1. Pravna priroda i osnov odgovornosti države

• Problem greške u postupku: Činjenične i pravne greške državnih organa u krivičnom postupku su uvek moguće. Dok se same odluke u procesnom smislu ispravljaju sistemom redovnih (pre svega žalbom) i vanrednih pravnih lekova, zahtevi elementarne pravičnosti nalažu postojanje kompenzacionih mehanizama za otklanjanje štetnih posledica.
• Pravni osnov: Odgovornost za štetu nastalu neosnovanim lišenjem slobode ili neosnovanom osudom počiva na objektivnoj odgovornosti države. Država ovde vrši specifičnu garantnu funkciju. Ona načelno prihvata dužnost da građanima nadoknadi štetu i neprijatnost koju su joj njeni sopstveni organi naneli, a koja se naknadno nije mogla „opravdati“ pravnosnažnom osuđujućom presudom.

---

2. Aktivna legitimacija (Kategorije ovlašćenih lica)

Pravo na naknadu štete i druga prateća prava po ovom osnovu mogu ostvariti isključivo dve kategorije lica:

1. Lice neosnovano lišeno slobode;
2. Lice koje je neosnovano osuđeno.

---

3. Neosnovano lišenje slobode: Uslovi i izuzeci

A) Uslovi (Ko se smatra neosnovano lišenim slobode)

Status neosnovano lišenog slobode priznaje se licu u sledećim taksativno navedenim procesnim situacijama:

• Lice koje je bilo lišeno slobode, a:
  • nije došlo do pokretanja postupka, ili
  • postupak je pravnosnažnim rešenjem obustavljen, ili
  • optužba je odbijena, ili
  • postupak je pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom.
• Lice koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti:
  • izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od već izdržane kazne, ili
  • izrečena mu je krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili
  • oglašeno je krivim, a oslobođeno od kazne.
• Lice koje je u pritvoru ili na izdržavanju kazne provelo duže vreme nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena.
• Lice koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode, ili mu je lišenje slobode trajalo duže, ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije.

B) Izuzeci (Kada je pravo na naknadu štete isključeno)

Pravo na naknadu štete ne pripada licu u sledećim slučajevima:

• Ako je svojim nedozvoljenim postupcima namerno prouzrokovalo lišenje slobode.
• Ako je do obustave postupka ili odbijajuće presude došlo zato što je u novom postupku oštećeni kao tužilac (odnosno privatni tužilac) odustao od gonjenja ili je oštećeni odustao od predloga, pod uslovom da je do odustanka došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim.
• Ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog.

---

4. Neosnovana osuda: Uslovi, izuzeci i pravilo o sticaju

A) Uslovi (Ko se smatra neosnovano osuđenim)

Neosnovano osuđenim se smatra lice:

• Prema kojem je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija (ili je oglašeno krivim a oslobođeno od kazne), a
• Povodom primene vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen, optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom.

B) Izuzeci (Kada osuđeni gubi pravo na naknadu)

Osuđeni nema pravo na naknadu štete u sledećim situacijama:

1. Ako je svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoju osudu (osim ako je na to bio prinuđen).
2. Ako je do obustave postupka ili odbijanja optužbe došlo zbog toga što je u novom postupku oštećeni kao tužilac (odnosno privatni tužilac) odustao od gonjenja, ili što je oštećeni odustao od predloga, a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim.

C) Pravilo o sticaju krivičnih dela

• U slučaju osude za krivična dela u sticaju, pravo na naknadu štete može se odnositi i na pojedina krivična dela u pogledu kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade.

---

5. Katalog prava i procesni putevi ostvarivanja

Lice koje je pretrpelo neosnovanu osudu ili lišenje slobode ima tri osnovna prava:

1. Pravo na naknadu štete;
2. Pravo na moralno zadovoljenje;
3. Pravo na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja.

Procesna specifičnost: Za ostvarivanje svakog od ovih prava, zakonodavac propisuje poseban, zaseban postupak.

---

6. Sudske mere zaštite tajnosti i sudska rehabilitacija

Kako bi se sprečilo dalje narušavanje časti i ugleda neosnovano osuđenih i lišenih slobode lica, zakon propisuje stroga pravila zaštite:

• Poništavanje upisa u kaznenoj evidenciji: Sud koji je u krivičnom postupku sudio u prvom stepenu dužan je da po službenoj dužnosti donese rešenje o poništavanju upisa neosnovane osude u kaznenoj evidenciji. Ovo rešenje se odmah dostavlja nadležnom organu, a o poništenom upisu se nikome ne smeju davati podaci.
• Zabrana zloupotrebe spisa: Licima kojima je odobreno razmatranje i prepisivanje spisa o neosnovanom lišenju slobode ili osudi, izričito je zabranjeno da te podatke upotrebe na štetu prava oštećenog lica.
• Upozorenje predsednika suda: Predsednik suda ima imperativnu dužnost da upozori lice koje razmatra spise o ovoj zabrani, a to upozorenje se obavezno beleži na spisu uz potpis tog lica.

---

Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete

1. Dve procesne forme (fazni karakter postupka)

Postupak ostarivanja prava na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude odvija se kroz dve sukcesivne procesne forme:

1. Primarna forma (upravni postupak) – vodi se pred odgovarajućim organom državne uprave.
2. Supsidijarna forma (parnični postupak) – vodi se pred nadležnim sudom.

Pravilo uslovljenosti: Pokretanje supsidijarnog postupka pred parničnim sudom striktno je uslovljeno prethodnim vođenjem primarnog postupka pred upravnim organom koji je okončan bezuspešno.

---

2. Primarni (upravni) postupak: Zahtev za mirno rešenje spora

• Obaveza oštećenog: Pre nego što podnese tužbu sudu protiv Republike Srbije, oštećeni ima procesnu dužnost da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.
• Cilj zahteva: Postizanje sporazuma o postojanju štete, kao i o vrsti i visini naknade.
• Nadležno telo: O podnetom zahtevu odlučuje Komisija za naknadu štete, čiji sastav i način rada svojim aktom propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
• Dejstvo na zastarelost: Dok god traje ovaj postupak pred upravnim organom (Komisijom), rok zastarelosti ne teče.

---

3. Supsidijarni (sudski) postupak: Parnica za naknadu štete

Oštećeni može podneti tužbu za naknadu štete nadležnom parničnom sudu pod jednim od dva alternativno propisana uslova:

1. Ako Komisija za naknadu štete ne usvoji njegov zahtev;
2. Ako Komisija uopšte ne odluči o zahtevu u roku od tri meseca od dana njegovog podnošenja.

Pravilo o delimičnom sporazumu: Ukoliko oštećeni i Komisija postignu sporazum samo u pogledu jednog dela zahteva, oštećeni ima pravo da podnese tužbu sudu isključivo u odnosu na preostali (nesporni) deo zahteva.

---

4. Rok zastarelosti potraživanja

• Opšti rok: Pravo na naknadu štete zastareva u roku od tri godine.
• Računanje početka roka: Rok počinje da teče od:
  • Dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude;
  • Dana pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili optužba odbijena;
  • Dana prijema odluke apelacionog suda, ukoliko je povodom žalbe odlučivao neposredno apelacioni sud.

---

5. Pravila o nasleđivanju prava na naknadu

Zakon postavlja stroga ograničenja u pogledu aktivne legitimacije naslednika nakon smrti oštećenog lica:

• Predmet nasleđivanja: Naslednici mogu naslediti isključivo pravo na naknadu imovinske štete.
• Nastavak već pokrenutog postupka: Ako je oštećeni pre smrti već podneo zahtev, njegovi naslednici mogu nastaviti postupak samo u granicama već postavljenog zahteva za imovinsku štetu.
• Pokretanje novog postupka: Ukoliko je oštećeni umro pre isteka roka zastarelosti, a prethodno se nije odrekao zahteva, naslednici mogu pokrenuti postupak u skladu sa opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima.

---

Postupak za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje

1. Osnovna obeležja postupka

• Isključivo na inicijativu stranke: Postupak se pokreće isključivo na zahtev ovlašćenog lica, a nikada po službenoj dužnosti (ex officio).
• Procesna nezavisnost: Zahtev za moralno zadovoljenje može se podneti potpuno nezavisno od toga da li je podnet zahtev za naknadu materijalne/nematerijalne štete.

---

2. Načini ostvarivanja prava (Dve procesne situacije)

Način realizacije ovog prava direktno zavisi od toga da li je konkretan krivični slučaj bio medijski eksponiran ili ne:

A) Kada je slučaj bio predmet medijskog izveštavanja (Javno saopštenje)

Sud će u sredstvima javnog informisanja objaviti saopštenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lišenja slobode ili osude pod sledećim kumulativnim uslovima:

1. Da je slučaj oštećenog lica bio prikazivan preko medija;
2. Da je usled takvog izveštavanja došlo do povrede ugleda tog lica.

B) Kada slučaj nije bio predmet medijskog izveštavanja (Dostavljanje saopštenja)

Ako slučaj nije javno prikazivan, sud će na zahtev oštećenog saopštenje o odluci dostaviti:

• Državnom ili drugom organu;
• Preduzeću, pravnom ili fizičkom licu kod kojeg je oštećeni u radnom odnosu.

---

3. Posebna pravila: Izmena pravne kvalifikacije dela

• Pravo na moralno zadovoljenje može se ostvariti i u specifičnoj situaciji kada se lice formalno ne smatra neosnovano osuđenim.
• Pravilo: Zahtev se može podneti ako je povodom vanrednog pravnog leka izmenjena samo pravna kvalifikacija krivičnog dela, pod uslovom da je usled teže kvalifikacije u ranijoj presudi ugled osuđenog bio teže povređen.

---

4. Nadležnost, rokovi i legitimacija posle smrti

• Nadležnost: Zahtev se podnosi sudu koji je u krivičnom postupku sudio u prvom stepenu, a o njemu odlučuje vanpretresno veće tog suda.
• Rok za podnošenje: Zahtev se mora podneti u prekluzivnom roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti prvostepene odluke (odnosno od dana prijema odluke apelacionog suda ako je on rešavao po žalbi).
• Legitimacija nakon smrti: Ako oštećeni umre, pravo na podnošenje zahteva prelazi na njegove srodnike: bračnog druga (ili vanbračnog partnera / partnera u drugoj trajnoj zajednici života), decu, roditelje, braću i sestre.

---

Postupak za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja

1. Pravna dejstva neosnovane osude ili lišenja slobode na radni status

Licu kome je usled neosnovane osude ili lišenja slobode prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika, država priznaje:

• Radni staž, odnosno staž osiguranja, kao da je svo vreme bilo na radu.
• U ovaj staž se obavezno uračunava i vreme nezaposlenosti do koje je došlo usled ovih okolnosti, pod uslovom da nezaposlenost nije nastala krivicom samog oštećenog lica.
• Penzijski staž: Ovako priznat staž osiguranja se u celini uračunava u penzijski staž.

Obaveza državnih organa: Prilikom svakog rešavanja o pravima koja zavise od dužine staža, svi nadležni organi ili organizacije dužni su da uzmu u obzir ovako priznat staž.

---

2. Procesni mehanizmi ostvarivanja prava

A) Primarni (automatski) zakonski mehanizam

• Predstavlja primarni način ostvarivanja prava gde nadležni organi i organizacije po sili zakona i automatski moraju uvrstiti priznati staž u evidenciju oštećenog.

B) Supsidijarni (sudski) postupak

Ukoliko primarni mehanizam zakaže (odnosno, ako nadležni organ iz bilo kog razloga odbije ili propusti da uzme u obzir priznati staž), oštećeni može pokrenuti sudski postupak:

• Pokretanje: Podnošenjem tužbe na inicijativu oštećenog lica.
• Nadležnost: Postupak se vodi pred nadležnim sudom (onim koji je u parnici nadležan za odlučivanje o naknadi štete).
• Svrha tužbe: Zahteva se da sud presudom utvrdi da je priznavanje vremena staža nastupilo po samom zakonu.
• Pasivna legitimacija (Nužno suparničarstvo): Tužba se mora podneti kumulativno protiv:
  1. Organa ili organizacije koja ospoarava priznati staž, i
  2. Republike Srbije.

---

3. Finansiranje doprinosa

• Za vreme za koje je oštećenom priznat radni staž moraju se uplatiti pripadajući doprinosi.
• Pravilo o isplati: Na zahtev organa ili organizacije kod koje se pravo ostvaruje, ovi doprinosi će se u propisanom iznosu isplatiti direktno iz budžetskih sredstava.