Postupak za puštanje na uslovni otpust

Objavljeno autor: Ted

1. Mesto instituta u sistemu krivičnog procesnog prava

  • Sistematizacija: Ovaj postupak spada u druge postupke koji se uređuju Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) i drugim izvorima prava.
  • Podela: Unutar ove grupe, svrstava se u postupke kojima se uređuju određena pitanja koja nisu striktno krivičnopravnog karaktera, ali su funkcionalno povezana sa drugim krivičnopravnim pitanjima.

2. Osnovne karakteristike postupka i problem neusklađenosti zakona

  • Osnovne karakteristike:
    • Insistira se na raspravnoj prirodi postupka (načelo raspravnosti).
    • Postupak je dodatno usložen uvođenjem specifičnih procesnih pravila.
  • Problem neusklađenosti zakonodavstva: Postoji ozbiljna neusklađenost između krivičnog materijalnog i krivičnog procesnog zakonodavstva. ZKP je nepotrebno i lošom pravnom tehnikom ponovo parafrazirao i ponovio uslove za uslovni otpust koji su već definisani Krivičnim zakonikom (KZ). To je dovelo do situacije da su u ZKP-u propisani drugačiji uslovi u odnosu na one u KZ-u.
  • Pravno rešenje: U praksi, kako iz načelnih razloga, tako i zbog dubioznog procesnog zahteva, prednost uvek treba dati pravilima materijalnog krivičnog prava (KZ).

3. Pokretanje postupka i nadležnost

  • Legitimacija za pokretanje postupka: Postupak se inicira molbom za puštanje na uslovni otpust. Molbu mogu podneti:
    1. Osuđeni koji je издржао две трећине (2/3) izrečene kazne zatvora.
    2. Branilac osuđenog lica.
  • Nadležnost za odlučivanje: O podnetoj molbi odlučuje vanpretresno veće suda koji je sudio u prvom stepenu.

4. Stadijumi postupka

Postupak se odvija u dva osnovna stadijuma:

  1. Postupak prethodnog ispitivanja molbe.
  2. Ročište za odlučivanje o molbi.

FAZA I: Postupak prethodnog ispitivanja molbe

Odmah po prijemu molbe, vanpretresno veće ispituje ispunjenost zakonskih uslova za njeno podnošenje.

  • Odbacivanje molbe: Veće donosi rešenje o odbacivanju molbe ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledećih alternativnih razloga:
    1. Nedozvoljenost molbe – ako je molba podneta od strane neovlašćenog lica (lica koje nije osuđeni ili njegov branilac).
    2. Nenavršenost vremenskog uslova – ako osuđeni nije izdržao 2/3 izrečene kazne zatvora.
    3. Pokušaj bekstva ili bekstvo – ukoliko je osuđeni tokom izdržavanja kazne pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda. (Napomena: Ovaj treći razlog je procesna anomalija jer je ranije postojao u KZ-u, a sada je prepisan u ZKP iako ga u važećem KZ-u više nema).
  • Pribavljanje informacija (ukoliko molba nije odbacena): Ako veće ne odbaci molbu, dužno je da pribavi ključne izveštaje radi ocene svrhe kažnjavanja:
    1. Izveštaj zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu o njegovom vladanju i drugim relevantnim okolnostima.
    2. Izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

FAZA II: Ročište za odlučivanje o molbi

Nakon sprovedenih prethodnih ispitivanja, predsednik veća naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta.

  • Krug lica koja se pozivaju na ročište:
    1. Osuđeni (samo ako predsednik veća oceni da je njegovo prisustvo potrebno).
    2. Branilac (ako ga osuđeni ima).
    3. Javni tužilac koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi.
    4. Predstavnik zavoda u kojem se kazna izdržava (isključivo ako je izveštaj o ponašanju osuđenog pozitivan).
  • Procesni rokovi i upozorenja:
    • Između dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta mora proteći najmanje osam dana.
    • Branilac se izričito upozorava da će se u slučaju njegovog nedolaska ročište održati i u njegovom odsustvu.
  • Tok i struktura ročišta:
    1. Iznošenje razloga: Ročište počinje tako što branilac iznosi razloge za uslovni otpust. Ako branilac nije prisutan ili osuđeni nema branioca, predsednik veća ukratko izlaže razloge iz molbe.
    2. Izjava osuđenog: Ukoliko je osuđeni prisutan na ročištu, predsednik veća uzima izjavu direktno od njega.
    3. Izjašnjenje tužioca: Nakon osuđenog, javni tužilac se poziva da se izjasni o opravdanosti molbe.
    4. Ispitivanje predstavnika zavoda: Ako je pozvan, predstavnik zavoda se ispituje o:
      • Vladanju osuđenog tokom izdržavanja kazne.
      • Izvršavanju radnih obaveza (shodno njegovoj radnoj sposobnosti).
      • Svim drugim okolnostima koje ukazuju na to da je postignuta svrha kažnjavanja.

5. Donošenje odluke i kriterijumi za ocenu

Odmah po završetku ročišta, vanpretresno veće donosi rešenje kojim se molba usvaja ili odbija.

  • Kriterijumi (okolnosti) koje veće mora posebno imati u vidu:
    1. Procenu rizika osuđenog.
    2. Uspešnost u izvršavanju programa postupanja.
    3. Raniju osuđivanost lica.
    4. Životne okolnosti osuđenog.
    5. Očekivano delovanje uslovnog otpusta na osuđenog.
  • Posebne mere uz odluku o usvajanju:
    • Veće u rešenju može obavezati osuđenog da ispuni određene obaveze predviđene krivičnim zakonom.
    • Može se odrediti da osuđeni tokom trajanja uslovnog otpusta bude pod elektronskim nadzorom.

6. Dostavljanje rešenja i pravni lekovi

  • Krug lica i organa kojima se dostavlja rešenje: Rešenje se obavezno dostavlja širokom krugu subjekata radi evidencije i kontrole: osuđenom, braniocu, javnom tužiocu, zavodu za izdržavanje kazne, uputnom sudu, teritorijalno nadležnom sudiji za izvršenje krivičnih sankcija, organu policije, povereniku organa uprave i nadležnom centru za socijalni rad.
  • Pravo na žalbu: Protiv rešenja kojim se molba usvaja ili odbija dozvoljena je žalba.
  • Aktivna legitimacija za žalbu: Žalbu mogu izjaviti:
    • Javni tužilac.
    • Osuđeni.
    • Branilac.

7. Opozivanje uslovnog otpusta

  • Kada se ispune zakonom predviđeni uslovi, može se pokrenuti i voditi postupak za opozivanje uslovnog otpusta.
  • Procesno pravilo: U postupku opozivanja shodno se primenjuju sve odredbe koje važe za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust.

Postavi komentar