Saslušanje okrivljenog je izuzetno važna krivično-procesna radnja koja se sadržinski sastoji u davanju izjave okrivljenog u odnosu na krivično delo za koje se tereti (aktivna odbrana) ili u njegovom uzdržavanju od davanja izjave (pasivna odbrana), nakon što je upoznat sa svojim pravima i dužnostima i nakon što mu je data mogućnost da iskazuje.
- Funkcija saslušanja je dvostruka:
- Dokazna funkcija: Iskaz okrivljenog služi kao dokazno sredstvo u krivičnom postupku.
- Funkcija odbrane: Okrivljeni se svojim iskazivanjem aktivno brani, pri čemu pre samog saslušanja obavezno biva upoznat sa svim osnovnim pravima i dužnostima, sa naglaskom na elemente njegovog prava na odbranu.
(Ratio legis: Ranija istorijska koncepcija u kojoj je okrivljeni tretiran isključivo kao objekt postupka i izvor dokaza, u savremenom srpskom pravu je zamenjena humanijim pristupom gde je saslušanje primarno instrument odbrane i zaštite prava ličnosti okrivljenog).
Bitni elementi / Prethodne radnje i uslovi – Da bi se saslušanje sprovelo na zakonit način, organ postupka (javni tužilac ili sud) mora proći kroz tačno utvrđene faze i ispuniti procesne pretpostavke:
- Prethodne radnje (identifikacija i pouka):
- Uzimanje ličnih podataka: Prilikom prvog saslušanja od okrivljenog se uzimaju identifikacioni podaci (ime, prezime, JMBG ili broj ličnog dokumenta, nadimak, podaci o roditeljima, devojačko prezime majke, mesto i datum rođenja, državljanstvo, zanimanje, porodične prilike, pismenost i obrazovanje, imovno stanje, ranija osuđivanost i eventualni drugi postupci koji se vode protiv njega).
- Pouka o pravima (pravo na odbranu): Okrivljenom se saopštava da ima pravo da odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja; da pre saslušanja ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem (koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem); da zahteva da se o hapšenju bez odlaganja obavesti porodica ili blisko lice (kao i diplomatsko-konzularni predstavnik ako je stranac/izbeglica); i da zahteva lekarski pregled lekara koga slobodno izabere.
- Upozorenje o dužnostima: Okrivljeni se upozorava na dužnost odazivanja na poziv i obavezu obaveštavanja o svakoj promeni ili nameri promene adrese prebivališta/boravišta, kao i na procesne posledice kršenja tih dužnosti.
- Izjašnjenje o braniocu: Okrivljeni se poziva da se izjasni da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti.
- Uslovi za saslušanje bez prisustva branioca: Okrivljeni može biti saslušan bez branioca samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
- Da se ne radi o slučaju obavezne stručne odbrane.
- Da postoji jedna od sledećih opcionih situacija: okrivljeni se izričito odrekao prava na branioca; uredno pozvani branilac nije došao a nema mogućnosti za drugog; ili za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio branioca ni u roku od 24 časa od kada je poučen o tom pravu.
Pravna priroda i pravila sprovođenja saslušanja – Pravna priroda saslušanja ogleda se u striktnom poštovanju dostojanstva ličnosti i primeni posebnih pravila u zavisnosti od telesnih osobina okrivljenog:
- Opšta pravila usmenosti i neometanosti: Okrivljeni se saslušava usmeno, sa pristojnošću i uz puno poštovanje njegove ličnosti. Ima pravo da koristi svoje beleške i mora mu se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i iznese odbranu.
- Pravila za postavljanje pitanja: Nakon slobodnog izlaganja, organ mu može postaviti pitanja radi dopune ili razjašnjenja. Pitanja moraju biti jasna, određena i razumljiva; ne smeju sadržati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je priznao nešto što nije; i ne smeju predstavljati navođenje na odgovor.
- Posebna pravila za lica sa telesnim manama:
- Gluv okrivljeni: Pitanja mu se postavljaju pismeno.
- Nem okrivljeni: Poziva se da pismeno odgovara.
- Slep okrivljeni: Usmeno mu se izlaže sadržaj pisanog dokaznog materijala.
- Alternativno rešenje: Ako se saslušanje ne može obaviti na ove načine, ili ako okrivljeni ne razume jezik postupka, poziva se zakleti tumač ili prevodilac (na koje se shodno primenjuju pravila o veštacima).
- Sredstva za proveru istinitosti iskaza:
- Suočenje: Može se sprovesti sa svedokom ili drugim okrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu o važnim činjenicama. Suočeni se postavljaju jedan naspram drugog, ponavljaju iskaze o spornim okolnostima i raspravljaju o istinitosti, a sve se unosi u zapisnik.
- Prepoznavanje: Ako treba utvrditi da li okrivljeni prepoznaje lice ili predmet, prvo ga opisuje, a zatim mu se to lice/predmet pokazuje zajedno sa drugim nepoznatim licima/predmetima sličnih osobina. Okrivljeni se izjašnjava o sigurnosti ili stepenu verovatnoće prepoznavanja. Može se vršiti i preko fotografija ili na osnovu glasa.
Dejstva / Dokazna ocena iskaza i priznanja
- Slobodna ocena dokaza: Iskaz okrivljenog se ceni kao i svaki drugi dokaz, na temelju načela slobodne ocene dokaza i u skladu sa slobodnim uverenjem suda.
- Dejstvo odbrane ćutanjem (pasivna odbrana): Ćutanje okrivljenog se ne sme dokazno ceniti na bilo koji način, niti se sme tretirati kao otežavajuća okolnost. Iako okrivljeni može faktički pogoršati svoj položaj time što ne iznosi dokaze koji mu idu u prilog, sud mu položaj ne sme otežati zbog korišćenja prava na pasivnu odbranu.
- Pravo na neistinito izlaganje (laž): Za razliku od svedoka, okrivljeni nije dužan da govori istinu. Činjenica da je okrivljeni lagao ne sme se tretirati kao otežavajuća okolnost niti uticati na izbor i meru krivične sankcije.
- Dokazno dejstvo priznanja: Istinito i validno priznanje ima veliki, često i presudni značaj za donošenje osuđujuće presude. Ako okrivljeni prizna delo, organ postupka je dužan da i dalje prikuplja dokaze samo ako postoji neka od sledećih okolnosti: osnovana sumnja u istinitost priznanja; priznanje je nepotpuno, protivrečno ili nejasno; ili je priznanje u suprotnosti sa drugim dokazima.
- Dejstvo lažnog priznanja:
- Otkrivanje pre pravnosnažnosti: Ne proizvodi nikakvo procesno ni materijalno dejstvo jer i dalje važi pretpostavka nevinosti.
- Otkrivanje nakon pravnosnažnosti: Ako se lažnost otkrije tek nakon pravnosnažnosti presude, pa se u postupku po vanrednom pravnom leku donese oslobađajuća presuda, osuđeni nema pravo na naknadu štete ako je namerno, svojim lažnim priznanjem, prouzrokovao sopstvenu osudu (osim ako je na to priznanje bio prinuđen).
Izuzeci / Zabrana vrednovanja (Pravno nevaljani dokazi) – Na iskazu okrivljenog se ne može zasnivati sudska odluka ukoliko je ispunjen bilo koji od sledećih taksativno navedenih izuzetaka:
- Ako okrivljeni nije poučen o svojim pravima u krivičnom postupku ili mu nije omogućeno da ta prava koristi.
- Ako izjava okrivljenog o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik.
- Ako je okrivljeni, protivno zakonskim pravilima o obaveznoj odbrani, saslušan bez prisustva branioca.
- Ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno zakonskoj zabrani mučenja, nečovečnog postupanja i iznude.
Pravnik 