Autor: Ted

Zloupotreba položaja odgovornog lica

4. marta 2017.

Izvršilac: odgovorno lice

Radnja izvršenja: iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja i nevršenje svoje dužnosti

Posledica: pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili nanošenje štete drugome

Kazna: (1-3)

  1. osnovni oblik
    • čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugome nanese imovinsku štetu ako time nisu ostvarena obeležja drugog kd
    • radnja izvršenja je alternativno propisana
      • iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja
        • kada odgovorno lice preduzima radnje koje su dozvoljene ali to radi u cilju ostvarivanja nekog sopstvenog ili interesa trećeg lica
      • prekoračenje granica svog ovlašćenja
        • kada preduzima radnje koje su po svojoj prirodi dozvoljene ali spadaju u nadležnost drugog odgovornog lica
        • kada odgovorno lice preduzima radnje za koje je nadležno ali u datom slučaju nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje jer su njegova ovlašćenja u konkretnom slučaju ograničena određenim aktima i interesima
      • nevršenje svoje dužnosti
        • kada odgovorno lice ili propušta vršenje određene radnje iz okvira svog ovlašćenja ili određenu radnju vrši na neadekvatan način tako da ona ne proizvodi odgovarajuće efekte
    • dovršeno je nastupanjem posledice
      • posledica je pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili nanošenje štete drugome
        • korist i šteta mogu biti jedino imovinske prirode
        • Imovinska korist je dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo i isprava u bilo kom obliku kojim se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro
        • Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz kd kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana
      • ako posledica nije nastupila postojaće pokušaj koji nije kažnjiv
    • kd postoji samo ako nisu ostvarena obeležja drugog kd
    • izvršilac je odgovorno lice
      • Odgovorno lice u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.
    • direktni ili eventalni umišljaj
    • 3 meseca do 3 godine
  2. teži oblik
    • ako je izvršenjem osnovnog oblika pribavljena imovinska korist preko 450 hiljada
    • 6 meseci do 5 godina
  3. najteži oblik
    • ako je vrednost imovinske koristi koja je pribavljena veći od milion i petsto hiljada
    • dve do 10 godina

Povreda prava glasanja

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: aktivno izborno pravo, sloboda glasanja i sloboda opredeljenja prilikom glasanja

Izvršilac: lica koja vrše određenu funkciju ili dužnost u vezi sa izborima ili glasanjem / druga lica

Radnja izvršenja: (1-2)

Posledica: povreda aktivnog biračkog prava

Kazna: (1-2)

  1. osnovni oblik
    • ako neko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa
    • radnja izvršenja je alternativno propisana i sastoji se u
      1. neupisivanju nekog lica u spisak glasača
        • vrši se propuštanjem obaveze da se u spisak glasača upiše lice koje z to ispunjava zakonom propisane uslove – radnja nečinjenja
      2. brisanju nekog lica iz spiska glasača
        • aktivna delatnost tj činjenje kojim se iz spiska glasača briše neko lice i pored toga što ispunjava zakonom propisane uslove da bude na spisku glasača
      3. na drugi način sprečavanju ili ometanju nekog lica da glasa
        • može se ostvariti bilo kojim činjenjem ili nečinjenjem koje je podobno da neko lice speči ili omete da glasa
    • potrebno je da se radnja izvršenja vrši nezakonito odnosno protivpravno – suprotno odgovarajučim propisima
    • dovršeno je kada je pasivni subjekt sprečen ili ometen da glasa
      • Sprečavanje podrazumeva onemogućavanje glasanja i ono se podrazumeva u slučajevima neupisivanja u spisak glasača i brisanjem iz tog spiska.
      • Ometanje pretpostavlja da je pasivni subjekt glasao uprkos preduzimanju određenih radnji ali treba smatrati da je kd dovršeno kada je pas subjekt onemogućen da glasa
        • dovršeno kd u svakom slučaju podrazumeva da pas. subjekt nije iskoristio svoje pravo glasanja
    • izvršilac je svako lice
    • zahteva se umišljaj i namera da se drugom onemogući glasanje
      • dovršeno kd pretpostavlja ostvarenje date namere
    • novčana kazna ili zatvor do jedne godine
  2. teži oblik
    • ako neko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za određenog kandidata ili protiv njega, odnosno predloga
    • radnja izvršenja se sastoji u prinuđavanju nekog lica u pogledu vršenja odnosno nevršenja prava glasanja ili u prinuđavanju nekog lica u pogledu opredeljenja
      • Silu i pretnju treba shvatiti kao kod kd prinude
      • Prinuđavanje se odnosi na glasanje na izborima, glasanje o opozivu ili referendumu
      • Izborima se smatraju izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vrše na osnovu Ustava i zakona 
      • Referendumom se smatra izjašnjavanje građana na kojem se odlučuje o pitanjima za koje je to utvrđeno Ustavom ili zakonom
    • kd je dovršeno kada je pasivni subjekt usled prinuđavanja glasao, nije glasao ili ako usled prinuđavanja glasao za određenog kandidata ili protiv njega
    • izvršilac kd može biti bilo koje lice
    • potreban je umišljaj
    • tri meseca do tri godine zatvora 

Proganjanje

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: slobode i prava čoveka i građanina

Izvršilac: bilo koje lice

Radnja izvršenja: praćenje, fizičko približavanje protivno volji, nastojanje uspostavljanje kontakta protiv volje lica, zloupotrebljavanje podataka o ličnosti, pretnja napadom na život telu ili slobodu, druge slične radnje

Posledica: osetno ugrožavanje ličnog života

Kazna: zatvor do 3 godine ili novčana kazna

Unosi ga ZID iz 2016

  • osnovni oblik
    • radnje izvršenja postoje kada se
      • drugo lice neovlašćeno prati ili preduzimaju druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji
      • protivno volji drugog lica nastoji da se sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije
        • veoma je širok krug radnji kojima neko može nastojati da se fizički približi drugom licu ili da s njim uspostavi kontakt
      • zloupotrebljavaju podaci o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga
      • preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica
      • preduzimaju druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju
    • te radnje moraju biti preduzete u toku određenog vremenskog perioda
      • potrebno je ponavljanje određenih radnji, ne može da postoji ako postoji jednokratno
      • ako se radnja preduzme više puta postojaće samo jedno kd
      • ne može se primeniti ni konstrukcija produženog kd i kad je radnja ponavljana u toku dužeg vremenskog perioda
    • tačke 1-4 ne zahtevaju postojanje ikakve posledice
      • preduzimanje tih radnji znači i postojanje dovršenog kd
        • proširuje kriminalnu zonu kod ovog kd
    •  kod drugih sličnih radnji potrebno je da postoji posledica
      • mogućnost da te radnje osetno ugroze lični život lica prema kome se preduzimaju
      • konkretno utvrditi da je preduzeta radnja takva da može da ugrozi lični život na sudu
        • u suprotnom nekažnjivi pokušaj
    • može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem
      • mora da obuhvati sve bitne elemente
      • mora biti svestan da druge slične radnje preuzima na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju i da to hoće
    • novčana kazna ili zatvor do tri godine
  • teži oblik
    • ako je delom iz stava 1 izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili bliskog lica 
    • 3 meseca do 5 godina
  • najteži oblik
    • ako nastupi smrt
    • kazna zatvora 1-10 godina

Sticaj sa ugrožavanjem sigurnosti postoji samo prividno

  • jedno ili drugo delo u zavisnosti od toga šta je u konkretnom slučaju ostvareno
  • kod kd proganjanja pretnja se mora ponavljati a pretiti se može i napadom na slobodu a ne samo na život i telo
  • kod kd ugrožavanja je dovoljno jednokratno upućivanje pretnje
  • kd ugrožavanja ima posledicu što se kod proganjanja ne zahteva

 

Ugrožavanje sigurnosti

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: licna sigurnost bilo kog lica

Izvršilac: bilo koje lice

Radnja izvršenja: ugrožavanje sigurnosti upotrebom pretnje da će se napasti život ili telo nekog lica ili njemu bliskog                                         lica

Posledica: ugrožena sigurnost pasivnog subjekta

Kazna: (1-3)

Lična sigurnost se shvata u subjektivnom smislu, tj. kao osećaj sigurnosti.

  • ako je objektivno bio ugrožen život ili telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica, po pravilu postoji neko drugo teže kd
  • dovoljno je da se pretnjom prouzrukuje osećaj lične nesigurnosti odnosno ugroženosti i nespokojstva
  1. osnovni oblik
    • radnja izvršenja se sastoji u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica čime se ugrožava sigurnost tog lica
      • pretnju treba shvatiti u uobičajenom smislu, kako se inače shvata
        • stavljanje u izgled određenog budućeg zla licu kojem se preti a da pri tom ostvarivanje tog zla na bilo koji način zavisi od volje lica koje preti
        • kvalifikovana pretnja – ona kojom se u izgled stavlja tačno određeno zlo, da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica
        • napad treba shvatiti tako da obuhvata i pretnju povredom kao i pretnju ugrožavanjem života i tela
        • mora biti upućena određenom licu ili određenom krugu lica
          • ako se odnosi na neodređeni broj lica neće postojati ovo kd
      • ako je pretnja izvršena, neće postojati kd ugrožavanja sigunosti već samo LTP ili TTP odnosno kd ubistva
        • prividni idealni sticaj
    • posledica kd je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti
      • nije potrebno da je sigurnost i objektivno bila ugrožena
      • ako pasivni subjekt pretnju ne shvati ozbiljno kd neće postojati
        • može postojati pokušaj koji nije kažnjiv
      • ako pasivni subjekt zbog određenih svojstava (duševno bolesno lice) ne može da shvati ozbiljnost pretnje, nema ovog kd
        • nekažnjivi nepodobni pokušaj
    • može se izvršiti samo s umišljajem
      • mora biti upravljen na ugrožavanje sigurnost pasivnog subjekta
      • ako obuhvata više od toga radiće se o pokušaju nekog težeg kd koje konzumira kd ugrožavanja sigurnosti
    • novčana kazna ili zatvor do godinu dana
  1. teži oblik
    • ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti
      • da je delo učinjeno prema više lica
        • jednom radnjom ugroženo više lica inače se radi o sticaju kd
        • najmanje dva lica
        • pretnja ne mora biti upućena svim licima
          • ne mora pojedinačno niti se zahteva neposredan kontakt učinioca sa svima kojima se preti
          • dovoljno je da je neposredno saopštena samo jednom licu ukoliko se odnosi i na druga tačno određena lica
      • da je izazvalo uznemirenost građana
        • uznemirenost građana je osećaj koji se stvara kod građana s obzirom na način izvršenja odnosno karakter pretnje ako zlo kojim se preti može i njih da ugrozi
        • postoji i kada je ta uznemirenost stvorena kod tačno određenog kruga odnosno grupe lica
      • da je izazvalo teške posledice
        • neodređena i predstavlja primer generalne klauzule
    • u pogledu prve okolnosti je potreban umišljaj a ostalih nehat
    • tri meseca do tri godine
  2. najteži oblik
    • ako je delo učinjeno prema predsedniku republike, narodnom poslaniku, predsedniku vlade, članovima vlade, sudiji ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i njegovom zameniku, advokatu, pol. službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi s poslovima koje obavlja
    • šest meseci do 5 godina

Zlostavljanje i mučenje

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: ljudsko dostojanstvo bilo kog lica

Izvršilac: bilo koje lice / teži oblik ukoliko je učinjeno od strane službenog lica

Radnja izvršenja: zlostavljanje / postupanje na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo

Posledica: povreda ljudskog dostojanstva

Kazna: (1-3)

Ima dva različita oblika i kvalifikovani oblik.

  1. prvi oblik
    • zlostavljanje drugog lica
    • radnja izvršenja je alternativno postavljena kao zlostavljanje ili kao postupanje na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo
      • zlostavljanje je preduzimanje određenih radnji koje kod pasivnog subjekta prouzrukuju određene telesne ili duševne patnje slabijeg intenziteta a koje ne predstavljaju laku telesnu povredu
      • postupanje kojim se vređa ljudsko dostojanstvo su po pravilu više sukcesivnih radnji
        • neophodan je normativan pristup odnosno vrednovanje sa aspekta standarda običaja i drugih shvatanja u sredini
        • nije dovoljno da pasivni subjekt oseti da mu je povređeno dostojanstvo nego da i to bude način koji će se tako i objektivno vrednovati
          • način koji kod jednog građanina s obzirom na važeće norme predstavlja povredu ljudskog dostojanstva
      • za nijansu teže nego laka telesna povreda, pa ne treba previše proširivati radnju izvršenja
    • subjektivna strana zahteva postojanje umišljaja
      • osnov za mišljenje da to može biti samo direktan umišljaj koji obuhvata svest da se radnjom izvršenja vrši zlostava nekog lica ili vređa njegovo ljudsko dostojanstvo i da se to hoće
    • sticaj sa kd prilikom čijeg vršenja dolazi do zlostavljanja
      • laka ili teška telesna povreda – sticaj moguć jer radnja ovog kd ne obuhvata telesno povređivanje
      • ubistvo ili otmica – sticaj bi trebao biti prividan, zlostavljanje otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne ako nije ostvarena kvalifikatorna okolnost
    • zatvor do godinu dana
  2. drugi oblik
    • mučenje, novo kd koje je naša zemlja prihvatila ratifikacijom određenih ugovora
      • Konvencija protiv torture i drugih surovin, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka, Gen. Skupština UN 1987, rat 1991
      • Konvencija o sprečavanju mučenja Saveta Evrope 1987, rat 2003.
    • radnja izvršenja je nanošenje velikog bola ili teških patnji nekom licu upotrebom sile, pretnje ili nekog drugog nedozvoljenog načina s ciljem da se od njega ili nekog drugog dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje, ili da se to ili drugo lice zastraši ili nezakonito kazni
      • alternativno i iz drugih pobuda s tim da su zasnovane na nekom obliku diskriminacije
    • subjektivna strana obuhvata umišljaj i postizanje određenog cilja
      • namera da se od lica koje se muči ili od nekog drugog lica dobije priznanje, iskaz ili neka druga informacija
      • dovoljna je i pobuda
        • radnja mučenja se preduzima jer u odnosu na pas. subjekta postoji neki oblik diskriminacije
    • izvršilac može biti bilo koje lice
      • u praksi pripadnici kriminalnih i drugih organizacija
    • kazna od 6 meseci do 5 godina
    • sporno pitanje sticaja
      • teška telesna povreda – radnja kd mučenja ne obuhvata nužno i nanošenje teških telesnih povreda – sticaj je moguć
      • moguć je i sa kd ubistva i teškog ubistva
        • ako je kvalifikatorna okolnost kod kd teškog ubistva izvršenjem kd mučenja, postojalo bi samo teško ubistvo a ne sticaj ova dva kd
  3. kvalifikovani oblik
    • ako radnju zlostavljanja vrši službeno lice u vršenju službe, zatvor od 3 meseca do 3 godina
    • ako radnju mučenja – 1 do 8 godina

Iznuđivanje iskaza

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: okrivljeni, svedok, veštak ili drugo lice

Izvršilac: službeno lice u vršenju službe

Radnja izvršenja: upotreba sile ili pretnje ili drugog nedopuštenog sredstva u nameri da se iznudi iskaz ili drugu izjava

  • ne traži se da je iskaz ili druga izjava iznuđena
  • dovoljno je da se u toj nameri upotrebila sila ili pretnja ili drugo nedopušteno sredstvo ili način
  • zakonodavac je pre svega imao u vidu krivični postupak ali tumačenje ide u prilog širom shvatanju ovog krivičnog dela
    • spominje se i drugo lice od kojeg se iznuđava iskaz
    • cilj je pružiti kp zaštitu od svakog iznuđivanja iskaza od strane službenog lica u vršenju njegove službe a ne samo u krivičnom postupku

Posledica: je ostvarena kada prinuđeni da izjavu / iskaz

Kazna: (1-2)

Pojam sile i pretnje treba shvatiti kao i kod drugih krivičnih dela kod kojih se one javljaju kao bitno obeležje

  • ZKP izričito zabranjuje upotrebu sile, pretnje ili drugih sličnih sredstava u ispitivanju okrivljenog da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja
    • Druga slična sredstva ili nedopušteni načini su i ona sredstva i načini kojima se može uticati na volju lica koje daje izjavu u meri koja bitno utiče na svest i volju lica koje daje izjavu
    • ne isključuje se mogućnost postojanja određenog uticaja na okrivljenog, svedoka ili drugo lice da daju iskaz odnosno izjavu

KD može izvršiti samo službeno lice i to u vršenju službe.

Mora postojati direktni umišljaj

  • namera je nespojiva sa eventualnim umišljajem

Tekst zakona:

  • Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina.
  1. kvalifikovani oblik
    • ako je vršenje dela iz stava 1 praćeno teškim nasiljem ili
      • teško nasilje je kvalifikatorna okolnost obuhvaćena direktnim umišljajem učinioca
    • ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku npr donošenje osuđujuće presude
      • dovoljan je i nehat za posledice a može postojati i umišljaj ako te teške posledice ne predstavljaju samo kd
    • zatvor od 2 do 10 god.

 

Prinuda

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: sloboda odlučivanja i sloboda delovanja kao jedno od osnovnih prava čoveka

Izvršilac: bilo koje lice

Radnja izvršenja: upotreba sile ili pretnje upravljena na to da drugo lice nešto protiv svoje volje učini ili ne učini ili trpi

  • za svršeno KD prinude nije potrebno da lice prema kome se sila ili pretnja primenjuju do kraja dovrši ono na šta se prinuđava
    • dovoljno je da je tu radnju započelo
  • kd je dovršeno i kada je pasivni subjekt sprečen da donese odluku, odnosno kada je sprečen da je realizuje
  • mora postojati uzročna veza između prinude i onoga na šta se subjekt prinuđava
    • mora postojati određeni odnos između sredstva i cilja prinude
    • sredstva prinude su sila i pretnja
      • Sila
        • može biti apsolutna ili kompulzivna, neposredna ili posredna
        • pojam sile obuhvata upotrebu hipnoze ili omamljujućih sredstava
        • primena fizičke snage u cilju savlađivanja pruženog ili očekivanog otpora – tradicionalni pojam
        • kompulzivna i posredna sila:
          • delovanje na stvar
            • skidanje prozora i vrata sa stana da se stanari isele
        • mora da sadrži minimum fizičkog telesnog u smislu da telesno deluje na prinuđenost
      • pretnja 
        • predstavlja stavljanje u izgled određenog budućeg zla licu kojem se preti a da pri tom ostvarivanje tog zla na bilo koji način zavisi od volje lica koje preti
        • ozbiljnost pretnje treba ocenjivati iz perspektive pasivnog subjekta

Posledica: je ostvarena kada prinuđeni započne ponašanje na koje je prinuđen

  • ukoliko upotrebljena sila ili pretnja nema za posledicu ono ponašanje pasivnog subjekta zbog kojeg je upotrebljena, postojaće pokušaj KD prinude koji, s obzirom na zaprećenu kaznu nije kažnjiv

Kazna: (1-5)

Pasivni subjekt može biti samo fizičko lice

  • ne može biti pravno lice
  • nije nužno da je reč o tačno određenom fizičkom licu
  • može biti veći broj lica koja nisu poimenično određena ako je preduzeta sila ili pretnja bila usmerena na svakog od njih i ako su usled toga bili prinuđeni da nešto učine ili trpe

KD se može izvršiti samo sa direktnim umišljajem

  • umišljaj mora obuhvatiti i konkretno činjenje, nečinjenje ili trpljenje na koje se pasivni subjekt prinuđava

Iako se protivpravnost ne pojavljuje kao posebno obeležje KD prinude, s obzirom da su izvesni oblici prinude dozvoljeni, pre svega kada postoji zakonsko ovlašćenje, treba voditi računa o tome da u konkretnom slučaju ne postoji neki od osnova za isključenje protivpravnosti.

Prinuda se javlja kao radnja izvršenja odnosno kao sredstvo izvršenja drugih kd

  • prividni idealni sticaj pa postoji samo to drugo kd ali upitno da li po osnovu specijaliteta ili supsdijariteta
    • ipak se radi o slučaju specijaliteta pošto nije od značaja na šta se pasivni subjekt prinuđava
  1. osnovni oblik
    • kazna zatvora do 3 godine
  2. prvi kvalifikovani oblik
    • delo iz stava 1 se vrši upotrebom kvalifikovane pretnje ubistvom, teškom telesnom povredom ili otmicom ili kada je učinjeno na svirep način
    • propisana kazna od 6 meseci do 5 godina
  3. drugi kvalifikovani oblik
    • ako usled dela iz stava 1 i 2 nastupi teška telesna povreda ili druge teške posledice
    • 1-10 godina
  4. treći kvalifikovani oblik
    • nastupanje smrti ili kada je prinuda učinjena od strane grupe
    • okolnost da se delo čini od strane grupe mora biti obuhvaćena umišljajem učinioca
    • 3-12 godina
  5. najteži oblik
    • ako je delo od stava 1 do 3 izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe
    • kazna zatvora od 5 do 15 godina

Nedozvoljen prekid trudnoće

4. marta 2017.

Zaštitni objekt:

Izvršilac: svako lice osim bremenite žene koja ne može odgovarati ni kao podstrekač, odnosno pomagač

Radnja izvršenja: (1-4)

Posledica: prekid trudnoće

Kazna: (1-4)

  • ovo krivično delo je blanketnog karaktera
    • ono se vrši protivno propisima o prekidu trudnoće.
    • prekid trudnoće, ako je izvršen u skladu sa propisima, nije inkriminisan
    • za utvrđivanje da li je prekid trudnoće izvršen protivno propisima relevantan je Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi
  • kod trudnoće do navršene desete nedelje navedeni zakon skoro u potpunosti omogućava ostvarivanje tog prava
    • prekid trudnoće dozvoljen je izuzetno i nakon tog perioda, ali samo u slučajevima predviđenim pomenutim zakonom
      1. kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja
      2. kada se na osnovu naučno medicinskog saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima
      3. kada je do začeća došlo izvršenjem kd
  • pobačaj predstavlja uništenje ploda koje može biti izvršeno na različite načine i upotrebom različitih sredstava
    • krivičnopravno je relevantan samo nasilni pobačaj, a ne i spontani pobačaj
  1. osnovni oblik
    • postoji onda kada se pobačaj vrši uz pristanak bremenite žene
      • pristanak mora biti dobrovoljan i dat od punoletne žene koja je svesna značaja prekida trudnoće i to hoće
        • pristanak je isključen pre svega u slučaju upotrebe sile ili pretnje
        • ako je lice mlađe od 16 godina, potrebna je pisana saglasnost roditelja
    • potrebno je da se prekid trudnoće vrši protivno propisima koji regulišu ovu oblast
    • alternativno postavljena radnja izvršenja
      • ostvarena je kada je pobačaj izvršen, započet ili se pak bremenitoj ženi pomagalo u vršenju pobačaja
      • radnja izvršenja je i započinjanje pobačaja
        • sam pokušaj je predviđen kao radnja izvršenja pa pokušaj ovog kd nije moguć
        • nije potrebno da je došlo do uništenja ploda
      • kao radnja izvršenja predviđa se i pomaganje
    • izvršilac je svako lice osim bremenite žene koja ne može odgovarati ni kao posmatrač ni pomagač
    • propisana je kazna od 3 meseca do 3 godine
  2. prvi teži oblik
    • bavljenje vršenjem dela iz stava 1
      • pojam bavljenja – delo izvršeno više puta
      • isključen sticaj kd tj radi se o prividnom realnom sticaju
    • ovaj oblik kd ne bi postojao u slučaju kada je delo samo jedanput izvršeno bez obzira na nameru da se učinilac time bavi
    • propisana kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina
  3. drugi teži oblik
    • u slučaju da je pobačaj izvršen ili započet bez pristanka bremenite žene
      • pristanak je isključen u slučajevima kad bremenita žena nije svesno i voljno pristala na pobačaj
      • ako je žensko lice mlađe od 16 a prekid se vrši bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca
        • ako je uz saglasnost bremenite žene ali bez pisane saglasnosti roditelja postoji osnovni oblik
        • ako roditelj da pisanu saglasnost a nema pristanka ženskog lica mlađeg od 16 kd ne bi postojalo – pisana saglasnost roditelja isključuje protivpravnost
    • radnja izvršenja je ostvarena je kada je pobačaj izvršen ili započet
      • praćeno je upotrebom sile ili pretnje, na prevaran način i sl
        • nije slučaj ako se radi o drugoj vrsti pas. subjekta koji se javlja kod ovog težeg oblika
          • maloletnica mlađa od 16. koja pristaje na prekid ali nedostaje pisana saglasnost roditelja
    • propisan je zatvor od 1 do 8 godina
  4. kvalifikovani oblik
    • ako je usled dela iz stava 1 -3 nastupila smrt, teško narušavanje zdravlja ili druga teška telesna povreda žene nad kojom je vršen prekid trudnoće protivno propisima
    • mora postojati uzročna veza između vršenja nekog od oblika i teže posledice
    • učinilac mora u odnosu na težu posledicu postupati iz nehata
    • kod stava 2, dovoljno je da je bar kod jednog dela došlo do nastupanja teže posledice koja se može pripisati nehatu učinioca
    • propisana kazna kod teže posledice kod vršenja kd iz stava 1 i 2 je zatvor od 1 do 7 godina, a kod vršenja kd iz stava 3 – 2 do 12 godina

Nehatno lišenje života

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: nehatno oduzimanje života čoveku činjenjem ili nečinjenjem

Posledica: smrt čoveka

Kazna: 6 meseci – 5 godina

Ubistvo iz nehata kao privilegovani oblik ubistva.

  • Razlikuje se od osnovnog oblika KD samo prema obliku krivice
    • ovde se kao privilegujuća okolnost javlja nehat
    • intenzitet napada na zaštićeno dobro je znatno manje izražen kod nehatnog ubistva nego kod običnog
    • umišljaj i nehat toliko mogu da promene karakter i težinu kd da se više ne govori o ubistvu iz nehata
  • KD nehatnog lišenja života postoji onda kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom (činjenjem ili nečinjenjem) može drugog da liši života, ali je olako držao da to toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat), kao i u slučaju kada učinilac nije bio svestan da svojom radnjom nekoga može da liši života, iako je prema okolnostima pod kojima je učinio delo i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
    • za postojanje je irelevantno je da li se radi o svesnom ili nesvesnom nehatu
    • vrsta nehata se mora utvrđivati da bi se izvršilo razgraničenje svesnog nehata i eventualnog umišljaja i nesvesnog nehata sa slučajem
    • svesni nehat:
      • česte situacije nepažljivog rukovanja vatrenim oružjem
        • stav sudske prakse je da čak ni u slučajevima najgrublje nepažnje kod rukovanja vatrenim oružjem nema pristanka na posledicu odnosno da nema eventualnog umišljaja
        • u psihološkom smislu ravnodušnost ne znači istovremeno i pristajanje
        • ukoliko se pristanak ne može utvrdtiti od značaja je i normativna, vrednosna ocena učinioca prema posledici
    • nesvesni nehat:
      • ako je postojala dužnost i mogućnost da se predvidi da će se svojom radnjom neko lice lišiti života
      • stvarna zabluda iz nehata – otklonjiva stvarna zabluda
      • neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i nehatno kd
  • KD se može izvršiti i nečinjenjem
    • radi se o nepravom KD nečinjenja koje se vrši propuštanjem dužnog činjenja
    • izvršilac u tom slučaju može biti samo ono lice koje ima položaj garanta
      • koje je bilo dužno da preduzme određeno činjenje i usled čijeg propuštanja je došlo do smrti nekog lica kao posledica ovog KD
    • u odnosu na posledicu mora postojati nehat
      • npr kada je optuženi propustio da pokrije krečanu na svom neograđenom placu u koju je upalo dete i tako izgubilo život
      • opasnost za druga lica koja se mogla i morala otkloniti određenim delovanjem
  •  većina kvalifikatornih okolnosti iz člana 114 (teško ubistvo) je nespojivo sa postojanjem nehata jer zahtevaju umišljaj
    • izuzetak: moguće je zamisliti ubistvo iz nehata službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti ili ubistvo deteta ili bremenite žene
      • u tom slučaju te bi se oklonosti uzele u obzir prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuće, iako se radi o nehatnom delu, jer one objektivno delo čine težim
  • kod krivičnih dela kvalifikovanih težom posledicom, kada mora postojati nehat u odnosu na težu posledicu iz koje proizađe smrt nekog lica
    • dela se ne kvalifikuju kao nehatno lišenje života već prema odgovarajućim odredbama kojima su propisana ta krivična dela

Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce krivičnih dela

4. marta 2017.

Ako neko lice učini krivično delo posle navršenih 18 godina na njega se primenjuje krivično pravo koje važi za punoletne učinioce krivičnih dela, ali postoji mogućnost da se na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima pod određenim uslovima.

Oštro postavljena granica koja je u krivičnom pravu nužna nastoji da se ublaži uvođenjem nove kategorije učinilaca, a to su mlađa punoletna lica koja je uvedena u naše zakonodavstvo 1959. godine

  • nova kategorija učinilaca: od 18. do 21. godine
    • na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima
    • mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera
  • potrebno je da taj status ima kako u vreme izvršenja krivičnog dela, tako i u vreme suđenja
  • potrebno je i da se radi o takvom licu kod koga se može s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem

Mlađem punoletnom licu može se izreći bilo koja od mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom

Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca je izbegavanje primene kazne što ima svoje opravdanje

Uslov je da se može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se postigla izricanjem kazne, u suprotnom nema uslova za izricanje vaspitne mere već će sud izreći kaznu predviđenu za punoletno lice

Mogu mu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom

Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila krivično delo kao maloletnici

4. marta 2017.

Zakon u ovoj situaciji prihvata rešenje koje omogućava izricanje krivičnih sankcija predviđenih za maloletnike

Ako je delo učinio kao maloletnik ZOMUKD isključuje svaku mogućnost suđenja, odnosno izricanja bilo koje krivične sankcije punoletnom licu koje je navršila 21 godinu, a krivično delo izvršilo kao mlađi maloletnik

Ako je reč o licu koje u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu, njemu se može suditi za krivična dela koje je izvršilo kao maloletnik i može mu se izreći vaspitna mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletničkog zatvora

Sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, naročito:

  • težinu učinjenog dela,
  • vreme koje je proisteklo od njegovog izvršenja,
  • svojstva ličnosti,
  • vladanje učinioca,
  • svrhu koju treba postići ovom sankcijom

Ako je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu, može se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto kazne maloletničkog zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda i ovu kaznu bi trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za kaznu maloletničkog zatvora.

Kazna zatvora ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna maloletničkog zatvora

Uz izrečenu sankciju može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti

Uslovni otpust maloletnih učinilaca

4. marta 2017.

Postoji kod kazne maloletničkog zatvora i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom

  • Opravdanost je sporna

Mogućnost uslovnog otpusta je predviđena kod zavodskih vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom; dva uslova:

  1. da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom domu proveo najmanje 6 meseci
  2. može se uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovano očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati

Ovaj institut ima određene specifičnosti kod maloletničkog zatvora

  • dovoljno je da je izdržana najmanje jedna trećina kazne,
  • da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se ona na slobodi dobro vladati i da neće vršiti krivična dela
  • uslovni otpust traje onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne
  • odlučuje sud o njemu
  • može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više posebnih obaveza

Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije

4. marta 2017.

Rehabilitacija predstavlja ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punopravnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti.

To znači da mu se dodeljuje status neosuđivanog lica, a istovremeno i znači pravo osuđenog lica da sama krivična osuda bude brisana iz kaznene evidencije.

Rehabilitacijom prestaju sva negativna pravna dejstva osude.

Negativna pravna dejstva osude posle izdržane, zastarele ili oproštene glavne kazne mogu proizlaziti iz:

  1. Pravnih posledica osude u užem smislu
  2. Primene određenih mera bezbednosti
  3. Upisa osude u kaznenu evidenciju i davanja podataka iz te evidencije
  4. Sporednih ili dopunskih kazni koje se izvršavaju posle izdržane glavne kazne

Potpuna rehabilitacija znači prestanak svih tih negativnih pravnih dejstava koja nastupaju zbog krivične osude, posle izdržane glavne kazne, kao i brisanje odnosno gašenje same osude

Osnovna svrha rehab. jeste reintegracija osuđenog i treba uvek da obuhvati dve stvari: uspostavljanje svih prava osuđenog i stvarno brisanje osude

  • stvarne rehabilitacije nema ako osuda nije brisana

Krivični zakonik razlikuje:

  • Zakonska rehabilitacija
    • nastupa automatski po sili zakona pošto budu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon
    • daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu osuđivana
    • nastaje ako:
      • lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo
      • lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka ne učini novo krivčno delo
    • nastaje i ako od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštena protekne:
      • 3 godine kod osude na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci
      • 5 godina kod osude na kaznu zatvora od 6 meseci do 1 godine
      • 10 godina kod osude na kaznu zatvora od 1 do 3 godine
    • smetnja za nastajanja zakonske rehabilitacije je neizvršena sporedna kazna
  • Sudska rehabilitacija
    • o kojoj odlučuje sud
    • može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora dužu od 3, ali ne dužu od 5 godina
    • kod osude na kaznu zatvora dužu od 5 godina ne može ni pod kojim uslovima nastupiti rehabilitacija
    • uslov za sudsku rehabilitaciju je da je proteklo 10 godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Kod obe vrste smetnju za davanje rehabillitacije predstavlja neizvršena sporedna kazna ili trajanje mere bezbednosti.

U vezi sa rehabilitacijom je i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije – podaci o brisanoj osudi se nikome ne mogu saopštavati.

Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni i podatke o pravnim posledicama osude; u nju se kasnije nose i izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.

Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštavati, tj. osude se stvarno brišu iz kaznene evidencije.

  • krivični zakonik određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije, a to su:
    • sud, javni tužilac i policija u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organ za izvršenje krivičnih sankcija i organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude
  • podaci se mogu davati i organu starateljstva kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti, kao i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela kada je to propisano posebnim zakonom
  • Mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice ili mere bezbednosti

Niko nema pravo da od građana traži da podnose dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti

KZ predviđa mogućnost davanja građanima podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti i daju se građanima na njihov zahtev

Pravne posledice osude

4. marta 2017.

Pravne posledice osude ne samo da nisu krivične sankcije, već i ne predstavljaju druge mere o kojima bi odlučivao sud.

Zbog svog karaktera i cilja (uklanjanje opasnih situacija iz kojih može da proizađe ponovno vršenje krivičnog dela) sporno je da li su bliže kazni ili merama bezbednosti.

Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona. One ne mogu nastupiti kada je izrečena neka blaža krivična sankcija, već samo kada je izrečena kazna zatvora.

  • Ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne
  • Mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene
  • Isključeno je njihovo nastupanje kada je izrečena neka blaža krivična sankcija
  • Može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora

Mogu se svrstati u 2 kategorije:

  • one koje se sastoje u prestanku ili gubitku određenih prava, a to su:
    • Prestanak vršenja javnih funkcija
    • Prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja zvanja, poziva ili zanimanja
    • Gubitak određenih dozvola ili odobrenja
  • one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava, a to su:
    • Zabrana sticanja javnih funkcija
    • Zabrana sticanja određenih zvanja, poziva, zanimanja, unapređenja u službi
    • Zabrana sticanja čina vojnog starešine
    • Zabrana dobijanja dozvola ili odobrenja koja daju državni organi

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude i svojim nastupanjem su konsumirane.

  • ako presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravne posledice osude usklađuje se sa novom odlukom

Za pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava propisan je opšti maksimum – najduže 10 godina, a za pojedine se može propisati i kraće trajanje.

Rehabilitacijom prestaju sve pravne posledice osude.

  • do rehabilitacije može doći i pre nego što istekne vreme trajanja pravnih posledica osude
  • ukoliko nije prestala rehabilitacijom, odluku o prestanku pravnih posledica osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava može doneti sud, kada proteknu 3 godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir:

  • ponašanje osuđenog posle osude
  • da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio stečenu imovinsku korist
  • druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravnih posledica osude

Zaštita oštećenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela

4. marta 2017.

Ukoliko postoji lice koje je oštećeno krivičnim delom, njegovi interesi imaju prednost u odnosu na meru oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom.

U vezi sa odnosom imovinskopravnog zahteva oštećenog i mere oduzimanja imovinske koristi, moguće su 3 situacije:

  • ako je oštećenom u krivičnom postupku dosuđen imovinskopravni zahtev
    • sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog
  • kada imovinskopravni zahtev nije dosuđen u krivičnom postupku, već je oštećeni upućen na parnicu
    • on može tražiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti, pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu
    • ukoliko bude utvrđen njegov zahtev, potrebno je da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti
  • ukoliko oštećeni u postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev
    • on može naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti, ako je radi utvrđenja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist, a najduže u roku od 3 godine od pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi
    • ukoliko njegov zahtev bude utvrđen, potrebno je kao i u prethodnoj situaciji da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti

Mera oduzimanja imovinske koristi je u odnosu na zahtev oštećenog supsidijarnog karaktera – zahtev uvek ima prednost.

Oduzimanje imovinske koristi kada postoji imovinskopravni zahtev oštećenog izriče se samo u slučaju da ta korist prelazi visinu dosuđenog imovinskopravnog zahteva.

U odnosu na određena krivična dela (pre svega iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđa šire mogućnosti za oduzimanje imovine nego KZ.

Za oduzimanje imovine nije neophodno da je utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, već se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika ili trećeg lica koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Donošenje ovog zakona imalo je za cilj upravo da se omogući oduzimanje i one imovine za koju nije utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, što odredbe KZ ne dozvoljavaju.