Veštačenje

Objavljeno autor: Ted

Veštačenje predstavlja dokaznu radnju utvrđivanja činjenica koje su relevantne u krivičnom postupku, a nisu pravnog karaktera, kao i davanje nalaza i mišljenja od strane lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem i veštinama (veštak / ekspert iz odgovarajuće stručne oblasti).

  • Pravni položaj veštaka: Veštak je lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku. On je načelno procesno nezainteresovan za ishod postupka.
  • Predmet veštačenja: Veštačenje se određuje radi:
    1. utvrđivanja neke činjenice u krivičnom postupku, ili
    2. ocene činjenice u postupku.
  • Zabrana veštačenja o pravnim pitanjima: Veštačenje se ne može odrediti radi utvrđivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odlučuje u postupku.

USLOVI ZA ODREĐIVANJE VEŠTAČENJA

Za preduzimanje ove dokazne radnje moraju se ispuniti sledeća dva uslova:

1. Materijalni uslov

  • Suština: Postojanje potrebe da se za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice pribave nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem, onda kada organ postupka tim znanjem ne raspolaže.
  • Karakter uslova: Procena postojanja ove neophodnosti predstavlja stvar faktičke procene organa koji vodi postupak.

2. Formalni uslov

  • Suština: Formalni uslov se ispoljava kroz:
    1. Neophodnost postojanja pisane naredbe organa koji vodi postupak.
    2. Poštovanje zakonom utvrđenog prioritetnog redosleda prilikom određivanja subjekta koji će obaviti veštačenje.

POSTUPAK ODREĐIVANJA VEŠTAČENJA I PRAVNI LEKOVI

  • Pokretanje postupka: Veštačenje određuje organ postupka:
    • po službenoj dužnosti, ili
    • na predlog stranke i branioca.
  • Izuzetak od pismene forme (Usmena naredba): Ako postoji opasnost od odlaganja, veštačenje se može odrediti i usmeno, uz obavezu organa da o tome sastavi službenu belešku.
  • Predlaganje od strane odbrane: Ako veštačenje predlože stranka ili branilac, organ postupka ih može pozvati da:
    • predlože lice, stručnu ustanovu ili državni organ kome treba poveriti veštačenje,
    • postave pitanja na koja veštak treba da odgovori.
  • Predujam za troškove: Ako određivanje veštačenja predlože oklivljeni, njegov branilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, organ postupka može zahtevati da se unapred položi novčani iznos za troškove veštačenja.
  • Pravni lek (Žalba na odbijanje predloga u istrazi):
    • Procesna situacija: Javni tužilac u toku istrage rešenjem odbije predlog oklivljenog ili branioca za određivanje veštačenja.
    • Pravna posledica: Protiv ovog rešenja dopuštena je žalba.
    • Nadležnost i rok: O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od 48 časova.
  • Dostavljanje: Ako veštačenje određuje sud, pismena naredba se obavezno dostavlja i strankama.

SADRŽINA NAREDBE O VEŠTAČENJU

Pismena naredba o veštačenju predstavlja formalni akt koji mora da sadrži sledeće elemente:

A. Obavezni (taksativni) elementi naredbe

  1. naziv organa koji je naredio veštačenje;
  2. ime i prezime veštaka, odnosno naziv stručne ustanove ili državnog organa kome se veštačenje poverava;
  3. označenje predmeta veštačenja;
  4. pitanja na koja veštak treba da odgovori;
  5. obavezu predaje izuzetih i obezbeđenih uzoraka, tragova i sumnjivih materija organu postupka;
  6. rok za podnošenje nalaza i mišljenja;
  7. obavezu dostavljanja nalaza i mišljenja u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke;
  8. upozorenje o tajnosti (da činjenice koje sazna tokom veštačenja predstavljaju tajnu);
  9. upozorenje na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

B. Fakultativni element naredbe

  • Ako stranka u postupku ima stručnog savetnika, u naredbi se obavezno naznačuju njegovo ime i adresa.

SUBJEKTI VEŠTAČENJA I PRAVILA O REDOSLEDU PRIORITETA

  • Broj veštaka: Za veštačenje se po pravilu određuje jedan veštak, a ako je reč o složenom veštačenju – dva ili više veštaka.
  • Pravilo prvenstva pravnog lica: Veštačenje se uvek kada je to moguće poverava odgovarajućem pravnom licu. Fizičko lice se određuje isključivo supsidijarno.
  • Stručna ustanova ili državni organ: Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se ono može obaviti u okviru državnog organa, veštačenje (naročito ako je složenije) će se po pravilu poveriti njima, a ta ustanova/organ potom određuje konkretne stručnjake.

Redosled prioriteta kod određivanja pojedinačnog (individualnog) veštaka:

  1. Stalni veštak: Primarno se određuju lica sa spiska stalnih veštaka.
  2. Drugi individualni stručnjak: Može se odrediti van spiska stalnih veštaka samo ako postoji jedan od tri taksativna razloga:
    • ako postoji opasnost od odlaganja,
    • ako su stalni veštaci sprečeni,
    • ako to zahtevaju druge okolnosti.

Izuzeci za određivanje stranog veštaka:

Za veštaka se samo po izuzetku može odrediti strani državljanin, odnosno strana stručna ustanova ili organ druge države, ukoliko postoji jedan od sledećih alternativnih uslova:

  • ako za tu vrstu veštačenja ne postoji domaći stručnjak, stručna ustanova ili državni organ,
  • ako je to opravdano zbog posebne složenosti slučaja, prirode veštačenja ili drugih važnih okolnosti.

IZUZEĆE VEŠTAKA

1. Razlozi za izuzeće (Podela na tri grupe)

Zakon predviđa tri grupe razloga zbog kojih određeno lice ne može biti određeno za veštaka:

  • Prva grupa: Razlozi koji se utvrđuju analognom primenom zakonskih pravila o izuzeću sudija.
  • Druga grupa: Razlozi koji se tiču shodne primene pravila kojima su određena lica isključena ili oslobođena od dužnosti svedoka.
  • Treća grupa (Poseban razlog za veštake): Za veštaka ne može biti određeno lice koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog, ili je, zajedno sa nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca.

2. Pravne posledice povrede pravila o izuzeću (Nevaljanost dokaza)

  • Apsolutno nevaljan dokaz: Ako je za veštaka bilo određeno lice koje je po zakonu isključeno ili oslobođeno od dužnosti svedočenja, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.
  • Svedok kao veštak (Izuzetak): Lice koje je već ispitano kao svedok nije apsolutno isključeno od mogućnosti da potom bude određeno i kao veštak, mada se to po pravilu neće činiti.

3. Postupak po zahtevu za izuzeće i pravni lek

  • Nadležnost za odlučivanje o žalbi: O žalbi protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka odlučuje:
    • sudija za prethodni postupak, ili
    • vanpretresno veće.
  • Dejstvo žalbe (Ulovno suspenzivno dejstvo): Žalba protiv ovog rešenja odlaže izvršenje veštačenja, samo pod uslovom da ne postoji opasnost od odlaganja.

DUŽNOSTI VEŠTAKA I PROCESNE SANKCIJE ZA NEISPUNJENJE

Veštak ima sledećih šest osnovnih dužnosti u krivičnom postupku:

  1. Dužnost odazivanja pozivu.
  2. Dužnost brižljivog razmatranja predmeta veštačenja.
  3. Dužnost davanja nalaza i mišljenja u roku – rok se određuje u naredbi, a na opravdan zahtev veštaka organ postupka ga može produžiti.
  4. Dužnost polaganja zakletve.
  5. Dužnost tačnog navođenja svega što je zapazio.
  6. Dužnost nepristrasnog iznošenja mišljenja u skladu sa pravilima nauke i veštine.

1. Polaganje zakletve

  • Opšte pravilo: Od veštaka se zahteva da pre početka veštačenja položi zakletvu.
  • Pravilo za stalnog veštaka: Stalni veštak se pre početka veštačenja samo opominje na već položenu zakletvu.
  • Polaganje zakletve pre glavnog pretresa: Izuzetno je dozvoljeno ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga veštak neće moći da dođe na glavni pretres. Zakletva se tada polaže pred javnim tužiocem ili sudom, koji su dužni da u zapisniku obrazlože razloge za to.
  • Tekst zakletve: „Zaklinjem se da ću veštačiti u skladu sa pravilima nauke ili veštine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje.”

2. Procesne sankcije za povredu dužnosti veštaka

Zakon razlikuje dve situacije u zavisnosti od vrste povrede dužnosti:

  • Sankcije u slučaju neopravdanog izostanka (ako uredno pozvani veštak ne dođe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji):
    • Organ postupka može narediti prinudno dovođenje.
    • Sud može izreći novčanu kaznu:
      • individualnom veštaku: do 100.000 dinara.
      • stručnoj ustanovi: do 300.000 dinara.
  • Sankcije u slučaju neopravdanog odbijanja veštačenja (ako veštak nakon upozorenja na posledice bez opravdanog razloga odbije da veštači, ili ne dostavi nalaz i mišljenje u roku):
    • Sud može izreći novčanu kaznu:
      • individualnom veštaku: do 150.000 dinara.
      • stručnoj ustanovi: do 500.000 dinara.
      • Odgovornom licu u državnom organu: Ako veštačenje vrši državni organ, sud može kazniti odgovorno lice novčanom kaznom propisanom za veštaka (do 150.000 dinara).
  • Pravni lek protiv rešenja o novčanoj kazni: Dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće. Izjavljena žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.

PRAVA VEŠTAKA (PODELA)

Veštak u krivičnom postupku ima dve osnovne grupe prava:

1. Prava usmerena na omogućavanje savesnog obavljanja dužnosti

Ova prava služe tome da veštak kvalitetno i stručno izvrši analizu i obuhvataju:

  • Pravo upoznavanja sa predmetom veštačenja.
  • Pravo razmatranja spisa krivičnog predmeta – ovo pravo je uslovno, jer zavisi od odobrenja organa koji vodi postupak.
  • Pravo na dobijanje potrebnih razjašnjenja u vezi sa veštačenjem.
  • Pravo na određenu dokaznu inicijativu – veštak ovo pravo ima samo ako neposredno prisustvuje uviđaju, rekonstrukciji ili drugoj dokaznoj radnji. Tada može:
    • predložiti da se razjasne pojedine okolnosti,
    • sugerisati da se licu koje se saslušava ili ispituje postave određena pitanja,
    • predlagati da se prikupe dokazi ili pribave predmeti i podaci od važnosti za davanje nalaza i mišljenja.

2. Prava koja se odnose na finansijski aspekt veštačenja

  • Pravo na naknadu troškova koji su nastali usled veštačenja.
  • Pravo na nagradu za obavljenu ekspertizu.

POSTUPAK VEŠTAČENJA PREMA SUBJEKTU KOME JE POVERENO (PODELA)

Pravila postupka se razlikuju u zavisnosti od toga da li je veštačenje povereno individualnom stručnjaku ili stručnoj ustanovi/državnom organu.

1. Postupak pred individualnim veštakom (konkretno fizičko lice)

  • Prethodna upozorenja: Pre započinjanja rada, organ postupka upozorava veštaka da je davanje lažnog nalaza i mišljenja krivično delo. Zatim ga poziva da predmet razmotri brižljivo, tačno navede zapažanja i mišljenje iznese nepristrasno.
  • Uloga organa postupka: Organ postupka ima sledeća ovlašćenja:
    1. rukovodi veštačenjem,
    2. pokazuje veštaku predmete koje treba razmotriti,
    3. postavlja pitanja veštaku,
    4. traži objašnjenja povodom datog nalaza i mišljenja.
  • Pravilo o analizi materije: Ako je predmet veštačenja analiza neke materije, veštaku će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo deo te materije. Preostali deo se u potrebnoj količini obezbeđuje za slučaj naknadnih analiza.

2. Postupak kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu

U ovom slučaju važe potpuno drugačija pravila, koja predstavljaju izuzetak od opšteg postupka:

  • Isključenje neposrednog rukovođenja: Organ postupka ne rukovodi neposredno veštačenjem niti mu prisustvuje.
  • Upozorenje rukovodiocu: Organ postupka upozorava rukovodioca ustanove ili državnog organa na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja, kao i na to da u veštačenju ne može učestvovati lice kod koga postoje razlozi za izuzeće.
  • Materijal za veštačenje: Dostavlja se ustanovi ili organu u skladu sa opštim pravilima (samo neophodna količina materije).
  • Prava stranaka: Rukovodilac ustanove ili državnog organa dužan je da stranku, na njen zahtev, obavesti o imenima lica koja će neposredno izvršiti veštačenje.
  • Potpisivanje: Pisani nalaz i mišljenje moraju biti potpisani od strane lica koja su neposredno izvršila veštačenje.
  • Objašnjenja: Organ postupka zadržava pravo da od ustanove/organa traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

NALAZ I MIŠLJENJE VEŠTAKA

1. Forma davanja

  • Usmeni oblik: Odmah se unosi u zapisnik o veštačenju.
  • Pisani oblik: Organ postupka može odobriti veštaku da podnese pisani nalaz i mišljenje u roku koji mu sam odredi.

2. Obavezni (zapisnički) elementi

Zapisnik o veštačenju ili pisani nalaz i mišljenje moraju obavezno da sadrže sledeće elemente:

  1. podatak o tome ko je izvršio veštačenje,
  2. zanimanje, stručnu spremu i specijalnost veštaka,
  3. imena i svojstvo lica koja su prisustvovala veštačenju.

3. Prava stranaka nakon završenog veštačenja

Nakon što se veštačenje završi, za stranke koje nisu prisustvovale toj radnji nastupaju sledeća prava i dužnosti:

  • Pravo na obaveštavanje: Organ postupka ih obaveštava da je veštačenje završeno.
  • Pravo na razgledanje i kopiranje: Stranke imaju pravo da razgledaju i kopiraju zapisnik ili pisani nalaz i mišljenje.
  • Pravo na iznošenje primedbi: Organ postupka im određuje rok u kome mogu da iznesu svoje primedbe na obavljeno veštačenje.

DOPUNSKO I PONOVLJENO VEŠTAČENJE

1. Pojam i procesni osnov

  • Definicija: Dopunsko, odnosno ponovljeno veštačenje predstavlja ponavljanje ekspertskog postupka od strane istog veštaka koji je prethodno već obavio veštačenje u pogledu kojeg je ocenjeno da postoje određeni nedostaci.
  • Procesni osnov: Ova radnja je moguća isključivo na osnovu odluke organa postupka. Donosi je:
    • organ koji je prethodno i odredio konkretno veštačenje (npr. javni tužilac u istrazi), ili
    • organ pred kojim se postupak odvija u narednoj procesnoj fazi (npr. sud nakon što je istraga završena).

2. Razlozi (uslovi) za naređivanje ponovnog veštačenja

Organ postupka će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, narediti da se veštačenje ponovi u sledećim taksativnim slučajevima:

  1. Ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivurečnosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno, ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost.
  2. Ako je mišljenje nejašno ili protivurečno.

NOVO VEŠTAČENJE (ANGAŽOVANJE DRUGOG VEŠTAKA)

  • Definicija: Novo veštačenje predstavlja angažovanje drugog veštaka kako bi on u potpunosti ponovio prethodno već obavljeno veštačenje u odnosu na isti predmet veštačenja.
  • Uslov za određivanje (Supsidijarni karakter): Do određivanja novog veštačenja dolazi supsidijarno i uslovno.
  • Pravna posledica: Sud ili drugi organ postupka će odrediti drugog veštaka tek ako se nedostaci koji se odnose na samo veštačenje (nalaz ili mišljenje) ne mogu otkloniti:
    1. ponovnim ispitivanjem već angažovanog veštaka, ili
    2. dopunskim veštačenjem.

SMEŠTANJE OKRIVLJENOG U ZDRAVSTVENU USTANOVU RADI VEŠTAČENJA

1. Pojam, pravna priroda i svrha mere

  • Pojam i svrha: Smeštanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu je mera koja se određuje ako je to neophodno za svrhu medicinskog veštačenja (pre svega psihijatrijskog veštačenja, ali mogu biti u pitanju i druge vrste medicinskih ekspertiza).
  • Pravna priroda: Predstavlja poseban oblik lišenja slobode koji je funkcionalnog karaktera. Njegova jedina svrha je omogućavanje sprovođenja konkretnog medicinskog veštačenja tokom boravka u ustanovi.

2. Nadležnost i procesna inicijativa

  • Nadležnost za donošenje odluke: Mera se određuje obrazloženim rešenjem koje donosi:
    • sudija za prethodni postupak,
    • predsednik pretresnog veća, ili
    • sudija pojedinac.
  • Procesna inicijativa: Rešenje se donosi:
    • po službenoj dužnosti,
    • na predlog stranke, ili
    • na predlog veštaka.

3. Rokovi trajanja mere

  • Primarni maksimalni rok: Može trajati najduže do 15 dana.
  • Produženi rok: Izuzetno se boravak može produžiti najduže za još 15 dana.
  • Kumulativni uslovi za produženje: Za donošenje odluke o produženju moraju biti ispunjena oba uslova:
    1. mora postojati obrazloženi predlog veštaka, i
    2. mora se pribaviti mišljenje rukovodioca zdravstvene ustanove.

4. Pravni lek (Žalba) i postupak po žalbi

Budući da je reč o obliku lišenja slobode, predviđena je posebna sudska kontrola kroz institut žalbe.

  • Predmet pobijanja: Žalbom se može pobijati rešenje o određivanju smeštanja, kao i rešenje kojim se predlog za smeštanje odbija.
  • Aktivna legitimacija (Pravo na žalbu):
    • Protiv rešenja o određivanju smeštanja: stranke i branilac (u praksi okrivljeni i branilac).
    • Protiv rešenja o odbijanju predloga za smeštanje: lice čiji je predlog odbijen (stranke ili veštak).
  • Rok za izjavljivanje žalbe: 24 časa od trenutka uručenja rešenja.
  • Dejstvo žalbe: Izjavljena žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.
  • Nadležnost i rok za odlučivanje: O žalbi odlučuje vanpretresno veće u kratkom prekluzivnom roku od 48 časova.

5. Odnos prema pritvoru i uračunavanje mere

  • Kombinovanje sa pritvorom: Zakonik dozvoljava kombinovanje ove mere sa pritvorom.
  • Dužnost obaveštavanja: Ako se u zdravstvenu ustanovu smešta okrivljeni koji se već nalazi u pritvoru, nadležni sudija (ili predsednik veća) je dužan da obavesti rukovodioca ustanove o razlozima zbog kojih je pritvor određen. Svrha ove obaveze je preduzimanje potrebnih mera za ostvarivanje svrhe pritvora unutar ustanove.
  • Uračunavanje (Pravna posledica): Vreme koje okrivljeni provede u zdravstvenoj ustanovi obavezno se uračunava u trajanje pritvora, odnosno u kasnije izrečenu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

Vrste veštačenja prema ZKP

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) posebno uređuje četiri specifične vrste veštačenja:

  1. veštačenje telesnih povreda,
  2. veštačenje leša (pregled i obdukcija),
  3. psihijatrijsko veštačenje okrivljenog,
  4. psihijatrijsko veštačenje svedoka.

VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA

A. Materijalni uslov za određivanje

  • Sumnja u odnosu na vrstu i način nastanka telesne povrede.

B. Načini sprovođenja veštačenja (Podela)

Zakonik predviđa dva načina vršenja ovog veštačenja:

  1. Neposredno veštačenje: Svrstava se u primarni način i vrši se po pravilu putem pregleda povređenog lica. Prilikom pregleda, shodno se primenjuju zakonska pravila koja važe za uviđaj lica.
  2. Posredno veštačenje: Vrši se isključivo na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka koji se nalaze u spisima predmeta. Može se odrediti samo ako je ispunjen jedan od dva alternativno propisana uslova:
    • ako neposredan pregled povređenog lica nije moguć, ili
    • ako pregled, po stručnom mišljenju samog veštaka, nije potreban.

C. Dužnosti veštaka i sadržina nalaza i mišljenja

Tokom veštačenja, lekar-veštak ima sledeće stručne i procesne zadatke:

  • Opisivanje i dokumentovanje: Veštak mora tačno opisati sve povrede i, ukoliko je potrebno, sačiniti fotodokumentaciju.
  • Sadržina stručnog mišljenja: Veštak se u svom mišljenju mora precizno izjasniti o:
    • vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu (uzimajući u obzir njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja);
    • tome kakve posledice te povrede obično proizvode, a kakve su u konkretnom slučaju zaista proizvele;
    • sredstvu kojim su povrede nanete i načinu na koji su nastale.
  • Postupanje sa biološkim materijalom: Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni materijal biološkog porekla (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), kao i na tragove i sumnjive materije, da ih opiše i izuzme.
  • Obezbeđivanje uzoraka kod sumnje na trovanje: Ako to organ postupka izričito zahteva, ili ako sam veštak posumnja da je nastupila smrt usled trovanja, dužan je da obezbedi uzorke biološkog porekla (krv, urin, tečnost staklastog tela, telesni organi i dr.).

VEŠTAČENJE LEŠA (PREGLED I OBDUKCIJA)

A. Materijalni uslov za određivanje

Javni tužilac ili sud će odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju leša kada je ispunjen jedan od sledeća tri opciono (alternativno) propisana uslova:

  1. ako postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela;
  2. ako je u trenutku smrti lice bilo lišeno slobode;
  3. ako je identitet leša nepoznat.

B. Posebna pravila o sprovođenju i ekshumaciji

  • Veštačenje van stručne ustanove: Ako se radnja obavlja izvan specijalizovane stručne ustanove, pregled i obdukciju leša će po potrebi izvršiti dva ili više lekara specijalista sudske medicine.
  • Ekshumacija: Ukoliko je leš već pokopan (sahranjen), sud će narediti ekshumaciju radi njegovog pregleda i obdukcije.
    • Nadležnost: Određivanje ekshumacije je u isključivoj nadležnosti suda.

C. Mere i zadaci tokom obdukcije

Prilikom vršenja obdukcije, veštak je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Utvrđivanje identiteta leša: Opisuju se spoljašnje i unutrašnje telesne osobine, uzimaju se otisci papilarnih linija i obezbeđuju uzorci za forenzičko-genetičku analizu (DNK).
  • Izuzimanje biološkog materijala: Veštak opisuje i izuzima nađeni biološki materijal (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), a u slučaju sumnje na trovanje obezbeđuje specifične uzorke (krv, urin, tečnost staklastog tela, telesne organe).
  • Fotodokumentacija: Obavezno se sačinjava fotodokumentacija o pregledu i obdukciji.
  • Sadržina mišljenja o uzroku smrti: Veštak mora navesti poreklo i neposredni uzrok smrti, kao i šta je taj uzrok izazvalo.

D. Specifična pravila analize povreda na lešu

Ako su na lešu pronađene povrede, veštak u mišljenju mora dati odgovore na sledeća pitanja:

  • Da li je povredu nanelo drugo lice, čime, na koji način i koliko vremena pre nastupanja smrti?
  • Da li je ta konkretna povreda prouzrokovala smrt?
  • U slučaju više povreda: Da li su sve nanete istim sredstvom, koja je pojedinačna povreda bila smrtonosna, kakav je redosled njihovog nastanka i da li je smrt nastupila usled njihovog skupnog delovanja?
  • Kvalifikacija uzročnosti: Da li je smrt nastupila zbog same vrste i opšte prirode povrede, ili usled ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povređenog (npr. ranije bolesti), ili usled slučajnih okolnosti pod kojima je povreda naneta?

E. Posebno pravilo za začetak ili novorođenče

Kada se vrši pregled i obdukcija začetka (fetusa) ili novorođenčeta, veštak ima dužnost da pored opštih okolnosti posebno utvrdi i:

  1. starost začetka/novorođenčeta,
  2. sposobnost za vanmaterični život,
  3. uzrok smrti,
  4. da li je rođeno živo ili mrtvo.

PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE OKRIVLJENOG

A. Materijalni uslov za određivanje

Organ postupka donosi naredbu o psihijatrijskom veštačenju okrivljenog ako je ispunjen jedan od dva alternativna uslova:

  1. ako se pojavi sumnja u uračunljivost okrivljenog (nepostojanje uračunljivosti ili smanjena uračunljivost u vreme izvršenja dela);
  2. ako postoji mogućnost da okrivljeni usled duševnih smetnji nije sposoban da učestvuje u postupku.

B. Dužnosti veštaka prilikom ocene uračunljivosti

Ukoliko je veštačenje određeno radi utvrđivanja (ne)uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, veštak ima dužnost da utvrdi tri elementa:

  1. Postojanje biološko-etiološkog osnova: Da li je kod okrivljenog postojala:
    • duševna bolest,
    • privremena duševna poremećenost,
    • zaostali duševni razvoj, ili
    • druga teža duševna poremećenost.
  2. Karakteristike poremećaja: Ukoliko poremećaj postoji, veštak određuje njegovu prirodu, vrstu, stepen i trajnost.
  3. Voluntativni i intelektualni kapacitet: Veštak daje mišljenje o tome kako je utvrđeno duševno stanje uticalo na sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela (intelektualni element) ili da upravlja svojim postupcima (voluntativni element).

C. Dužnosti veštaka prilikom ocene sposobnosti za učešće u postupku

Ukoliko se ocenjuje procesna sposobnost okrivljenog da prati suđenje, veštak ima dužnost da kumulativno utvrdi:

  1. da li kod okrivljenog uopšte postoje duševne smetnje;
  2. da li je okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove pravne posledice, te da samostalno ili uz pomoć branioca aktivno iznosi svoju odbranu.

PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE SVEDOKA

A. Materijalni uslov za određivanje

  • Sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja.

B. Dužnost veštaka

  • Veštak treba da ustanovi da li kod svedoka postoje duševne smetnje i da dâ stručno mišljenje o tome da li je svedok sposoban da svedoči.

C. Kritička analiza instituta i procesni problemi (Pitanje za najvišu ocenu!)

U domaćoj krivičnoprocesnoj teoriji opravdano se kritikuje uvođenje ovog instituta iz sledećih razloga:

  • Preterana psihijatrizacija postupka: Ako se kod svedoka i pojavi sumnja u njegovu sposobnost prenošenja saznanja, to je za sud sasvim dovoljan osnov da, primenom načela slobodne ocene dokaza, samostalno dovede u pitanje dokazni kredibilitet njegovog iskaza, bez potrebe za psihijatrijskim veštačenjem.
  • Opasnost od šikaniranja svedoka: Stranke koje predlažu ovu vrstu veštačenja u praksi mogu koristiti ovaj instrument kao sredstvo pritiska ili šikaniranja svedoka koji im ne ide u prilog.
  • Nepostojanje mehanizma prinude: Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa nikakav procesni mehanizam prinude kojim bi se svedok mogao naterati da se podvrgne psihijatrijskom pregledu ukoliko on to ne želi ili izričito odbija. Insistiranje na prinudnom pregledu predstavljalo bi drastično kršenje osnovnih ljudskih prava svedoka.

Postavi komentar