Pravnik

Svedok je lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku. Svedočenje je iskaz određenih lica o krivičnom delu i njegovom učiniocu.

• Pravna priroda (Teorijski status): U krivičnoprocesnoj teoriji svedok se označava kao „lično dokazno sredstvo“. Ispitivanje svedoka je složena procesna radnja koja zahteva poznavanje procesnih normi, ali i kriminalističke taktike i psihologije.
• Kumulacija procesnih svojstava (Izuzeci): Pored običnih građana koji imaju saznanja o delu, u svojstvu svedoka se mogu ispitati i lica koja u postupku imaju druga procesna svojstva:
  1. oštećeni,
  2. oštećeni kao tužilac,
  3. privatni tužilac.

---

MATERIJALNI USLOVI ZA ISPITIVANJE SVEDOKA

Materijalni uslovi za pozivanje i ispitivanje svedoka ispoljavaju se u dva oblika – pozitivnom i negativnom.

A. Pozitivan materijalni uslov (Sposobnost svedočenja)

• Pravilo: Svako lice koje je sposobno da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja (krivičnim delom, učiniocem ili drugim relevantnim činjenicama) ima sposobnost svedočenja.

B. Negativan materijalni uslov (Isključenje od dužnosti svedočenja)

• Pravilo (Zabrana ispitivanja): Određena lica su po zakonu isključena od dužnosti svedočenja, što znači da ne mogu biti ispitana kao svedoci dok se ne ispune posebni zakonski uslovi.
• Taksativno nabrojana isključena lica i posebni uslovi za njihovo ispitivanje:
  1. Lice koje bi iskazom povredilo dužnost čuvanja tajnog podatka.
     • Poseban uslov za ispitivanje: Nadležni organ (odnosno lice organa javne vlasti) mora opozvati tajnost podatka ili osloboditi lice dužnosti čuvanja tog podatka.
  2. Lice koje bi iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.).
     • Poseban uslov za ispitivanje: Lice mora biti oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili izričitom izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne.
  3. Lice koje je branilac oklivljenog.
     • Predmet isključenja: Ne može svedočiti o onome što mu je oklivljeni kao svom braniocu poverio.
  4. Maloletno lice koje nije sposobno da shvati značaj prava na oslobođenje.
     • Uslov: Maloletnik koji s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost ne može da shvati značaj prava da je oslobođen od dužnosti svedočenja.
     • Izuzetak: Može se ispitati samo ako to sam oklivljeni zahteva.

⚠️ Posebno pravilo o relativizaciji isključenja (Kritički osvrt)

• Izuzetak: Sud može na predlog oklivljenog ili njegovog branioca odlučiti da ispita lice koje je inače isključeno od dužnosti svedočenja. Time su relativizovani svi zakonski slučajevi isključenja.
• Kritika rešenja:
  • Omogućava se lako devalviranje dužnosti čuvanja tajnih podataka i profesionalnih tajni, što u praksi može biti štetno i opasno.
  • Dopušta se ispitivanje branioca o stvarima koje mu je oklivljeni poverio, što narušava elementarni odnos poverenja.
  • Budući da predlog može podneti i sam branilac (a ne samo oklivljeni), stvara se opasna situacija u kojoj branilac teoretski može predložiti sebe i postati svedok „u prilog optužbe“.

---

FORMALNI USLOVI ZA ISPITIVANJE SVEDOKA

Formalni uslovi se odnose na procesnu inicijativu i donošenje odluke o sprovođenju radnje ispitivanja.

• Pravilo o procesnoj inicijativi: Formalni uslov je podnošenje dokaznog predloga (procesne inicijative) stranaka da se određeno lice pozove i ispita.
• Odnos organa postupka prema predlogu: Organ postupka nije procesno vezan podnesenim predlogom (može ga prihvatiti ili odbiti).
• Ispitivanje po sopstvenoj inicijativi (ex officio):
  • Sud može i bez predloga stranaka, po sopstvenoj inicijativi, da pozove i ispita određeno lice u svojstvu svedoka.
  • Javni tužilac u istrazi po pravilu ispituje svedoke po sopstvenoj inicijativi, bez formalnog predloga.

---

PROCESNE DUŽNOSTI SVEDOKA I SANKCIJE ZA NJIHOVO NEISPUNJENJE

Svedok ima pet osnovnih procesnih dužnosti predviđenih Zakonikom:

1. dužnost odazivanja pozivu,
2. dužnost svedočenja,
3. dužnost obaveštavanja o promeni adrese,
4. dužnost polaganja zakletve,
5. dužnost davanja istinitog iskaza.

A. Dužnost odazivanja pozivu i procesne sankcije

• Pravilo: Svako lice pozvano kao svedok palo je pod zakonsku obavezu da se odazove pozivu organa krivičnog postupka.
• Mere u slučaju neopravdanog izostanka (kumulativno ili alternativno):
  • Ako je svedok uredno pozvan, a ne dođe niti izostanak opravda (or se bez odobrenja udalji), organ postupka može odrediti:
    1. Prinudno dovođenje svedoka.
    2. Novčanu kaznu do 100.000 dinara (izriče je sud).
• Pravni lek: Protiv rešenja o izricanju novčane kazne dozvoljena je žalba.
  • Nadležnost: O žalbi odlučuje vanpretresno veće.
  • Dejstvo: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

---

PRIVILEGOVANI SVEDOCI (OSLOBOĐENJE OD DUŽNOSTI SVEDOČENJA)

Za razliku od isključenih lica (koja uopšte ne mogu svedočiti), privilegovani svedoci imaju pravo izbora.

• Pojam (Suština oslobođenja): Ova lica mogu da svedoče ako to žele, ali ne moraju ako se odluče da ne daju iskaz.
• Krug privilegovanih svedoka (Taksativno određena lica):
  1. Bračni drug oklivljenog, kao i lice sa kojim oklivljeni živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.
  2. Srodnik po krvi u pravoj liniji oklivljenog.
  3. Srodnik u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno.
  4. Srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno.
  5. Usvojenik i usvojitelj oklivljenog.

A. Obaveze organa postupka prema privilegovanom svedoku

• Dužnost upozorenja: Organ postupka je dužan da upozori privilegovano lice da nije u obavezi da svedoči.
• Trenutak upozorenja: Pre početka ispitivanja, ili čim sazna za postojanje srodničkog ili ličnog odnosa prema oklivljenom.
• Zapisnička forma: Upozorenje i odgovor svedoka se obavezno unose u zapisnik o ispitivanju.

B. Posebna pravila i dejstvo oslobođenja

• Proširenje na saoptužene: Lice koje ima zakonski osnov da uskrati svedočenje prema jednom oklivljenom, oslobođeno je dužnosti svedočenja i prema ostalim oklivljenima, pod uslovom da se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti isključivo na ostale oklivljene.

C. Sankcije za neopravdano odbijanje svedočenja

• Pravilo: Ako svedok koji ne spada u isključene ili privilegovane kategorije (ili se privilegovani svedok odrekao prava i pristao da svedoči) odbije da svedoči nakon što je upozoren na posledice, sud primenjuje sledeće mere:
  1. Prva novčana kazna: Sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara.
  2. Druga novčana kazna: Ako svedok i nakon kažnjavanja ponovo odbije da svedoči, sud ga može kazniti još jednom u istom iznosu (novčana kazna do 150.000 dinara).
• Pravni lek: Protiv rešenja o kazni dozvoljena je žalba.
  • Nadležnost: O žalbi odlučuje veće.
  • Dejstvo: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Zakonska pravila o ispitivanju svedoka

Sadržinom ispitivanja svedoka se prvenstveno bave kriminalistika (kriminalistička taktika u opštem smislu, a kriminalistička metodika u odnosu na pojedine vrste krivičnih dela) i sudska psihologija. Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) sadrži pravila koja su uglavnom formalnog karaktera.

Obuhvat osnovnih krivičnoprocesnih pravila Ova bazična pravila se odnose na sledećih devet pitanja:

1. Davanje pre ispitivanja određenih pouka i upozorenja svedoku, te polaganje zakletve;
2. Pojedinačno ispitivanje svedoka, uz neprisustvovanje ostalih još neispitanih svedoka;
3. Pravilo o primarno verbalnom karakteru svedočenja;
4. Poseban način ispitivanja svedoka sa nekim telesnim manama;
5. Vrsta i redosled postavljanja pitanja svedoku;
6. Zabrana korišćenja nekih metoda ispitivanja;
7. Pravila koja se odnose na suočenje svedoka;
8. Pravila koja se odnose na prepoznavanje lica ili stvari od strane svedoka;
9. Pravila ispitivanja posebno osetljivih svedoka i zaštićenih svedoka.

Posebna pravila za maloletna oštećena lica

• Gde su sadržana: U jednom delu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
• Osobina pravila: Sadržinski su veoma slična pravilima ZKP-a koja se odnose na posebno osetljive svedoke.
• Ratio legis: Osnovni smisao i cilj ovih modifikujućih pravila jeste sprečavanje, odnosno minimiziranje sekundarne viktimizacije ove načelno posebno osetljive kategorije oštećenih.

---

POUKE I UPOZORENJA SVEDOKU PRE ISPITIVANJA

• Pojam i svrha Obaveza predočavanja procesnih dužnosti, prava i krivične odgovornosti svedoku pre nego što započne sa izlaganjem o samom krivičnom događaju, čime se formalno osigurava zakonitost njegovog iskaza.
• Sadržina opomena i upozorenja Svedok se pre otpočinjanja iskazivanja podvrgava sledećim merama:
  • Opomena o dužnosti kazivanja: Svedok se najpre opominje da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti. Ova dužnost predstavlja njegovu centralnu i suštinski najvažniju obavezu.
  • Upozorenje na krivičnu odgovornost: Svedok se izričito upozorava da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.
  • Upozorenje na blagodet uskraćivanja odgovora: Svedok se upozorava da nije dužan da odgovori na određeno pitanje ako je verovatno da bi time izložio sebe ili njemu blisko lice nekoj od zakonom propisanih štetnih posledica.
• Krug bliskih lica (kod uskraćivanja odgovora) Pod bliskim licima podrazumevaju se lica koja su inače oslobođena dužnosti svedočenja, poput bračnog druga, bliskih srodnika i drugih zakonom predviđenih lica.
• Opciono propisane štetne posledice (kod uskraćivanja odgovora) Svedok može uskratiti odgovor ako bi odgovorom sebe ili blisko lice izložio:
  1. Teškoj sramoti;
  2. Znatnoj materijalnoj šteti;
  3. Krivičnom gonjenju.
• Procesno-dokumentarno dejstvo Upozorenje o blagodeti uskraćivanja odgovora na pojedinačna pitanja se obavezno unosi u zapisnik.

---

PROCESNA DUŽNOST UZIMANJA LIČNIH PODATAKA I OBAVEŠTAVANJA O ADRESI

Faza u kojoj se pre otpočinjanja svedočenja i polaganja zakletve vrši formalna identifikacija svedoka i utvrđuje njegova eventualna povezanost sa strankama u postupku.

• Krug ličnih podataka Svedok se obavezno ispituje radi utvrđivanja sledećih šest ličnih podataka:
  1. Ime i prezime;
  2. Jedinstveni matični broj građana (JMBG);
  3. Ime oca ili majke;
  4. Prebivalište i boravište;
  5. Mesto i godina rođenja;
  6. Odnos sa okrivljenim i oštećenim.
• Dužnost obaveštavanja o adresi Svedok se izričito upozorava da je dužan da o svakoj promeni svoje adrese, prebivališta ili boravišta bez odlaganja obavesti organ postupka.

---

POLAGANJE ZAKLETVE SVEDOKA

Svečani akt kojim svedok garantuje istinitost svog budućeg izlaganja. Prema svojim procesnim i teorijskim obeležjima, ova zakletva je:

• Promisorna — jer se polaže pre davanja samog iskaza;
• Laička — jer je sekularnog karaktera i ne sadrži religijske elemente, već se oslanja na ličnu čast svedoka;
• Načelno obavezna — jer se u našem krivičnom postupku uvek polaže, izuzev za zakonom izričito isključene kategorije.

• Tekst zakletve Zakonik propisuje striktnu verbalnu formulu zakletve koja glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati.„
• Načini polaganja (oblici) Svedok može položiti zakletvu na jedan od sledeća dva načina:
  1. Usmeno — neposrednim čitanjem njenog teksta;
  2. Potvrdno — davanjem jasnog potvrdnog odgovora nakon što mu organ postupka naglas pročita tekst zakletve.
• Posebna pravila kod telesnih mana svedoka
  • Nemi svedoci koji znaju da čitaju i pišu: Zakletvu polažu tako što potpisuju tekst zakletve.
  • Gluvi, slepi ili nemi svedoci koji ne znaju da čitaju i pišu: Zaklinju se uz pomoć tumača.
• Procesno dejstvo odbijanja Činjenica da je svedok odbio da položi zakletvu, kao i konkretni razlozi za to odbijanje, obavezno se unose u zapisnik.
• Odstupanje od vremena polaganja (pre glavnog pretresa)
  • Pravilo: Zakletva se zahteva neposredno pre svedočenja.
  • Izuzetak: Pre glavnog pretresa svedok može položiti zakletvu samo ako postoji opravdana bojazan da zbog bolesti ili drugih važnih razloga neće moći uopšte da pristupi na glavni pretres.
  • Obaveza dokumentovanja: Konkretan razlog zbog kog je zakletva položena u ovoj fazi mora se izričito navesti u zapisniku.
• Apsolutno isključenje od dužnosti polaganja zakletve (Izuzeci) Zakletvu ne polaže i ne može položiti svedok koji ispunjava neki od sledeća dva uslova:
  1. Ako u vreme saslušanja nije punoletan;
  2. Ako zbog svog duševnog stanja nije sposoban da shvati stvarni značaj i važnost zakletve.

---

PRAVILO O POJEDINAČNOM ISPITIVANJU SVEDOKA (IZOLACIJA SVEDOKA)

• Pojam i sadržina pravila Imperativno procesno pravilo prema kojem se svaki svedok u krivičnom postupku mora ispitati potpuno samostalno, odvojeno i bez prisustva drugih svedoka.
• Bitni uslovi za sprovođenje Tokom ispitivanja jednog svedoka u prostoriji ne smeju biti prisutni svedoci koji u tom krivičnom postupku još uvek nisu ispitani.
• Svrha pravila (Ciljevi) Sprovođenje ovog pravila usmereno je na ostvarivanje sledećih ciljeva:
  • Obezbeđenje maksimalne objektivnosti iskaza svedoka;
  • Eliminisanje štetnih uticaja koje bi samo prisustvo drugih neispitanih svedoka moglo da izazove;
  • Sprečavanje širenja sugestivnog dejstva (ili bilo kog drugog uticaja koji bi delovao na objektivnost, modifikovao iskaz, svest i volju svedoka koji iskaz daje, a što bi samim tim izvitoperilo i sam iskaz).
• Procesno-dokazne posledice povrede pravila Ukoliko se svedok ispita u prisustvu drugog svedoka ili nakon što je prisustvovao tuđem svedočenju o istom predmetu, nastupaju sledeće štetne posledice:
  • Gubitak originalnosti: Iskaz gubi neophodan stepen originalnosti u odnosu na svog davaoca.
  • Gubitak autentičnosti svesti: Iskaz prestaje da bude verna slika svesti i volje davaoca, kao i njegovih stvarnih sposobnosti opažanja određenog sadržaja, memorisanja i reprodukcije.
  • Nedopuštena modifikacija: Iskaz biva modifikovan bilo direktnim zabranjenim uticajima, bilo posredstvom suptilnog dejstva sugestije i veštački izazvane autosugestije.
  • Destrukcija dokazne vrednosti: Svi ovi nedopušteni uticaji u velikoj meri deluju destruktivno po dokazni kredibilitet tako pribavljenog iskaza.

---

PRAVILO O PRIMARNO VERBALNOM KARAKTERU SVEDOČENJA

Primarno verbalni karakter svedočenja jeste krivičnoprocesno pravilo prema kojem je svedok dužan da svoj iskaz pred organom postupka iznese usmeno.

• Pravna priroda – Ovo pravilo predstavlja opšte procesno pravilo komunikacije u krivičnom postupku, što znači da se svedočenje primarno odvija u oralnom obliku.

Prava i obaveze

• Svedok ima izričitu obavezu da svedoči usmeno.
• Verbalna komunikacija se mora odvijati između organa postupka i svedoka, kao i između svedoka i drugih subjekata postupka, a pre svega onih koji ga ispituju.
• Ova verbalna komunikacija obuhvata sve zakonske vidove ispitivanja svedoka na glavnom pretresu:
  • Osnovno ispitivanje;
  • Unakrsno ispitivanje;
  • Dopunsko ispitivanje.

---

ISPITIVANJE SVEDOKA SA TELESNIM MANAMA ILI UZ UČEŠĆE TUMAČA

Ispitivanje svedoka sa telesnim manama predstavlja specifičan procesni modalitet izvođenja ove dokazne radnje kada se zbog fizičkih nedostataka svedoka komunikacija ne može odvijati na uobičajen usmeni način.

• Kategorije svedoka sa nedostacima Ova pravila se primenjuju na sledeće kategorije lica:
  • Nemi svedoci;
  • Gluvi svedoci;
  • Slepi svedoci.

Način sprovođenja (Upućujuća norma)

• Kada se ispituje gluv, nem ili slep svedok, ili se ispitivanje obavlja preko tumača, odnosno prevodioca, ispitivanje se obavezno vrši na način koji je u Zakoniku propisan za saslušanje okrivljenog sa takvim nedostacima.

---

FAZE ISKAZIVANJA SVEDOKA (TOK ISPITIVANJA)

Tok iskazivanja svedoka predstavlja hronološki i procesno uređen redosled faza kroz koje svedok iznosi svoja saznanja pred organom postupka.

• Faze u toku iskazivanja (Sled radnji) Ispitivanje svedoka se obavezno odvija kroz sledeće tri sukcesivne faze:
  1. Opšta pitanja — prva faza u kojoj se utvrđuje identitet svedoka i njegov odnos sa strankama;
  2. Slobodno izlaganje — faza u kojoj se svedok poziva da samostalno i u kontinuitetu iznese sve što mu je o predmetu poznato;
  3. Postavljanje ciljanih pitanja — faza koja nastupa isključivo nakon što svedok završi svoje slobodno izlaganje, a sa ciljem da se iskaz proveri, dopuni ili razjasni.

---

USLOVI ZA ZAKONITOST POSTAVLJENIH PITANJA SVEDOKU

Pravila o postavljanju pitanja su zakonska ograničenja kojima se štiti autentičnost svedočenja od nedopuštenih spoljnih uticaja, obmana ili sugerisanja odgovora.

Bitni elementi / Kumulativni uslovi za postavljanje pitanja Sva pitanja koja se svedoku postavljaju radi provere, dopune ili razjašnjenja iskaza moraju kumulativno ispunjavati sledeća četiri uslova:

1. Moraju biti jasna, određena i razumljiva;
2. Ne smeju sadržati obmanu;
3. Ne smeju se zasnivati na netačnoj pretpostavci da je svedok izjavio nešto što u stvarnosti nije izjavio;
4. Ne smeju biti sugestivna (odnosno ne smeju predstavljati navođenje na odgovor).

Pravna priroda – Ova pravila predstavljaju imperativne procesne garancije zaštite slobodne volje svedoka.

Dejstva / Zaštitna funkcija

• Očuvanje originalnosti i autentičnosti: Zakon štiti originalnost iskaza koji mora proizaći isključivo iz svedokovog ličnog opažanja i memorisanja.
• Conditio sine qua non: Autentičnost i odsustvo nedopuštenih uticaja (poput obmanjivanja ili nedopuštenog navođenja da iskaže ono što sam nije želeo) su neophodan uslov za postizanje dokaznog kredibiliteta iskaza svedoka u krivičnom postupku.

---

KLASIFIKACIJA ZABRANJENIH SUGESTIVNIH PITANJA

Sugestivna pitanja su ona pitanja koja svojom formulacijom svesno ili nesvesno navode svedoka na određeni odgovor, odnosno u sebi već sadrže željeni odgovor.

• Podele / Vrste (Šest oblika u teoriji i zakonu) U zavisnosti od načina na koji se sugestija vrši, ova pitanja se dele na:
  1. Potpuno disjunktivna pitanja — ona koja svedoku uopšte ne dopuštaju drugi odgovor osim striktnog izjašnjavanja sa „da” ili „ne”;
  2. Nepotpuno disjunktivna pitanja — ona koja sugerišu određene odgovore, ali formalno ne isključuju i druge mogućnosti koje tom sugestijom nisu obuhvaćene;
  3. Ekspektativna (iščekujuća) pitanja — pitanja koja u svojoj gramatičkoj formi (bilo potvrdnoj ili odričnoj) jasno izražavaju iščekivanje određenog odgovora (npr. „Zar ne, vi ste bili u kući?” ili „Zar ne, vi niste bili u kući?”);
  4. Odlučna pitanja — pitanja koja svedoku direktno predlažu neko konkretno svojstvo ili obeležje predmeta ili događaja (npr. „Da li je automobil bio plave boje?”);
  5. Kapciozna pitanja — obmanjujuća pitanja koja u sebi sadrže neistinitu pretpostavku da je rečeno nešto što u stvarnosti uopšte nije iskazano;
  6. Nadovezujuća pitanja — pitanja kojima se, nakon što svedok jednom popusti pod dejstvom primarne sugestije, svesno nastavlja ispitivanje u tom smeru i na bazi već prihvaćene sugestije.

---

IZUZETAK OD ZABRANE SUGESTIVNIH PITANJA: UNAKRSNO ISPITIVANJE

Izuzetak od zabrane sugerisanja jeste zakonom dopuštena mogućnost da se svedoku u tačno određenoj fazi postupka postavljaju pitanja u kojima je već sadržan odgovor na njih (sugestivna pitanja).

Uslovi za primenu izuzetka Da bi postavljanje sugestivnih pitanja bilo zakonito, moraju se ispuniti sledeći uslovi:

• Procesni forum: Radnja se mora izvoditi isključivo na glavnom pretresu.
• Procesni metod: Ispitivanju se mora pristupiti u formi unakrsnog ispitivanja svedoka.

Zakonodavne zabrane u drugim fazama (Gde izuzetak ne važi) Postavljanje sugestivnih pitanja je apsolutno zabranjeno u sledećim situacijama:

• Tokom ispitivanja svedoka u istrazi;
• Tokom osnovnog ispitivanja na glavnom pretresu;
• Tokom dopunskog ispitivanja na glavnom pretresu.

Izuzeci unutar izuzetka (Granica dopuštenosti u unakrsnom ispitivanju)

• Dozvoljeno: U unakrsnom ispitivanju dozvoljeno je postavljati isključivo klasična sugestivna pitanja (pitanja koja navode na odgovor ili sadrže odgovor).
• Zabranjeno: Iako bi iz bukvalnog tumačenja zakona moglo izgledati da su u unakrsnom ispitivanju dozvoljene sve varijante zabranjenih pitanja, to nije tačno. Pitanja koja su obmanjujuća ili se zasnivaju na pretpostavljenom iskazu (kapciozna pitanja) ostaju strogo zabranjena i tokom unakrsnog ispitivanja.

---

POSEBNO FORMALNO PITANJE ZA OŠTEĆENOG KAO SVEDOKA

Formalno ispitivanje oštećenog svedoka jeste specifična zakonska obaveza postavljanja ciljanog pitanja oštećenom licu koje se u postupku nalazi u dvostrukoj procesnoj ulozi (i kao oštećeni i kao svedok).

• Sadržina formalnog pitanja
  • Oštećeni koji se ispituje kao svedok mora se obavezno pitati: da li želi da u krivičnom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev.
• Pravna priroda
  • Ova obaveza predstavlja formalno-procesni podsticaj i obezbeđenje prava oštećenog na pokretanje sopstvene procesne inicijative u pogledu naknade štete ili povraćaja stvari u okviru krivičnog postupka.

---

SUOČENJE SVEDOKA (ČL. 211 ZKP)

Suočenje svedoka je fakultativna krivičnoprocesna radnja koja se sastoji u neposrednom usmenom i ličnom sučeljavanju dva svedoka, ili svedoka i okrivljenog, čiji se ranije dati iskazi ne podudaraju.

Uslovi za sprovođenje

• Materijalni uslov: Postojanje neslaganja (kontradiktornosti) u ranije datim iskazima svedoka i drugog svedoka ili okrivljenog.
• Predmet neslaganja: Iskazi se moraju neslagati u pogledu važnih činjenica koje su predmet dokazivanja u konkretnom postupku.
• Formalni uslov: Odluku o suočenju donosi organ postupka na osnovu sopstvene slobodne procene (što predstavlja činjenično pitanje – questio facti), ukoliko smatra da se tom radnjom mogu postići određeni ciljevi (pre svega motivisanje svedoka da da potpun, odnosno istinit iskaz).

Pravna priroda

• Fakultativni karakter: Radnja nije obavezna, već njeno preduzimanje zavisi od diskrecione procene i ocene organa koji vodi postupak.
• Shodna primena pravila: Na suočenje svedoka se direktno i u potpunosti primenjuju zakonske odredbe koje se odnose na suočenje okrivljenog.

Dejstva / Psihološki mehanizam

• Verifikacija iskaza: Svrha radnje je neposredna provera pouzdanosti i verodostojnosti već datih iskaza u postupku.
• Stvaranje psihičkog pritiska: Radnja je usmerena na stvaranje specifičnog psihičkog pritiska na svedoka koji ne govori istinu ili ne daje celovit iskaz u odnosu na saznanja koja zaista poseduje o okolnostima o kojima svedoči.
• Korekcija iskaza: Pod uticajem sučeljavanja i psihičkog pritiska, svedok se motiviše da koriguje svoj iskaz i počne istinito da iskazuje.
• Subjektivni karakter istinitosti: Istinitost iskaza se i u ovom slučaju mora shvatiti u nužno subjektivnom i relativnom smislu — svedok govori istinu kada iznosi ono za šta u tom trenutku zaista veruje da je istina.

Posebnosti i efikasnost u praksi

• Smanjen praktični uspeh: U realnoj sudskoj praksi suočenje svedoka ne daje veće rezultate.
• Razlog: Lica koja se suočavaju po pravilu tvrdoglavo ostaju pri svojim ranije datim, makar i potpuno kontradiktornim iskazima.

---

PREPOZNAVANJE LICA I STVARI OD STRANE SVEDOKA (ČL. 211 ZKP)

Prepoznavanje je dokazna radnja koja se preduzima radi pouzdanog utvrđivanja istovetnosti (identiteta) nekog lica ili predmeta sa ranije viđenim objektom, kao i radi provere verodostojnosti prethodno datih iskaza.

Vrste

• Prema objektu prepoznavanja (predmetna podela):
  1. Prepoznavanje lica — koje u postupku može da vrši isključivo svedok;
  2. Prepoznavanje stvari — koje ravnopravno mogu vršiti i svedok i okrivljeni.
• Prema tehničkom načinu sprovođenja:
  1. Direktno prepoznavanje — predočavanjem i pokazivanjem lica ili stvari uživo;
  2. Indirektno prepoznavanje putem fotografija — primenjuje se kao supsidijarni oblik ako lice ili predmet koji treba prepoznati nije neposredno dostupan (pokazuje se fotografija tog objekta pomešana sa fotografijama drugih nepoznatih objekata sličnih osobina);
  3. Prepoznavanje na osnovu glasa — specifičan oblik usmeren na auditivnu identifikaciju, koji se sprovodi na isti način (odnosno metodološki upodobljen) kao i opšte izborno prepoznavanje lica.
• Prema stepenu uspešnosti (na osnovu izjave svedoka):
  1. Uspešno u potpunosti — kada svedok izjavi da lice ili predmet može da prepozna sa sigurnošću;
  2. Delimično uspešno — ukoliko se svedok izjasni da lice ili predmet može da prepozna sa određenim stepenom verovatnoće;
  3. Neuspešno — ako svedok izričito izjavi da uopšte nije u stanju da prepozna predočeno lice ili predmet.

Bitni elementi / Uslovi za sprovođenje Da bi se radnja prepoznavanja mogla zakonito spovesti, moraju se ispuniti sledeći uslovi:

1. Materijalni uslov: Postojanje potrebe da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet koji je prethodno opisao (ovaj uslov predstavlja procenu suda u skladu sa njegovim slobodnim uverenjem).
2. Formalni uslov: Zakon ne propisuje poseban formalni akt; radnja se preduzima na predlog stranke (ili drugog lica koje ima pravo podnošenja dokaznih predloga) koji je sud prihvatio, a sud je ovlašćen da prepoznavanje sprovede i samostalno, po sopstvenoj inicijativi.
3. Preliminarni opis kao prethodna faza (uslov sine qua non): Pre nego što se uopšte pristupi prepoznavanju, svedok (a u pogledu predmeta i okrivljeni) mora objekat prepoznavanja preliminarno opisati i navesti njegove specifične osobine.
4. Pravilo izbornog predočavanja (izborni niz): Prepoznavanje se obavezno sprovodi pokazivanjem ciljanog objekta pomešanog u nizu više sličnih objekata.
5. Kumulativni uslovi za sastav izbornog niza:
   1. Lice ili predmet se svedoku moraju pokazati pomešani sa drugim svedoku nepoznatim licima ili predmetima;
   2. Svi predočeni objekti u nizu moraju imati slične osnovne osobine onima koje je svedok u svom preliminarnom opisu prethodno naveo.

Pravna priroda i dokazni kredibilitet

• Shodna primena pravila: Prepoznavanje od strane svedoka obavezno se obavlja u skladu sa zakonskim pravilima koja se odnose na prepoznavanje lica ili predmeta od strane okrivljenog.
• Visok dokazni kredibilitet: Izborno predočavanje obezbeđuje načelno viši stepen dokaznog kredibiliteta od tzv. pojedinačnog prepoznavanja (predočavanja samo jednog sumnjivog lica ili predmeta radi izjašnjavanja o identitetu).
• Slobodna ocena rezultata: Sve rezultate prepoznavanja (bilo uspešne, delimične ili neuspešne) organ postupka ceni potpuno slobodno, shodno načelu slobodne ocene dokaza i na temelju svog slobodnog sudijskog uverenja. Suštinski stepen uspešnosti ove radnje u procesno-dokaznom smislu zavisi isključivo od ove sudske ocene.

Dejstva / Prava i obaveze strana

• Obaveza izjašnjavanja: Nakon pokazivanja niza, od svedoka se zahteva da se izjasni da li objekat prepoznaje sa sigurnošću ili verovatnoćom.
• Obaveza neposrednog ukazivanja: U slučaju potvrdnog izjašnjenja, svedok je dužan da na prepoznato lice ili predmet neposredno ukaže.

Izuzeci i posebna pravila u ranim fazama postupka Kada se prepoznavanje lica sprovodi u predistražnom postupku i istrazi, važe sledeća tri striktna bezbednosna i formalna pravila:

1. Sprečavanje vizuelnog kontakta (zaštita svedoka): Radnja se mora obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka;
2. Zabrana prethodnog viđenja: Svedok ne sme da vidi ciljano lice pre nego što sam formalni postupak prepoznavanja zvanično otpočne;
3. Obavezno prisustvo tužioca: U predistražnom postupku i istrazi, prepoznavanje lica se obavezno mora sprovesti u prisustvu javnog tužioca.

Uporedno-pravni osvrt

• Većina savremenih krivičnih procedura se opredeljuje za izborno predočavanje, mada mnoga zakonodavstva uopšte ne uređuju detaljnije način prepoznavanja lica ili stvari, već to u celini prepuštaju sudskoj i policijskoj praksi.
• Primer SAD: Nasuprot našem sistemu, u krivičnom postupku SAD se prepoznavanje lica (koje se po pravilu obavlja pre formalnog započinjanja krivičnog postupka) zakonski može sprovesti na dva alternativna načina: bilo kao izborno, tzv. linijsko prepoznavanje (lineup), bilo u vidu pojedinačnog predočavanja.

---

Originarni i derivativni svedoci

Svedok će se uvek pitati otkuda mu je poznato ono o čemu svedoči.

• Svrha postavljanja ovog pitanja:
  • Utvrđivanje prirode njegovog saznanja.
  • Utvrđivanje njegovog odnosa sa izvorom saznanja.
  • Razjašnjenje da li je svedok neku činjenicu lično i neposredno opazio svojim čulima (pre svega video ili čuo) ili je ta saznanja dobio od drugog lica koje je bilo u direktnom kontaktu sa izvorom saznanja.

---

PODELA SVEDOKA PREMA IZVORU SAZNANJA

Prema načinu i izvoru saznanja o krivičnom događaju, svedoci se dele na dve osnovne kategorije:

A. Originarni svedoci

• Definicija: Svedok koji ima neposredna saznanja o događaju o kojem svedoči.
• Uslov (pretpostavka): Da je svedok neposredno prisustvovao događaju ili imao drugu vrstu neposrednog kontakta, te je nešto lično video, čuo ili uopšte opazio svojim čulima.
• Procesno postupanje organa postupka:
  • Organ postupka prvenstveno ispituje ovu vrstu svedoka.
  • Nakon što utvrdi da je svedok lično opazio činjenice o kojima treba da iskazuje, organ postupka utvrđuje način tog opažanja – pre svega koje je čulo ili čula svedok koristio.
  • Organ postupka može svedoku postavljati niz pitanja radi dobijanja celovitog („kompletnijeg“) iskaza, otklanjanja nejasnoća i dopunjavanja praznina u izlaganju (ove mogućnosti su najšire kod originalnih svedoka).

B. Derivativni svedoci („svedoci po čuvenju“)

• Definicija: Svedok koji je o krivičnom događaju saznao posrednim putem, preko kontakta sa nekim drugim licem ili preko određene isprave.
• Terminološka napomena: Tradicionalno se u našem pravu označava kao „svedok po čuvenju“, što je terminološki pogrešno jer nije reč o svedoku koji je čuven, već o licu koje je od drugoga nešto „čulo“, pa o tome svedoči.
• Karakteristike saznanja:
  • Sadržaj činjenica o kojima iskazuje usmeren je na neposredno opažanje koje je imalo neko drugo lice – ono od koga je derivativni svedok dobio saznanje.
  • Svedok ima isključivo posredna saznanja – činjenice nije neposredno opazio čulima, već mu je saznanja prenela druga osoba, najčešće kroz usmeni razgovor.
  • Izuzetak (saznanje preko pisanih izvora): Saznanje može poticati i iz pisanog sadržaja, poput pisma, e-mail-a i slično. Ukoliko su ti materijali dostupni, oni sami po sebi predstavljaju materijalni dokaz pa ispitivanje svedoka po čuvenju možda nije ni potrebno (ili se on ispituje samo o načinu na koji je došao do njih). Međutim, do ispitivanja derivativnog svedoka o sadržaju isprave može doći ako su ti materijali iz nekog razloga nedostupni ili uništeni. Bez obzira na medij (razgovor ili pismo), suština je ista – ostvarena je samo posredna veza sa izvorom saznanja.
• Procesni uslovi i dokazna snaga:
  • Ispitivanje ove vrste svedoka je složeno i različito se rešava u pravnim sistemima.
  • Tamo gde je njihovo ispitivanje dozvoljeno, ono je po pravilu moguće samo uz ispunjenje dodatnih i posebnih uslova u odnosu na opšte uslove za ispitivanje svedoka.
  • Mogućnost organa postupka da ispitivanjem otkloni nejasnoće i dopuni praznine postoji u znatno manjoj meri nego kod originalnih svedoka.
  • Načelno imaju manji stepen dokazne verodostojnosti u odnosu na iskaze originalnih svedoka (koji se često u teoriji smatraju jedinim pravim svedocima).

---

DOKAZNA VREDNOST I OCENA ISKAZA SVEDOKA

• Pravni osnov: Iskaz svedoka je dokaz u krivičnom postupku, a njegov konkretan dokazni značaj sud određuje na osnovu načela slobodne ocene dokaza i prema svom slobodnom sudijskom uverenju.
• Metodologija ocene: Sud procenjuje dokazni kredibilitet (stepen istinitosti) svedokovog iskaza na dva načina:
  1. Pojedinačno (svaki iskaz sam za sebe).
  2. U vezi sa ostalim dokazima izvedenim u postupku.
• Faktori koji utiču na ocenu kredibiliteta:
  • Niz procesnih i faktičkih okolnosti.
  • Verbalni vid izražavanja svedoka.
  • Neverbalni elementi (simptomatska slika): gestovi, mimika i celokupno držanje svedoka tokom ispitivanja.
  • Zabrana svedočenja o ličnim sudovima: Ispitivanje svedoka je u logičkom smislu posredan način saznanja jer svedok reprodukuje svoje ranije opažanje. Zato svedok ne može davati svoj sud o opaženim činjenicama, niti saopštavati svoje zaključke o njihovom značaju za konkretan slučaj.
  • Izuzetak: Svedok ipak može saopštiti svoje utiske koje je imao prilikom opažanja.
• Predmet dokazivanja (Ograničenje svedočenja na prošlost):
  • Svedok uvek svedoči o onome što se ranije zbilo.
  • Činjenice iz sadašnjosti (koje postoje u vremenu „isleđenja“ krivičnog dela) se po pravilu ne dokazuju svedocima, već uviđajem ili veštačenjem, jer tim radnjama sud neposredno stiče potrebno znanje.

---

UPOZORENJE SVEDOKU I NJEGOVO PRAVNO DEJSTVO

• Pravilo o opomeni: Pre davanja iskaza, svedok se upozorava (opominje) da je davanje lažnog iskaza krivično delo.
• Dvostruko dejstvo upozorenja:
  1. Faktičko dejstvo: Vrši se dodatni pritisak na svedoka u pravcu davanja istinitog iskaza, uz opštu pretpostavku da većina građana svest o dužnosti govorenja istine pred sudom smatra svojom važnom građanskom dužnošću.
  2. Krivičnopravno (procesno) dejstvo: Unošenjem ovog upozorenja u zapisnik o ispitivanju formalno se otklanja mogućnost da se svedok pozove na pravnu zabludu (odnosno da tvrdi kako nije znao da je davanje lažnog iskaza krivično delo).
• Pravna zabluda u sudskoj praksi:
  • Institut pravne zablude se u domaćoj krivičnopravnoj praksi tumači veoma restriktivno.
  • Čak i bez ovog upozorenja ili njegovog unošenja u zapisnik, malo je verovatno da bi se svedok u eventualnom postupku zbog davanja lažnog iskaza mogao uspešno pozvati na pravnu zabludu.
• Procesno postupanje u slučaju sumnje u lažan iskaz (Krivična prijava sui generis):
  • Ako sud stekne uverenje da postoje osnovi sumnje da je svedok izvršio krivično delo davanja lažnog iskaza, dužan je da u odgovarajućoj procesnoj formi o tome obavesti nadležnog javnog tužioca, što predstavlja krivičnu prijavu sui generis.
• Kriminalno-politički aspekt i generalna prevencija:
  • U praksi se svedoci koji su dali lažan iskaz veoma retko krivično gone, što je neopravdano.
  • Češće krivično gonjenje i kažnjavanje takvih lica imalo bi jak efekat generalne prevencije i uticalo bi na jačanje opšte svesti građana o obavezi da govore istinu.

---

UPOREDNOPRAVNI ASPEKTI ISPITIVANJA DERIVATIVNIH SVEDOKA

U pogledu dokaznog kredibiliteta i dozvoljenosti ispitivanja svedoka po čuvenju, uporednopravno se izdvajaju dva potpuno suprotna stanovišta:

1. Anglo-saksonski krivičnoprocesni sistemi: U ovim sistemima se iskazima derivativnih svedoka apsolutno negira bilo kakav dokazni kredibilitet (pravilo o zabrani svedočenja po čuvenju – hearsay rule).
2. Kontinentalno-evropski krivični postupci:
   • Nemaju striktna zakonska dokazna pravila koja bi unapred zabranila ove iskaze.
   • Sudska praksa definiše određene uslove pod kojima se iskaz ovih svedoka može prihvatiti, što se rešava u okviru opšteg dejstva načela slobodne ocene dokaza.

---

SPECIFIČNOST U DOMAĆOJ SUDSKOJ PRAKSI: ISPITIVANJE POLICIJSKIH SLUŽBENIKA KAO SVEDOKA

• Praksa pozivanja policajaca kao svedoka: U domaćoj sudskoj praksi postojali su slučajevi pozivanja ovlašćenih službenih lica (službenika policije) u svojstvu svedoka.
• Sadržina svedočenja: Oni su svedočili o okolnostima pod kojima je okrivljeni (tada u statusu osumnjičenog u pretkrivičnom postupku) dao određene izjave policiji tokom informativnog razgovora (prikupljanja obaveštenja od građana), pri čemu su svedočili i o samoj sadržini tih izjava.
• Procesni uslov: Do ovoga je dolazilo u vreme kada je, po retkom procesnom izuzetku, mogla da se koristi izjava koju je lice dalo policiji u pretkrivičnom postupku (koja nije imala formu saslušanja). Pozivani su najčešće kada je okrivljeni tvrdio da mu je izjava bila iznuđena.
• Stručni stav o opravdanosti ove prakse:
  • Autor ističe da ova praksa nije bila dobra.
  • Teško je zamisliti da će policijski službenici u svojstvu svedoka pred sudom priznati da su prekoračili svoja ovlašćenja ili izvršili krivično delo iznuđivanja iskaza.
  • Takvim ispitivanjem se suštinski nije mogao čvršće potkrepiti dokazni kredibilitet spornih izjava, koje inače same po sebi nisu mogle ostvariti potreban dokazni značaj u postupku.

U nastavku se nalazi pregledan i sistematizovan sadržaj ove skripte koji direktno odgovara na vaša ispitna pitanja:

---

Isključenje iskaza i ocena dokazne vrednosti iskaza svedoka

Zakon taksativno predviđa slučajeve kada se iskaz svedoka mora izdvojiti (isključiti) iz krivičnih spisa:

• Ispitivanje lica koje je isključeno od dužnosti svedočenja: Kada je kao svedok ispitano lice koje po zakonskim pravilima uopšte ne može biti ispitano u tom svojstvu.
• Povreda pravila kod privilegovanih svedoka (lica oslobođenih dužnosti svedočenja): Iskaz je nevaljan ukoliko ovo lice:
  1. Nije upozoreno da ima zakonsko pravo da ne svedoči.
  2. Nije se izričito odreklo svog prava da ne svedoči.
  3. Ako pomenuto upozorenje i izričito odricanje nisu ubeleženi u zapisnik o ispitivanju.
• Iskaz dobijen prinudom: Kada je iskaz svedoka pribavljen protivno apsolutnoj zabrani mučenja i iznuđivanja iskaza.

---