Oznaka: Dokazi

Izuzeci od neposrednog izvođenja dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam načela neposrednosti i podela izuzetaka

  • Načelo neposrednosti u objektivnom smislu: Predstavlja pravilo prema kojem sud svoju presudu (ili drugu odluku kojom rešava predmet krivičnog postupka) donosi isključivo na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno dokazima izvedenim neposredno na samom glavnom pretresu.
  • Klasifikacija izuzetaka: Zakonik o krivičnom postupku predviđa tri osnovne grupe izuzetaka od ovog načela:
    1. izvođenje određenih dokaza van glavnog pretresa;
    2. upoznavanje sa sadržinom pismena i isprava;
    3. upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima datim pre glavnog pretresa ili tokom drugog suđenja.
  • Stepen odstupanja:
    • Blaže odstupanje: Kod prva dva izuzetka odstupanje je manjeg intenziteta. Dokaze iz prve grupe izvodi isti sud (odnosno predsednik ili ovlašćeni član veća) tokom trajanja tog glavnog pretresa. Kod druge grupe, reč je o materijalnim dokazima u koje sud neposredno stiče uvid, pa se suštinski i ne radi o pravom odstupanju.
    • Najozbiljnije odstupanje: Treći izuzetak (upoznavanje sa zapisnicima o ranijim iskazima) predstavlja najradikalnije odstupanje od načela neposrednosti, jer sud utvrđuje činjenice na osnovu dokaza izvedenih pred drugim sudom ili u vansudskim fazama postupka (npr. pred javnim tužiocem u istrazi).

Prvi izuzetak: Izvođenje dokaza van glavnog pretresa

Ovaj izuzetak se primenjuje kada objektivne okolnosti onemogućavaju sprovođenje dokazne radnje u samoj sudnici.

1. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

  • Uslovi:
    1. saznanje na glavnom pretresu da svedok ili veštak ne može da dođe ili mu je dolazak znatno otežan (usled bolesti ili drugih opravdanih razloga);
    2. veće smatra da je njegov iskaz važan.
  • Procedura: Veće donosi naredbu da ispitivanje izvrši predsednik veća ili sudija član veća. Ispitivanje se može sprovesti:
    • neposredno na terenu, ili
    • putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

2. Uviđaj i rekonstrukcija van glavnog pretresa

  • Uslov: Potreba da se ove radnje, radi razjašnjenja stvari, obave na samom licu mesta tokom trajanja glavnog pretresa.
  • Procedura: Veće donosi odluku kojom ovlašćuje predsednika veća ili sudiju člana veća da sprovede konkretnu radnju.

3. Procesna prava i zaštita kontradiktornosti

  • Pravo na obaveštenje: Stranke, branilac, oštećeni i stručni savetnik moraju biti obavešteni o vremenu i mestu preduzimanja ovih radnji.
  • Pravo na aktivno učešće: Prisutna lica se izričito upozoravaju da tokom izvođenja dokaza van glavnog pretresa imaju pravo na učešće u ispitivanju (dokaznu inicijativu) na isti način na koji bi to činili na samom suđenju.

Drugi izuzetak: Upoznavanje sa sadržinom pismena, isprava i snimaka

Rezultati dokaznih radnji koje su sprovedene pre glavnog pretresa (najčešće u predistražnom postupku – uviđaj, pretresanje stana, privremeno oduzimanje predmeta) unose se u krivični postupak kroz proces upoznavanja sa njihovom sadržinom.

1. Procesni načini upoznavanja sa zapisnicima i ispravama

Sud se na glavnom pretresu upoznaje sa zapisnicima o uviđaju, pretresanju stana/lica, potvrdama o oduzetim predmetima i drugim ispravama na jedan od dva zakonska načina:

  1. vršenjem uvida u njih;
  2. kratkim iznošenjem sadržine ili njihovim čitanjem od strane predsednika veća (kada veće oceni da je to potrebno).

2. Postupanje sa audio-video snimcima i elektronskim zapisima

  • Optički, tonski snimci ili elektronski zapisi koji služe kao dokaz se na glavnom pretresu reprodukovanjem prezentuju prisutnima.
  • Ovaj postupak se primenjuje i kada je zakonom propisano da se iskaz ili radnja snima uz vođenje skraćenog zapisnika.

3. Pravila za materijalne predmete i originale isprava

  • Pokazivanje predmeta: Predmeti koji služe razjašnjenju stvari pokazuju se optuženom, svedocima ili veštacima. Ako pokazivanje ima funkciju identifikacije, sprovodi se prema opštim pravilima o prepoznavanju.
  • Pravilo originalnosti: Isprave koje se koriste kao dokaz moraju se, po pravilu, podneti u originalu.

Treći izuzetak: Upoznavanje sa zapisnicima o ranije datim iskazima

Zapisnici o iskazima svedoka, saoptuženih, osuđenih saучесника, kao i nalaz i mišljenje veštaka dati u ranijim fazama (istraga, predistražni postupak) ili na drugom suđenju, mogu se koristiti pod posebnim uslovima.

  • Način izvođenja: Obavlja se shodnom primenom pravila za pismena (vršenjem uvida ili kratkim iznošenjem/čitanjem od strane predsednika veća po odluci veća).

Zakonski razlozi (taksativni uslovi) za čitanje ranijih iskaza:

Ovaj najteži oblik odstupanja od načela neposrednosti dozvoljen je isključivo u sledećim situacijama:

  1. ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći;
  2. ako je dolazak tih lica pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga;
  3. ako postoji saglasnost stranaka da se zapisnik pročita umesto neposrednog ispitivanja odsutnog svedoka ili veštaka (bez obzira da li je bio pozvan);
  4. ako je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u postupku izvođenja dokaza van glavnog pretresa;
  5. ako svedok ili veštak bez zakonskog razloga odbije da da iskaz na glavnom pretresu;
  6. ako se radi o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom.

Apsolutni izuzetak: Zabrana čitanja iskaza privilegovanih svedoka

Zakon predviđa striktnu zabranu čitanja zapisnika u cilju zaštite prava na blagodat nesvedočenja.

  • Pravilo: Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (privilegovani svedoci) ne smeju se čitati, niti se može vršiti uvid u njih.
  • Uslovi za nastupanje zabrane: Ova zabrana se primenjuje ako ta lica:
    • nisu uopšte pozvana na glavni pretres, ili
    • su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče (iskoristila su svoje pravo).

Procesne dužnosti suda prilikom odstupanja od načela neposrednosti

Kada sud odluči da odstupi od načela neposrednosti, u obavezi je da obezbedi transparentnost postupka kroz ispunjenje dve dužnosti:

  1. Obavezno obrazloženje u zapisniku: U zapisniku o glavnom pretresu moraju se taksativno i precizno navesti konkretni razlozi (npr. smrt svedoka, saglasnost stranaka) zbog kojih se dokaz izvodi na ovaj način.
  2. Saopštenje o zakletvi: Predsednik veća je dužan da na glavnom pretresu zvanično saopšti da li je lice čiji se raniji iskaz čita ili iznosi, prilikom davanja tog iskaza položilo zakletvu.

Izvođenje dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam, značaj i osnovne karakteristike dokaznog postupka

  • Definicija i procesni značaj: Dokazni postupak je u sadržinskom smislu najznačajniji deo glavnog pretresa. U ovom stadijumu se izvode dokazi koji služe za utvrđivanje činjeničnog stanja.
  • Pravni ishod: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sud donosi odluku kojom se rešava predmet krivičnog postupka, što je po pravilu odgovarajuća presuda, a po izuzetku može biti i rešenje.
  • Načelo kontradiktornosti: Dokazi se na glavnom pretresu po pravilu izvode na kontradiktoran način. To znači da jedna stranka ima procesnu mogućnost da se oponira dokazima druge strane.
  • Stadijumi dokaznog postupka: Dokazni postupak se odvija kroz sledeća četiri osnovna stadijuma:
    1. početak dokaznog postupka,
    2. predlaganje dokaza,
    3. utvrđivanje redosleda izvođenja dokaza,
    4. izvođenje konkretnih dokaza.
  • Pravilo o prvom dokazu: Na početku četvrtog stadijuma se po pravilu uvek najpre izvodi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuženog – najpre kroz iznošenje odbrane, a potom kroz njegovo saslušanje.

Početak dokaznog postupka i predmet dokazivanja

1. Formalni početak

Započinjanje dokaznog postupka se formalno manifestuje tako što predsednik veća javno objavljuje početak ovog stadijuma.

2. Predmet dokazivanja (Tri grupe činjenica)

U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se dele na tri grupe:

  1. činjenice koje čine obeležje krivičnog dela,
  2. činjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona,
  3. činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.

3. Poseban dokazni režim u slučaju priznanja optuženog

Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, u daljem toku postupka se izmjenjuje dokazni program i izvode se samo dve taksativno određene vrste dokaza:

  • A) Dokazi od kojih zavisi ocena procesne validnosti priznanja. Kada je optuženi priznao delo, dokazi o učiniocu i krivičnom delu se i dalje izvode isključivo ako postoji neka od sledećih alternativnih okolnosti:
    1. osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili
    2. manjkavost priznanja, koja postoji kada je priznanje: nepotpuno, protivrečno, nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • B) Dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivične sankcije i meri kazne.

Predlaganje dokaza i odlučivanje o dokaznim predlozima

1. Aktivna legitimacija i vremenski okvir

  • Nove dokaze mogu predlagati stranke, branilac i oštećeni.
  • Ovaj procesni poduhvat mogu preduzeti sve do završetka glavnog pretresa.
  • U istom roku mogu ponoviti i one dokazne predloge koje je sud ranije već odbio.
  • O izvođenju predloženih dokaza odluku donosi predsednik veća.

2. Obavezno odbijanje dokaznog predloga (Nezakoniti dokazi)

  • Predsednik veća ima striktnu zakonsku dužnost da odbije dokazni predlog ako je on usmeren na izvođenje nezakonitog dokaza.
  • Ova odluka se donosi u formi obrazloženog rešenja.
  • Pojam nezakonitog dokaza: To je dokaz koji bi neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrdjenim međunarodnim ugovorima.

3. Fakultativno odbijanje dokaznog predloga

Predsednik veća može obrazloženim rešenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Prekluzija (Sankcija neblagovremenosti): Ako su predlagači znali za dokaz tokom pripremnog ročišta ili nakon određivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga nisu tada predložili.
  • Irelevantnost: Ako je predlog usmeren na dokazivanje činjenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tiču se obeležja dela niti drugih relevantnih krivičnopravnih/procesnih pitanja).
  • Nepotrebnost dokazivanja: Ako se predlog odnosi na činjenice koje se ne dokazuju, jer je sud ocenio da su te činjenice:
    • opštepoznate,
    • u dovoljnoj meri raspravljene,
    • priznate od strane okrivljenog na način koji ne zahteva dalje dokazivanje, ili
    • da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Odugovlačenje postupka: Ako je izvođenje dokaza očigledno usmereno na odugovlačenje krivičnog postupka.

4. Pravni mehanizmi izmene odluke o odbijanju

Zakon predviđa dva načina na koja se odluka o odbijanju dokaznog predloga može izmeniti:

  • Samostalni opoziv: Predsednik veća može u toku postupka samoinicijativno opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga i odlučiti da se dokaz ipak izvede.
  • Intervencija veća po prigovoru: Povodom prigovora koji podnosi strana čiji je predlog odbijen, veće može doneti odluku kojom preinačuje rešenje predsednika veća i određuje izvođenje tog dokaza.

Redosled izvođenja dokaza

1. Koncepcijska osnova

Dokazni postupak je postavljen na striktno adverzijalnim osnovama, s tim što se određeni dokazi mogu izvesti i po odluci suda, kao i na predlog oštećenog.

2. Zakonski (redovni) redosled izvođenja

Nakon što se obavi saslušanje optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se dokazi izvode po sledećem redosledu:

  1. najpre dokazi koje je predložio tužilac;
  2. potom dokazi koje je predložila odbrana;
  3. zatim dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog;
  4. na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

3. Odstupanja i izuzeci od opšteg redosleda

  • Fleksibilnost redosleda: Ovaj redosled nije apsolutan. Ako postoje opravdani razlozi, predsednik veća može odrediti drugačiji redosled izvođenja i produžiti vreme predviđeno za to.
  • Podaci o osuđivanosti: Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o ranijoj osuđivanosti izvode se u skladu sa opštim redosledom izvođenja dokaza (pod tačkom 4).
    • Izuzetak: Ovi podaci se mogu izvesti mimo ovog redosleda ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka.
  • Ispitivanje oštećenog kao svedoka: Ako oštećeni koji je prisutan na pretresu treba da bude ispitan u svojstvu svedoka, njegovo ispitivanje se obavezno obavlja pre ispitivanja ostalih svedoka.

4. Izjašnjavanje o izvedenim dokazima

  • Nakon što se izvede svaki pojedinačni dokaz, predsednik veća je dužan da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju primedbe na izvedeni dokaz.
  • Ratio legis: Na ovaj način se neposredno ostvaruje i dodatno manifestuje kontradiktorni karakter dokaznog postupka na glavnom pretresu.

Iznošenje odbrane i saslušanje optuženog

Pravni karakter odbrane i procesne dužnosti predsednika veća

  • Pravna priroda odbrane: Optuženi nije dužan da se brani, ali ima pravo na odbranu u svim fazama krivičnog postupka, pa samim tim i na glavnom pretresu kao centralnom procesnom stadijumu.
  • Dužnost pouke: Na samom početku, predsednik veća ima izričitu obavezu da pouči optuženog o njegovim pravima. Pouka se sastoji u tome da se optuženi obaveštava da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete, kao i da može izneti sve činjenice koje mu idu u korist. Nakon pouke, predsednik veća poziva optuženog da iznese svoju odbranu.
  • Pravila iznošenja: Optuženi iznosi svoju odbranu po pravilima koja su u Zakoniku propisana za saslušanje okrivljenog kao dokaznu radnju. Kada optuženi završi izlaganje, predsednik veća ga obavezno pita da li ima još nešto da navede u svoju odbranu.

Struktura saslušanja i redosled postavljanja pitanja

Saslušanje optuženog na glavnom pretresu se po pravnoj strukturi sastoji iz dve sukcesivne faze:

  1. Slobodno izlaganje optuženog: faza u kojoj se optuženi usmeno i neometano izjašnjava o svim navodima optužbe.
  2. Postavljanje pitanja (Uže saslušanje): faza koja nastupa nakon završenog slobodnog izlaganja. Pitanja se optuženom postavljaju prema striktno određenom zakonskom redosledu.

Zakonski redosled postavljanja pitanja:

Pitanja optuženom postavljaju sledeći procesni subjekti ovim redom:

  1. branilac optuženog;
  2. tužilac;
  3. predsednik veća i članovi veća;
  4. oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik;
  5. saoptuženi i njegov branilac;
  6. veštak i stručni savetnik.

Pravila o neposrednom ispitivanju i odobrenju suda:

Zakonik razlikuje dve grupe subjekata u pogledu prava na postavljanje pitanja:

  • Subjekti koji ispituju neposredno (bez odobrenja): Pitanja mogu neposredno postaviti stranke i branilac (branilac, tužilac, saoptuženi, kao i članovi sudskog veća).
  • Subjekti koji ispituju isključivo uz odobrenje: Druga lica, u koja spadaju oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik, mogu neposredno postavljati pitanja optuženom samo uz prethodno odobrenje predsednika veća.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Naš krivični postupak je koncepcijski postavljen tako da je sud uglavnom relativno pasivan u pogledu izvođenja dokaza i više nema formalnu dužnost utvrđivanja istine. Ipak, sud zadržava snažnu kontrolnu i korektivnu ulogu tokom saslušanja optuženog.

1. Dužnost zabrane pitanja i odgovora

Predsednik veća je dužan da zabrani pitanje, ili odgovor na već postavljeno pitanje, u sledećim slučajevima:

  • ako je ono nedozvoljeno;
  • ako se ne odnosi na predmet postupka (irelevantno pitanje).
    • Izuzetak: Pitanje se neće zabraniti ako se njime proverava verodostojnost iskaza optuženog.

2. Definicija nedozvoljenih pitanja

Nedozvoljenim se smatraju sledeća pitanja:

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na netočnoj pretpostavci da je optuženi priznao nešto što zapravo nije priznao;
  • pitanja koja su sugestivnog karaktera (ona kojima se optuženi navodi na željeni odgovor).

3. Zaštita prava stranaka i branioca na kontrolu odluke

  • Prigovor veću: Ukoliko predsednik veća zabrani pitanje ili odgovor, stranke i branilac imaju pravo da zahtevaju da o toj zabrani odluči celokupno veće.
  • Unošenje u zapisnik: Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, to zabranjeno pitanje će se, na izričit zahtev stranke, obavezno uneti u zapisnik.
  • Dopunska pitanja suda: Predsednik veća ima ovlašćenje da optuženom u svakom trenutku postavi pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su mu postavili drugi učesnici.

Obezbeđenje slobodne volje optuženog i pravo na konsultaciju

  • Autonomija iskaza: Iskaz optuženog mora uvek biti u potpunosti proizvod njegove slobodne svesti i neometane volje. Zabranjeni su svi neposredni uticaji u vidu sugerisanja odgovora ili uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Granice savetovanja sa braniocem:
    • Dozvoljeno ponašanje: Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem.
    • Zabranjeno ponašanje (Prepreka): Optuženi se ne može sa braniocem, niti sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će konkretno odgovoriti na već postavljeno pitanje.

Postupanje suda u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza ili ćutanja optuženog

Zakonik precizno reguliše situacije u kojima optuženi na suđenju menja svoju procesnu taktiku ili odbija saradnju.

1. Odstupanje od ranije datog iskaza

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu iznese tvrdnje koje odstupaju od njegovog iskaza datog u ranijim fazama postupka, predsednik veća postupa na sledeći način:

  1. upozorava optuženog na uočenu razliku;
  2. pita ga za razloge tog odstupanja;
  3. donosi odluku o čitanju i reprodukovanju: po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, predsednik veća određuje da se raniji iskaz (ili njegov deo) pročita, odnosno da se reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  4. Širok opseg primene: Ova pravila važe bez obzira na to pred kojim je organom iskaz ranije dat. To može biti iskaz iz istrage dat javnom tužiocu, ili iskaz dat policiji u predistražnom postupku (pod uslovom da je tada saslušan u svojstvu osumnjičenog).
  5. Čitanje na zahtev: Ako se iskaz optuženog doсловно unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo odmah pročita, a obavezno će se pročitati uvek kada to zahtevaju stranka ili branilac.

2. Ćutanje optuženog (Odbijanje iznošenja odbrane)

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu u potpunosti odbije da iznese odbranu ili odbije da odgovara na pojedina postavljena pitanja, primenjuje se sledeća pravna posledica:

  • sud određuje da se pročita njegov raniji iskaz (ili njegov deo), odnosno da se reprodukuje optički ili tonski snimak tog ranijeg iskaza.

Specifičnosti saslušanja u slučaju postojanja saoptuženih

Kada je optužnicom obuhvaćeno više lica u svojstvu saoptuženih (suučesnika), primenjuju se posebna pravila koja omogućavaju kontradiktornost unutar same odbrane.

  • Redosled saslušanja: Saoptuženi se saslušavaju prema redosledu iz optužnice (onaj ko je naveden kao prvi optuženi, prvi iznosi odbranu i prvi se saslušava, a zatim se po istom principu postupa sa ostalima).
  • Problem suprostavljenih interesa: Interesi saoptuženih često nisu jedinstveni; oni mogu teretiti jedan drugog ili imati suprotne stavove o pojedinim pitanjima. Zbog toga zakon omogućava specifične mehanizme kontradiktornog raspravljanja između samih saoptuženih.

Tri zakonska pravila raspravnosti između saoptuženih:

  1. Mogućnost komentisanja iskaza: Optuženog koji je već izneo odbranu, predsednik veća je dužan da upita da li ima nešto da izjasni povodom iskaza onog saoptuženog koji je svoju odbranu izneo kasnije u toku pretresa.
  2. Pravo dokazne inicijative (propitivanje): Svaki saoptuženi ima zakonsko pravo da neposredno postavlja pitanja drugim saoptuženima.
  3. Sudska provera kroz suočenje: Ukoliko se iskazi saoptuženih o istoj okolnosti značajno razlikuju, predsednik veća ima ovlašćenje da sprovede njihovo suočenje radi provere verodostojnosti.

Ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika na glavnom pretresu

Preventivne mere i pravila o prisustvu svedoka u sudnici

  • Pravilo o neprisustvovanju neispitanog svedoka: Svedok koji još uvek nije ispitan, po pravilu, ne može prisustvovati izvođenju dokaza pre svog ispitivanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Onemogućavanje da prethodno izvođenje dokaza (poput ispitivanja drugih svedoka ili veštaka) utiče na sadržinu iskaza još neispitanog svedoka.
  • Režim za ispitana lica: Nakon što budu ispitani, svedoci, veštaci i stručni savetnici ostaju u sudnici.
  • Izuzeci: Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, postupiti na dva načina:
    1. sasvim otpustiti ispitana lica,
    2. narediti da se privremeno udalje iz sudnice (po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti) kako bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Posebna pravila za maloletna lica:
    • Isključenje javnosti: Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
    • Udaljenje iz sudnice: Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, ono će se udaljiti iz sudnice čim njegovo prisustvo više ne bude potrebno.

Pripremne radnje i upozorenja predsednika veća pre ispitivanja

Pre nego što započne ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Sadržina obaveznih upozorenja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika:
    • Krivičnopravne konsekvence: Upozorava se da davanje lažnog iskaza, odnosno davanja lažnog nalaza i mišljenja, predstavlja krivično delo.
    • Prethodno preuzeto obavezivanje: Ukazuje mu se na to da je položio zakletvu pre glavnog pretresa.
    • Centralna dužnost: Svedok se upozorava na dužnost da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a veštak na dužnost da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
  • Poziv na polaganje zakletve: Ako svedok ili veštak nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili ako se radi o stručnom savetniku, predsednik veća ga pre početka ispitivanja poziva da položi zakletvu.

Način ispitivanja i pravo na postavljanje pitanja

  • Shodna primena pravila: Svedok i stručni savetnik se na glavnom pretresu ispituju uz shodnu primenu opštih zajedničkih pravila koja se odnose na ispitivanje svedoka.
  • Izlaganje nalaza veštaka: Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno. Izuzetno, veće mu može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji se potom prilaže zapisniku.
  • Aktivna legitimacija za postavljanje pitanja:
    • Neposredno (bez odobrenja): Pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju stranke (tužilac i optuženi), branilac, predsednik veća i članovi veća.
    • Uz odobrenje predsednika veća: Neposredna pitanja mogu postavljati oštećeni, zakonski zastupnik oštećenog, punomoćnik oštećenog, kao i sam veštak ili stručni savetnik.

Adverzijalni karakter i tri vida ispitivanja svedoka

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je postavljeno na adverzijalan način. To znači da je u pitanju dokazna aktivnost koja primarno pripada strankama. Zakonik razlikuje tri vida ispitivanja svedoka:

  1. Osnovno ispitivanje:
    • To je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka predložila (ili prva predložila).
    • Stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg je ona predložila.
  2. Unakrsno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon osnovnog ispitivanja i koje preduzima suprotna stranka.
    • Svrha: Usmireno je na pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja koji su negativni po suprotnu stranku.
    • Stranka ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga osnovno ispitala suprotna stranka.
  3. Dodatno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon unakrsnog ispitivanja.
    • Za dodatno ispitivanje stranke nemaju bezuslovno pravo, već je ono u potpunosti usklađeno sa odobrenjem predsednika veća.

Pravila o redosledu postavljanja pitanja

Redosled postavljanja pitanja je formalno uređen u zavisnosti od toga ko je predložio izvođenje konkretnog dokaza:

  • Situacija A (Dokaz predložila jedna stranka): Ta stranka najpre vrši osnovno ispitivanje, nakon toga suprotna stranka vrši unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
  • Situacija B (Isti dokaz predložile obe stranke): Smatraće se da je dokaz predložila ona stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu (ta stranka prva vrši osnovno ispitivanje).
  • Situacija C (Ispitivanje odredio sud bez predloga stranaka): Redosled postavljanja pitanja je sledeći:
    1. predsednik i članovi veća,
    2. tužilac,
    3. optuženi i njegov branilac,
    4. veštak ili stručni savetnik.
  • Pravilo za oštećenog i njegovog punomoćnika: Oštećeni ili njegov zajednički zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe o saslušanju optuženog.

1. Zabrana pitanja i odgovora

  • Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, ili se ne odnosi na predmet postupka.
  • Izuzetak: Pitanje koje se ne odnosi na predmet neće se zabraniti ako se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.

2. Sadržina nedozvoljenih pitanja

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što zapravo nije izjavio;
  • pitanja koja predstavljaju navođenje na odgovor (sugestivna pitanja).

3. Posebna pravila za sugestivna pitanja (Izuzetak kod unakrsnog ispitivanja)

  • Pravilo: Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja odnosi se isključivo na osnovno i dodatno ispitivanje.
  • Izuzetak: Sugestivna pitanja (ona koja predstavljaju navođenje na odgovor) se mogu postavljati prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom pretresu.

4. Kontrola odluke predsednika veća i uloga veća

  • Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora odluči celokupno veće.
  • Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, na izričit zahtev stranke u zapisnik će se obavezno uneti zabranjeno pitanje.

5. Dopunska pitanja predsednika veća

  • Predsednik veća može svedoku uvek (tokom bilo kog vida ispitivanja – osnovnog, unakrsnog ili dodatnog) postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su postavili drugi učesnici.

Postupanje u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza

Ukoliko svedok na glavnom pretresu iznese iskaz koji se razlikuje od onog koji je dao u nekoj prethodnoj fazi postupka (npr. u istrazi), shodno se primenjuju pravila koja važe za optuženog:

  1. Predsednik veća upozorava svedoka na uočenu razliku i pita ga za razloge odstupanja.
  2. Predsednik veća po potrebi, po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, donosi odluku da se raniji iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  3. Čitanje zapisnika na zahtev: Predsednik veća može nurediti da se deo zapisnika odmah pročita (naročito ako se iskaz svedoka doсловно unosi u zapisnik), a taj deo će se obavezno pročitati uvek kada to zahteva stranka ili branilac.

Specifična pravila za veštake: Upoznavanje sa sadržinom nalaza bez neposrednog ispitivanja

Veštak se ne mora obavezno neposredno ispitivati na glavnom pretresu, već se pod određenim uslovima može samo prezentovati rezultat veštačenja.

  • Uslovi za izostavljanje neposrednog ispitivanja: Veće može doneti odluku da se veštak ne poziva i ne ispituje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    • ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati (ili nisu potrebna) pojačana ili potpunija objašnjenja.
  • Procesne radnje u slučaju nepozivanja veštaka: Umesto neposrednog ispitivanja, veće donosi odluku da se:
    1. izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili
    2. da predsednik veća (ako oceni da je potrebno) ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
  • Mogućnost naknadnog ispitivanja: Nakon izvođenja drugih dokaza i izjašnjenja (primedbi) stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.

Izdvajanje nezakonitih dokaza tokom glavnog pretresa

Pravni režim nezakonitih dokaza i obaveza izdvajanja

  • Zabrana korišćenja: Na pravno nevaljanim (nezakonitim) dokazima ne može se zasnovati odluka suda o predmetu krivičnog postupka, niti bilo koje drugo relevantno pitanje tokom postupka.
  • Pravilo o spisima: Takvi dokazi, po pravilu, ne smeju uopšte da se nalaze u spisima krivičnog predmeta.
  • Obaveza izdvajanja: Ukoliko se u spisima predmeta ipak nađu materijali koji sadrže nezakonite dokaze, u Zakoniku je načelno propisano da se oni moraju izdvojiti na odgovarajući procesni način (odlukom suda u određenom funkcionalnom obliku) u svakoj fazi krivičnog postupka.

Donošenje odluke o izdvajanju na glavnom pretresu i predmet izdvajanja

  • Nadležnost i forma odluke: Tokom održavanja glavnog pretresa, veće donosi odluku o izdvajanju u formi rešenja.
  • Predmet izdvajanja (Zapisnici koji se moraju izdvojiti): Veće rešenjem odlučuje da se iz spisa izdvoje i odvojeno čuvaju:
    • Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz zakonom predviđenih razloga za odstupanje od načela neposrednosti u objektivnom smislu (npr. situacija kada svedok na samom glavnom pretresu iznosi drugačiji iskaz u odnosu na onaj koji je prethodno dao u istrazi);
    • Zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zajedničkim pravilima smatraju dokazno nevalidnim jer sadrže dokaze koji se po zakonu ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati odluka suda.

Pravni lek, tehničko postupanje i pravne posledice

  • Pravni lek: Protiv rešenja pretresnog veća o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Postupanje nakon pravnosnažnosti: Kada rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, veće sprovodi sledeće tehničke i procesne radnje:
    • izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot;
    • predaje ih na čuvanje sudiji za prethodni postupak;
    • ovi materijali se čuvaju odvojeno od ostalih spisa.
  • Pravna posledica: Izdvojeni dokazi se u daljem toku postupka ne mogu razgledati niti koristiti.

Izuzetak: Opoziv rešenja o izdvajanju i naknadno izvođenje dokaza

Zakonik predviđa mogućnost da pretresno veće naknadno promeni svoj prvobitni stav u pogledu zakonitosti određenog dokaza.

  • Pravo na opoziv: Ako na osnovu izvedenih dokaza oceni da zapravo nije bilo mesta izdvajanju tog dokaza, veće može doneti odluku o opozivu rešenja o izdvajanju.
  • Pravna posledica: Nakon opoziva, veće donosi odluku da se konkretni dokaz ipak izvede na glavnom pretresu.
  • Kumulativni uslovi za opoziv:
    1. Opoziv se može izvršiti isključivo do završetka dokaznog postupka;
    2. Odluka se može doneti samo pod uslovom da protiv prvobitnog rešenja o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.

Završetak dokaznog postupka

Procesne dužnosti predsednika veća pre završetka dokaznog postupka

  • Obavezno propitivanje: Nakon što se izvede i poslednji predloženi dokaz, predsednik veća ima izričitu dužnost da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
  • Aktivna legitimacija: Inicijativu za dopunu dokaznog postupka u ovom trenutku mogu podneti stranke (tužilac i optuženi), branilac i oštećeni.

Kumulativni uslovi za formalni završetak dokaznog postupka

Predsednik veća formalno objavljuje da je dokazni postupak završen tek kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. niko od lica koja imaju pravo na dokaznu inicijativu nije predložio dopunu dokaznog postupka (ili je takav predlog podnesen, ali ga je sud odbio); i
  2. pretresno veće nije donelo odluku da se po sopstvenoj inicijativi izvede još neki dokaz.

Upoznavanje sa dokazima prikupljenim u istrazi

21. jula 2026.

Ovaj institut predstavlja specifičan oblik delovanja načela kontradiktornosti u fazi istrage, ali ne u njegovoj punoj meri.

  • Razlika u odnosu na glavni pretres: Dok se na glavnom pretresu pod okriljem načela raspravnosti dokazi prezentuju sudu, u istrazi se prikupljeni dokazi i materijali ne iznose pred sud, već stranke i branilac uzajamno upoznaju jedna drugu sa materijalom do kojeg su došli.
  • Dvostruki značaj instituta:
    • Značaj za odbranu: Predstavlja važan element prava na pravično suđenje, jer omogućava odbrani da već u ranoj fazi postupka procesno parira dokazima javnog tužioca.
    • Praktičan značaj za javnog tužioca: Omogućava tužiocu da se blagovremeno upozna sa dokazima odbrane koji potencijalno „ruše“ optužbu, što mu daje priliku da korguje optužbu ili u potpunosti odustane od krivičnog gonjenja.
  • Procesni nedostatak (kritička tačka za usmeni ispit): U teoriji se postavlja pitanje realne koristi za odbranu. Iako joj zakon omogućava neformalno delovanje, istovremeno joj nameće i obavezu saradnje sa suprotnom stranom (tužiocem), jer je dužna da ga obavesti o svemu što je tokom istrage prikupila.

Obaveze javnog tužioca prema odbrani

Javni tužilac ima precizno definisane dužnosti u pogledu omogućavanja uvida u dokazni materijal:

  • Omogućavanje uvida u spise i predmete: Dužan je da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz.
    • Uslov: Uvid se mora omogućiti u roku koji je dovoljan za pripremanje odbrane.
  • Izuzetak kod saoptuženih (odlaganje uvida): Ako je više lica osumnjičeno za isto krivično delo, javni tužilac može odložiti razmatranje spisa i razgledanje predmeta dok ne sasluša poslednjeg dostupnog osumnjičenog.
  • Poziv za podnošenje dokaznih predloga: Nakon što odbrana izvrši uvid u spise i predmete, javni tužilac je dužan da pozove osumnjičenog i njegovog branioca da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji.

Obaveze odbrane prema javnom tužiocu (Recipročna dužnost)

Uspostavljajući procesnu simetriju, zakon propisuje i stroge dužnosti za subjekte odbrane:

  • Dužnost obaveštavanja: Osumnjičeni koji je saslušan i njegov branilac dužni su da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane o tome obaveste javnog tužioca.
  • Omogućavanje uvida tužiocu: Odbrana je dužna da pre završetka istrage omogući javnom tužiocu razmatranje svojih spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz.

Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude i dokazne radnje

13. jula 2026.

RADNJE POTENCIJALNE I AKTUELNE PROCESNE PRINUDE

1. Pojam i konstitutivni elementi procesne prinude

U pojmovnom smislu, radnje procesne prinude počivaju na dva osnovna elementa:

  • Radnja: Definiše se kao određeno činjenje, delovanje, odnosno aktivnost. U širem smislu, pod radnjom se može podrazumevati i određeno nečinjenje ukoliko usled njega nastupa procesno-pravna posledica, ali se nečinjenje ne može zamisliti kao radnja procesne prinude.
  • Prinuda: Predstavlja efektivno delovanje na neko lice kojim se ono primorava da nešto učini ili ne učini. Prinudom se volja tog lica u pravcu željenog činjena ili nečinjenja ili potpuno isključuje ili se modifikuje, tako da ono pod uticajem prinude preduzima ono što inače ne bi radilo, odnosno uzdržava se od onoga što bi inače činilo.

Teorijski i terminološki, izraz „radnje procesne prinude“ služi kao stručni naziv za posebnu vrstu procesnih radnji kojima se one diferenciraju u odnosu na ostale krivičnoprocesne radnje.

2. Podela procesne prinude na potencijalnu i aktuelnu

U teoriji krivičnog procesnog prava, opšti pojam procesne prinude se deli na dva pojavna oblika:

  • Potencijalna procesna prinuda: Postoji u latentnom i pasivnom obliku. To je situacija u kojoj procesni subjekt ima zakonsku dužnost da nešto učini ili ne učini, svestan da će u suprotnom biti prinuđen zakonskim merama. U ovom stadijumu se ne preduzimaju nikakve efektivne prinudne radnje.
  • Aktuelna (efektivna) procesna prinuda: Predstavlja aktivni i efektivni oblik prinude u postupku. Do nje dolazi kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi jer se procesni subjekt oglušio o svoju zakonsku obavezu činjena ili nečinjenja. Jedino se ovaj aktivni i efektivni oblik prinude može tretirati kao radnja procesne prinude.

3. Razlika između opšte procesne prinude i radnji procesne prinude (Ispitni primeri)

Za polaganje usmenog ispita ključno je razlikovati opšti pojam procesne prinude od konkretnih radnji prinude kroz praktične primere:

  • Pozivanje okrivljenog: Sam poziv predstavlja meru obezbeđenja prisustva, ali ako se okrivljeni pozivu uredno odazove, tu nema efektivne prinude. Do prinude dolazi tek ako se okrivljeni bez opravdanog razloga ne odazove, pa se odredi njegovo prinudno dovođenje. Pritom, ni samo dovođenje ne mora uvek imati karakter aktivne prinude ako okrivljeni mirno pođe sa ovlašćenim službenim licima. Za okrivljenog koji želi da prisustvuje suđenju (npr. uveren je u povoljan ishod postupka), mogućnost primene prinude nema nikakav realan značaj.
  • Jemstvo: Predstavlja meru dobrovoljnog karaktera koja podrazumeva pristanak i saradnju okrivljenog (naročito ako ga sam predloži i položi), pa se samo po sebi ne može smatrati radnjom procesne prinude jer se okrivljeni ni na šta ne primorava.
  • Prinuda prema svedocima: Mere prinude se ne preduzimaju isključivo prema okrivljenom; procesna prinuda u vidu prinudnog dovođenja se može primeniti i prema svedoku koji se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu suda.

4. Subjekti prema kojima se može primeniti procesna prinuda

Zakonik predviđa mogućnost ostvarivanja različitih oblika procesne prinude prema sledećim kategorijama subjekata:

  • Prema okrivljenom: Kroz mere za obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku i omogućavanje uspešnog vođenja postupka;
  • Prema svedocima i veštacima: Kroz mere za obezbeđenje njihovog prisustva, kao i mere kojima se obezbeđuje davanje iskaza;
  • Prema licima kod kojih se nalaze stvari: Odnosno predmeti koji su potrebni za krivični postupak;
  • Prema nedisciplinovanim licima: Odnosno onima prema kojima se primenjuju procesne sankcije zbog njihovog nedisciplinovanog ponašanja.

DOKAZNE RADNJE

1. Pojam i definicija dokaznih radnji

  • Definicija: Dokazne radnje su zakonom uređene aktivnosti stranaka i lica u stranačkim funkcijama (poput branioca okrivljenog, punomoćnika oštećenog kao tužioca i dr.), a pod određenim uslovima i suda, kao i drugih službenih aktera krivičnog postupka.
  • Svrha: Ove aktivnosti su funkcionalno usmerene na dokaze, koji se tim delatnostima prikupljaju, obezbeđuju, izvode i proveravaju.

2. Podela dokaznih radnji

S obzirom na njihovu primenjivost i predmet krivičnog postupka, dokazne radnje se dele na dve osnovne vrste:

  • Opšte dokazne radnje: Primenjive su u svakom krivičnom postupku, bez obzira na to koja je vrsta krivičnog dela njegov glavni predmet.
  • Posebne dokazne radnje: Predstavljaju specifične, tzv. specijalne istražne tehnike, koje su primenjive u cilju otkrivanja i dokazivanja samo određenih specifičnih krivičnih dela (npr. krivična dela organizovanog kriminala i druga posebno teška krivična dela).

3. Funkcionalno razlikovanje dokaznih radnji (Dokazna sredstva vs. pribavljanje dokaza)

U pogledu njihove procesne uloge i funkcije, dokazne radnje se razlikuju na sledeći način:

  • Dokazne radnje koje su istovremeno i dokazna sredstva: To su radnje koje same po sebi neposredno predstavljaju izvor dokaza (npr. ispitivanje svedoka, veštačenje).
  • Dokazne radnje u funkciji pribavljanja i obezbeđivanja dokaza: To su radnje koje primarno služe pronalaženju, pribavljanju i očuvanju dokaznog materijala koji će se tek kasnije koristiti u postupku.
    • Primer kod opštih dokaznih radnji: Pretresanje stana i lica.
    • Primer kod posebnih dokaznih radnji: Tajni audio i video nadzor koji se vrši u predistražnom postupku.

Prikriveni islednik

13. jula 2026.

Prikriveni islednik je policijski službenik kome je dodeljen promenjeni identitet (legenda) u određenom vremenskom periodu da bi, delujući tajno u kontaktu sa određenim kriminalnim krugovima, prikupljao informacije za otkrivanje, razjašnjavanje i sprečavanje krivičnih dela, pre svega onih iz oblasti organizovanog kriminaliteta.

  • Pravna priroda i delatnost: To je specifičan subjekt (jedna vrsta „agenta”) čija je delatnost obaveštajnog karaktera i po svojoj prirodi tajna. On se na prikriven način ubacuje u kriminalnu grupu ili se povezuje sa njenim članovima radi prikupljanja podataka.
  • Dvostruka procesna uloga (Podela):
    1. Primarna (vanprocesna) uloga: Vezana je za predistražni postupak i usmerena je na prikupljanje informacija, otkrivanje i sprečavanje krivičnih dela, kao i na prikupljanje podataka za dokazivanje već otkrivenih dela.
    2. Sekundarna (formalno-procesna) uloga: Prikriveni islednik se može pojaviti kao krivičnoprocesni subjekt u formalnoj dokaznoj funkciji ukoliko bude ispitan kao svedok u krivičnom postupku.

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI (PRETPOSTAVKE) ZA ANGAŽOVANJE

Za angažovanje prikrivenog islednika moraju se kumulativno ispuniti sledeće dve grupe uslova:

1. Materijalni uslovi (Kvalifikovani stepen supsidijarnosti)

  • Mora biti ispunjen opšti materijalni uslov propisan za preduzimanje svih posebnih dokaznih radnji.
  • Ultima ratio dokazna situacija: Angažovanje se dopušta isključivo ako korišćenjem drugih posebnih dokaznih radnji nije moguće prikupiti dokaze za krivično gonjenje, ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Ova mera je namenjena situacijama koje odlikuje naglašeni dokazni deficit, što je tipično za dela organizovanog kriminala.

2. Formalni uslovi (Nadležnost i sadržina naredbe)

  • Nadležnost: Odluku donosi sudija za prethodni postupak na obrazloženi predlog javnog tužioca.
  • Forma odluke: Donosi se u obliku pismene i obrazložene naredbe.
  • Sadržina naredbe (Podela na obavezne i fakultativne elemente):
    • Obavezni elementi: Podaci o licima i grupi prema kojima se mera primenjuje, opis mogućih krivičnih dela, način, obim, mesto i trajanje posebne dokazne radnje.
    • Fakultativni element: Ovlašćenje da prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za fotografisanje ili tonsko, optičko ili elektronsko snimanje.

ROKOVI I TRAJANJE ANGAŽOVANJA

Vremenski okviri ove mere su striktno ograničeni kroz sistem formalnih i faktičkih rokova:

  • Primarni formalni rok: Angažovanje traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najduže godinu dana.
  • Mogućnost produženja: Sudija za prethodni postupak može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, produžiti trajanje mere za najduže šest meseci.
  • Maksimalni rok: Ukupno formalno trajanje angažovanja iznosi najviše godinu dana i šest meseci (18 meseci).
  • Faktički rok (Ultima ratio limit): Bez obzira na formalno dozvoljene rokove, angažovanje se obavezno prekida čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

ODREĐIVANJE KONKRETNOG LICA ZA PRIKRIVENOG ISLEDNIKA

Nakon donošenja sudske naredbe, sprovodi se poseban postupak određivanja konkretnog pojedinca pod pseudonimom ili šifrom:

1. Nadležnost za određivanje konkretnog lica (Podela)

Zavisno od organa iz kog islednik potiče, odluku donosi:

  • Ministar nadležan za unutrašnje poslove – po pravilu određuje islednika kada se angažuje pripadnik policije (organa unutrašnjih poslova).
  • Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) – određuje islednika iz redova BIA.
  • Direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA) – određuje islednika iz redova VBA.
  • Alternativna nadležnost: Odluku može doneti i lice koje oni ovlaste.

2. Krug lica koja mogu biti angažovana (Pravilo i izuzetak)

  • Opšte pravilo: Za prikrivenog islednika se određuje lice zaposleno u određenom državnom organu koje se bavi odgovarajućim policijskim ili bezbednosnim aktivnostima: ovlašćeno službeno lice policije, BIA ili VBA.
  • Izuzetak: Pod uslovom da to zahtevaju posebne okolnosti slučaja, u svojstvu prikrivenog islednika može biti određeno:
    • drugo lice (u kom svojstvu, prema mišljenju nauke, ne bi smela da budu lica iz kriminalne sredine, niti policijski informatori i saradnici);
    • strani državljanin (pri čemu se, prema naučnom stavu, mora raditi o licu zaposlenom u inostranoj policiji ili ekvivalentnoj državnoj agenciji, a nikako o licima iz kriminalnog miljea ili tzv. „licima od poverenja” iz stranih sistema).

ZAŠTITA IDENTITETA I ISKLJUČENJE PROTIVPRAVNOSTI

Složenost rada prikrivenog islednika zahteva posebne mere zaštite njegovog života i bezbednosti kroz kreiranje lažne legende:

  • Mere zaštite: Nadležni organi imaju ovlašćenje da izmene podatke u bazama podataka i da isledniku izdaju lične isprave sa izmeđenim podacima.
  • Režim podataka: Svi podaci o stvarnom identitetu prikrivenog islednika predstavljaju tajne podatke.
  • Pravna posledica (Isključenje protivpravnosti):
    • Službena lica koja vrše izmenu podataka u zvaničnim bazama i izdaju isprave lažne sadržine (lažna dokumenta) ne čine krivična dela (poput falsifikovanja isprava, falsifikovanja službene isprave ili navođenja na overavanje neistinitog sadržaja).
    • Pravni osnov: Ove radnje su preduzete na osnovu izričitog ovlašćenja iz Zakonika o krivičnom postupku, što u krivičnopravnom smislu u potpunosti isključuje protivpravnost kao obavezni konstitutivni elemenat opšteg pojma krivičnog dela.

ZABRANA PODSTREKAVANJA I DRUGE FORME UČEŠĆA U KRIVIČNOM DELU

1. Apsolutna zabrana delovanja kao agent provokator

  • Pravilo: Prikriveni islednik ne sme delovati u svojstvu tzv. agenta provokatora.
  • Zakonodavno rešenje: Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) izričito propisuje da je zabranjeno i kažnjivo da prikriveni islednik podstrekava na izvršenje krivičnog dela. Ukoliko postupi suprotno ovoj zabrani, izlaže se krivičnom gonjenju i kažnjavanju.

2. Pravna dilema u pogledu izvršilaštva, saizvršilaštva i pomaganja

Za razliku od podstrekavanja, ZKP ne sadrži izričitu zabranu za druge oblike učešća prikrivenog islednika u krivičnom delu. U teoriji postoje dva oprečna shvatanja o ovom pitanju:

  • Prvo shvatanje (A fortiori): Ako zakonodavac izričito zabranjuje podstrekavanje, tim pre zabranjuje i čini kažnjivim izvršilaštvo, saizvršilaštvo, kao i pomaganje (koje je lakši oblik saučesništva).
  • Drugo shvatanje (Šire opravdano): Pošto ovo pitanje nije izričito rešeno pravilima ZKP-a o zabranama, ono se mora rešavati primenom opštih pravila krivičnog prava.

KRIVIČNOPRAVNI ASPEKTI ČINJENJA KRIVIČNOG DELA

Režim krivične odgovornosti prikrivenog islednika koji učini krivično delo zavisi od konteksta i veze sa njegovim profesionalnim angažmanom:

1. Krivično delo učinjeno van profesionalnog angažmana

  • Pravilo: Ako prikriveni islednik učini krivično delo (kao izvršilac, saizvršilac, podstrekač ili poмагач) potpuno nezavisno od svog službenog angažmana u odnosu na organizovanu kriminalnu grupu, slučaj se rešava prema opštim pravilima krivičnog prava i ne postoje nikakve procesne specifičnosti.

2. Krivično delo učinjeno radi sprečavanja otkrivanja identiteta

U praksi se mogu javiti dve izuzetno teške situacije u kojima islednik preduzima ili propušta radnju radi očuvanja „legende“:

  • Aktivno delovanje: Kada neposredno učestvuje u izvršenju krivičnog dela (npr. učestvuje u iznudi ili čak u težem delu poput ubistva) jer bi odbijanjem otkrio svoj pravi identitet.
  • Pasivno delovanje (Propuštanje): Kada ne preduzima ništa da spreči krivično delo kako ne bi kompromitovao svoju ulogu.
  • Pravno rešenje: Obe situacije se mogu rešavati isključivo u skladu sa opštim pravilima o krajnjoj nuždi.

PRIMENA INSTITUTA KRAJNJE NUŽDE I NUŽNE ODBRANE

1. Uslovi za isključenje krivičnog dela primenom krajnje nužde

Prikriveni islednik neće krivično odgovarati za prouzrokovanu posledicu ako su ispunjeni opšti zakonski uslovi za krajnju nuždu:

  • da je radnju preduzeo da od sebe ili drugog otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost,
  • da se opasnost na drugi način nije mogla otkloniti,
  • da učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

2. Prekoračenje granica krajnje nužde i nehat

  • Ako islednik opasnost izazove iz nehata ili prekorači granice krajnje nužde, smatra se učiniocem krivičnog dela.
  • Pravne posledice: Može se blaže kazniti, a ako je do prekoračenja došlo pod osobito olakšavajućim okolnostima, može se i osloboditi od kazne.

3. Specifičnost dužnosti izlaganja opasnosti kod prikrivenog islednika

Opšte pravilo krivičnog prava glasi da nema krajnje nužde ako je učinitelj bio dužan da se izloži opasnosti. Za prikrivenog islednika (koji je po profesiji policajac) važe specifična odstupanja:

  • Ova dužnost se ne odnosi na situaciju u kojoj se on nalazi tokom svog tajnog angažmana u kriminalnoj sredini (ova specifičnost važi samo za radnju izvršenja i pomaganja, dok mu je podstrekavanje uvek apsolutno zabranjeno).
  • Dužnost izlaganja opasnosti nije apsolutna i prestaje ako je bilo sasvim izvesno da će nastupiti njegova smrt.
  • Islednik svoju dužnost primarno ispunjava samim prikrivenim delovanjem u grupi i nema dodatnu dužnost ako bi to otkrilo njegovu ulogu i izložilo ga neposrednoj opasnosti po život i telo. Ta dodatna opasnost suštinski prevazilazi njegovu profesionalnu dužnost.

4. Primena instituta nužne odbrane

  • Pravilo: Tokom svog službenog angažmana u grupi, prikriveni islednik može postupati i u nužnoj odbrani. Ova mogućnost je znatno manje podložna restriktivnom tumačenju nego krajnja nužda, jer se kod nužne odbrane ne zahteva neskrivljenost, već samo postojanje protivpravnog napada.

IZVEŠTAJI PRIKRIVENOG ISLEDNIKA (POSTUPAK I SADRŽINA)

Zakonik precizno reguliše proceduru podnošenja izveštaja tokom i nakon okončanja mere:

1. Tokom trajanja angažovanja

  • Prikriveni islednik podnosi periodične izveštaje svom neposrednom starešini.

2. Po završetku angažovanja (Dostavljanje dokumenata i dokaza)

Neposredni starešina dostavlja sudiji za prethodni postupak sledeće materijale povezane sa aktivnostima islednika:

  • fotografije,
  • optičke, tonske ili elektronske snimke,
  • prikupljenu dokumentaciju,
  • sve druge pribavljene dokaze.

3. Sadržina posebnog izveštaja neposrednog starešine

Neposredni starešina je dužan da podnese i poseban izveštaj koji mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. vreme početka i završetka angažovanja prikrivenog islednika,
  2. šifru ili pseudonim prikrivenog islednika,
  3. opis primenjenih postupaka i tehničkih sredstava,
  4. podatke o licima obuhvaćenim posebnom dokaznom radnjom,
  5. opis postignutih rezultata.
  6. Dalji procesni tok: Sudija za prethodni postupak dobijeni materijal i izveštaj bez odlaganja dostavlja javnom tužiocu.

ISPITIVANJE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA KAO SVEDOKA

1. Izuzetan karakter i potpuna anonimnost

  • Pravilo: Prikriveni islednik se može izuzetno ispitati u krivičnom postupku kao svedok pod svojom šifrom ili pseudonimom.
  • Specifičnost: Ovo je jedini slučaj potpuno anonimnog svedoka u našem krivičnom postupku (njegov identitet nije poznat ni strankama ni braniocu). Javni tužilac ga može znati samo nezvanično zbog prirode svog rukovođenja predistražnim postupkom.
  • Zaštita identiteta: Ispitivanje se mora sprovesti tako da se strankama i braniocu ne otkrije njegova istovetnost, a podaci o njegovom pravom identitetu predstavljaju tajne podatke.

2. Razlozi zbog kojih treba izbegavati njegovo ispitivanje

U praksi i teoriji se preporučuje izbegavanje ispitivanja islednika kao svedoka iz sledećih razloga:

  • bezbednosni razlozi (izlaganje opasnosti),
  • opasnost od „trošenja” islednika za eventualne buduće zadatke,
  • procesno-dokazni razlozi – dokazna vrednost njegovog iskaza je zakonski i faktički značajno limitirana, jer se sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na njegovom iskazu.
  • Kada je ispitivanje ipak potrebno: Pozivanje je opravdano kada se pojavi ozbiljan stepen sumnje u pravnu valjanost dokaza prikupljenih tokom njegovog angažmana, pa je potrebno proveriti okolnosti pod kojima su ti dokazi pribavljeni.

3. Procedura pozivanja i potvrđivanje istovetnosti (Uloga starešine)

  • Pozivanje: Prikriveni islednik se poziva isključivo preko svog neposrednog starešine.
  • Uloga starešine: Neposredni starešina pre samog ispitivanja daje izjavu pred sudom kojom potvrđuje istovetnost prikrivenog islednika.
  • Pravna priroda izjave: Starešina deluje kao specifična vrsta svedoka. Njegov iskaz se ne odnosi na otkrivanje pravog imena islednika, već predstavlja isključivo izjavu kojom se potvrđuje da je lice koje se identifikuje šifrom zaista delovalo kao prikriveni islednik u tom konkretnom slučaju.

4. Limitiranje dokaznog značaja iskaza (Ograničenje slobodne ocene dokaza)

  • Zlatno pravilo: Sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na iskazu prikrivenog islednika.
  • Suština ograničenja: Ovo pravilo predstavlja izuzetak od načela slobodne ocene dokaza. Razlog leži u činjenici da se islednik ispituje bez otkrivanja pravog identiteta, što odbrani (okrivljenom i braniocu) u velikoj meri onemogućava da efikasno dovede u pitanje kredibilitet same ličnosti svedoka.

Kontrolisana isporuka

13. jula 2026.

Kontrolisana isporuka je posebna dokazna radnja kojom se, na osnovu odluke nadležnog tužioca, dozvoljava kretanje nezakonitih ili sumnjivih pošiljki.

  • Suština i osnovno pravilo: Suština ovog instituta je u tome da se nezakonite ili sumnjive pošiljke ne zaplenjuju odmah na granici ili mestu pronalaženja, već se puštaju da nastave svoj put do krajnjeg odredišta. Ovakvo kretanje se dopušta isključivo uz znanje i pod nadzorom nadležnih organa.
  • Procesni cilj: Primarna svrha preduzimanja ove radnje jeste prikupljanje dokaza za krivični postupak i otkrivanje osumnjičenih lica (prevashodno organizatora i primalaca nelegalnih pošiljki).

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI ZA ODREĐIVANJE MERE

Za zakonito određivanje i sprovođenje kontrolisane isporuke moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

1. Materijalni uslovi (Podela na opšti i posebni)

  • Opšti materijalni uslov: Zahteva se ispunjenost opštih zakonskih pretpostavki koje važe za sprovođenje i svih drugih posebnih dokaznih radnji (postojanje osnova sumnje za zakonom predviđeno „posebno“ krivično delo i dokazne teškoće).
  • Posebni (ciljno usmereni) materijalni uslov: Postojanje specifične ciljne usmerenosti ove radnje, koja se ogleda u neophodnosti da se mera preduzima upravo radi prikupljanja dokaza za krivični postupak i otkrivanja osumnjičenih lica.

2. Formalni uslov (Nadležnost)

  • Sudska isključenost (Izuzetak od opšteg pravila): Za razliku od većine drugih posebnih dokaznih radnji gde naredbu donosi sudija za prethodni postupak, kod kontrolisane isporuke isključena je nadležnost suda.
  • Nadležnost tužioca: Odluku o određivanju kontrolisane isporuke donosi isključivo nadležni javni tužilac u formi naredbe. Donosilac naredbe može biti:
    1. Republički javni tužilac, ili
    2. javni tužilac posebne nadležnosti.

PREDMET, OBLICI KRETANJA I SPROVOĐENJE MERE

1. Predmet mere

  • Predmet kontrolisane isporuke mogu biti isključivo nezakonite ili sumnjive pošiljke.

2. Oblici kretanja pošiljke (Podela prema prostornom dometu)

Odlukom kojom se određuje kontrolisana isporuka dozvoljava se da pošiljka prođe kroz neki od sledećih alternativnih smerova kretanja:

  • da bude isporučena u okviru teritorije Republike Srbije (unutrašnji promet);
  • da uđe na teritoriju Republike Srbije;
  • da pređe preko teritorije Republike Srbije (tranzit);
  • da izađe sa teritorije Republike Srbije.

3. Subjekti neposrednog sprovođenja

Javni tužilac svojom naredbom detaljnije određuje način sprovođenja ove radnje. Faktičko izvršenje na terenu poverava se:

  • policiji, ili
  • drugim državnim organima koje u samoj naredbi odredi javni tužilac koji je meru naložio.

SPECIFIČNA PRAVILA ZA MEĐUNARODNU KONTROLISANU ISPORUKU

Ukoliko se kontrolisana isporuka sprovodi tako da sumnjive pošiljke ulaze, prelaze ili izlaze sa teritorije Republike Srbije, ona predstavlja specifičan oblik saradnje istražnih i policijskih organa na međunarodnom nivou.

Za sprovođenje ovog međunarodnog oblika radnje zahteva se kumulativno ispunjenje sledeća tri uslova:

  1. postojanje saglasnosti nadležnih organa zainteresovanih država;
  2. postojanje uzajamnosti (reciprociteća) između država učesnica;
  3. da se posebna dokazna radnja realizuje strogo u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima kojima se detaljnije uređuje njena sadržina.

OBAVEZA PODNOŠENJA IZVEŠTAJA I NJEGOVA SADRŽINA

Nakon što se kontrolisana isporuka faktički realizuje i završi, sprovodi se obavezna procedura izveštavanja organa postupka.

  • Dužnost podnošenja: Policija, odnosno drugi državni organ koji je neposredno sproveo kontrolisanu isporuku, dužan je da podnese pisani izveštaj.
  • Kome se podnosi: Izveštaj se dostavlja direktno javnom tužiocu koji je doneo naredbu o sprovođenju ove mere.
  • Taksativna sadržina izveštaja: Zakonik propisuje da ovaj završni dokument mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:
    1. podatke o vremenu početka i završetka kontrolisane isporuke (vremenske koordinate);
    2. podatke o službenom licu koje je neposredno sprevelo radnju;
    3. opis primenjenih tehničkih sredstava tokom nadzora pošiljke;
    4. podatke o obuhvaćenim licima (npr. o licima koja su pošiljku transportovala, pratila ili primila);
    5. podatke o rezultatima primenjene kontrolisane isporuke.

Računarsko pretraživanje podataka

13. jula 2026.

Računarsko pretraživanje podataka (u teoriji i praksi poznato i kao raster pretraga) predstavlja posebnu dokaznu radnju koja se sastoji u računarskom pretraživanju već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovom poređenju sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo.

  • Korelativne aktivnosti (Podela prema sadržinskom i tehničkom smislu): Ova dokazna radnja odlikuje se dvema povezanim aktivnostima, pri čemu prva nužno prethodi drugoj:
    1. Prethodna aktivnost: Pretraživanje podataka u bazama.
    2. Naknadna aktivnost: Poređenje podataka prikupljenih pretraživanjem sa drugim relevantnim informacijama (podacima koji se odnose na osumnjičenog i konkretno krivično delo).

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI (PRETPRETPOSTAVKE) ZA ODREĐIVANJE

Da bi se ova posebna dokazna radnja odredila, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Materijalni uslov: Identičan je opštem materijalnom uslovu za sprovođenje svih posebnih dokaznih radnji (postojanje osnova sumnje da je lice izvršilo ili priprema zakonom predviđeno „posebno“ krivično delo i nemogućnost prikupljanja dokaza na drugi način).
  • Formalni uslov: Sastoji se u postojanju obrazloženog predloga javnog tužioca, koji sud prihvata donoseći odgovarajuću naredbu.

PREDMET PRETRAŽIVANJA (VRSTE PODATAKA)

Mera je usmerena isključivo na dve vrste podataka:

  • lični podaci,
  • drugi podaci.

⚠️ Ključni zakonski uslov: I jedni i drugi podaci moraju biti prethodno već obrađeni, što znači da se u trenutku donošenja i sprovođenja naredbe već moraju nalaziti pohranjeni u odgovarajućim elektronskim bazama podataka. Pretraživanje „budućih“ podataka (koji bi tek trebalo da budu uneti u baze) nije zakonski predviđeno niti procesno dopustivo.

NADLEŽNOST ZA DONOŠENJE I SADRŽINA SUDSKE NAREDBE

  • Nadležnost: Naredbu o računarskom pretraživanju podataka donosi sudija za prethodni postupak svojom obrazloženom naredbom.

📋 Obavezni (taksativni) elementi naredbe

Naredba o određivanju ove mere mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. podatke o osumnjičenom,
  2. zakonski naziv krivičnog dela,
  3. opis podataka koje je potrebno računarski pretražiti i obraditi,
  4. označenje državnog organa koji je dužan da sprovede pretragu traženih podataka,
  5. obim i vreme trajanja posebne dokazne radnje.

SUBJEKTI SPROVOĐENJA MERE I ZAKONODAVNA KONTRADIKCIJA

A. Subjekti izvršenja (Podela)

Naredbu sudije za prethodni postupak mogu izvršiti sledeći alternativno propisani subjekti:

  • Određeni državni organi:
    • policija,
    • Bezbednosno-informativna agencija (BIA),
    • Vojno-bezbednosna agencija (VBA),
    • carinske, poreske ili druge službe, odnosno drugi državni organ.
  • Pravna lica sa javnim ovlašćenjima: Pravno lice koje na osnovu zakona vrši javna ovlašćenja (npr. telefonska kompanija, provajder internet veza, televizijska kompanija i sl.).

B. Zakonodavni propust i kontradikcija u normama (Pitanje za visoku ocenu!)

Prilikom odgovaranja obavezno ukažite profesoru na sledeću sistemsku grešku u Zakoniku o krivičnom postupku:

  • Kontradiktornost: Zakonodavac u opštim odredbama dozvoljava da meru, pored državnih organa, izvršavaju i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja (član 180. ZKP).
  • Propust: Međutim, u članu koji striktno uređuje obavezni sadržaj sudske naredbe, zakonodavac navodi da se u njoj obavezno mora označiti „državni organ” koji je dužan da sprovede pretragu. Time je forma naredbe u direktnoj suprotnosti sa krugom izvršilaca, jer je zakonodavac propustio da u sadržinu naredbe uvrsti i pravna lica sa javnim ovlašćenjima.

ROKOVI I TRAJANJE MERE

Zakonik precizno reguliše trajanje mere kroz sisteme formalnih i faktičkih rokova:

A. Formalni rokovi (Maksimalno trajanje)

  • Opšti rok: Računarsko pretraživanje podataka može trajati najviše tri meseca.
  • Produženje: Zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza, mera se može izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.
  • Maksimalni rok: Ukupno formalno trajanje mere iznosi najviše devet meseci (Formula: 3m + 3m + 3m = 9 meseci).

B. Faktički rok (Ultima Ratio prekid)

  • Bez obzira na formalno dozvoljene rokove, primenjuje se pravilo o srazmernosti i supsidijarnosti: sprovođenje pretraživanja se mora prekinuti odmah čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

C. Kritički osvrt na dužinu zakonskih rokova

  • Problem predugačkih rokova: Budući da se pretražuju podaci koji su već pohranjeni u bazama u momentu donošenja naredbe, realno vreme potrebno za pretragu se tehnički meri satima ili danima, a nikako mesecima. Propisivanje višemesečnih rokova nema praktično opravdanje i nosi rizik od ugrožavanja prava na privatnost.

DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA I MATERIJALA (ZAVRŠNA FAZA)

Nakon što se računarsko pretraživanje podataka okonča, sprovodi se formalna procedura izveštavanja:

  • Putanja dostavljanja: Subjekat koji je sproveo meru dostavlja izveštaj sudiji za prethodni postupak, koji ga potom odmah prosleđuje javnom tužiocu.
  • Obavezni (taksativni) sadržaj izveštaja: Izveštaj mora obavezno da sadrži:
    1. podatke o vremenu početka i završetka pretraživanja,
    2. označenje podataka koji su pretraženi i obrađeni,
    3. podatke o službenom licu koje je sprovelo posebnu dokaznu radnju,
    4. opis primenjenih tehničkih sredstava,
    5. podatke o obuhvaćenim licima,
    6. podatke o rezultatima primenjenog računarskog pretraživanja podataka.

Simulovani poslovi

13. jula 2026.

Simulovani poslovi predstavljaju posebnu dokaznu radnju koju sud određuje kada je ispunjen opšti materijalni uslov za preduzimanje posebnih dokaznih radnji.

  • Terminološki problem (Kritika naziva): Zakonski naziv ove posebne dokazne radnje nije u potpunosti adekvatan. Podmićivanje (davanje ili primanje mita) se u teorijskom i pravnom smislu ne može smatrati „poslom“, već je reč o krivičnom delu. Kod ove mere se praktično vrši radnja koja bi inače bila krivično delo da se ne radi o aktivnosti u okviru posebne dokazne radnje za koju je zakonodavac formalno isključio protivpravnost.

A. Podela prema sadržini radnje (Vrste)

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) taksativno predviđa dva oblika simulovanih poslova:

  1. simulovana kupovina, prodaja ili pružanje poslovnih usluga;
  2. simulovano davanje ili primanje mita (simulovano podmićivanje).

B. Podela prema pravnoj prirodi samog posla

Simulovani poslovi se mogu odnositi na:

  • Inače legalne poslove koji su u određenoj vezi sa nekom kriminalnom aktivnošću (na primer: simuluje se kupovina stvari koja je u zakonitom prometu kako bi se dokazalo pranje novca koje se vrši u vezi sa tom kupoprodajom).
  • Inače nelegalne poslove koji sami po sebi predstavljaju krivična dela (na primer: kupovina oružja čiji je promet zabranjen ili dozvoljen samo pod određenim uslovima).

USLOVI ZA ODREĐIVANJE MERE

Za zakonito određivanje ove posebne dokazne radnje moraju se ispuniti i materijalni i formalni uslovi:

  • Materijalni uslov: Ispunjenost opšteg materijalnog uslova za preduzimanje posebnih dokaznih radnji (postojanje osnova sumnje za zakonom predviđeno krivično delo i dokazne poteškoće).
  • Formalni uslov: Postojanje obrazložene naredbe sudije za prethodni postupak.
  • Procesna inicijativa: Naredba se donosi isključivo na obrazloženi predlog javnog tužioca.

📋 Obavezni (taksativni) elementi sudske naredbe

Naredba o određivanju simulovanih poslova mora obavezno sadržati sledeća četiri elementa:

  1. podatke o osumnjičenom;
  2. zakonski naziv krivičnog dela;
  3. razloge na kojima se zaasniva sumnja;
  4. relevantne kriminalističko-taktike i procesno-dokazne aspekte (planirani način sprovođenja, snimanje, dokumentovanje, obim i trajanje radnje).

ROKOVI I TRAJANJE MERE (PODELA)

Zakonik precizno definiše vremenske okvire trajanja ove mere kroz sledeće rokove:

  • Opšti maksimalni rok: Sprovođenje simulovanih poslova može trajati tri meseca. Zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza, mera se može produžiti najviše za još tri meseca (Formula: 3m + 3m = maksimalno 6 meseci).
  • Izuzetni maksimalni rok (Posebna nadležnost): Kada se postupak vodi za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, mera se može izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca (Formula: 3m + 3m + 3m + 3m = maksimalno 12 meseci).
  • Faktički rok (Obaveza momentalnog prekida): Zaključenje simulovanih poslova se obavezno prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

SUBJEKTI SPROVOĐENJA MERE (PODELA)

Zakonik pravi razliku između subjekata kojima se sprovođenje poverava primarno i onih kojima se poverava supsidijarno:

  • Primarni subjekti (Sprovode bez posebnih uslova): Naredbu po pravilu realizuje ovlašćeno lice nekog od sledećih alternativno određenih državnih organa:
    1. policije;
    2. Bezbednosno-informativne agencije (BIA);
    3. Vojno-bezbednosne agenije (VBA).
  • Supsidijarni subjekti (Sprovode pod uslovom): Izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja, naredbu može sprovesti i drugo ovlašćeno lice (zakonodavac ne navodi primere o kojim licima može biti reč).

ISKLJUČENJE PROTIVPRAVNOSTI I APSOLUTNA ZABRANA PODSTREKAVANJA

A. Isključenje protivpravnosti kao osnov nepostojanja krivičnog dela

  • Pravilo: Ovlašćeno lice koje zaključuje simulovani posao ne čini krivično delo iako je radnja koju preduzima u Krivičnom zakoniku predviđena kao radnja krivičnog dela (npr. kupovina nelegalnog oružja ili davanje mita).
  • Pravna posledica: S obzirom na to da je reč o zakonski odobrenoj aktivnosti u okviru posebne dokazne radnje, protivpravnost je formalno isključena, pa samim tim ne postoji ni krivično delo. Kada se simulira jedan od komplementarnih oblika dela, taj simulovani oblik ne predstavlja krivično delo jer nije protivpravan (npr. simulovanim davanjem mita otkriva se i dokazuje stvarno primanje mita).

B. Apsolutna zabrana podstrekavanja (Zabrana provokacije)

  • Pravilo: Izričito je zabranjeno i kažnjivo da ovlašćeno lice koje zaključuje simulovani posao podstrekava drugog na izvršenje krivičnog dela.
  • Cilj zabrane: Ovom zabranom se apsolutno isključuje mogućnost delovanja u svojstvu „agenta provokatora“ (provociranje krivičnog dela) od strane lica koje službeno realizuje simulovani posao.
  • Kritički osvrt (Teorijska suvišnost odredbe o kažnjivosti): U teoriji se ističe da je zakonsko naglašavanje da je podstrekavanje „kažnjivo“ zapravo suvišno. Podstrekavanje je opšti oblik saučešća u užem smislu i po pravilima Krivičnog zakonika se uvek kažnjava isto kao i izvršenje. Pošto je podstrekavanje u okviru ove mere zabranjeno, ono po automatizmu ne može biti opravdano (nije isključena protivpravnost), te bi svakako predstavljalo krivično delo i bez ove posebne odredbe.

DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA I MATERIJALA (PROCESNA PROCEDURA)

Dostavljanje podataka i materijala prikupljenih simulovanim poslovima vrši se u dva zakonom propisana oblika:

A. Dnevni izveštaji (Tokom sprovođenja)

  • Sastavljaju se tokom samog sprovođenja mere i, na njihov zahtev, dostavljaju se sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu zajedno sa prikupljenim snimcima.

B. Dostavljanje po zaključenju (završetku) simulovanog posla

Nakon realizacije simulovanog posla, državni organ koji je izvršio naredbu dužan je da sudiji za prethodni postupak dostavi:

  1. dokazne materijale (celokupnu dokumentaciju o radnji, optičke, tonske ili elektronske zapise i druge dokaze);
  2. poseban (konačni) izveštaj koji mora taksativno da sadrži sledeće podatke:
    • vreme zaključenja simulovanih poslova;
    • podatke o licu koje je posao zaključilo (izuzetak: ovi podaci se ne navode ako je posao zaključio prikriveni islednik);
    • opis tehničkih sredstava koja su primenjena;
    • broj i raspoložive podatke o licima uključenim u zaključenje poslova.

C. Uloga sudije za prethodni postupak kao „posrednika“

  • Postupak: Nakon što primi dokazni materijal i konačni izveštaj, sudija za prethodni postupak ih dostavlja javnom tužiocu.
  • Kritika zakonskog rešenja: U teoriji se opravdano kritikuje ovaj procesni put. Uloga sudije za prethodni postupak ovde nije da vrednuje materijal, već ga samo preliminarno prima i prosleđuje. Time se sudija pretvara u običnog „posrednika“ između organa koji je meru sproveo i javnog tužioca za potrebe čijeg se gonjenja radnja i preduzima, što se ocenjuje kao nedovoljno celishodno.

ZAKONODAVNI PROPUSTI KOD DOSTAVLJANJA IZVEŠTAJA (Pitanje za visoku ocenu!)

Prilikom odgovaranja na usmenom ispitu, obavezno ukažite na sledeću pravnu prazninu u tekstu ZKP-a:

  • Sadržina propusta: Zakonik propisuje obavezu dostavljanja materijala i izveštaja samo za „državni organ“ koji je izvršio naredbu. Međutim, ZKP istovremeno dozvoljava da se simulovanje poslova izuzetno poveri i „drugom ovlašćenom licu“. To drugo ovlašćeno lice formalno nema svojstvo državnog organa, pa ga zakonodavac nije izričito obavezao na podnošenje izveštaja.
  • Moguća tumačenja za prevazilaženje praznine:
    1. Tumačenje preko posrednog organa: Smatrati da u ovom slučaju materijal i izveštaj podnosi onaj državni organ koji je to drugo ovlašćeno lice zapravo angažovao za sprovođenje radnje.
    2. Tumačenje putem analogije: Primenom analogije nametnuti obavezu da samo to drugo ovlašćeno lice (iako nema status državnog organa) neposredno podnese materijal i izveštaj sudu, budući da je u naredbi direktno označeno kao izvršilac.

SIMULOVANO PODMIĆIVANJE: DOSADAŠNJA DE FACTO PRAKSA VS. NOVO ZAKONSKO REŠENJE

A. Dosadašnja de facto praksa (Prevazilaženje pravne praznine)

  • Problem u ranijem pravu: Raniji ZKP nije dozvoljavao formalnu simulaciju davanja mita, jer se podmićivanje ne smatra „pravnim poslom“.
  • Faktički metod u praksi: Kada bi građanin prijavio da službeno lice od njega zahteva mito, organizovalo se davanje obeleženog novca kao „mamca“ (tzv. „lažno mito“) pod nadzorom policije.
  • Procesni položaj građana: Građanin koji je predao novac se u postupku pojavljivao isključivo kao svedok, a ne kao okrivljeni za davanje mita.
  • Krivičnopravno opravdanje: Smatralo se da umišljaj građanina nije išao u pravcu izvršenja krivičnog dela davanja mita, već u pravcu dokazivanja krivičnog dela primanja mita. Iako u teorijskom smislu ovo rešenje nije savršeno (jer su davanje i primanje mita komplementarna dela, pa ako nema stvarnog davanja, logički ne bi trebalo da bude ni primanja), u praksi je ovaj metod bio decenijama uspešno korišćen za pravnosnažno osuđivanje primalaca mita.

B. Novo zakonsko rešenje i uvođenje simulovanog podmićivanja

  • Pravilo: Važeći Zakonik je formalizovao ovu situaciju i u okviru simulovanih poslova izričito propisao simulovano podmićivanje u oba njegova vida:
    1. simulovano davanje mita (aktivno podmićivanje);
    2. simulovano primanje mita (pasivno podmićivanje).

C. Kritička analiza novog rešenja (Pitanje za visoku ocenu!)

  • Kritika simulovanog primanja mita: Uvođenje simulovanog primanja mita (pasivnog podmićivanja) smatra se nelogičnim i visokorizičnim.
  • Argumenti:
    • Rizik od podstrekavanja: Simulacija primanja mita u praksi nosi daleko veći rizik od zabranjenog podstrekavanja na krivično delo (provokacije) u odnosu na simulovano davanje mita.
    • Kriminalno-politički značaj: Davanje mita je u kriminalno-političkom pogledu znatno manje društveno opasno i značajno od primanja mita. Zbog toga je uvođenje mogućnosti da država simuluje primanje mita radi hvatanja davalaca nesrazmerno i nosi opasnost od zloupotrebe.

Tajno praćenje i snimanje

13. jula 2026.

Tajno praćenje i snimanje predstavlja posebnu dokaznu radnju i specifičan vid prikrivenog delovanja prema osumnjičenom. Kada se sprovodi u vidu snimanja, ova radnja u određenim aspektima ima obeležja tajnog video-nadzora.

  • Pravna evolucija (Od operativne do dokazne radnje):
    • Praćenje lica (pre svega osumnjičenog) tradicionalno se smatralo klasičnom operativnom (policijskom) radnjom koja se preduzima u predistražnom postupku. Operativne radnje same po sebi nemaju dokazni kredibilitet, već služe isključivo za prikupljanje informacija i smera istrage.
    • Ratio legis formalnog svrstanva ove mere u kategoriju posebnih dokaznih radnji jeste njeno povezivanje sa „snimanjem“. Time je zakonodavac omogućio da snimci (video i fotografije) napravljeni tokom praćenja dobiju potreban dokazni kredibilitet kako bi se mogli koristiti kao zakoniti dokazi na sudu.

MATERIJALNI I FORMALNI USLOVI (PRETPOSTAVKE) ZA ODREĐIVANJE

Za određivanje ove mere zakon zahteva kumulativno ispunjenje tri nivoa uslova:

1. Opšti materijalni uslov

  • Mora biti ispunjen opšti materijalni uslov propisan za sve posebne dokazne radnje (postojanje osnova sumnje za „posebno“ krivično delo i nemogućnost prikupljanja dokaza na drugi način).

2. Posebni (dodatni) materijalni uslov

Mera se može odrediti isključivo radi ostvarivanja jednog od dva alternativno propisana cilja:

  • otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima, mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama (uz izričit izuzetak – osim u stanu);
  • utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.

3. Formalni uslov (Nadležnost i procesna inicijativa)

  • Sudska naredba: Donosi je sudija za prethodni postupak u obliku pismene i obrazložene naredbe.
  • Procesna inicijativa: Naredba se donosi isključivo na obrazloženi predlog nadležnog javnog tužioca.
    • Objašnjenje: Budući da sudija za prethodni postupak više nema aktivnu istražnu funkciju (kakvu je imao nekadašnji istražni sudija), on ne može postupati samoinicijativno, već isključivo na predlog tužioca koji rukovodi predistražnim postupkom i istragom.

KRUG LICA PREMA KOJIMA SE MERA SPROVODI

Zakonik razlikuje primarni i sekundarni procesni fokus ove mere:

  • Primarni objekt (Fokus): Osumnjičeni – lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo (ili priprema) neko od zakonom predviđenih krivičnih dela.
  • Sekundarni objekt (Treća lica i prostori): Mera se izuzetno može usmeriti i na druga lica, njihove lokacije, prostorije ili prevozna sredstva.
    • Materijalni uslov za sekundarno usmeravanje: Dozvoljeno je samo ako je verovatno da će osumnjičeni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva.

SADRŽINA NAREDBE I ROKOVI TRAJANJA MERE

1. Obavezni (taksativni) elementi naredbe

Naredba o tajnom praćenju i snimanju mora da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. podatke o osumnjičenom,
  2. zakonski naziv krivičnog dela,
  3. razloge na kojima se znasniva sumnja,
  4. označenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlašćenje za ualzak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje, kao i način sprovođenja,
  5. obim i trajanje posebne dokazne radnje.

2. Maksimalni zakonski rokovi trajanja (Podela)

  • Opšti režim: Mera može trajati tri meseca, a na osnovu obrazloženog predloga može se produžiti najviše za još tri meseca (Ukupno: maksimalno 6 meseci).
  • Posebni režim (Specijalna tužilaštva): Ako se postupak vodi za dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti, mera se može produžiti još najviše dva puta po tri meseca (Ukupno: maksimalno 12 meseci).
  • Načelo srazmernosti (Ultima ratio): Sprovođenje mere se mora prekinuti odmah čim prestanu razlozi za njenu primenu, bez obzira na to što formalni rok iz naredbe još uvek traje.

SPROVOĐENJE MERE I DOSTAVLJANJE MATERIJALA

  • Subjekti sprovođenja: Naredbu neposredno izvršavaju policija, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ili Vojno-bezbednosna agencija (VBA).
  • Dnevni izveštaji: Tokom sprovođenja sačinjavaju se dnevni izveštaji koji se, zajedno sa snimcima, dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu na njihov zahtev.
  • Završetak mere: Po okončanju radnje, snimci i prikupljeni materijali se oficijelno dostavljaju sudiji za prethodni postupak, koji ih potom prosleđuje javnom tužiocu (shodno pravilima koja važe za tajni nadzor komunikacije).

ZAKONODAVNI PROPUST KOD MONTAŽE UREĐAJA (Pitanje za visoku ocenu!)

Prilikom odgovaranja na usmenom ispitu, obavezno ukažite na ozbiljnu pravnu prazninu u važećem ZKP-u:

  • Mogućnost tajnog ulaska i montaže: Zakon dozvoljava da sudija u naredbi odobri ovlašćenim licima (policiji, BIA, VBA) da tajno uđu u prostorije (koje nisu stan) radi postavljanja uređaja za snimanje.
  • Problem uklanjanja (demontaže) uređaja: Zakonodavac je napravio krupnu omašku jer uopšte nije regulisao obavezu i postupak uklanjanja tih uređaja nakon što rok trajanja mere istekne.
  • Pravna posledica propusta: Iz trenutne zakonske regulative proizilazi apsurdan zaključak da državni organi imaju ovlašćenje da tajno uđu i montiraju uređaj, ali da ga nikada ne moraju demontirati, čime taj uređaj može ostati u prostoriji „za sva vremena“ (čak i ako se deaktivira). To predstavlja grubo i nedopustivo narušavanje prava na privatnost.

TEORIJSKI SPOR: (NE)MOGUĆNOST TONSKOG (AUDIO) SNIMANJA

U našoj krivičnoprocesnoj nauci i praksi postoji duboko neslaganje oko toga da li reč „snimanje“ u nazivu ove dokazne radnje obuhvata i tonsko (audio) snimanje, ili se odnosi isključivo na vizuelno (video i foto) snimanje.

A. Argumenti u prilog dopuštenosti tonskog snimanja:

  • Jezičko tumačenje: Sam termin „snimanje“ u srpskom jeziku i tehničkoj terminologiji ravnopravno označava kako video/foto, tako i zvučni (audio) zapis.
  • Praktična svrsishodnost (Utilitarizam): Kod najtežih krivičnih dela (poput organizovanog kriminala) postoji objektivna i izrazita potreba za „prisluškivanjem“ razgovora u prostorijama radi obezbeđivanja dokaza.
  • Namera zakonodavca: Iz pripremnih materijala i nacrta zakona proizilazi da su tvorci zakona imali viziju da pod snimanjem obuhvate i tonsko beleženje razgovora meta praćenja.

B. Argumenti protiv dopuštenosti tonskog snimanja (Striktno tumačenje):

  • Načelo restriktivnog tumačenja: Budući da posebne dokazne radnje drastično zadiru u Ustavom zagarantovano pravo na privatnost, svako ekstenzivno tumačenje normi je opasno i nedopustivo. Pravila se moraju tumačiti isključivo doslovno i usko.
  • Funkcionalni cilj radnje: Zakon kao cilj radnje određuje otkrivanje kontakata, kretanja, lokacije ili identiteta lica. Svi ovi ciljevi su po svojoj prirodi vizuelnog karaktera, što ukazuje da se pod snimanjem može podrazumevati isključivo pravljenje fotografija ili video-zapisa koji te kontakte i lokacije vizuelno fiksiraju.
  • Argument ćutanja zakonodavca: Da je zakonodavac zaista hteo da dozvoli zvučno snimanje otvorenih i zatvorenih prostora u okviru ove mere, on bi to u tekstu Zakonika izričito naglasio i propisao. Pošto to nije učinio, tonsko snimanje u okviru ove radnje je procesno nedopustivo.

Tajni nadzor komunikacije

13. jula 2026.

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) Republike Srbije poznaje dva osnovna vida tajnog audio i video nadzora:

  1. tajni nadzor komunikacije,
  2. tajno praćenje i snimanje.
  3. Teorijska napomena: Dok je kod tajnog nadzora komunikacije audio nadzor primaran, za tajno praćenje i snimanje u teoriji uopšte nije izvesno da li se može odnositi i na audio nadzor.

Tajni nadzor komunikacije obuhvata:

  • nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava,
  • nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog,
  • zaplenu pisama i drugih pošiljki.
  • Materijalni uslov: Za određivanje je neophodno da bude ispunjen opšti materijalni uslov propisan za preduzimanje posebnih dokaznih radnji.
  • Formalni uslov: Sastoji se u odluci suda, čije se donošenje formalno inicira obrazloženim predlogom javnog tužioca.
  • Nadležnost: Odluku donosi sudija za prethodni postupak u formi obrazložene naredbe.

📑 Obavezni (taksativni) elementi naredbe o nadzoru

Naredba sudije za prethodni postupak mora da sadrži sledeće elemente:

  • raspoložive podatke o licu prema kome se nadzor određuje,
  • zakonski naziv krivičnog dela,
  • označenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjičenog (odnosno broja/adrese za koje postoje osnovi sumnje da ih osumnjičeni koristi),
  • razloge na kojima se zaasnova sumnja,
  • način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje.

ROKOVI I TRAJANJE MERE (PODELA)

Zakonodavac trajanje tajnog nadzora komunikacije određuje na dva komplementarna načina:

1. Faktički rok (Načelo srazmernosti i „Ultima ratio“)

  • Sadržina obaveze: Sprovođenje nadzora se mora prekinuti odmah čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

2. Formalni maksimalni rokovi

Mogu se javiti u dva oblika u zavisnosti od vrste krivičnog dela:

  • Opšti režim: Tajni nadzor komunikacije može trajati tri meseca. Zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza, može se produžiti najviše za još tri meseca (Formula: 3m + 3m = maksimalno 6 meseci).
  • Izuzetni režim (Posebna nadležnost): Ako se nadzor odnosi na krivična dela u nadležnosti javnih tužilaštava posebnih nadležnosti, mera se izuzetno može produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca (Formula: 3m + 3m + 3m + 3m = maksimalno 12 meseci).

SPROVOĐENJE MERE I DUŽNOSTI TREĆIH LICA

1. Državni organi zaduženi za izvršenje naredbe

Naredbu o tajnom nadzoru komunikacije izvršava odgovarajući državni organ. Izbor organa je stvar slobodne ocene sudije za prethodni postupak (na predlog javnog tužioca), a prema primarnom delokrugu rada ili taktičkoj proceni:

  • Policija – po pravilu se angažuje kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno delo koje spada u tzv. klasičan organizovani kriminalitet.
  • Bezbednosno-informativna agencija (BIA) – angažuje se kod krivičnih dela protiv države (terorizam, napad na ustavno uređenje i sl.).
  • Vojno-bezbednosna agencija (VBA) – sprovodi naredbu kada su u pitanju krivična dela protiv Vojske Srbije.

2. Dužnost dokumentovanja tokom sprovođenja

  • O sprovođenju nadzora obavezno se sačinjavaju dnevni izveštaji. Oni se, zajedno sa prikupljenim snimcima, pismima i drugim pošiljkama, dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu na njihov zahtev.

3. Obaveze poštanskih i telekomunikacionih preduzeća

  • Krug obveznika: Poštanska, telelegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija.
  • Sadržina dužnosti: U obavezi su da državnom organu koji izvršava naredbu omoguće sprovođenje nadzora i snimanja komunikacije i da mu, uz potvrdu prijema, predaju pisma i druge pošiljke namenjene osumnjičenom ili one koje on šalje.

PROŠIRENJE TAJNOG NADZORA KOMUNIKACIJE

Nadzor se primarno usmerava prema konkretnom osumnjičenom licu i njegovom načinu komunikacije. Međutim, ako se tokom sprovođenja sazna da osumnjičeni koristi drugi telefonski broj ili adresu, zakon predviđa poseban režim proširenja:

1. Faktičko proširenje (Bez odlaganja)

  • Državni organ koji sprovodi meru će odmah proširiti nadzor i na taj novi broj ili adresu, o čemu ima dužnost da bez odlaganja obavesti javnog tužioca. Ovo proširenje je isključivo faktičkog karaktera i sprovodi se bez posebne formalne odluke.

2. Postupak naknadnog sudskog odobrenja (Formalno proširenje)

  • Uloga javnog tužioca: Po prijemu obaveštenja, javni tužilac je dužan da odmah podnese predlog za naknadno sudsko odobrenje proširenja dometa radnje.
  • Nadležnost i prekluzivni rok za sud: O predlogu odlučuje sudija za prethodni postupak u kratkom roku od 48 časova od prijema predloga i o tome sastavlja zabelešku u zapisniku.

3. Pravne posledice sudske odluke o proširenju (Alternativna dejstva)

  • Usvajanje predloga: Sudija za prethodni postupak donosi rešenje kojim naknadno odobrava proširenje tajnog nadzora komunikacije.
  • Odbijanje predloga: Ako sud odbije predlog, nastupa teška pravna sankcija – sav materijal prikupljen prethodnim faktičkim proširenjem (korišćenjem novog broja ili adrese) se obavezno uništava.

DOSTAVLJANJE MATERIJALA PO ZAVRŠETKU MERE I DOKAZNA VALJANOST

1. Sadržina završnog izveštaja

Po završetku mere, organ koji je sprovodio nadzor dužan je da sudiji za prethodni postupak dostavi prikupljene snimke, pisma i pošiljke, kao i poseban izveštaj koji mora taksativno sadržati sledećih pet elemenata:

  1. vreme početka i završetka nadzora (vremenske koordinate),
  2. podatke o službenom licu koje je nadzor sprovelo,
  3. opis primenjenih tehničkih sredstava,
  4. broj lica obuhvaćenih nadzorom i raspoložive podatke o njima,
  5. ocenu svrsishodnosti i rezultata sprovedene radnje.

2. Postupak sudije za prethodni postupak sa zaplenjenim pošiljkama

  • Dužnost obazrivosti: Prilikom otvaranja pisama i drugih pošiljki, sudija mora paziti da se ne povrede pečati i da se omooti i adrese sačuvaju.
  • Zapisnik o otvaranju: O svakom otvaranju se obavezno sastavlja zapisnik.

3. Uloga javnog tužioca i tehnička obrada materijala

  • Sav materijal se dostavlja javnom tužiocu, koji donosi naredbu da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu.

4. Pravne posledice nezakonitog nadzora (Dokazna nevaljanost)

  • Pravno nevaljan dokaz: Na snimke sačinjene suprotno zakonskim pravilima shodno se primenjuju odredbe ZKP-a koje se odnose na pravno nevaljane dokaze (činjenice koje ne mogu poslužiti kao dokaz).
  • Obavezno izdvajanje: Takvi materijali se moraju izdvojiti iz spisa predmeta u svakom stadijumu krivičnog postupka u kome se konstatuje, odnosno uoči njihovo postojanje.

Posebne dokazne radnje

13. jula 2026.

Posebne dokazne radnje nisu dokazna sredstva. Njima se, same po sebi, dokazi ne izvode.

  • Suština i svrha: To su radnje kojima se:
    • pribavljaju, odnosno obezbeđuju određeni dokazi (pre svega materijalni dokazi, kao što su snimci dobijeni tajnim audio-video nadzorom), ili
    • stvaraju uslovi za kasnije izvođenje dokaza u krivičnom postupku (npr. mogućnost da lice koje je delovalo kao prikriveni islednik nakon završenog angažmana bude ispitano u svojstvu svedoka).
  • Vreme preduzimanja: Po logici stvari, ove radnje se preduzimaju, po pravilu, u predistražnom postupku.

2. Izuzetak: Ispitivanje okrivljenog saradnika

  • Svojstvo: Karakter specifične posebne dokazne radnje u izvesnoj meri ima i ispitivanje tzv. kooperativnog okrivljenog, odnosno ispitivanje okrivljenog saradnika (nekadašnjeg svedoka saradnika).
  • Procesni mehanizam: Ovo pitanje se rešava u okviru jedne varijante stranačkog sporazuma – sporazum o svedočenju okrivljenog saradnika.
  • Izuzetak od vremena preduzimanja: Za razliku od „klasičnih“ posebnih dokaznih radnji, do ovog ispitivanja nikada ne dolazi u predistražnom postupku.

3. Klasifikacija i sistematika u Zakoniku

  • Sistematika: Zakonik o krivičnom postupku usvaja implicitnu podelu dokaznih radnji na opšte i posebne dokazne radnje.
  • Karakter: Aktivnosti koje se svrstavaju u posebne dokazne radnje se, po pravilu, smatraju tzv. specijalnim istražnim tehnikama.
  • Opšta pravila: Zakonodavac prvo reguliše opšta pravila o ovim radnjama, a zatim konkretnim normama uređuje pojedinačne radnje. Opšta pravila se odnose na pet pitanja:
    1. materijalni uslov za preduzimanje,
    2. postupanje sa materijalom koji je prikupljen,
    3. dokazna (ne)valjanost prikupljenih informacija,
    4. slučajni nalaz do kojeg se došlo,
    5. tajnost podataka povezanih sa ovim radnjama.

OPŠTI MATERIJALNI USLOVI ZA PREDUZIMANJE

Da bi se mogla odrediti bilo koja posebna dokazna radnja, moraju biti kumulativno ispunjene sledeće dve pretpostavke:

  1. Postojanje osnova sumnje (Kvalifikovani stepen sumnje): Mora postojati osnov sumnje da je lice na koje se radnje odnose učinilo krivično delo koje spada u zakonom predviđenu kategoriju dela za koja je moguće odrediti ove radnje („posebno krivično delo“).
  2. Dokazne teškoće (Supsidijarnost): Neophodno je da se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje, ili da bi njihovo prikupljanje na drugi način bilo znatno otežano.

IZUZETNO ODREĐIVANJE ZA PRIPREMANJE KRIVIČNOG DELA

1. Uslovi za određivanje u odnosu na pripremanje

Posebne dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od „posebnih“ krivičnih dela, pod uslovom da postoji jedan od sledeća dva alternativno propisana razloga:

  • kada okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili
  • kada bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

2. Svrha i krivičnopravni efekat primene kod pripremanja i pokušaja

  • Svrha mere: Primena posebnih dokaznih radnji u odnosu na pripremanje i pokušaj nije sporna (bez obzira na to što u krivičnopravnom smislu nije uvek kažnjivo pripremanje ili pokušaj), jer osnov za primenu mera tajnog nadzora ovde nije kažnjivost tog stadijuma izvršenja samog po sebi, već potreba da se delo u prvom redu spreči.
  • Pravne posledice krivičnog gonjenja:
    • Ako pripremanje dela po Krivičnom zakoniku nije kažnjivo, lice se neće goniti za samo pripremanje tog dela (ukoliko nije došlo do realizacije neke naredne kažnjive faze).
    • Međutim, to lice će se krivično goniti za druga krivična dela u odnosu na koja su primenom mera prikupljeni dokazi da ih je učinilo, ali samo pod uslovom da ta druga dela takođe spadaju u krug „posebnih krivičnih dela“.

KRUG KRIVIČNIH DELA ZA KOJA SE MOGU ODREDITI RADNJE („POSEBNA DELA“)

Posebne dokazne radnje se mogu odrediti isključivo u pogledu sledećih krivičnih dela:

  1. Dela u nadležnosti javnog tužilaštva posebne nadležnosti: Krivična dela organizovanog kriminala, druga posebno teška krivična dela, kao i krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.
  2. Heterogeni niz taksativno nabrojanih krivičnih dela: To su dela koja su, prema podeli na glave u Krivičnom zakoniku, prilično heterogenog karaktera, a tu spadaju:
    • teško ubistvo,
    • otmica,
    • iznuda,
    • falsifikovanje novca,
    • pranje novca,
    • neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga,
    • ugrožavanje nezavisnosti,
    • ugrožavanje teritorijalne celine,
    • napad na ustavno uređenje,
    • pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja,
    • špijunaža,
    • zloupotreba službenog položaja itd.
  3. Sprečavanje i ometanje dokazivanja: Ova radnja se može odrediti samo uslovno, odnosno ako je to delo u funkcionalnoj vezi sa nekim od „posebnih krivičnih dela“ (ako je učinjeno u vezi sa njim).

POSEBNE SPECIFIČNOSTI MATERIJALNOG USLOVA

1. Suženi materijalni uslov za prikrivenog islednika

Zakonodavac predviđa stroži i uži materijalni uslov za određivanje specifične dokazne radnje – angažovanje prikrivenog islednika.

  • Pravilo: Ova radnja se može odrediti isključivo za:
    1. krivično delo organizovanog kriminala, ili
    2. krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

2. Načelo srazmernosti i „Ultima Ratio“ karakter

  • Pravilo: Posebne dokazne radnje se i formalno izričito određuju u ultima ratio smislu.
  • Dužnost organa postupka: Prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju ovih radnji, organ postupka je dužan da posebno ceni da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.

POSTUPANJE SA MATERIJALOM PRIKUPLJENIM POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA

1. Svrha prikupljenog materijala

  • Dokazni karakter: Osnovna svrha sprovođenja posebnih dokaznih radnji jeste pribavljanje dokaza u pogledu krivičnih dela na koja se te radnje odnose.
  • Procesna uloga: Prikupljeni dokazi služe kao činjenični osnov za optužni akt javnog tužioca, kao i za odluku suda o predmetu krivičnog postupka.

2. Pravni režim obaveznog uništenja materijala

U situacijama kada prikupljeni materijal ne može ili neće poslužiti kao dokaz, on gubi svaki procesno-pravni značaj. Zbog izrazite osetljivosti prikupljenih informacija, zakonodavac propisuje njegovo obavezno uništenje.

  • Nadležnost za donošenje odluke: Rešenje o uništenju materijala donosi isključivo sudija za prethodni postupak.
  • Procesni osnov: Odluka se donosi nakon što javni tužilac, bilo prećutno (propuštanjem roka) ili izričitom izjavom, manifestuje stav da materijal neće koristiti u postupku.
  • Alternativni uslovi za uništenje: Sudija za prethodni postupak donosi rešenje o uništenju kada se ispuni bilo koji od sledeća tri opciono propisana uslova:
    1. ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim materijalom;
    2. ako javni tužilac izričito izjavi da prikupljeni materijal neće koristiti u postupku;
    3. ako javni tužilac izričito izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka.

3. Procedura uništenja materijala

  • Nadzor nad uništenjem: Materijal se uništava pod neposrednim nadzorom sudije za prethodni postupak.
  • Zapisnik o uništenju: O sprovedenom uništenju sudija obavezno sastavlja zapisnik.
  • Način uništavanja: Zakonik o krivičnom postupku ne propisuje konkretan način tehničkog uništavanja materijala, što znači da je izbor metode u potpunosti prepušten sudiji za prethodni postupak.

4. Uslovi za obaveštavanje lica o uništenju

Sudija za prethodni postupak može obavestiti lice prema kome je posebna dokazna radnja bila sprovedena o donošenju rešenja o uništenju samo ukoliko su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. da je tokom sprovođenja radnje utvrđena istovetnost (identitet) lica o kome se radi;
  2. da takvo obaveštavanje ne bi ugrozilo mogućnost vođenja krivičnog postupka.

DOKAZNA (NE)VALJANOST INFORMACIJA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA

1. Opšte pravilo o dokaznoj upotrebljivosti

  • Materijal pribavljen sprovođenjem posebnih dokaznih radnji načelno ima dokazni značaj i na njemu se može zasnivati sudska odluka o predmetu krivičnog postupka.

2. Uslovi za nastupanje pravne nevaljanosti

Na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka ukoliko je prilikom sprovođenja posebnih dokaznih radnji alternativno postupljeno suprotno:

  1. odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ili
  2. naredbi organa postupka (odnosno imperativnom sadržaju odluke kojom je konkretna radnja odobrena).

3. Procesne posledice nevaljanosti dokaza

  • Izdvajanje materijala: U slučaju povrede zakona ili naredbe, prikupljeni materijal se tretira kao pravno nevaljan dokaz, te se sa njim postupa kroz obavezno izdvajanje zapisnika i materijala iz spisa predmeta (shodno članu 84. stav 3. ZKP-a).

SLUČAJNI NALAZ KOD POSEBNIH DOKAZNIH RADNJI

1. Pojam slučajnog nalaza

  • Definicija: Slučajni nalaz predstavlja materijal o drugom krivičnom delu ili drugom učiniocu koji je prikupljen preduzimanjem posebne dokazne radnje, a koji nije bio obuhvaćen prvobitnom odlukom o određivanju te radnje.

2. Uslov za dozvoljenost korišćenja slučajnog nalaza u postupku

Zakonik strogo ograničava upotrebu slučajnog nalaza kako bi sprečio zloupotrebu mera tajnog nadzora.

  • Materijalni uslov: Slučajni nalaz se može koristiti kao dokaz u postupku samo ako se odnosi na „posebno” krivično delo (krivično delo iz člana 162. ZKP).
  • Suština uslova: To mora biti delo koje spada u zakonsku kategoriju krivičnih dela za koja je i inače, po opštim pravilima, zakonom dozvoljeno preduzimanje posebnih dokaznih radnji.

TAJNOST PODATAKA KOD POSEBNIH DOKAZNIH RADNJI

1. Režim čuvanja i fiksiranja tajnih podataka

Svi predlozi, odluke i materijali povezani sa posebnim dokaznim radnjama podležu strogom režimu čuvanja:

  • Poseban upisnik: Predlog za određivanje radnje, kao i odluka o tom predlogu, obavezno se beleže u posebnom upisniku.
  • Poseban omot: Ovi akti se, zajedno sa materijalom o sprovođenju radnji, čuvaju u posebnom omotu spisa sa jasnom naznakom „posebne dokazne radnje” i oznakom stepena tajnosti (u skladu sa propisima o tajnim podacima).

2. Krug subjekata obavezanih na čuvanje tajne

Dužnost čuvanja podataka o predlaganju, odlučivanju i sprovođenju radnji kao tajne postavljena je izuzetno široko:

  • Službeni akteri postupka: Dužnost se u prvom redu odnosi na javnog tužioca, sudiju za prethodni postupak, kao i na policijske i druge organe koji radnje neposredno sprovode na terenu.
  • Ostala lica: Dužnost se proteže i na druge subjekte krivičnog postupka, kao i na sva druga lica koja ove podatke u bilo kom svojstvu (na bilo koji način) saznaju.

3. Pravne posledice kršenja dužnosti čuvanja tajne (Kritička analiza)

Zakon predviđa različite posledice kršenja tajnosti zavisno od svojstva lica:

  • Službena lica: Službeni akteri postupka koji odaju tajnu imaju status službenog lica, te njihovo postupanje direktno povlači krivičnu odgovornost za odgovarajuće krivično delo.
  • Treća lica (Pitanje za najvišu ocenu!): Kada su u pitanju treća lica koja nemaju neposrednu vezu sa postupkom (koji se u toj fazi vodi kao tajni, u okviru prethodne istrage), a podatke saznaju „u bilo kom svojstvu“, pravne posledice objavljivanja ovih podataka nisu izvesne.
  • Pravna zabluda: Čak i ukoliko bi se smatralo da ova lica mogu krivično odgovarati za odavanje tajne, u praksi bi postojao realan osnov za primenu instituta neotklonjive (neskrivljene) pravne zablude, koja isključuje krivicu, a samim tim i postojanje krivičnog dela.

Pretresanje

13. jula 2026.

Pretresanje je dokazna radnja koja se preduzima radi pronalaženja određenih lica ili predmeta važnih za krivični postupak, a za čije je sprovođenje potrebno ispunjenje zakonom propisanih uslova.

POJAM I USLOVI ZA PREDUZIMANJE PRETRESANJA

1. Uslovi za preduzimanje (Pretpostavke)

Zakonik za preduzimanje pretresanja zahteva kumulativno ispunjenje dve grupe uslova:

  • Materijalni uslov: Sastoji se u postojanju verovatnoće da će se pretresanjem pronaći:
    1. okrivljeni,
    2. tragovi krivičnog dela, ili
    3. predmeti važni za krivični postupak.
  • Formalni uslov: Ogleda se u neophodnosti postojanja pismene naredbe suda, kojoj mora prethoditi obavezna procesna inicijativa u vidu obrazloženog zahteva javnog tužioca.

2. Odnos materijalnog i formalnog uslova (Izuzeci)

  • Pravilo: Dok je materijalni uslov uvek neophodan (jer se bez verovatnoće o ostvarivanju zakonskih ciljeva radnja ne može preduzeti), od formalnog uslova se može izuzeti.
  • Izuzetak: Zakonik dozvoljava da se pretresanje obavi i bez naredbe suda (mimo formalnog uslova) kada za to postoji odgovarajuće zakonsko ovlašćenje, odnosno kada nastupi neki od zakonom propisanih razloga.

3. Apsolutna zabrana pretresanja bez naredbe (Zaštita privatnosti)

Zakonik predviđa striktan izuzetak od mogućnosti pretresanja bez naredbe radi zaštite prava na privatnost:

  • Predmet zabrane: Nije dozvoljeno pretresanje bez naredbe uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju (ili se mogu čuvati) elektronski zapisi.
  • Pravilo sprovođenja: Pretresanje ovih specifičnih uređaja i opreme može se preduzeti isključivo na osnovu naredbe suda, i to, po potrebi, uz učešće i stručnu pomoć stručnog lica.

NAREDBA O PRETRESANJU

1. Pokretanje i donošenje naredbe

  • Sud donosi naredbu o pretresanju na osnovu obrazloženog zahteva javnog tužioca.

2. Obavezni (taksativni) elementi naredbe

Sudska naredba o pretresanju mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. naziv suda koji je naredio pretresanje,
  2. označenje predmeta pretresanja,
  3. razlog pretresanja,
  4. naziv organa koji će preduzeti pretresanje,
  5. sve druge podatke od značaja za pretresanje.

3. Rok važenja naredbe (Prekluzivni karakter)

  • Pravilo: Pretresanje na koje se odnosi sudska naredba mora započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe.
  • Pravna posledica propuštanja roka: Ukoliko pretresanje ne započne u roku od osam dana, ono se više ne može preduzeti, a naredba se obavezno vraća sudu koji ju je izdao.

PRETRESANJE STANA I DRUGIH PROSTORIJA BEZ NAREDBE

Pretresanje bez naredbe predstavlja odstupanje od formalnog uslova za sprovođenje ove dokazne radnje. Zakonik ga predviđa za dve osnovne kategorije: pretresanje stana i drugih prostorija i pretresanje lica.

1. Ovlašćeni subjekti i uslovi

  • Aktivna legitimacija: Radnju mogu preduzeti javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije.
  • Specifičnost: Radnja se preduzima izuzetno, bez naredbe suda i bez prisustva svedoka.

2. Zakonski (opcioni) razlozi za ulazak i pretresanje bez naredbe

Ulazak u stan i druge prostorije bez naredbe i pretresanje stana ili lica koja se tu zateknu dozvoljeni su isključivo ako postoji neki od sledećih pet zakonskih razloga:

  1. uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije,
  2. ako neko zove u pomoć,
  3. radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela,
  4. radi izvršenja odluke suda o pritvoru ili dovođenju okrivljenog,
  5. radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

3. Procesno postupanje i dokumentovanje nakon ulaska bez naredbe (Podela na dve situacije)

Zakonik striktno razlikuje procesno postupanje u zavisnosti od toga da li je nakon ulaska sprovedeno i pretresanje:

  • Prva situacija (Ulaženje bez naknadnog pretresanja):
    • Pravilo: Ako je izvršen ulazak u stan i druge prostorije, ali nakon toga nije preduzeto pretresanje.
    • Pravna posledica: Držaocu prostorija ili prisutnom licu (npr. držalac stana) odmah se izdaje potvrda.
    • Sadržina potvrde: U potvrdi se obavezno naznačuje razlog ulaženja i unose se eventualne primedbe držaoca ili prisutnog lica.
  • Druga situacija (Ulaženje sa naknadnim pretresanjem):
    • Pravilo: Ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto i pretresanje.
    • Pravna posledica: O ulaženju u prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i bez prisustva svedoka obavezno se sastavlja zapisnik.
    • Sadržina zapisnika: U zapisniku se taksativno moraju naznačiti razlozi ulaženja i pretresanja.

PRETRESANJE LICA BEZ NAREDBE

1. Ovlašćeni subjekt i procesni okvir

  • Aktivna legitimacija: Pretresanje lica bez naredbe mogu sprovesti isključivo ovlašćena službena lica policije.
  • Procesni okvir (Uslov): Radnja se može preduzeti samo u okviru mera procesne prinude koje se odnose na lišenje ili ograničenje slobode. To praktično znači da se pretresanje lica bez naredbe i bez prisustva svedoka može preduzeti isključivo:
    1. prilikom lišenja slobode (hapšenja) lica, ili
    2. prilikom izvršenja naredbe za dovođenje lica.

2. Materijalne pretpostavke (Sumnje) za pretresanje lica bez naredbe

Pored procesnog okvira (hapšenja ili dovođenja), za pretresanje lica bez naredbe neophodno je postojanje sumnje u pogledu tog lica:

  • da poseduje oružje ili oruđe za napad, ili
  • da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku.

KONTROLA ZAKONITOSTI PRETRESANJA BEZ NAREDBE

Kako bi se sprečile zloupotrebe prava i narušavanje nepovredivosti stana i lične slobode, zakon predviđa obaveznu naknadnu sudsku kontrolu svake radnje preduzete bez naredbe.

  • Dužnost organa koji je preduzeo radnju: Kada javni tužilac ili policija sprovedu pretresanje stana i drugih prostorija ili pretresanje lica bez naredbe, dužni su da o tome odmah podnesu izveštaj.
  • Nadležnost: Izveštaj se podnosi sudiji za prethodni postupak.
  • Pravno dejstvo kontrole: Sudija za prethodni postupak vrši ocenu zakonitosti, odnosno ocenjuje da li su bili ispunjeni zakonski uslovi za pretresanje bez naredbe.

ČETIRI GRUPE PRAVILA O PRETRESANJU (PODELA)

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) razlikuje četiri grupe pravila koja uređuju pretresanje:

  1. pravila zajednička za obe osnovne vrste pretresanja (pretresanje stana/drugih prostorija i pretresanje lica);
  2. pravila koja se odnose samo na pretresanje stana i drugih prostorija;
  3. pravila koja se tiču isključivo pretresanja lica;
  4. pravila koja se odnose na specifične predmete – uređaje za automatsku obradu podataka i opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

ZAJEDNIČKA PRAVILA ZA OBE OSNOVNE VRSTE PRETRESANJA

1. Prethodne radnje i prava lica prema kome se pretresanje preduzima

  • Predaja naredbe i poziv na dobrovoljnu predaju: Nakon što se držaocu stana/drugih prostorija ili licu nad kojim se pretresanje vrši preda naredba, ono se formalno poziva da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže.
  • Pravo na pouku i prisustvo advokata: Držalac stana ili lice koje se pretresa mora se poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Ako lice zahteva prisustvo advokata, početak pretresanja se odlaže do njegovog dolaska, a najduže za tri časa.

2. Zakonski izuzeci od pravila o predaji naredbe i pouci (Alternativni uslovi)

Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, bez prethodnog poziva na predaju i bez pouke o pravu na branioca/advokata u sledeća tri slučaja:

  • ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja;
  • ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak;
  • ako je držalac stana i drugih prostorija nedostupan.

3. Prisustvo svedoka i izuzetak od obaveze prisustva

  • Pravilo: Pretresanju obavezno prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Oni se pre početka radnje upozoravaju da pažljivo prate tok pretresanja. Svedoci imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika.
  • Izuzetak (Pretresanje bez svedoka): Pretresanje se može preduzeti bez prisustva svedoka ako su ispunjeni uslovi za pretresanje bez prethodne predaje naredbe i bez davanja pouka.

4. Način i vreme preduzimanja pretresanja

  • Obazrivost i poštovanje prava: Pretresanje se mora vršiti obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimitnost, bez nepotrebnog remećenja kućnog reda.
  • Dnevno i noćno pretresanje: Pretresanje se vrši po pravilu danju. Izuzetno, noćno pretresanje (između 22 časa i 6 časova) dozvoljeno je u dva slučaja:
    • ako je pretresanje započeto danju pa nije dovršeno;
    • ako je noćno pretresanje izričito određeno u samoj naredbi.

5. Načini oficijelnog registrovanja sprovedene radnje (Podela)

Tok i rezultati pretresanja registruju se u tri oblika:

  • Zapisnik o pretresanju (obavezna forma): Sadrži tačan opis oduzetih predmeta i isprava, mesto gde su nađeni, posebno obrazloženje ako se radnja vrši noću, i primedbe prisutnih. Potpisuju ga prisutna lica (odbitak potpisivanja se posebno navodi).
  • Potvrda o privremeno oduzetim predmetima: Izdaje se odmah licu od koga su predmeti, odnosno isparave oduzete.
  • Tonsko i optičko snimanje: Tok pretresanja se može tonski i optički snimiti, a predmeti fotografisati.
    • Obavezno snimanje i fotografisanje: Snimanje i fotografisanje je obavezno ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka, ili ako se advokatska kancelarija pretresa bez prisustva predstavnika advokatske komore. Svi snimci i fotografije se prilažu zapisniku.

POSEBNA PRAVILA ZA PRETRESANJE STANA I DRUGIH PROSTORIJA

1. Prisustvo određenih lica pretresanju prostorija (Tri varijante)

Zakon razlikuje pravila o prisustvu zavisno od vrste prostorija koje se pretresaju:

  • Držalački prostor (Stan): Poziva se držalac stana/prostorija. Ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice.
  • Prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica: Poziva se njihov rukovodilac ili lice koje on odredi, odnosno odgovorno lice. Ako pozvano lice ne dođe u roku od tri časa od prijema poziva, pretresanje se može obaviti i bez njegovog prisustva.
  • Advokatska kancelarija ili stan advokata: Pozvaće se advokat koga odredi predsednik nadležne advokatske komore. Ako taj advokat ne dođe u roku od tri časa, pretresanje se može obaviti bez njegovog prisustva.

2. Postupanje sa zaključanim stvarima

  • Pravilo: Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se upotrebom sile (silom) samo ako držalac nije prisutan ili odbije da ih dobrovoljno otvori, odnosno ako to odbije prisutno lice. Prilikom nasilnog otvaranja mora se izbegavati nepotrebno oštećenje.

POSEBNO PRAVILO ZA PRETRESANJE LICA

  • Pravilo rodnog identiteta (Isti pol): Kada se sprovodi pretresanje lica, i svedoci i lice koje sprovodi pretresanje moraju biti istog pola kao i lice koje se pretresa.

PRETRESANJE UREĐAJA ZA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA I ELEKTRONSKIH ZAPISA

1. Opšta dužnost držaoca

  • Pravilo: Držalac takvih predmeta ili lice prisutno pretresanju (osim okrivljenog) dužan je da omogući pristup i pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu.

2. Zakonski izuzeci od dužnosti pružanja pristupa/obaveštenja (Taksativni uslovi)

Lice ima zakonsko pravo da odbije pružanje pristupa ili obaveštenja u sledeća tri slučaja:

  1. ako postoji bilo koji razlog za isključenje od dužnosti svedočenja (npr. čuvanje tajnog podatka), osim ako je u pitanju maloletnik koji ne može da shvati značaj tog prava;
  2. ako postoji neki od razloga za oslobođenje od dužnosti svedočenja (privilegovani svedoci);
  3. ako bi time sebe ili sebi blisko lice izložio teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju (privilegija protiv samooptuživanja).

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM PRETRESANJA I SLUČAJNI NALAZ

1. Opšte pravilo o oduzimanju predmeta

  • Prilikom pretresanja privremeno će se oduzeti predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom preduzetog pretresanja.

2. Slučajni nalaz (Pojam i postupanje)

  • Definicija: Predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje naloženo, ali ukazuju na neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
  • Postupanje: Ovi predmeti se detaljno opisuju u zapisniku i privremeno oduzimaju, a o oduzimanju se odmah izdaje potvrda.
  • Dužnost obaveštavanja: Ako pretresanje nije preduzeo javni tužilac niti je njemu prisustvovao, organ koji je izvršio radnju dužan je da o tome odmah obavesti javnog tužioca.

3. Vraćanje privremeno oduzetih predmeta

Predmeti se odmah vraćaju licu od koga su oduzeti ako:

  • javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka;
  • prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje.

POSTUPANJE SA NAĐENIM STVARIMA ČIJI SU VLASNICI NEPOZNATI

1. Oglašavanje i rokovi

  • Procedura oglašavanja: Organ postupka objavljuje oglas na tabli skupštine jedinice lokalne samouprave na čijem je području pretresanje preduzeto i gde je delo učinjeno. Ako se radi o stvarima veće vrednosti, oglas se objavljuje i u sredstvima javnog informisanja.
  • Poziv vlasniku i rok: U oglasu se opisuje stvar i vlasnik poziva da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja, uz upozorenje da će u protivnom stvar biti prodata.

2. Postupanje sa kvarljivim stvarima i stvarima sa skupim čuvanjem

  • Ove stvari će se prodati po pravilima koja važe za izvršni postupak, a novac dobijen prodajom predaje se na čuvanje u sudski depozit, odnosno depozit javnog tužilaštva.

3. Pravne posledice proteka roka od jedne godine i zaštita vlasnika

  • Dejstvo proteka roka: Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvar ili novac, sud donosi rešenje da stvar postaje državna svojina, odnosno da se novac unosi u budžet Republike Srbije.
  • Zaštita vlasnika u parnici: I nakon donošenja ovog rešenja, vlasnik ima pravo da u parničnom postupku (parnici) tužbom zahteva povraćaj stvari ili novca dobijenog od njene prodaje.
  • Zastarelost: Rok zastarelosti za podnošenje tužbe u parnici počinje da teče od dana objavljivanja oglasa.

Privremeno oduzimanje predmeta

13. jula 2026.

Privremeno oduzimanje predmeta je radnja dokazivanja čija se sadržina sastoji u privremenom oduzimanju predmeta, njihovom predavanju sudu ili obezbeđivanju da se oni čuvaju na drugi način.

USLOVI (PRETPOSTAVKE) ZA PREDUZIMANJE

Da bi se preduzelo privremeno oduzimanje predmeta, moraju se kumulativno ispuniti i materijalni i formalni uslovi.

  • Materijalni uslov (određen je alternativno):
    1. da se radi o predmetima koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti, ili
    2. da se radi o predmetima koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.
    3. Pravila Krivičnog zakonika (KZ) o oduzimanju predmeta: Prema materijalnom krivičnom pravu, oduzimaju se sledeće tri kategorije predmeta:
      • aktuelno sredstvo izvršenja – predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela;
      • planirano sredstvo izvršenja – predmeti koji su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela;
      • produkti krivičnog dela – predmeti koji su nastali izvršenjem krivičnog dela.
  • Formalni uslov: Postojanje formalnog zahteva organa postupka.

SPECIFIČNI REŽIMI POSTUPANJA KOD ODREĐENIH VRSTA PREDMETA

Zakonik posebno reguliše postupanje u odnosu na tri specifične kategorije predmeta:

  • Sredstva koja su predmet sumnjive transakcije: Odluku o njihovom privremenom oduzimanju i stavljanju na poseban račun radi čuvanja donosi isključivo sud.
  • Uređaji za automatsku obradu podataka.
  • Oprema na kojoj se čuvaju elektronski zapisi.

DUŽNOSTI DRŽAOCA PREDMETA I PROCESNE SANKCIJE ZA NEISPUNJENJE

Lice koje drži predmete u pogledu kojih se zahteva privremeno oduzimanje ima tri zakonske dužnosti:

  1. da organu postupka omogući pristup predmetima,
  2. da pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu,
  3. da predmete na zahtev organa preda.
  4. Prethodna kontrolna radnja: Pre samog oduzimanja predmeta, organ postupka po potrebi i obavezno u prisustvu stručnog lica vrši pregled predmeta.

Sankcije za neispunjenje dužnosti:

  • Ukoliko držalac predmeta odbije da omogući pristup, pruži obaveštenja ili preda predmete, javni tužilac ili sud ga mogu kazniti prvom novčanom kaznom do 150.000 dinara.
  • Ako držalac i nakon kažnjavanja odbije da ispuni dužnost, može se kazniti još jednom novčanom kaznom u istom iznosu (do 150.000 dinara).
  • Odgovorna lica: Isti režim kažnjavanja važi i za odgovorno lice u državnom organu, vojnom objektu, preduzeću ili drugom pravnom licu.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o izricanju novčane kazne dozvoljena je žalba.
    • Nadležnost: O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak ili veće.
    • Dejstvo: Žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.

KRUG LICA OSLOBOĐENIH OD DUŽNOSTI PREDAJE PREDMETA (PODELA)

Zakonik predviđa izuzetke od obaveze predaje predmeta, razlikujući apsolutno i relativno oslobođenje:

  • Apsolutno oslobođeno lice:
    • Okrivljeni – on je u potpunosti i apsolutno oslobođen ove dužnosti.
  • Relativno oslobođena lica (lica koja spadaju u kategorije oslobođene od dužnosti svedočenja):
    1. Lice koje ima dužnost čuvanja tajnog podatka.
    2. Lice koje je dužno da čuva profesionalnu tajnu (verski ispovednik, lekar i dr.).
    3. Izuzetak od relativnog oslobođenja: Ova lica su samo uslovno oslobođena, jer sud može na predlog okrivljenog ili njegovog branioca odlučiti da i ova lica moraju predati predmete.

FORMALNO FIKSIRANJE RADNJE I POSTUPANJE SA SPISIMA

A. Potvrda o privremenom oduzimanju predmeta

Licu od koga se predmeti oduzimaju obavezno se izdaje potvrda koja mora taksativno da sadrži sledeća četiri elementa:

  1. detaljan opis privremeno oduzetih predmeta,
  2. podatak o tome gde su predmeti pronađeni,
  3. lične podatke o licu od koga se predmeti oduzimaju,
  4. svojstvo i potpis lica koje sprovodi radnju.

B. Poseban postupak sa spisima koji služe kao dokaz

  • Pravilo: Spisi koji mogu da posluže kao dokaz se obavezno popisuju.
  • Izuzetak: Ako popisivanje u datom trenutku nije moguće, spisi se stavljaju u omot koji će se zapečatiti, pri čemu vlasnik spisa ima pravo da na omot stavi i svoj lični pečat.
  • Otvaranje zapečaćenog omota: Lice od koga su spisi oduzeti se formalno poziva da prisustvuje otvaranju omota.
    • Postupanje u odsustvu: Ako se pozvano lice ne odazove pozivu ili je odsutno, organ postupka će samostalno otvoriti omot, pregledati spise i popisati ih.
  • Zaštita tajnosti: Prilikom pregledanja spisa, organ postupka je dužan da striktno vodi računa o tome da njihov sadržaj ne saznaju neovlašćena lica.

PRAVNI REŽIM VRAĆANJA PRIVREMENO ODUZETIH PREDMETA

Oduzimanje predmeta je privremenog karaktera, pa zakon precizno uređuje i njihov povrat:

  • Opšte pravilo o vraćanju: Predmeti će se vratiti držaocu kada prestanu razlozi zbog kojih su privremeno oduzeti.
    • Negativan uslov za vraćanje: Vraćanje se vrši pod uslovom da ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (tj. da se ne vodi postupak za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta).
  • Izuzetak (Ranije vraćanje): Ako je privremeno oduzeti predmet neosporno i neophodno potreban držaocu, on mu se može vratiti i pre nego što prestanu razlozi za oduzimanje, ali uz njegovu zakonsku obavezu da predmet donese na zahtev organa postupka.
  • Dužnost organa postupka: Javni tužilac i sud su dužni da po službenoj dužnosti (ex officio) paze na postojanje razloga za privremeno oduzimanje predmeta.

Provera računa i sumnjivih transakcija

13. jula 2026.

Provera računa i sumnjivih transakcija je posebna dokazna radnja usmerena na finansijsko poslovanje osumnjičenog lica radi prikupljanja dokaza o krivičnom delu.

  • Materijalni uslov (Pretpostavka) za određivanje: Postojanje osnova sumnje da osumnjičeni poseduje račune ili obavlja transakcije, pod uslovom da se postupak vodi za:
    • krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, ili
    • druga taksativno nabrojana krivična dela u zakonu (na primer: pranje novca, primanje mita i dr.).

VRSTE RADNJI U OKVIRU PROVERE (PODELA)

Kada je ispunjen opšti materijalni uslov, ova dokazna radnja se može sprovesti kroz tri različita zakonska oblika:

  1. pribavljanje podataka,
  2. nadzor nad sumnjivim transakcijama,
  3. privremeno obustavljanje sumnjive transakcije.

POSEBNA PRAVILA ZA SVAKU POJEDINAČNU RADNJU

1. Pribavljanje podataka

  • Nadležnost i procedura: Naredbu donosi javni tužilac. On nalaže banci ili drugoj finansijskoj organizaciji da mu u određenom roku dostavi:
    1. podatke o računima koje osumnjičeni ima ili kontroliše i sredstvima koja na njima drži, ili
    2. informacije iz evidencije podataka.
  • Obaveza banke (Čuvanje tajne): Banka ili finansijska organizacija je zakonski dužna da čuva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa naredbom javnog tužioca.
  • Uništenje materijala (Pravne posledice i rokovi): Javni tužilac donosi rešenje o uništenju prikupljenog materijala u sledeća tri taksativna slučaja:
    1. ako ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim podacima;
    2. ako izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka;
    3. ukoliko smatra da prikupljeni podaci uopšte nisu potrebni za vođenje postupka.
  • Postupak uništenja: O donošenju rešenja o uništenju javni tužilac obaveštava lice prema kome je radnja sprovedena. Materijal se uništava pod neposrednim nadzorom javnog tužioca, koji o tome sastavlja zapisnik.

2. Nadzor nad sumnjivim transakcijama

  • Nadležnost i inicijativa: Nadzor određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom, na zahtev javnog tužioca.
  • Sadržina naredbe (Bitni elementi): Naredba mora taksativno da sadrži sledeće elemente:
    1. podatke o osumnjičenom,
    2. oznaku računa,
    3. obavezu banke ili finansijske organizacije da dostavlja periodične izveštaje javnom tužiocu,
    4. trajanje nadzora.
  • Rokovi trajanja: Nadzor može trajati najduže tri meseca. Zbog važnih razloga, mera se može produžiti najviše za još tri meseca. Nadzor se obavezno obustavlja čim prestanu razlozi za njegovu primenu.
  • Obaveze banke ili finansijske organizacije:
    • Opšte pravilo: Dužna je da pre svake transakcije obavesti javnog tužioca da će transakcija biti izvršena i da navede rok u kome će se izvršiti.
    • Izuzetak: Ukoliko to zbog same prirode transakcije nije moguće, banka će obavestiti javnog tužioca odmah posle izvršenja transakcije, uz obavezno navođenje razloga za kašnjenje.
    • Obaveza čuvanja tajne: Banka je dužna da čuva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa naredbom o nadzoru.
  • Uništenje materijala: Za razliku od prve radnje, rešenje o uništenju materijala ovde donosi sudija za prethodni postupak. Donosi se u sledeća tri slučaja:
    1. ako javni tužilac ne pokrene postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa podacima iz nadzora;
    2. ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka;
    3. ako javni tužilac smatra da prikupljeni podaci nisu potrebni za vođenje postupka.

3. Privremeno obustavljanje sumnjive transakcije

  • Nadležnost i uslovi za određivanje: Odluku donosi sudija za prethodni postupak naredbom upućenom banci ili drugoj finansijskoj organizaciji. Mera se određuje isključivo na pisani i obrazloženi zahtev javnog tužioca, pod uslovom da postoje osnovi sumnje da osumnjičeni obavlja sumnjivu transakciju.
  • Rokovi trajanja: Mera može trajati najduže 72 časa.
  • Izuzetak (Produženje roka): Ako trajanje mere obuhvata i neradne dane, ona se na osnovu naredbe suda može produžiti najviše za još 48 časova.
  • Obaveza banke (Čuvanje tajne): Banka ili druga finansijska organizacija je dužna da čuva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa naredbom o privremenom obustavljanju sumnjive transakcije.

Uzimanje uzoraka

13. jula 2026.

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) razlikuje i detaljno uređuje tri vrste uzoraka:

  1. Biometrijski uzorci,
  2. Uzorci biološkog porekla,
  3. Uzorci za forenzičko-genetičku analizu.

BIOMETRIJSKI UZORCI

1. Suština i pravna priroda

  • Pravna priroda: U teorijskom i tehničkom smislu, ovi uzorci ne predstavljaju tipične „uzorke” (kao što su to biološki uzorci poput krvi ili pljuvačke).
  • Suština: Podrazumevaju fiksiranje i registrovanje određenih konstantnih ili u dužem periodu minimalno promenljivih fizičkih osobina, dimenzija i „koordinata” na telu ili licu konkretnog lica.
  • Svrha: Sprovođenje biometrijske identifikacije (npr. definisanje biometrijske mape lica koja obuhvata dimenzije zenica, karakterističnih kostiju lica, dužinu ekstremiteta, kao i izradu sinjaletičke fotografije u okviru kriminalističko-identifikacione obrade).

Krug lica i uslovi za uzimanje (Podela)

Zakon razlikuje pravni režim uzimanja biometrijskih uzoraka s obzirom na procesnu ulogu lica:

  • Od osumnjičenog:
    • Moguće mere: Uzimanje otisaka papilarnih linija i delova tela, bukalni bris, lični podaci, sastavljanje ličnog opisa i pravljenje fotografije (forenzička registracija osumnjičenog).
    • Uslov: Mogu se preduzeti i bez pristanka osumnjičenog radi utvrđivanja činjenica u postupku.
    • Posebno pravilo o javnom objavljivanju fotografije: Sud može odobriti da se fotografija osumnjičenog javno objavi kada je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka.
  • Od oštećenog ili drugog lica zatečenog na mestu krivičnog dela:
    • Moguće mere: Uzimanje otisaka papilarnih linija i delova tela i bukalni bris.
    • Uslov: Mogu se uzeti i bez pristanka ovih lica, ali isključivo pod materijalnim uslovom – radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivičnim delom.

3. Subjekt sprovođenja i formalni uslov

  • Formalni uslov: Postojanje naredbe javnog tužioca ili suda.
  • Subjekt izvršenja: Radnju neposredno preduzima stručno lice.

BIOLOŠKI UZORCI

1. Suština i medicinski karakter

  • Suština: Uzimanje uzoraka biološkog porekla (npr. krv, pljuvačka) i preduzimanje drugih medicinskih radnji radi stručne analize i utvrđivanja krivičnoprocesno relevantnih činjenica.

2. Uslovi za uzimanje prema krugu lica

  • Od okrivljenog:
    • Pravilo: Može se pristupiti i bez pristanka okrivljenog.
    • Apsolutni izuzetak: Radnji se ne može pristupiti ako bi zbog toga nastupila bilo kakva šteta po njegovo zdravlje.
  • Od drugog lica:
    • Pravilo: Može se pristupiti i bez pristanka lica.
    • Materijalni uslov: Samo ako je potrebno utvrditi postojanje traga ili posledice krivičnog dela na tom licu.
    • Apsolutni izuzetak: Radnji se ne može pristupiti ako bi zbog toga nastupila bilo kakva šteta po njegovo zdravlje.

3. Posebno pravilo za uzorak glasa i rukopisa

  • Pravna priroda: Od okrivljenog, oštećenog, svedoka ili drugog lica može se uzeti uzorak glasa ili rukopisa radi upoređivanja. Dok se glas smatra specifičnim biološkim uzorkom, rukopis to u biološkom smislu svakako nije, ali ga zakonodavac iz razloga pravne tehnike tretira kao „biološki” uzorak.
  • Sankcija za neopravdano odbijanje: Ukoliko lice bez zakonskog razloga odbije da dâ uzorak glasa ili rukopisa, sud ga može kazniti novčanom kaznom do 150.000 dinara.
  • Pravni lek protiv novčane kazne: Protiv rešenja o kazni dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje veće, s tim što žalba ne zadržava (ne odlaže) izvršenje rešenja.

4. Zakonski razlozi (izuzeci) za dopušteno odbijanje davanja uzorka glasa ili rukopisa

Lice se neće kazniti ako odbije davanje uzorka iz nekog od sledeća četiri taksativno propisana zakonska razloga:

  1. Pravo okrivljenog na nesamoinkriminisanje.
  2. Spadanje u kategoriju lica koja su isključena od dužnosti svedočenja.
  3. Relativna bliskost sa okrivljenim – kada se radi o licu sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.
  4. Mogućnost svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja kojima bi sebe ili sebi blisko lice izložio teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

5. Subjekt sprovođenja i formalni uslov

  • Formalni uslov: Radnja se preduzima isključivo po naredbi javnog tužioca ili suda.
  • Subjekt izvršenja: Radnju neposredno preduzima zdravstveni radnik.

UZORCI ZA FORENZIČKO-GENETIČKU ANALIZU (DNK)

1. Pojam

  • Definicija: Forenzičko-genetička analiza predstavlja DNK analizu (analizu dezoksihemoribonukleinske kiseline), koja se svodi na utvrđivanje specifične genetske „šifre” ili „koda” koji je karakterističan za svakog pojedinca.

2. Opšti uslovi za određivanje (Pretpostavke)

  • Materijalni uslov: Potreba radi otkrivanja učinioca krivičnog dela ili utvrđivanja drugih činjenica u postupku.
  • Formalni uslov: Donošenje naredbe javnog tužioca ili suda.

3. Krug objekata i lica od kojih se uzorci uzimaju (Podela)

Zakonik predviđa tri izvora za pribavljanje ovih uzoraka:

  1. Sa mesta krivičnog dela i drugog mesta na kome se nalaze tragovi krivičnog dela.
  2. Od okrivljenog i oštećenog – primenjuju se isti uslovi kao i za biološke uzorke (mogu se uzeti i bez pristanka lica, osim ako bi nastupila šteta po zdravlje).
  3. Od drugih lica – pod uslovom da postoji jedna ili više karakteristika koja ih dovedi u vezu sa krivičnim delom.

4. Posebno pravilo o prinudnom uzimanju uzoraka od osuđenih lica (Postpenalna registracija)

  • Nadležnost: Odluku donosi prvostepeni sud po službenoj dužnosti (ex officio) u samoj odluci o izricanju krivične sankcije.
  • Karakter sankcije: Mora se raditi o krivičnoj sankciji koja se sastoji u lišenju slobode.
  • Krug osuđenih lica podložnih ovoj meri (Taksativni uslovi):
    1. Okrivljeni kome je za krivično delo učinjeno sa umišljajem izrečena kazna zatvora preko jedne godine.
    2. Okrivljeni koji je oglasi krivim za umišljajno krivično delo protiv polne slobode.
    3. Lice kome je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

5. Evidencija i čuvanje podataka

  • Vođenje eviencije o uzetim uzorcima za forenzičko-genetičku analizu, kao i uslovi za njihovo čuvanje i uništavanje, uređuju se zakonskim aktom koji donosi Vlada, shodno propisima kojima se uređuje oblast kaznene evidencije.