoljavaju, a daje se tokom sednice (logično, pre glasanja o tački na koju se odnosi).
• Razlozi za uskraćivanje odgovora (POZITIVNO PRAVO): Uprava sme da odbije davanje odgovora u samo tri zakonom taksativno navedena slučaja (zatvorena lista):
  1. Ako bi se davanjem odgovora nanela šteta društvu ili sa njim povezanom licu.
  2. Ako bi davanje odgovora predstavljalo krivično delo.
  3. Ako je tačna informacija već dostupna na internet stranici društva (u formi „pitanja i odgovori“) najmanje 7 dana pre održavanja sednice.

Sudska zaštita prava na pitanje

• Ukoliko uprava neopravdano uskrati odgovor, oštećeni akcionar ima pravo na hitnu sudsku zaštitu u vanparničnom postupku.
• Aktivna legitimacija: Predlog sudu može podneti akcionar kome je uskraćen odgovor (pod uslovom da je Skupština na kraju donela odluku o toj tački), ali i svaki drugi prisutni akcionar koji je izjavio na zapisnik da smatra da je odgovor neopravdano uskraćen.
• Rokovi i postupak: Zahtev se podnosi protiv društva u roku od 8 dana od održavanja sednice, a sud odlučuje u narednih 8 dana.
• Ukoliko usvoji zahtev, sud nalaže društvu da u roku od 8 dana dostavi odgovor van sednice predlagaču, što znači da društvo nije u obavezi da zbog toga ponovo saziva novu Skupštinu.