Načelo akuzatornosti (princip optužbe) predstavlja osnovno pravilo krivičnog postupka prema kojem se postupak može pokrenuti i voditi samo na osnovu zahteva ovlašćenog tužioca,.
- Latinska maksima: Nemo iudex sine actore (Nema suda bez tužioca).
- Suština: Procesna inicijativa ne pripada sudu. Sud ne može sam pokrenuti postupak, niti suditi mimo onoga što je navedeno u optužnom aktu,.
Pravna priroda i Funkcije – U savremenom, mešovitom tipu postupka, ovo načelo obezbeđuje strogo odvajanje procesnih funkcija,:
- Funkcija optužbe (Teza): Vrši je ovlašćeni tužilac.
- Funkcija odbrane (Antiteza): Vrši je okrivljeni (uz branioca).
- Funkcija presuđenja (Sinteza): Vrši je sud kao nepristrasni arbitar.
- Ratio legis: Ovo razdvajanje sprečava kumulaciju moći u rukama jednog subjekta (što je bila odlika istorijskog inkvizitorskog postupka) i smatra se elementom pravne države.
Bitni elementi i Dejstva načela – Za postojanje i primenu ovog načela moraju biti ispunjena dva ključna dejstva:
- Inicijalno dejstvo: Postupak se pokreće isključivo podnošenjem odgovarajućeg optužnog akta od strane ovlašćenog tužioca, pod zakonom predviđenim uslovima.
- Napomena: Sam akt nije dovoljan, on mora biti potvrđen odlukom suda da bi se postupak smatrao formalno pokrenutim (npr. naredba o sprovođenju istrage, potvrđivanje optužnice).
- Održavajuće dejstvo: Tužilac mora ostati pri svom zahtevu tokom celog toka postupka.
- Ako tužilac odustane, sud mora obustaviti postupak (sud ne može nastaviti po službenoj dužnosti).
- Tužilac može menjati ili proširivati optužbu u skladu sa zakonom.
Ovlašćeni tužioci Zakon poznaje tri vrste ovlašćenih tužilaca, zavisno od vrste krivičnog dela:
- Javni tužilac: Primarni tužilac za dela koja se gone po službenoj dužnosti (ex officio).
- Oštećeni kao tužilac (Supsidijarni tužilac): Preuzima gonjenje ako javni tužilac nađe da nema osnova za gonjenje kod dela koja se inače gone po službenoj dužnosti.
- Privatni tužilac: Ovlašćen za gonjenje lakših dela za koja zakon propisuje gonjenje po privatnoj tužbi.
Vrste optužnih akata (Materijalizovana optužba) – Optužni akt je procesno sredstvo kojim se inicira postupak. U zavisnosti od vrste postupka, to su,,:
- Opšti postupak: Optužnica.
- Skraćeni postupak: Optužni predlog.
- Postupak po privatnoj tužbi: Privatna tužba.
- Postupak prema maloletnicima: Zahtev za pokretanje pripremnog postupka i Predlog za izricanje krivične sankcije.
- Postupak za mere bezbednosti: Predlog za izricanje mere bezbednosti (medicinskog karaktera).
Važna distinkcija: Predlog oštećenog za gonjenje (kod dela koja se gone po predlogu) nije optužni akt, već samo procesni uslov da bi Javni tužilac mogao da podnese optužni akt.
Izuzetak od načela akuzatornosti – Najizrazitiji izuzetak postoji u postupku prema maloletnicima.
- Situacija: Ako javni tužilac odluči da ne pokrene postupak (bilo zbog nedostatka dokaza ili načela oportuniteta/celishodnosti), oštećeni ne može preuzeti gonjenje kao supsidijarni tužilac.
- Procedura: Oštećeni ili organ starateljstva mogu samo tražiti od veća za maloletnike da odluči o pokretanju postupka.
- Inkvizitorski element: Ako veće odluči da se postupak ipak pokrene, postupak se vodi rešenjem suda (a ne optužnim aktom), a javni tužilac je dužan da učestvuje u postupku iako ga nije inicirao.
- Ratio legis izuzetka: Protektivna priroda postupka i najbolji interes maloletnika (vaspitne mere nemaju primarno represivni karakter).
