Oznaka: Veštak

Izvođenje dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam, značaj i osnovne karakteristike dokaznog postupka

  • Definicija i procesni značaj: Dokazni postupak je u sadržinskom smislu najznačajniji deo glavnog pretresa. U ovom stadijumu se izvode dokazi koji služe za utvrđivanje činjeničnog stanja.
  • Pravni ishod: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sud donosi odluku kojom se rešava predmet krivičnog postupka, što je po pravilu odgovarajuća presuda, a po izuzetku može biti i rešenje.
  • Načelo kontradiktornosti: Dokazi se na glavnom pretresu po pravilu izvode na kontradiktoran način. To znači da jedna stranka ima procesnu mogućnost da se oponira dokazima druge strane.
  • Stadijumi dokaznog postupka: Dokazni postupak se odvija kroz sledeća četiri osnovna stadijuma:
    1. početak dokaznog postupka,
    2. predlaganje dokaza,
    3. utvrđivanje redosleda izvođenja dokaza,
    4. izvođenje konkretnih dokaza.
  • Pravilo o prvom dokazu: Na početku četvrtog stadijuma se po pravilu uvek najpre izvodi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuženog – najpre kroz iznošenje odbrane, a potom kroz njegovo saslušanje.

Početak dokaznog postupka i predmet dokazivanja

1. Formalni početak

Započinjanje dokaznog postupka se formalno manifestuje tako što predsednik veća javno objavljuje početak ovog stadijuma.

2. Predmet dokazivanja (Tri grupe činjenica)

U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se dele na tri grupe:

  1. činjenice koje čine obeležje krivičnog dela,
  2. činjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona,
  3. činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.

3. Poseban dokazni režim u slučaju priznanja optuženog

Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, u daljem toku postupka se izmjenjuje dokazni program i izvode se samo dve taksativno određene vrste dokaza:

  • A) Dokazi od kojih zavisi ocena procesne validnosti priznanja. Kada je optuženi priznao delo, dokazi o učiniocu i krivičnom delu se i dalje izvode isključivo ako postoji neka od sledećih alternativnih okolnosti:
    1. osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili
    2. manjkavost priznanja, koja postoji kada je priznanje: nepotpuno, protivrečno, nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • B) Dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivične sankcije i meri kazne.

Predlaganje dokaza i odlučivanje o dokaznim predlozima

1. Aktivna legitimacija i vremenski okvir

  • Nove dokaze mogu predlagati stranke, branilac i oštećeni.
  • Ovaj procesni poduhvat mogu preduzeti sve do završetka glavnog pretresa.
  • U istom roku mogu ponoviti i one dokazne predloge koje je sud ranije već odbio.
  • O izvođenju predloženih dokaza odluku donosi predsednik veća.

2. Obavezno odbijanje dokaznog predloga (Nezakoniti dokazi)

  • Predsednik veća ima striktnu zakonsku dužnost da odbije dokazni predlog ako je on usmeren na izvođenje nezakonitog dokaza.
  • Ova odluka se donosi u formi obrazloženog rešenja.
  • Pojam nezakonitog dokaza: To je dokaz koji bi neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrdjenim međunarodnim ugovorima.

3. Fakultativno odbijanje dokaznog predloga

Predsednik veća može obrazloženim rešenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Prekluzija (Sankcija neblagovremenosti): Ako su predlagači znali za dokaz tokom pripremnog ročišta ili nakon određivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga nisu tada predložili.
  • Irelevantnost: Ako je predlog usmeren na dokazivanje činjenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tiču se obeležja dela niti drugih relevantnih krivičnopravnih/procesnih pitanja).
  • Nepotrebnost dokazivanja: Ako se predlog odnosi na činjenice koje se ne dokazuju, jer je sud ocenio da su te činjenice:
    • opštepoznate,
    • u dovoljnoj meri raspravljene,
    • priznate od strane okrivljenog na način koji ne zahteva dalje dokazivanje, ili
    • da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Odugovlačenje postupka: Ako je izvođenje dokaza očigledno usmereno na odugovlačenje krivičnog postupka.

4. Pravni mehanizmi izmene odluke o odbijanju

Zakon predviđa dva načina na koja se odluka o odbijanju dokaznog predloga može izmeniti:

  • Samostalni opoziv: Predsednik veća može u toku postupka samoinicijativno opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga i odlučiti da se dokaz ipak izvede.
  • Intervencija veća po prigovoru: Povodom prigovora koji podnosi strana čiji je predlog odbijen, veće može doneti odluku kojom preinačuje rešenje predsednika veća i određuje izvođenje tog dokaza.

Redosled izvođenja dokaza

1. Koncepcijska osnova

Dokazni postupak je postavljen na striktno adverzijalnim osnovama, s tim što se određeni dokazi mogu izvesti i po odluci suda, kao i na predlog oštećenog.

2. Zakonski (redovni) redosled izvođenja

Nakon što se obavi saslušanje optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se dokazi izvode po sledećem redosledu:

  1. najpre dokazi koje je predložio tužilac;
  2. potom dokazi koje je predložila odbrana;
  3. zatim dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog;
  4. na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

3. Odstupanja i izuzeci od opšteg redosleda

  • Fleksibilnost redosleda: Ovaj redosled nije apsolutan. Ako postoje opravdani razlozi, predsednik veća može odrediti drugačiji redosled izvođenja i produžiti vreme predviđeno za to.
  • Podaci o osuđivanosti: Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o ranijoj osuđivanosti izvode se u skladu sa opštim redosledom izvođenja dokaza (pod tačkom 4).
    • Izuzetak: Ovi podaci se mogu izvesti mimo ovog redosleda ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka.
  • Ispitivanje oštećenog kao svedoka: Ako oštećeni koji je prisutan na pretresu treba da bude ispitan u svojstvu svedoka, njegovo ispitivanje se obavezno obavlja pre ispitivanja ostalih svedoka.

4. Izjašnjavanje o izvedenim dokazima

  • Nakon što se izvede svaki pojedinačni dokaz, predsednik veća je dužan da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju primedbe na izvedeni dokaz.
  • Ratio legis: Na ovaj način se neposredno ostvaruje i dodatno manifestuje kontradiktorni karakter dokaznog postupka na glavnom pretresu.

Iznošenje odbrane i saslušanje optuženog

Pravni karakter odbrane i procesne dužnosti predsednika veća

  • Pravna priroda odbrane: Optuženi nije dužan da se brani, ali ima pravo na odbranu u svim fazama krivičnog postupka, pa samim tim i na glavnom pretresu kao centralnom procesnom stadijumu.
  • Dužnost pouke: Na samom početku, predsednik veća ima izričitu obavezu da pouči optuženog o njegovim pravima. Pouka se sastoji u tome da se optuženi obaveštava da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete, kao i da može izneti sve činjenice koje mu idu u korist. Nakon pouke, predsednik veća poziva optuženog da iznese svoju odbranu.
  • Pravila iznošenja: Optuženi iznosi svoju odbranu po pravilima koja su u Zakoniku propisana za saslušanje okrivljenog kao dokaznu radnju. Kada optuženi završi izlaganje, predsednik veća ga obavezno pita da li ima još nešto da navede u svoju odbranu.

Struktura saslušanja i redosled postavljanja pitanja

Saslušanje optuženog na glavnom pretresu se po pravnoj strukturi sastoji iz dve sukcesivne faze:

  1. Slobodno izlaganje optuženog: faza u kojoj se optuženi usmeno i neometano izjašnjava o svim navodima optužbe.
  2. Postavljanje pitanja (Uže saslušanje): faza koja nastupa nakon završenog slobodnog izlaganja. Pitanja se optuženom postavljaju prema striktno određenom zakonskom redosledu.

Zakonski redosled postavljanja pitanja:

Pitanja optuženom postavljaju sledeći procesni subjekti ovim redom:

  1. branilac optuženog;
  2. tužilac;
  3. predsednik veća i članovi veća;
  4. oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik;
  5. saoptuženi i njegov branilac;
  6. veštak i stručni savetnik.

Pravila o neposrednom ispitivanju i odobrenju suda:

Zakonik razlikuje dve grupe subjekata u pogledu prava na postavljanje pitanja:

  • Subjekti koji ispituju neposredno (bez odobrenja): Pitanja mogu neposredno postaviti stranke i branilac (branilac, tužilac, saoptuženi, kao i članovi sudskog veća).
  • Subjekti koji ispituju isključivo uz odobrenje: Druga lica, u koja spadaju oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik, mogu neposredno postavljati pitanja optuženom samo uz prethodno odobrenje predsednika veća.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Naš krivični postupak je koncepcijski postavljen tako da je sud uglavnom relativno pasivan u pogledu izvođenja dokaza i više nema formalnu dužnost utvrđivanja istine. Ipak, sud zadržava snažnu kontrolnu i korektivnu ulogu tokom saslušanja optuženog.

1. Dužnost zabrane pitanja i odgovora

Predsednik veća je dužan da zabrani pitanje, ili odgovor na već postavljeno pitanje, u sledećim slučajevima:

  • ako je ono nedozvoljeno;
  • ako se ne odnosi na predmet postupka (irelevantno pitanje).
    • Izuzetak: Pitanje se neće zabraniti ako se njime proverava verodostojnost iskaza optuženog.

2. Definicija nedozvoljenih pitanja

Nedozvoljenim se smatraju sledeća pitanja:

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na netočnoj pretpostavci da je optuženi priznao nešto što zapravo nije priznao;
  • pitanja koja su sugestivnog karaktera (ona kojima se optuženi navodi na željeni odgovor).

3. Zaštita prava stranaka i branioca na kontrolu odluke

  • Prigovor veću: Ukoliko predsednik veća zabrani pitanje ili odgovor, stranke i branilac imaju pravo da zahtevaju da o toj zabrani odluči celokupno veće.
  • Unošenje u zapisnik: Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, to zabranjeno pitanje će se, na izričit zahtev stranke, obavezno uneti u zapisnik.
  • Dopunska pitanja suda: Predsednik veća ima ovlašćenje da optuženom u svakom trenutku postavi pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su mu postavili drugi učesnici.

Obezbeđenje slobodne volje optuženog i pravo na konsultaciju

  • Autonomija iskaza: Iskaz optuženog mora uvek biti u potpunosti proizvod njegove slobodne svesti i neometane volje. Zabranjeni su svi neposredni uticaji u vidu sugerisanja odgovora ili uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Granice savetovanja sa braniocem:
    • Dozvoljeno ponašanje: Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem.
    • Zabranjeno ponašanje (Prepreka): Optuženi se ne može sa braniocem, niti sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će konkretno odgovoriti na već postavljeno pitanje.

Postupanje suda u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza ili ćutanja optuženog

Zakonik precizno reguliše situacije u kojima optuženi na suđenju menja svoju procesnu taktiku ili odbija saradnju.

1. Odstupanje od ranije datog iskaza

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu iznese tvrdnje koje odstupaju od njegovog iskaza datog u ranijim fazama postupka, predsednik veća postupa na sledeći način:

  1. upozorava optuženog na uočenu razliku;
  2. pita ga za razloge tog odstupanja;
  3. donosi odluku o čitanju i reprodukovanju: po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, predsednik veća određuje da se raniji iskaz (ili njegov deo) pročita, odnosno da se reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  4. Širok opseg primene: Ova pravila važe bez obzira na to pred kojim je organom iskaz ranije dat. To može biti iskaz iz istrage dat javnom tužiocu, ili iskaz dat policiji u predistražnom postupku (pod uslovom da je tada saslušan u svojstvu osumnjičenog).
  5. Čitanje na zahtev: Ako se iskaz optuženog doсловно unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo odmah pročita, a obavezno će se pročitati uvek kada to zahtevaju stranka ili branilac.

2. Ćutanje optuženog (Odbijanje iznošenja odbrane)

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu u potpunosti odbije da iznese odbranu ili odbije da odgovara na pojedina postavljena pitanja, primenjuje se sledeća pravna posledica:

  • sud određuje da se pročita njegov raniji iskaz (ili njegov deo), odnosno da se reprodukuje optički ili tonski snimak tog ranijeg iskaza.

Specifičnosti saslušanja u slučaju postojanja saoptuženih

Kada je optužnicom obuhvaćeno više lica u svojstvu saoptuženih (suučesnika), primenjuju se posebna pravila koja omogućavaju kontradiktornost unutar same odbrane.

  • Redosled saslušanja: Saoptuženi se saslušavaju prema redosledu iz optužnice (onaj ko je naveden kao prvi optuženi, prvi iznosi odbranu i prvi se saslušava, a zatim se po istom principu postupa sa ostalima).
  • Problem suprostavljenih interesa: Interesi saoptuženih često nisu jedinstveni; oni mogu teretiti jedan drugog ili imati suprotne stavove o pojedinim pitanjima. Zbog toga zakon omogućava specifične mehanizme kontradiktornog raspravljanja između samih saoptuženih.

Tri zakonska pravila raspravnosti između saoptuženih:

  1. Mogućnost komentisanja iskaza: Optuženog koji je već izneo odbranu, predsednik veća je dužan da upita da li ima nešto da izjasni povodom iskaza onog saoptuženog koji je svoju odbranu izneo kasnije u toku pretresa.
  2. Pravo dokazne inicijative (propitivanje): Svaki saoptuženi ima zakonsko pravo da neposredno postavlja pitanja drugim saoptuženima.
  3. Sudska provera kroz suočenje: Ukoliko se iskazi saoptuženih o istoj okolnosti značajno razlikuju, predsednik veća ima ovlašćenje da sprovede njihovo suočenje radi provere verodostojnosti.

Ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika na glavnom pretresu

Preventivne mere i pravila o prisustvu svedoka u sudnici

  • Pravilo o neprisustvovanju neispitanog svedoka: Svedok koji još uvek nije ispitan, po pravilu, ne može prisustvovati izvođenju dokaza pre svog ispitivanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Onemogućavanje da prethodno izvođenje dokaza (poput ispitivanja drugih svedoka ili veštaka) utiče na sadržinu iskaza još neispitanog svedoka.
  • Režim za ispitana lica: Nakon što budu ispitani, svedoci, veštaci i stručni savetnici ostaju u sudnici.
  • Izuzeci: Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, postupiti na dva načina:
    1. sasvim otpustiti ispitana lica,
    2. narediti da se privremeno udalje iz sudnice (po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti) kako bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Posebna pravila za maloletna lica:
    • Isključenje javnosti: Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
    • Udaljenje iz sudnice: Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, ono će se udaljiti iz sudnice čim njegovo prisustvo više ne bude potrebno.

Pripremne radnje i upozorenja predsednika veća pre ispitivanja

Pre nego što započne ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Sadržina obaveznih upozorenja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika:
    • Krivičnopravne konsekvence: Upozorava se da davanje lažnog iskaza, odnosno davanja lažnog nalaza i mišljenja, predstavlja krivično delo.
    • Prethodno preuzeto obavezivanje: Ukazuje mu se na to da je položio zakletvu pre glavnog pretresa.
    • Centralna dužnost: Svedok se upozorava na dužnost da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a veštak na dužnost da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
  • Poziv na polaganje zakletve: Ako svedok ili veštak nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili ako se radi o stručnom savetniku, predsednik veća ga pre početka ispitivanja poziva da položi zakletvu.

Način ispitivanja i pravo na postavljanje pitanja

  • Shodna primena pravila: Svedok i stručni savetnik se na glavnom pretresu ispituju uz shodnu primenu opštih zajedničkih pravila koja se odnose na ispitivanje svedoka.
  • Izlaganje nalaza veštaka: Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno. Izuzetno, veće mu može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji se potom prilaže zapisniku.
  • Aktivna legitimacija za postavljanje pitanja:
    • Neposredno (bez odobrenja): Pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju stranke (tužilac i optuženi), branilac, predsednik veća i članovi veća.
    • Uz odobrenje predsednika veća: Neposredna pitanja mogu postavljati oštećeni, zakonski zastupnik oštećenog, punomoćnik oštećenog, kao i sam veštak ili stručni savetnik.

Adverzijalni karakter i tri vida ispitivanja svedoka

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je postavljeno na adverzijalan način. To znači da je u pitanju dokazna aktivnost koja primarno pripada strankama. Zakonik razlikuje tri vida ispitivanja svedoka:

  1. Osnovno ispitivanje:
    • To je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka predložila (ili prva predložila).
    • Stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg je ona predložila.
  2. Unakrsno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon osnovnog ispitivanja i koje preduzima suprotna stranka.
    • Svrha: Usmireno je na pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja koji su negativni po suprotnu stranku.
    • Stranka ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga osnovno ispitala suprotna stranka.
  3. Dodatno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon unakrsnog ispitivanja.
    • Za dodatno ispitivanje stranke nemaju bezuslovno pravo, već je ono u potpunosti usklađeno sa odobrenjem predsednika veća.

Pravila o redosledu postavljanja pitanja

Redosled postavljanja pitanja je formalno uređen u zavisnosti od toga ko je predložio izvođenje konkretnog dokaza:

  • Situacija A (Dokaz predložila jedna stranka): Ta stranka najpre vrši osnovno ispitivanje, nakon toga suprotna stranka vrši unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
  • Situacija B (Isti dokaz predložile obe stranke): Smatraće se da je dokaz predložila ona stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu (ta stranka prva vrši osnovno ispitivanje).
  • Situacija C (Ispitivanje odredio sud bez predloga stranaka): Redosled postavljanja pitanja je sledeći:
    1. predsednik i članovi veća,
    2. tužilac,
    3. optuženi i njegov branilac,
    4. veštak ili stručni savetnik.
  • Pravilo za oštećenog i njegovog punomoćnika: Oštećeni ili njegov zajednički zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe o saslušanju optuženog.

1. Zabrana pitanja i odgovora

  • Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, ili se ne odnosi na predmet postupka.
  • Izuzetak: Pitanje koje se ne odnosi na predmet neće se zabraniti ako se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.

2. Sadržina nedozvoljenih pitanja

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što zapravo nije izjavio;
  • pitanja koja predstavljaju navođenje na odgovor (sugestivna pitanja).

3. Posebna pravila za sugestivna pitanja (Izuzetak kod unakrsnog ispitivanja)

  • Pravilo: Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja odnosi se isključivo na osnovno i dodatno ispitivanje.
  • Izuzetak: Sugestivna pitanja (ona koja predstavljaju navođenje na odgovor) se mogu postavljati prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom pretresu.

4. Kontrola odluke predsednika veća i uloga veća

  • Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora odluči celokupno veće.
  • Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, na izričit zahtev stranke u zapisnik će se obavezno uneti zabranjeno pitanje.

5. Dopunska pitanja predsednika veća

  • Predsednik veća može svedoku uvek (tokom bilo kog vida ispitivanja – osnovnog, unakrsnog ili dodatnog) postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su postavili drugi učesnici.

Postupanje u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza

Ukoliko svedok na glavnom pretresu iznese iskaz koji se razlikuje od onog koji je dao u nekoj prethodnoj fazi postupka (npr. u istrazi), shodno se primenjuju pravila koja važe za optuženog:

  1. Predsednik veća upozorava svedoka na uočenu razliku i pita ga za razloge odstupanja.
  2. Predsednik veća po potrebi, po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, donosi odluku da se raniji iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  3. Čitanje zapisnika na zahtev: Predsednik veća može nurediti da se deo zapisnika odmah pročita (naročito ako se iskaz svedoka doсловно unosi u zapisnik), a taj deo će se obavezno pročitati uvek kada to zahteva stranka ili branilac.

Specifična pravila za veštake: Upoznavanje sa sadržinom nalaza bez neposrednog ispitivanja

Veštak se ne mora obavezno neposredno ispitivati na glavnom pretresu, već se pod određenim uslovima može samo prezentovati rezultat veštačenja.

  • Uslovi za izostavljanje neposrednog ispitivanja: Veće može doneti odluku da se veštak ne poziva i ne ispituje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    • ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati (ili nisu potrebna) pojačana ili potpunija objašnjenja.
  • Procesne radnje u slučaju nepozivanja veštaka: Umesto neposrednog ispitivanja, veće donosi odluku da se:
    1. izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili
    2. da predsednik veća (ako oceni da je potrebno) ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
  • Mogućnost naknadnog ispitivanja: Nakon izvođenja drugih dokaza i izjašnjenja (primedbi) stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.

Izdvajanje nezakonitih dokaza tokom glavnog pretresa

Pravni režim nezakonitih dokaza i obaveza izdvajanja

  • Zabrana korišćenja: Na pravno nevaljanim (nezakonitim) dokazima ne može se zasnovati odluka suda o predmetu krivičnog postupka, niti bilo koje drugo relevantno pitanje tokom postupka.
  • Pravilo o spisima: Takvi dokazi, po pravilu, ne smeju uopšte da se nalaze u spisima krivičnog predmeta.
  • Obaveza izdvajanja: Ukoliko se u spisima predmeta ipak nađu materijali koji sadrže nezakonite dokaze, u Zakoniku je načelno propisano da se oni moraju izdvojiti na odgovarajući procesni način (odlukom suda u određenom funkcionalnom obliku) u svakoj fazi krivičnog postupka.

Donošenje odluke o izdvajanju na glavnom pretresu i predmet izdvajanja

  • Nadležnost i forma odluke: Tokom održavanja glavnog pretresa, veće donosi odluku o izdvajanju u formi rešenja.
  • Predmet izdvajanja (Zapisnici koji se moraju izdvojiti): Veće rešenjem odlučuje da se iz spisa izdvoje i odvojeno čuvaju:
    • Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz zakonom predviđenih razloga za odstupanje od načela neposrednosti u objektivnom smislu (npr. situacija kada svedok na samom glavnom pretresu iznosi drugačiji iskaz u odnosu na onaj koji je prethodno dao u istrazi);
    • Zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zajedničkim pravilima smatraju dokazno nevalidnim jer sadrže dokaze koji se po zakonu ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati odluka suda.

Pravni lek, tehničko postupanje i pravne posledice

  • Pravni lek: Protiv rešenja pretresnog veća o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Postupanje nakon pravnosnažnosti: Kada rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, veće sprovodi sledeće tehničke i procesne radnje:
    • izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot;
    • predaje ih na čuvanje sudiji za prethodni postupak;
    • ovi materijali se čuvaju odvojeno od ostalih spisa.
  • Pravna posledica: Izdvojeni dokazi se u daljem toku postupka ne mogu razgledati niti koristiti.

Izuzetak: Opoziv rešenja o izdvajanju i naknadno izvođenje dokaza

Zakonik predviđa mogućnost da pretresno veće naknadno promeni svoj prvobitni stav u pogledu zakonitosti određenog dokaza.

  • Pravo na opoziv: Ako na osnovu izvedenih dokaza oceni da zapravo nije bilo mesta izdvajanju tog dokaza, veće može doneti odluku o opozivu rešenja o izdvajanju.
  • Pravna posledica: Nakon opoziva, veće donosi odluku da se konkretni dokaz ipak izvede na glavnom pretresu.
  • Kumulativni uslovi za opoziv:
    1. Opoziv se može izvršiti isključivo do završetka dokaznog postupka;
    2. Odluka se može doneti samo pod uslovom da protiv prvobitnog rešenja o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.

Završetak dokaznog postupka

Procesne dužnosti predsednika veća pre završetka dokaznog postupka

  • Obavezno propitivanje: Nakon što se izvede i poslednji predloženi dokaz, predsednik veća ima izričitu dužnost da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
  • Aktivna legitimacija: Inicijativu za dopunu dokaznog postupka u ovom trenutku mogu podneti stranke (tužilac i optuženi), branilac i oštećeni.

Kumulativni uslovi za formalni završetak dokaznog postupka

Predsednik veća formalno objavljuje da je dokazni postupak završen tek kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. niko od lica koja imaju pravo na dokaznu inicijativu nije predložio dopunu dokaznog postupka (ili je takav predlog podnesen, ali ga je sud odbio); i
  2. pretresno veće nije donelo odluku da se po sopstvenoj inicijativi izvede još neki dokaz.

Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

22. jula 2026.

Pravna priroda i ratio legis instituta

  • Odnos prema načelu neposrednosti: Shodno objektivnom aspektu načela neposrednosti, pravilo je da se dokazi moraju izvesti neposredno na samom glavnom pretresu. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa predviđeno je kao izuzetak od ovog opšteg pravila.
  • Specifičnost odstupanja: Za razliku od klasičnih izuzetaka gde se na suđenju čita zapisnik o ranije datim iskazima, kod ovog instituta svedoci i veštaci zaista daju svoj iskaz tokom trajanja glavnog pretresa, ali prostorno izvan same sudnice.
  • Upotreba tehničkih sredstava: Ukoliko se ispitivanje sprovodi u toku samog suđenja korišćenjem uređaja za prenos slike i zvuka (dok se lice npr. nalazi u stanu ili bolnici), formalno se uopšte ne odstupa od načela neposrednosti.
  • Ratio legis (Svrha): Ovaj institut predstavlja reakciju pravnog sistema na situacije „više sile“. On omogućava izvođenje dokaza kada svedok ili veštak usled bolesti ili drugih opravdanih razloga nikako ne može pristupiti na glavni pretres.

Procesne pretpostavke i funkcionalna nadležnost

Da bi se sprovelo ispitivanje van glavnog pretresa, moraju biti ispunjeni sledeći zakonski uslovi:

  • Predlog stranaka: Neophodno je da su ispitivanje svedoka ili veštaka prethodno predložile stranke.
  • Opravdanost izostanka: Mora se utvrditi da predloženo lice ne može doći na glavni pretres usled bolesti ili drugih opravdanih razloga.
  • Nadležnost za odlučivanje: Odluku o ispitivanju svedoka ili veštaka van glavnog pretresa donosi predsednik veća.
  • Nadležnost za sprovođenje radnje: Neposredno ispitivanje na terenu ili ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka sprovodi:
    • predsednik veća,
    • sudija član veća, ili
    • sudija za prethodni postupak na čijem se području svedok ili veštak u tom trenutku nalazi.

Procesni položaj i prava stranaka, branioca i oštećenog

Učešće i uloga procesnih subjekata prilikom sprovođenja ove radnje značajno se razlikuju od pravila koja važe na samom glavnom pretresu:

1. Obaveštavanje o radnji i posledice odsustva

  • Stranke, branilac i oštećeni se o vremenu, mestu i načinu ispitivanja samo obaveštavaju, ali se na samu radnju ne pozivaju.
  • Odsustvo procesnih subjekata: Njihovo prisustvo nije uslov za zakonito sprovođenje ispitivanja. Radnja se može validno preduzeti u njihovom odsustvu, pa čak i u prisustvu samo jedne stranke.

2. Položaj optuženog koji je u pritvoru

  • Prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru nije obavezno prilikom ispitivanja svedoka ili veštaka van glavnog pretresa.
  • O potrebi i opravdanosti njegovog prisustva na ovom ispitivanju samostalno odlučuje predsednik veća.

3. Ograničenost dokazne uloge stranaka i odbrane

Ovaj zakonski mehanizam značajno odstupa od redovnog, adverzijalnog načina ispitivanja koji je opšte pravilo na glavnom pretresu.

  • Na glavnom pretresu: Stranke i branioci imaju samostalnu ulogu i dokaznu aktivnost jer sami neposredno vrše osnovno i unakrsno ispitivanje.
  • Van glavnog pretresa: Ispitivanje primarno i samostalno obavlja nadležni sudija. Stranke, branilac i oštećeni imaju limitiranu dokaznu ulogu koja je izjednačena sa njihovim pravima u fazi istrage.
  • Sadržina prava prisutnih lica:
    • Imaju pravo na odgovarajuću dokaznu inicijativu i učešće u izvođenju ovog dokaza.
    • Mogu predložiti sudiji koji vodi ispitivanje da postavi određena pitanja svedoku ili veštaku radi razjašnjenja stvari.
    • Mogu i neposredno postavljati pitanja, ali isključivo uz prethodnu dozvolu sudije.
    • Imaju pravo da zahtevaju da se njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji unesu u zapisnik.

Veštačenje

12. jula 2026.

Veštačenje predstavlja dokaznu radnju utvrđivanja činjenica koje su relevantne u krivičnom postupku, a nisu pravnog karaktera, kao i davanje nalaza i mišljenja od strane lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem i veštinama (veštak / ekspert iz odgovarajuće stručne oblasti).

  • Pravni položaj veštaka: Veštak je lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku. On je načelno procesno nezainteresovan za ishod postupka.
  • Predmet veštačenja: Veštačenje se određuje radi:
    1. utvrđivanja neke činjenice u krivičnom postupku, ili
    2. ocene činjenice u postupku.
  • Zabrana veštačenja o pravnim pitanjima: Veštačenje se ne može odrediti radi utvrđivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odlučuje u postupku.

USLOVI ZA ODREĐIVANJE VEŠTAČENJA

Za preduzimanje ove dokazne radnje moraju se ispuniti sledeća dva uslova:

1. Materijalni uslov

  • Suština: Postojanje potrebe da se za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice pribave nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem, onda kada organ postupka tim znanjem ne raspolaže.
  • Karakter uslova: Procena postojanja ove neophodnosti predstavlja stvar faktičke procene organa koji vodi postupak.

2. Formalni uslov

  • Suština: Formalni uslov se ispoljava kroz:
    1. Neophodnost postojanja pisane naredbe organa koji vodi postupak.
    2. Poštovanje zakonom utvrđenog prioritetnog redosleda prilikom određivanja subjekta koji će obaviti veštačenje.

POSTUPAK ODREĐIVANJA VEŠTAČENJA I PRAVNI LEKOVI

  • Pokretanje postupka: Veštačenje određuje organ postupka:
    • po službenoj dužnosti, ili
    • na predlog stranke i branioca.
  • Izuzetak od pismene forme (Usmena naredba): Ako postoji opasnost od odlaganja, veštačenje se može odrediti i usmeno, uz obavezu organa da o tome sastavi službenu belešku.
  • Predlaganje od strane odbrane: Ako veštačenje predlože stranka ili branilac, organ postupka ih može pozvati da:
    • predlože lice, stručnu ustanovu ili državni organ kome treba poveriti veštačenje,
    • postave pitanja na koja veštak treba da odgovori.
  • Predujam za troškove: Ako određivanje veštačenja predlože oklivljeni, njegov branilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, organ postupka može zahtevati da se unapred položi novčani iznos za troškove veštačenja.
  • Pravni lek (Žalba na odbijanje predloga u istrazi):
    • Procesna situacija: Javni tužilac u toku istrage rešenjem odbije predlog oklivljenog ili branioca za određivanje veštačenja.
    • Pravna posledica: Protiv ovog rešenja dopuštena je žalba.
    • Nadležnost i rok: O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od 48 časova.
  • Dostavljanje: Ako veštačenje određuje sud, pismena naredba se obavezno dostavlja i strankama.

SADRŽINA NAREDBE O VEŠTAČENJU

Pismena naredba o veštačenju predstavlja formalni akt koji mora da sadrži sledeće elemente:

A. Obavezni (taksativni) elementi naredbe

  1. naziv organa koji je naredio veštačenje;
  2. ime i prezime veštaka, odnosno naziv stručne ustanove ili državnog organa kome se veštačenje poverava;
  3. označenje predmeta veštačenja;
  4. pitanja na koja veštak treba da odgovori;
  5. obavezu predaje izuzetih i obezbeđenih uzoraka, tragova i sumnjivih materija organu postupka;
  6. rok za podnošenje nalaza i mišljenja;
  7. obavezu dostavljanja nalaza i mišljenja u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke;
  8. upozorenje o tajnosti (da činjenice koje sazna tokom veštačenja predstavljaju tajnu);
  9. upozorenje na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

B. Fakultativni element naredbe

  • Ako stranka u postupku ima stručnog savetnika, u naredbi se obavezno naznačuju njegovo ime i adresa.

SUBJEKTI VEŠTAČENJA I PRAVILA O REDOSLEDU PRIORITETA

  • Broj veštaka: Za veštačenje se po pravilu određuje jedan veštak, a ako je reč o složenom veštačenju – dva ili više veštaka.
  • Pravilo prvenstva pravnog lica: Veštačenje se uvek kada je to moguće poverava odgovarajućem pravnom licu. Fizičko lice se određuje isključivo supsidijarno.
  • Stručna ustanova ili državni organ: Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se ono može obaviti u okviru državnog organa, veštačenje (naročito ako je složenije) će se po pravilu poveriti njima, a ta ustanova/organ potom određuje konkretne stručnjake.

Redosled prioriteta kod određivanja pojedinačnog (individualnog) veštaka:

  1. Stalni veštak: Primarno se određuju lica sa spiska stalnih veštaka.
  2. Drugi individualni stručnjak: Može se odrediti van spiska stalnih veštaka samo ako postoji jedan od tri taksativna razloga:
    • ako postoji opasnost od odlaganja,
    • ako su stalni veštaci sprečeni,
    • ako to zahtevaju druge okolnosti.

Izuzeci za određivanje stranog veštaka:

Za veštaka se samo po izuzetku može odrediti strani državljanin, odnosno strana stručna ustanova ili organ druge države, ukoliko postoji jedan od sledećih alternativnih uslova:

  • ako za tu vrstu veštačenja ne postoji domaći stručnjak, stručna ustanova ili državni organ,
  • ako je to opravdano zbog posebne složenosti slučaja, prirode veštačenja ili drugih važnih okolnosti.

IZUZEĆE VEŠTAKA

1. Razlozi za izuzeće (Podela na tri grupe)

Zakon predviđa tri grupe razloga zbog kojih određeno lice ne može biti određeno za veštaka:

  • Prva grupa: Razlozi koji se utvrđuju analognom primenom zakonskih pravila o izuzeću sudija.
  • Druga grupa: Razlozi koji se tiču shodne primene pravila kojima su određena lica isključena ili oslobođena od dužnosti svedoka.
  • Treća grupa (Poseban razlog za veštake): Za veštaka ne može biti određeno lice koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog, ili je, zajedno sa nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca.

2. Pravne posledice povrede pravila o izuzeću (Nevaljanost dokaza)

  • Apsolutno nevaljan dokaz: Ako je za veštaka bilo određeno lice koje je po zakonu isključeno ili oslobođeno od dužnosti svedočenja, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.
  • Svedok kao veštak (Izuzetak): Lice koje je već ispitano kao svedok nije apsolutno isključeno od mogućnosti da potom bude određeno i kao veštak, mada se to po pravilu neće činiti.

3. Postupak po zahtevu za izuzeće i pravni lek

  • Nadležnost za odlučivanje o žalbi: O žalbi protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka odlučuje:
    • sudija za prethodni postupak, ili
    • vanpretresno veće.
  • Dejstvo žalbe (Ulovno suspenzivno dejstvo): Žalba protiv ovog rešenja odlaže izvršenje veštačenja, samo pod uslovom da ne postoji opasnost od odlaganja.

DUŽNOSTI VEŠTAKA I PROCESNE SANKCIJE ZA NEISPUNJENJE

Veštak ima sledećih šest osnovnih dužnosti u krivičnom postupku:

  1. Dužnost odazivanja pozivu.
  2. Dužnost brižljivog razmatranja predmeta veštačenja.
  3. Dužnost davanja nalaza i mišljenja u roku – rok se određuje u naredbi, a na opravdan zahtev veštaka organ postupka ga može produžiti.
  4. Dužnost polaganja zakletve.
  5. Dužnost tačnog navođenja svega što je zapazio.
  6. Dužnost nepristrasnog iznošenja mišljenja u skladu sa pravilima nauke i veštine.

1. Polaganje zakletve

  • Opšte pravilo: Od veštaka se zahteva da pre početka veštačenja položi zakletvu.
  • Pravilo za stalnog veštaka: Stalni veštak se pre početka veštačenja samo opominje na već položenu zakletvu.
  • Polaganje zakletve pre glavnog pretresa: Izuzetno je dozvoljeno ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga veštak neće moći da dođe na glavni pretres. Zakletva se tada polaže pred javnim tužiocem ili sudom, koji su dužni da u zapisniku obrazlože razloge za to.
  • Tekst zakletve: „Zaklinjem se da ću veštačiti u skladu sa pravilima nauke ili veštine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje.”

2. Procesne sankcije za povredu dužnosti veštaka

Zakon razlikuje dve situacije u zavisnosti od vrste povrede dužnosti:

  • Sankcije u slučaju neopravdanog izostanka (ako uredno pozvani veštak ne dođe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji):
    • Organ postupka može narediti prinudno dovođenje.
    • Sud može izreći novčanu kaznu:
      • individualnom veštaku: do 100.000 dinara.
      • stručnoj ustanovi: do 300.000 dinara.
  • Sankcije u slučaju neopravdanog odbijanja veštačenja (ako veštak nakon upozorenja na posledice bez opravdanog razloga odbije da veštači, ili ne dostavi nalaz i mišljenje u roku):
    • Sud može izreći novčanu kaznu:
      • individualnom veštaku: do 150.000 dinara.
      • stručnoj ustanovi: do 500.000 dinara.
      • Odgovornom licu u državnom organu: Ako veštačenje vrši državni organ, sud može kazniti odgovorno lice novčanom kaznom propisanom za veštaka (do 150.000 dinara).
  • Pravni lek protiv rešenja o novčanoj kazni: Dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće. Izjavljena žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.

PRAVA VEŠTAKA (PODELA)

Veštak u krivičnom postupku ima dve osnovne grupe prava:

1. Prava usmerena na omogućavanje savesnog obavljanja dužnosti

Ova prava služe tome da veštak kvalitetno i stručno izvrši analizu i obuhvataju:

  • Pravo upoznavanja sa predmetom veštačenja.
  • Pravo razmatranja spisa krivičnog predmeta – ovo pravo je uslovno, jer zavisi od odobrenja organa koji vodi postupak.
  • Pravo na dobijanje potrebnih razjašnjenja u vezi sa veštačenjem.
  • Pravo na određenu dokaznu inicijativu – veštak ovo pravo ima samo ako neposredno prisustvuje uviđaju, rekonstrukciji ili drugoj dokaznoj radnji. Tada može:
    • predložiti da se razjasne pojedine okolnosti,
    • sugerisati da se licu koje se saslušava ili ispituje postave određena pitanja,
    • predlagati da se prikupe dokazi ili pribave predmeti i podaci od važnosti za davanje nalaza i mišljenja.

2. Prava koja se odnose na finansijski aspekt veštačenja

  • Pravo na naknadu troškova koji su nastali usled veštačenja.
  • Pravo na nagradu za obavljenu ekspertizu.

POSTUPAK VEŠTAČENJA PREMA SUBJEKTU KOME JE POVERENO (PODELA)

Pravila postupka se razlikuju u zavisnosti od toga da li je veštačenje povereno individualnom stručnjaku ili stručnoj ustanovi/državnom organu.

1. Postupak pred individualnim veštakom (konkretno fizičko lice)

  • Prethodna upozorenja: Pre započinjanja rada, organ postupka upozorava veštaka da je davanje lažnog nalaza i mišljenja krivično delo. Zatim ga poziva da predmet razmotri brižljivo, tačno navede zapažanja i mišljenje iznese nepristrasno.
  • Uloga organa postupka: Organ postupka ima sledeća ovlašćenja:
    1. rukovodi veštačenjem,
    2. pokazuje veštaku predmete koje treba razmotriti,
    3. postavlja pitanja veštaku,
    4. traži objašnjenja povodom datog nalaza i mišljenja.
  • Pravilo o analizi materije: Ako je predmet veštačenja analiza neke materije, veštaku će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo deo te materije. Preostali deo se u potrebnoj količini obezbeđuje za slučaj naknadnih analiza.

2. Postupak kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu

U ovom slučaju važe potpuno drugačija pravila, koja predstavljaju izuzetak od opšteg postupka:

  • Isključenje neposrednog rukovođenja: Organ postupka ne rukovodi neposredno veštačenjem niti mu prisustvuje.
  • Upozorenje rukovodiocu: Organ postupka upozorava rukovodioca ustanove ili državnog organa na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja, kao i na to da u veštačenju ne može učestvovati lice kod koga postoje razlozi za izuzeće.
  • Materijal za veštačenje: Dostavlja se ustanovi ili organu u skladu sa opštim pravilima (samo neophodna količina materije).
  • Prava stranaka: Rukovodilac ustanove ili državnog organa dužan je da stranku, na njen zahtev, obavesti o imenima lica koja će neposredno izvršiti veštačenje.
  • Potpisivanje: Pisani nalaz i mišljenje moraju biti potpisani od strane lica koja su neposredno izvršila veštačenje.
  • Objašnjenja: Organ postupka zadržava pravo da od ustanove/organa traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

NALAZ I MIŠLJENJE VEŠTAKA

1. Forma davanja

  • Usmeni oblik: Odmah se unosi u zapisnik o veštačenju.
  • Pisani oblik: Organ postupka može odobriti veštaku da podnese pisani nalaz i mišljenje u roku koji mu sam odredi.

2. Obavezni (zapisnički) elementi

Zapisnik o veštačenju ili pisani nalaz i mišljenje moraju obavezno da sadrže sledeće elemente:

  1. podatak o tome ko je izvršio veštačenje,
  2. zanimanje, stručnu spremu i specijalnost veštaka,
  3. imena i svojstvo lica koja su prisustvovala veštačenju.

3. Prava stranaka nakon završenog veštačenja

Nakon što se veštačenje završi, za stranke koje nisu prisustvovale toj radnji nastupaju sledeća prava i dužnosti:

  • Pravo na obaveštavanje: Organ postupka ih obaveštava da je veštačenje završeno.
  • Pravo na razgledanje i kopiranje: Stranke imaju pravo da razgledaju i kopiraju zapisnik ili pisani nalaz i mišljenje.
  • Pravo na iznošenje primedbi: Organ postupka im određuje rok u kome mogu da iznesu svoje primedbe na obavljeno veštačenje.

DOPUNSKO I PONOVLJENO VEŠTAČENJE

1. Pojam i procesni osnov

  • Definicija: Dopunsko, odnosno ponovljeno veštačenje predstavlja ponavljanje ekspertskog postupka od strane istog veštaka koji je prethodno već obavio veštačenje u pogledu kojeg je ocenjeno da postoje određeni nedostaci.
  • Procesni osnov: Ova radnja je moguća isključivo na osnovu odluke organa postupka. Donosi je:
    • organ koji je prethodno i odredio konkretno veštačenje (npr. javni tužilac u istrazi), ili
    • organ pred kojim se postupak odvija u narednoj procesnoj fazi (npr. sud nakon što je istraga završena).

2. Razlozi (uslovi) za naređivanje ponovnog veštačenja

Organ postupka će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, narediti da se veštačenje ponovi u sledećim taksativnim slučajevima:

  1. Ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivurečnosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno, ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost.
  2. Ako je mišljenje nejašno ili protivurečno.

NOVO VEŠTAČENJE (ANGAŽOVANJE DRUGOG VEŠTAKA)

  • Definicija: Novo veštačenje predstavlja angažovanje drugog veštaka kako bi on u potpunosti ponovio prethodno već obavljeno veštačenje u odnosu na isti predmet veštačenja.
  • Uslov za određivanje (Supsidijarni karakter): Do određivanja novog veštačenja dolazi supsidijarno i uslovno.
  • Pravna posledica: Sud ili drugi organ postupka će odrediti drugog veštaka tek ako se nedostaci koji se odnose na samo veštačenje (nalaz ili mišljenje) ne mogu otkloniti:
    1. ponovnim ispitivanjem već angažovanog veštaka, ili
    2. dopunskim veštačenjem.

SMEŠTANJE OKRIVLJENOG U ZDRAVSTVENU USTANOVU RADI VEŠTAČENJA

1. Pojam, pravna priroda i svrha mere

  • Pojam i svrha: Smeštanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu je mera koja se određuje ako je to neophodno za svrhu medicinskog veštačenja (pre svega psihijatrijskog veštačenja, ali mogu biti u pitanju i druge vrste medicinskih ekspertiza).
  • Pravna priroda: Predstavlja poseban oblik lišenja slobode koji je funkcionalnog karaktera. Njegova jedina svrha je omogućavanje sprovođenja konkretnog medicinskog veštačenja tokom boravka u ustanovi.

2. Nadležnost i procesna inicijativa

  • Nadležnost za donošenje odluke: Mera se određuje obrazloženim rešenjem koje donosi:
    • sudija za prethodni postupak,
    • predsednik pretresnog veća, ili
    • sudija pojedinac.
  • Procesna inicijativa: Rešenje se donosi:
    • po službenoj dužnosti,
    • na predlog stranke, ili
    • na predlog veštaka.

3. Rokovi trajanja mere

  • Primarni maksimalni rok: Može trajati najduže do 15 dana.
  • Produženi rok: Izuzetno se boravak može produžiti najduže za još 15 dana.
  • Kumulativni uslovi za produženje: Za donošenje odluke o produženju moraju biti ispunjena oba uslova:
    1. mora postojati obrazloženi predlog veštaka, i
    2. mora se pribaviti mišljenje rukovodioca zdravstvene ustanove.

4. Pravni lek (Žalba) i postupak po žalbi

Budući da je reč o obliku lišenja slobode, predviđena je posebna sudska kontrola kroz institut žalbe.

  • Predmet pobijanja: Žalbom se može pobijati rešenje o određivanju smeštanja, kao i rešenje kojim se predlog za smeštanje odbija.
  • Aktivna legitimacija (Pravo na žalbu):
    • Protiv rešenja o određivanju smeštanja: stranke i branilac (u praksi okrivljeni i branilac).
    • Protiv rešenja o odbijanju predloga za smeštanje: lice čiji je predlog odbijen (stranke ili veštak).
  • Rok za izjavljivanje žalbe: 24 časa od trenutka uručenja rešenja.
  • Dejstvo žalbe: Izjavljena žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.
  • Nadležnost i rok za odlučivanje: O žalbi odlučuje vanpretresno veće u kratkom prekluzivnom roku od 48 časova.

5. Odnos prema pritvoru i uračunavanje mere

  • Kombinovanje sa pritvorom: Zakonik dozvoljava kombinovanje ove mere sa pritvorom.
  • Dužnost obaveštavanja: Ako se u zdravstvenu ustanovu smešta okrivljeni koji se već nalazi u pritvoru, nadležni sudija (ili predsednik veća) je dužan da obavesti rukovodioca ustanove o razlozima zbog kojih je pritvor određen. Svrha ove obaveze je preduzimanje potrebnih mera za ostvarivanje svrhe pritvora unutar ustanove.
  • Uračunavanje (Pravna posledica): Vreme koje okrivljeni provede u zdravstvenoj ustanovi obavezno se uračunava u trajanje pritvora, odnosno u kasnije izrečenu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

Vrste veštačenja prema ZKP

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) posebno uređuje četiri specifične vrste veštačenja:

  1. veštačenje telesnih povreda,
  2. veštačenje leša (pregled i obdukcija),
  3. psihijatrijsko veštačenje okrivljenog,
  4. psihijatrijsko veštačenje svedoka.

VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA

A. Materijalni uslov za određivanje

  • Sumnja u odnosu na vrstu i način nastanka telesne povrede.

B. Načini sprovođenja veštačenja (Podela)

Zakonik predviđa dva načina vršenja ovog veštačenja:

  1. Neposredno veštačenje: Svrstava se u primarni način i vrši se po pravilu putem pregleda povređenog lica. Prilikom pregleda, shodno se primenjuju zakonska pravila koja važe za uviđaj lica.
  2. Posredno veštačenje: Vrši se isključivo na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka koji se nalaze u spisima predmeta. Može se odrediti samo ako je ispunjen jedan od dva alternativno propisana uslova:
    • ako neposredan pregled povređenog lica nije moguć, ili
    • ako pregled, po stručnom mišljenju samog veštaka, nije potreban.

C. Dužnosti veštaka i sadržina nalaza i mišljenja

Tokom veštačenja, lekar-veštak ima sledeće stručne i procesne zadatke:

  • Opisivanje i dokumentovanje: Veštak mora tačno opisati sve povrede i, ukoliko je potrebno, sačiniti fotodokumentaciju.
  • Sadržina stručnog mišljenja: Veštak se u svom mišljenju mora precizno izjasniti o:
    • vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu (uzimajući u obzir njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja);
    • tome kakve posledice te povrede obično proizvode, a kakve su u konkretnom slučaju zaista proizvele;
    • sredstvu kojim su povrede nanete i načinu na koji su nastale.
  • Postupanje sa biološkim materijalom: Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni materijal biološkog porekla (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), kao i na tragove i sumnjive materije, da ih opiše i izuzme.
  • Obezbeđivanje uzoraka kod sumnje na trovanje: Ako to organ postupka izričito zahteva, ili ako sam veštak posumnja da je nastupila smrt usled trovanja, dužan je da obezbedi uzorke biološkog porekla (krv, urin, tečnost staklastog tela, telesni organi i dr.).

VEŠTAČENJE LEŠA (PREGLED I OBDUKCIJA)

A. Materijalni uslov za određivanje

Javni tužilac ili sud će odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju leša kada je ispunjen jedan od sledeća tri opciono (alternativno) propisana uslova:

  1. ako postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela;
  2. ako je u trenutku smrti lice bilo lišeno slobode;
  3. ako je identitet leša nepoznat.

B. Posebna pravila o sprovođenju i ekshumaciji

  • Veštačenje van stručne ustanove: Ako se radnja obavlja izvan specijalizovane stručne ustanove, pregled i obdukciju leša će po potrebi izvršiti dva ili više lekara specijalista sudske medicine.
  • Ekshumacija: Ukoliko je leš već pokopan (sahranjen), sud će narediti ekshumaciju radi njegovog pregleda i obdukcije.
    • Nadležnost: Određivanje ekshumacije je u isključivoj nadležnosti suda.

C. Mere i zadaci tokom obdukcije

Prilikom vršenja obdukcije, veštak je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Utvrđivanje identiteta leša: Opisuju se spoljašnje i unutrašnje telesne osobine, uzimaju se otisci papilarnih linija i obezbeđuju uzorci za forenzičko-genetičku analizu (DNK).
  • Izuzimanje biološkog materijala: Veštak opisuje i izuzima nađeni biološki materijal (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), a u slučaju sumnje na trovanje obezbeđuje specifične uzorke (krv, urin, tečnost staklastog tela, telesne organe).
  • Fotodokumentacija: Obavezno se sačinjava fotodokumentacija o pregledu i obdukciji.
  • Sadržina mišljenja o uzroku smrti: Veštak mora navesti poreklo i neposredni uzrok smrti, kao i šta je taj uzrok izazvalo.

D. Specifična pravila analize povreda na lešu

Ako su na lešu pronađene povrede, veštak u mišljenju mora dati odgovore na sledeća pitanja:

  • Da li je povredu nanelo drugo lice, čime, na koji način i koliko vremena pre nastupanja smrti?
  • Da li je ta konkretna povreda prouzrokovala smrt?
  • U slučaju više povreda: Da li su sve nanete istim sredstvom, koja je pojedinačna povreda bila smrtonosna, kakav je redosled njihovog nastanka i da li je smrt nastupila usled njihovog skupnog delovanja?
  • Kvalifikacija uzročnosti: Da li je smrt nastupila zbog same vrste i opšte prirode povrede, ili usled ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povređenog (npr. ranije bolesti), ili usled slučajnih okolnosti pod kojima je povreda naneta?

E. Posebno pravilo za začetak ili novorođenče

Kada se vrši pregled i obdukcija začetka (fetusa) ili novorođenčeta, veštak ima dužnost da pored opštih okolnosti posebno utvrdi i:

  1. starost začetka/novorođenčeta,
  2. sposobnost za vanmaterični život,
  3. uzrok smrti,
  4. da li je rođeno živo ili mrtvo.

PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE OKRIVLJENOG

A. Materijalni uslov za određivanje

Organ postupka donosi naredbu o psihijatrijskom veštačenju okrivljenog ako je ispunjen jedan od dva alternativna uslova:

  1. ako se pojavi sumnja u uračunljivost okrivljenog (nepostojanje uračunljivosti ili smanjena uračunljivost u vreme izvršenja dela);
  2. ako postoji mogućnost da okrivljeni usled duševnih smetnji nije sposoban da učestvuje u postupku.

B. Dužnosti veštaka prilikom ocene uračunljivosti

Ukoliko je veštačenje određeno radi utvrđivanja (ne)uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, veštak ima dužnost da utvrdi tri elementa:

  1. Postojanje biološko-etiološkog osnova: Da li je kod okrivljenog postojala:
    • duševna bolest,
    • privremena duševna poremećenost,
    • zaostali duševni razvoj, ili
    • druga teža duševna poremećenost.
  2. Karakteristike poremećaja: Ukoliko poremećaj postoji, veštak određuje njegovu prirodu, vrstu, stepen i trajnost.
  3. Voluntativni i intelektualni kapacitet: Veštak daje mišljenje o tome kako je utvrđeno duševno stanje uticalo na sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela (intelektualni element) ili da upravlja svojim postupcima (voluntativni element).

C. Dužnosti veštaka prilikom ocene sposobnosti za učešće u postupku

Ukoliko se ocenjuje procesna sposobnost okrivljenog da prati suđenje, veštak ima dužnost da kumulativno utvrdi:

  1. da li kod okrivljenog uopšte postoje duševne smetnje;
  2. da li je okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, da razume pojedine procesne radnje i njihove pravne posledice, te da samostalno ili uz pomoć branioca aktivno iznosi svoju odbranu.

PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE SVEDOKA

A. Materijalni uslov za određivanje

  • Sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja.

B. Dužnost veštaka

  • Veštak treba da ustanovi da li kod svedoka postoje duševne smetnje i da dâ stručno mišljenje o tome da li je svedok sposoban da svedoči.

C. Kritička analiza instituta i procesni problemi (Pitanje za najvišu ocenu!)

U domaćoj krivičnoprocesnoj teoriji opravdano se kritikuje uvođenje ovog instituta iz sledećih razloga:

  • Preterana psihijatrizacija postupka: Ako se kod svedoka i pojavi sumnja u njegovu sposobnost prenošenja saznanja, to je za sud sasvim dovoljan osnov da, primenom načela slobodne ocene dokaza, samostalno dovede u pitanje dokazni kredibilitet njegovog iskaza, bez potrebe za psihijatrijskim veštačenjem.
  • Opasnost od šikaniranja svedoka: Stranke koje predlažu ovu vrstu veštačenja u praksi mogu koristiti ovaj instrument kao sredstvo pritiska ili šikaniranja svedoka koji im ne ide u prilog.
  • Nepostojanje mehanizma prinude: Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa nikakav procesni mehanizam prinude kojim bi se svedok mogao naterati da se podvrgne psihijatrijskom pregledu ukoliko on to ne želi ili izričito odbija. Insistiranje na prinudnom pregledu predstavljalo bi drastično kršenje osnovnih ljudskih prava svedoka.