Zaštita svedoka

Objavljeno autor: Ted

Svedok ima načelno pravo na korektan odnos od strane organa koji sprovodi krivični postupak. Pored ovog opšteg prava, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) predviđa i posebna pravila za obezbeđivanje zaštite svedoka, koja se ostvaruje kroz tri različita pravna oblika.

TRI OBLIKA ZAŠTITE SVEDOKA (PODELA)

Zakonik taksativno predviđa tri forme zaštite svedoka:

  1. Osnovna i načelna zaštita svih svedoka,
  2. Zaštita posebno osetljivih svedoka,
  3. Davanje statusa zaštićenog svedoka.

OSNOVNA I NAČELNA ZAŠTITA SVEDOKA

1. Pojam i krug zaštićenih lica

  • Karakter zaštite: Ova zaštita je opšteg, načelnog karaktera.
  • Krug lica: Uživaoci ove zaštite su svi svedoci i oštećeni u krivičnom postupku.
  • Sadržina obaveze: Predstavlja zakonsku dužnost organa postupka da svedoka ili oštećenog zaštiti od:
    • uvrede,
    • pretnje,
    • svakog drugog napada.

2. Procesne sankcije za povredu osnovne zaštite pred organom postupka

Ukoliko učesnik u postupku ili bilo koje drugo lice pred samim organom postupka vređa oštećenog/svedoka, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednost, primenjuju se sledeće mere:

  • Opomena: Izriče je javni tužilac ili sud.
  • Novčana kazna: Sud (ali ne i tužilac) može prekršioca kazniti novčano do 150.000 dinara.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o izricanju novčane kazne dozvoljena je žalba.
    • Nadležnost: O žalbi odlučuje veće.
    • Dejstvo: Žalba ne odlaže (ne zadržava) izvršenje rešenja.

3. Zaštita oštećenog i svedoka van organa postupka

Kada postoje saznanja o nasilju ili ozbiljnim pretnjama svedoku/oštećenom van procesnih prostorija, aktiviraju se sledeći mehanizmi:

  • Obaveza krivičnog gonjenja: Po prijemu obaveštenja od policije ili suda, odnosno po sopstvenom saznanju o pretnjama ili nasilju, javni tužilac preduzima krivično gonjenje ili o tome odmah obaveštava nadležnog javnog tužioca.
  • Mere policijske zaštite: Javni tužilac ili sud mogu zahtevati od policije da preduzme mere zaštite oštećenog ili svedoka u skladu sa zakonom.

ZAŠTITA POSEBNO OSETLJIVIH SVEDOKA

1. Pojam i svrha zaštite

  • Pojam: Status posebno osetljivog svedoka dodeljuje se licu čija je osetljivost izražena zbog specifičnih ličnih osobina ili okolnosti samog dela.
  • Svrha: Zaštita se sprovodi kako bi se izbegla sekundarna viktimizacija (ponovno traumatizovanje svedoka tokom učešća u postupku) i sprečile druge štetne posledice po njegovu ličnost.

2. Procesne pretpostavke (Uslovi) za određivanje statusa

Status posebno osetljivog svedoka određuje se na osnovu procene sledećih opciono propisanih okolnosti:

  1. uzrast svedoka,
  2. životno iskustvo,
  3. način života,
  4. pol,
  5. zdravstveno stanje,
  6. priroda, način ili posledice izvršenog krivičnog dela,
  7. druge okolnosti slučaja.

3. Inicijativa, nadležnost i pravni lek

  • Procesna inicijativa: Status posebno osetljivog svedoka određuje se:
    • po službenoj dužnosti (od strane samog organa postupka),
    • na predlog (zahtev) stranaka,
    • na zahtev samog svedoka.
  • Nadležnost za donošenje rešenja: Odluku donosi organ postupka obrazloženim rešenjem, i to:
    • javni tužilac (u fazama pre podizanja optužnice),
    • predsednik veća (nakon podizanja optužnice i na glavnom pretresu),
    • sudija pojedinac.
  • Pravni lek: Protiv rešenja kojim se usvaja ili odbija zahtev za određivanje ovog statusa nije dozvoljena posebna žalba.

INSTRUMENTI I NAČINI OSTVARIVANJA ZAŠTITE POSEBNO OSETLJIVIH SVEDOKA

Zaštita posebno osetljivog svedoka postiže se primenom dva zakonska instrumenta: postavljanjem punomoćnika i posebnim načinom ispitivanja.

1. Postavljanje stručnog punomoćnika

  • Uslov: Organ postupka donosi rešenje o postavljanju punomoćnika ukoliko oceni da je to potrebno radi zaštite interesa samog svedoka.
  • Procedura postavljanja: Javni tužilac ili predsednik suda postavlja punomoćnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora (isti spisak koji se koristi za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti).

2. Posebna pravila o načinu ispitivanja svedoka

U cilju zaštite ličnosti, telesnog i duševnog stanja svedoka, zakon odstupa od opštih pravila saslušanja kroz sledeće modalitete:

  • Ispitivanje isključivo preko organa postupka: Stranke i drugi učesnici ne mogu direktno postavljati pitanja svedoku, već se sva pitanja postavljaju samo preko organa postupka koji se prema svedoku odnosi sa posebnom pažnjom.
  • Učešće stručnih lica: Ispitivanje se, po odluci organa postupka, može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.
  • Upotreba tehničkih sredstava (Video-link): Ako organ postupka odredi ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ono se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.
  • Ispitivanje van sudnice: Svedok se može ispitati u:
    • svom stanu,
    • drugoj prostoriji,
    • ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica.
    • Napomena: I u ovom slučaju se može odrediti prenos slike i zvuka ili učešće stručnih lica (psihologa/socijalnog radnika).

3. Pravilo o zabrani suočenja

  • Opšte pravilo: Posebno osetljivi svedok ne može biti suočen sa okrivljenim.
  • Izuzetak (Kumulativni uslovi za dopuštenost suočenja): Suočenje se može izuzetno dozvoliti samo ako su ispunjena dva uslova:
    1. da sam okrivljeni zahteva suočenje, i
    2. da organ postupka to dozvoli, nakon što pažljivo proceni stepen osetljivosti svedoka i prava odbrane okrivljenog.

KRITIČKA ANALIZA: ZAKONODAVNI PROPUST KOD UNAKRSNOG ISPITIVANJA

U teoriji i praksi Pravnog fakulteta posebno se insistira na analizi krupnog zakonodavnog propusta u važećem ZKP-u koji direktno pogađa posebno osetljive svedoke:

  • Problem suštinske kontradiktornosti: Zakonik nije isključio mogućnost da se prilikom unakrsnog ispitivanja posebno osetljivih svedoka na glavnom pretresu postavljaju sugestivna pitanja.
  • Procesni mehanizam nastanka problema:
    • Posebno osetljivi svedoci (koji su najčešće i oštećeni) po pravilu su predloženi od strane javnog tužioca.
    • Na glavnom pretresu, javni tužilac ih ispituje „osnovno“, nakon čega se odbrani (okrivljenom i braniocu) daje pravo na unakrsno ispitivanje.
    • Prema opštem zakonskom pravilu, strana koja sprovodi unakrsno ispitivanje ima pravo da postavlja sugestivna pitanja.
  • Štetne posledice ovog propusta:
    1. Sekundarna viktimizacija i trauma: Sugestivna pitanja, koja su po svojoj prirodi agresivna i usmeravajuća, kod osetljivih svedoka izazivaju naknadnu traumatizaciju. Ovo je posebno opasno kod krivičnih dela „malignog karaktera“ (seksualno zlostavljanje, nasilje).
    2. Ugrožavanje dokaznog kredibiliteta: Maloletna lica i sasvim mala deca (predškolski uzrast) izuzetno su podložna sugestivnom uticaju. Sugestivna pitanja odbrane mogu lako deformisati njihovo stvarno sećanje, čime se direktno ruši verodostojnost i dokazna vrednost njihovog iskaza.

Zaštićeni svedoci

U krivičnom procesnom pravu Srbije ključno je napraviti jasnu pravnu razliku između dve kategorije svedoka koji uživaju posebne oblike procesne zaštite:

  • Posebno osetljivi svedoci: Štite se prvenstveno „od samog krivičnog postupka“. Njihova zaštita je usmerena na sprečavanje štetnih procesnih posledica kao što je sekundarna viktimizacija oštećenog. Ona se javlja usled normalnih procesnih efekata, kao što je ponovno suočavanje u svesti sa doživljenim „zlom“ nastalim krivičnim delom tokom davanja iskaza o okolnostima dela.
  • Zaštićeni svedoci: Štite se u odnosu na moguće štetne posledice koje bi po njih ili njima bliska lica mogle da nastupe zbog toga što su kao svedoci dali iskaz. Ova opasnost se prvenstveno odnosi na osvetu ili odmazdu okrivljenog, njemu bliskih lica, ili potencijalnih okrivljenih koji smatraju da bi ih iskaz svedoka mogao teretiti.

Izuzetak: Zakonik dozvoljava mogućnost da određeni svedok istovremeno kumulativno spada i u kategoriju posebno osetljivog i u kategoriju zaštićenog svedoka.

MATERIJALNI USLOV (PRETPOSTAVKA) ZA ODREĐIVANJE STATUSA

  • Pravilo: Sud donosi rešenje o određivanju statusa zaštićenog svedoka i odobrava jednu ili više mera posebne zaštite pod tačno određenim materijalnim uslovom.
  • Sadržina uslova: Postojanje okolnosti koje ukazuju da bi svedok davanjem iskaza ili odgovaranjem na pojedina pitanja izložio sebe ili sebi bliska lica neposrednoj opasnosti po:
    1. život,
    2. zdravlje,
    3. slobodu, ili
    4. imovinu većeg obima.

VRSTE MERA POSEBNE ZAŠTITE

Mere posebne zaštite dele se prema tome u odnosu na koga se identitet svedoka prikriva:

A. Mere zaštite istovetnosti od javnosti

Sprovode se pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se njegova istovetnost ne otkrije javnosti. Zakonik taksativno predviđa sledeće dve mere:

  1. Isključenje javnosti sa glavnog pretresa.
  2. Zabrana objavljivanja podataka o istovetnosti svedoka.

B. Izuzetna mera uskraćivanja podataka okrivljenom i njegovom braniocu

Ova mera podrazumeva privremeno uskraćivanje podataka o identitetu zaštićenog svedoka samoj odbrani.

POSEBNI (KUMULATIVNI) USLOVI ZA USKRAĆIVANJE IDENTITETA ODBRANI

Uskraćivanje podataka o istovetnosti svedoka okrivljenom i braniocu je izuzetna mera koju sud može odrediti tek nakon što uzme izjave od svedoka i javnog tužioca, i pod uslovom da su kumulativno ispunjene sledeće dve pretpostavke:

  1. Neophodnost (visok stepen ugroženosti): Život, zdravlje ili sloboda svedoka ili njemu bliskog lica ugroženi su u toj meri da to opravdava ograničenje prava na odbranu.
  2. Kredibilitet svedoka: Radi se o svedoku koji je, prema oceni suda, verodostojan.

PRAVILO KASKADNE SVRSIHODNOSTI

Prilikom odlučivanja o merama posebne zaštite svedoka, sud je zakonski obavezan da se rukovodi pravilom kaskadne svrsishodnosti.

  • Suština pravila: Teža mera se određuje samo ako se svrha zaštite ne može postići primenom blaže mere.
  • Pravna priroda „težine“ mere: U ovom kontekstu atribut „teža“ ne označava stepen ličnog lišavanja ili fizičke deprivacije (što je specifično za mere obezbeđenja prisustva okrivljenog). Pod težinom mere se ovde podrazumeva stepen njene ozbiljnosti, složenosti i odstupanja od uobičajenih procesnih pravila.

PROCESNA DEJSTVA I ROKOVI KOD USKRAĆIVANJA IDENTITETA ODBRANI

  • Obaveza otkrivanja identiteta: Istovetnost zaštićenog svedoka koja je po prethodnoj odluci suda bila uskraćena odbrani, sud je dužan da otkrije okrivljenom i njegovom braniocu.
  • Zakonski rok: Otkrivanje se mora izvršiti najkasnije 15 dana pre početka glavnog pretresa.
  • Karakter roka: Ovaj rok predstavlja minimalni, odnosno najkraći mogući prekluzivni rok pre započinjanja glavnog pretresa do kojeg odbrana mora biti upoznata sa identitetom svedoka.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Omogućavanje odbrani da se adekvatno pripremi za ispitivanje svedoka. Budući da se uvek po logici stvari radi o „tužilačkom“ svedoku (predloženom od strane javnog tužioca), odbrana nad njim treba da realizuje unakrsno ispitivanje na glavnom pretresu.

PROCESNI I PRAKTIČNI PROBLEMI POTPUNOG USKRAĆIVANJA IDENTITETA (KRITIČKA ANALIZA)

Pokušaj trajnog i potpunog uskraćivanja identiteta zaštićenog svedoka odbrani tokom celog toka postupka stvara teške pravne i praktične prepreke:

  • Povreda prava na odbranu: Pravo na odbranu suštinski podrazumeva da subjekti odbrane znaju identitet svedoka kako bi mogli efikasno da pobijaju njegov kredibilitet i ostvaruju svoja procesna prava tokom ispitivanja, što je posebno važno u novom, prevashodno stranačkom sistemu ispitivanja. Jedini zakonom dopušteni trajni izuzetak od ovog pravila u domaćem ZKP-u jeste ispitivanje prikrivenog islednika u svojstvu svedoka.
  • Problem formalnih smetnji za svedočenje: Ako je identitet svedoka trajno skriven, odbrana ne može da proveri da li se radi o licu koje je po zakonu isključeno od svedočenja ili je oslobođeno dužnosti svedočenja (privilegovani svedok). Sud ne može na nesumnjiv način da uveri odbranu u nepostojanje ovih smetnji, pa njegova odluka o tome ostaje isključivo na nivou „gole tvrdnje“ suda.
  • Nemogućnost ostvarivanja realne (faktičke) anonimnosti: Čak i u sistemima koji omogućavaju potpunu anonimnost (poput Haškog tribunala), praktično je nemoguće obezbediti realnu anonimnost kod značajnih svedoka. Ako je reč o svedoku koji je i sam bio pripadnik ili blisko povezan sa organizovanom kriminalnom grupom (poput okrivljenog saradnika), okrivljeni će na osnovu samog sadržaja iskaza skoro uvek sa sigurnošću zaključiti o kome se radi, čineći formalno skrivanje identiteta beskorisnim.

Postupak davanja statusa zaštićenog svedoka

Status zaštićenog svedoka predstavlja izuzetnu meru u krivičnom postupku, a procesna inicijativa za njegovo pokretanje može poteći iz sledećih izvora:

  • Inicijativa suda (ex officio): Sud može odrediti status zaštićenog svedoka na sopstvenu inicijativu, odnosno po službenoj dužnosti.
  • Zahtev ovlašćenih subjekata: Status se može odrediti na formalni zahtev:
    1. javnog tužioca (kao stranke u funkciji optužbe),
    2. samog svedoka.

⚠️ Kritički osvrt na zakonodavno rešenje (Pitanje za visoku ocenu!)

  • Zakonodavni propust: Zakonodavac je pogrešio što pravo predlaganja davanja statusa zaštićenog svedoka nije dao i subjektima u funkciji odbrane (okrivljenom i njegovom braniocu).
  • Pravna posledica: Ovakvim rešenjem je u Zakoniku o krivičnom postupku prekršen važan aspekt načela pravičnosti krivičnog postupka – načelo jednakosti oružja.

SADRŽINA I NAČIN PODNOŠENJA FORMALNOG ZAHTEVA

A. Obavezni elementi zahteva

Zahtev za davanje statusa zaštićenog svedoka mora taksativno da sadrži sledeće elemente:

  1. lične podatke o svedoku,
  2. podatke o krivičnom delu o kome se svedok ispituje (ili treba da bude ispitan),
  3. činjenice i dokaze koji ukazuju na opasnost po život, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima svedoka ili njemu bliskih lica u slučaju svedočenja,
  4. opis okolnosti na koje se svedočenje odnosi.

B. Formalni postupak predaje i funkcionalna nadležnost

  • Oblik podnošenja: Zahtev se podnosi u zapečaćenom omotu na kome mora biti naznačeno: „zaštita svedoka – strogo poverljivo”.
  • Nadležnost za prijem zahteva: Zavisi od faze u kojoj se krivični postupak nalazi:
    • U toku istrage: Predaje se sudiji za prethodni postupak.
    • Nakon potvrđivanja optužnice: Predaje se predsedniku veća.

PROCEDURA U SLUČAJU SVEDOKOVOG USKRAĆIVANJA PODATAKA TOKOM ISPITIVANJA

Zakonik precizno reguliše situaciju kada svedok tokom samog ispitivanja izrazi bojazan za svoju bezbednost:

A. Pravilo o naknadnom roku za podnošenje zahteva

  • Procesna situacija: Svedok prilikom ispitivanja uskrati davanje podataka o svom identitetu, odbije da odgovori na pojedina pitanja ili uskrati svedočenje u celini, obrazlažući to postojanjem neposredne opasnosti po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima (za sebe ili blisko lice).
  • Dejstvo suda: Sud je dužan da pozove svedoka da u roku od tri dana podnese zahtev da mu se odredi status zaštićenog svedoka.
  • Kritika pravila: Ovo rešenje nije sasvim logično, jer ako sud smatra da je bojazan svedoka realna, nema potrebe da insistira na formalnom zahtevu svedoka kada mu taj status može odrediti i po službenoj dužnosti.

B. Posledice neopravdanog uskraćivanja svedočenja

Ukoliko nastupi jedna od sledeće dve situacije:

  1. Sud uskraćivanje podataka ili svedočenja oceni kao očigledno neosnovano, ili
  2. Svedok u ostavljenom roku od tri dana ne podnese zahtev za određivanje statusa,
  3. Pravna posledica: Sud primenjuje opšta zakonska pravila koja se odnose na neopravdano odbijanje svedoka da iskazuje.
  4. Procesne sankcije: Sud ovog svedoka može kazniti novčano do 150.000 dinara, a ako i nakon toga odbije da svedoči, može ga kazniti još jednom istom kaznom.

DONOŠENJE REŠENJA O STATUSU I APOLUTNO ISKLJUČENJE JAVNOSTI

A. Funkcionalna nadležnost za donošenje rešenja

O određivanju statusa zaštićenog svedoka sud odlučuje obrazloženim rešenjem, u zavisnosti od faze krivičnog postupka:

  • U toku istrage: Odluku donosi sudija za prethodni postupak.
  • Nakon potvrđivanja optužnice: Odluku donosi veće.

B. Pravilo o apsolutnom isključenju javnosti na glavnom pretresu

  • Pravilo: Prilikom odlučivanja o ovom statusu na glavnom pretresu, javnost se isključuje.
  • Karakter isključenja (Apsolutni karakter): Zakon ovde isključuje delovanje izuzetaka (tzv. „izuzeće na izuzetak“). To znači da se u ovom slučaju ne može dopustiti da ijedna osoba (koja bi inače pod određenim izuzetnim okolnostima mogla prisustvovati zatvorenom pretresu) prisustvuje nejavnom delu pretresa.
  • Teorijsko-ustavna napomena: Zbog ovog apsolutnog karaktera, zahteva se pojačana opreznost suda pri odlučivanju, a u teoriji se postavlja pitanje da li je ovakvo isključenje u potpunosti u skladu sa Ustavom.

SADRŽINA REŠENJA I ZAKONSKI MODALITETI (MERE) ZAŠTITE

A. Obavezna sadržina rešenja

Rešenje kojim se svedoku određuje status zaštićenog svedoka mora sadržati:

  1. pseudonim zaštićenog svedoka,
  2. trajanje mere,
  3. način (modalitet) sprovođenja mere.

B. Zakonom propisani modaliteti zaštite (Mogu se kombinovati)

Zakonik predviđa sledeće posebne tehničko-procesne mere za zaštitu svedoka:

  • izmena ili brisanje iz spisa podataka o istovetnosti svedoka,
  • prikrivanje izgleda svedoka,
  • ispitivanje iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka,
  • ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos i promenu zvuka i slike.

PRAVNI LEK (ŽALBA) PROTIV REŠENJA O STATUSU

  • Aktivna legitimacija za žalbu: Žalbu mogu izjaviti stranke i sam svedok.
  • Nadležnost za odlučivanje o žalbi: Zavisi od toga ko je doneo prvostepeno rešenje:
    • Na rešenje sudije za prethodni postupak: Odlučuje vanpretresno veće prvostepenog suda.
    • U ostalim slučajevima (odluke veća): Odlučuje vanpretresno veće neposredno višeg suda.
  • Rok za donošenje odluke: Sud je dužan da o žalbi odluči u roku od tri dana od prijema spisa.
  • Karakter roka: Ovaj trodnevni rok ima isključivo instruktivan karakter.

Ispitivanje zaštićenog svedoka i čuvanje podataka

Usklađivanje potrebe za zaštitom svedoka i prava na odbranu zahteva striktno poštovanje procesnih pravila prilikom pripreme i sprovođenja samog ispitivanja.

1. Priprema i obaveštavanje o ispitivanju

  • Posebna tajna naredba: Nakon što rešenje o određivanju statusa zaštićenog svedoka postane pravnosnažno, sud donosi posebnu naredbu koja predstavlja tajnu. Ovom naredbom se na poverljiv način stranke, branilac i svedok obaveštavaju o danu, času i mestu ispitivanja.
  • Prethodno obaveštavanje svedoka: Pre početka ispitivanja, zaštićeni svedok se obaveštava o tome da se njegova istovetnost neće otkriti nikome osim sudu, strankama i braniocu, ili samo sudu i javnom tužiocu pod zakonom propisanim uslovima. Nakon toga, svedok se upoznaje sa tehničkim načinom na koji će biti ispitan.

2. Procesna pravila i upozorenja tokom ispitivanja

  • Obavezna upozorenja o čuvanju tajne: Sud je dužan da pre započinjanja ispitivanja upozori sve prisutne da moraju čuvati kao tajnu sve podatke o svedoku, njemu bliskim licima i okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihovog identiteta.
  • Krivičnopravna sankcija: Prisutni se izričito upozoravaju da odavanje ove tajne predstavlja krivično delo. Sva data upozorenja i imena prisutnih lica obavezno se unose u zapisnik.
  • Dužnost usmeravanja ispitivanja (Zabrana pitanja): Sud ima zakonsku obavezu da tokom ispitivanja zabrani svako pitanje koje zahteva odgovor koji bi mogao da otkrije istovetnost zaštićenog svedoka.
  • Upotreba tehničkih sredstava: Ukoliko se ispitivanje sprovodi uz upotrebu tehničkih sredstava za promenu zvuka i slike (video-link), tim aparatima obavezno rukuje stručno lice.
  • Potpisivanje zapisnika: Zaštićeni svedok ne potpisuje zapisnik svojim imenom i prezimenom, već isključivo dodeljenim pseudonimom.

3. Pravni režim čuvanja podataka o istovetnosti (Zapisnički materijal)

Podaci o identitetu zaštićenog svedoka uživaju poseban stepen poverljivosti:

  • Deponovanje kod sudije za prethodni postupak: Svi podaci o istovetnosti svedoka, bliskih lica i drugim okolnostima koje mogu otkriti identitet zatvaraju se u poseban omot sa naznakom „zaštićeni svedok – strogo poverljivo”, pečate se i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak.
  • Apsolutno ograničenje otvaranja omota: Zapečaćeni omot može otvoriti samo sud koji odlučuje o pravnom leku protiv presude.
  • Procedura evidentiranja otvaranja: Prilikom otvaranja, na samom omotu se moraju naznačiti:
    • razlog otvaranja,
    • dan i čas otvaranja,
    • imena članova veća koji su se upoznali sa podacima o identitetu.
  • Ponovno pečaćenje: Nakon uvida, omot se ponovo pečati, na njemu se označavaju datum i čas pečaćenja i odmah se vraća sudiji za prethodni postupak.
  • Krug subjekata dužnih da čuvaju tajnu: Podaci o identitetu predstavljaju tajne podatke koje su, pored službenih lica, dužna da čuvaju i sva druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.

4. Dužnost informisanja građana u predistražnom postupku

  • Obaveza policije i tužioca: Prilikom prikupljanja obaveštenja od građana (u formi informativnog razgovora), policija i javni tužilac su dužni da informišu građane o mogućnosti primene mera posebne zaštite svedoka.
  • Ratio legis pravila: Cilj je da se građani, kao potencijalni svedoci u predstojećem postupku, ohrabre da daju celovit iskaz i da se otkloni njihov strah od eventualnih štetnih posledica budućeg svedočkog statusa.

5. Shodna primena pravila o zaštićenom svedoku

  • Proširenje kruga subjekata: Zakonska pravila o zaštićenim svedocima shodno se primenjuju i na zaštitu:
    1. prikrivenog islednika,
    2. veštaka,
    3. stručnog savetnika,
    4. stručnog lica.

Zaštita zaštićenih svedoka

Ovaj oblik zaštite predstavlja vansudski, operativno-bezbednosni program koji se primenjuje kada su procesne mere iz ZKP-a nedovoljne.

1. Pojam i svrha Programa zaštite

  • Pojam: Skup vansudskih mera kojima se uređuju uslovi i postupak pružanja zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima.
  • Svrha: Pružanje zaštite licima koja su zbog davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje izložena opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu.

2. Materijalne pretpostavke (Uslovi) za uključenje u program

Za pokretanje i primenu programa zaštite moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  1. Postojanje opasnosti: Realna ugroženost života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode ili imovine učesnika ili njemu bliskih lica.
  2. Procesni značaj iskaza (Težina dokazivanja): Da bi bez njihovog iskaza ili obaveštenja dokazivanje u konkretnom postupku bilo znatno otežano ili potpuno nemoguće.
  3. Krug krivičnih dela: Program se može pokrenuti isključivo u postupcima za:
    • krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti,
    • krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom,
    • krivična dela organizovanog kriminala.

3. Krug lica koja mogu dobiti status „zaštićenog lica“ (Podela)

Status zaštićenog lica dobija se uključenjem u program zaštite, a pravo na uključenje imaju:

  • Učesnici u krivičnom postupku:
    • svedok,
    • osumnjičeni i okrivljeni,
    • svedok saradnik,
    • oštećeni,
    • veštak i stručno lice.
  • Bliska lica: Svako lice za koje učesnik u krivičnom postupku zahteva uključivanje u program zaštite.

4. Vremenski okvir primene programa

  • Pravilo: Za razliku od sudskih mera, ovaj program je vremenski fleksibilan i može se sprovesti:
    • pre početka krivičnog postupka,
    • u toku krivičnog postupka,
    • nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

5. Funkcionalna nadležnost organa za sprovođenje programa

Sprovođenje zakona je povereno dvama organima sa jasno podeljenim nadležnostima:

  1. Komisija za sprovođenje programa zaštite: Nadležna za donošenje formalnih odluka o uključenju, produženju, obustavi i prestanku programa zaštite.
  2. Jedinica za zaštitu (u okviru MUP-a): Specijalizovana policijska jedinica zadužena za neposredno, faktičko sprovođenje i realizaciju mera zaštite na terenu.

6. Vrste mera zaštite (Podela)

Tokom sprovođenja programa može se primeniti jedna ili kombinacija više sledećih mera:

  1. Fizička zaštita ličnosti i imovine.
  2. Promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu.
  3. Prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu.
  4. Promena identiteta.

⚠️ Posebno pravilo za meru promene identiteta

  • Karakter mere (Ultima ratio): Promena identiteta je najteža i najradikalnija mera. Ona se može primeniti isključivo kao poslednje sredstvo – pod uslovom da se cilj programa zaštite nikako ne može ostvariti primenom bilo koje od preostale tri lakše mere.

Postavi komentar