Postupak za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude

Objavljeno autor: Ted

1. Predmet i pokretanje postupka

Ovaj postupak se odnosi na prestanak sledećih mera bezbednosti, odnosno pravnih posledica osude:

  • Mere bezbednosti na koje se postupak odnosi:
    • Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti;
    • Zabrana upravljanja motornim vozilom.
  • Pravne posledice osude na koje se postupak odnosi:
    • Zabrana sticanja određenog prava.

Procesna inicijativa i nadležnost:

  • Pokretanje postupka: Postupak se pokreće isključivo po molbi osuđenog ili njegovog branioca.
  • Nadležnost za odlučivanje: O podnetoj molbi odlučuje vanpretresno veće suda koji je sudio u prvom stepenu.
  • Stadijumi postupka: Postupak se odvija kroz dva osnovna stadijuma:
    1. Preliminarni stadijum (prethodna ispitivanja);
    2. Održavanje ročišta za odlučivanje o molbi.

2. Preliminarni stadijum (Prethodna ispitivanja)

Odmah po prijemu molbe, vanpretresno veće vrši formalna i materijalna ispitivanja.

A) Formalno ispitivanje i odbacivanje molbe

Veće donosi rešenje o odbacivanju molbe ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledeća dva alternativna razloga:

  1. Nedozvoljenost procesne inicijative – ako je molba podneta od strane neovlašćenog lica (lica koje nije osuđeni ili njegov branilac).
  2. Kršenje dilatornog roka – ukoliko od dana primenjivanja mere bezbednosti, odnosno od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, nisu protekle tri godine.

B) Materijalno ispitivanje i prikupljanje dokaza

Ukoliko ne odbaci molbu, veće pristupa proverama radi utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza o okolnostima važnim za odluku, a naročito:

  • Da li je osuđeni naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom;
  • Da li je vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela;
  • Izveštaj o ponašanju osuđenog koji veće može zahtevati od:
    • Policije na čijem je području osuđeni boravio nakon izdržane, oproštene ili zastarele kazne;
    • Zavoda u kojem je osuđeni izdržao kaznu.

3. Ročište za odlučivanje o molbi

Nakon sprovedenih prethodnih ispitivanja, dalji postupak se obavezno odvija na ročištu koje naredbom određuje predsednik veća (određujući dan, čas i mesto održavanja).

A) Pozivanje i procesni rokovi

  • Lica koja se pozivaju:
    1. Osuđeni;
    2. Branilac (ako ga osuđeni ima);
    3. Javni tužilac koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi;
    4. Predstavnik zavoda u kojem je osuđeni izdržao kaznu zatvora (poziva se po potrebi).
  • Procesni rok za pozivanje: Između dana dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta mora proteći najmanje osam dana.
  • Upozorenje i posledice nedolaska: Osuđeni se u pozivu izričito upozorava da će se u slučaju njegovog nedolaska ili nedolaska branioca ročište održati u njihovom odsustvu.

B) Tok i struktura ročišta

  1. Iznošenje razloga: Ročište započinje iznošenjem razloga od strane osuđenog ili branioca. Ako su oni odsutni, predsednik veća ukratko izlaže razloge za podnošenje molbe.
  2. Izjašnjenje tužioca: Predsednik veća poziva javnog tužioca da se izjasni o molbi.
  3. Ispitivanje predstavnika zavoda (ukoliko je pozvan): Predsednik veća ga ispituje o:
    • Vladanju osuđenog tokom izdržavanja kazne;
    • Izvršavanju radnih obaveza (shodno radnoj sposobnosti osuđenog);
    • Drugim okolnostima koje ukazuju na opravdanost prestanka mere bezbednosti ili pravne posledice osude.

4. Donošenje odluke i pravni lekovi

  • Odluka suda: Odmah po okončanju ročišta, vanpretresno veće donosi rešenje kojim se molba usvaja ili odbija.
  • Pravo na žalbu: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba.
  • Aktivna legitimacija za žalbu: Žalbu mogu izjaviti:
    • Osuđeni;
    • Branilac;
    • Javni tužilac.

5. Vremenska prepreka za ponovno podnošenje molbe

  • Ukoliko veće donese rešenje kojim se molba odbije, zakon uspostavlja rok u kome se ne može ponovo pokretati postupak.
  • Pravno pravilo: Nova molba se može podneti tek po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju.

Postavi komentar