Prethodni stečajni postupak je prva faza stečajnog postupka (prethodi glavnom postupku), čiji je prevashodni cilj utvrđivanje postojanja stečajnog razloga.
- Pored toga, cilj ovog postupka je i obezbeđenje imovine, kako se ne bi dozvolilo da se značajno pogorša finansijska pozicija stečajnog dužnika u periodu do zvaničnog otvaranja stečaja.
Faze i trajanje Celokupan prethodni postupak je strogo oročen i prema zakonu može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga ovlašćenog lica. Sastoji se iz tri obavezne faze:
- Prethodno ispitivanje predloga: Stečajni sudija najpre ispituje postojanje procesnih pretpostavki (npr. da li je predlagač ovlašćen, da li dužnik ima pasivnu stečajnu sposobnost). Ako uslovi nisu ispunjeni, donosi se rešenje o odbacivanju predloga, a ako jesu, nastavlja se postupak.
- Ispitivanje ispunjenosti stečajnog razloga: Ovo je centralna faza u kojoj stečajni sudija zakazuje ročište (najkasnije u roku od 30 dana od prijema predloga) na kome se isključivo raspravlja o tome da li zaista postoji stečajni razlog.
- Otvaranje stečajnog postupka: Ako se na ročištu utvrdi postojanje razloga, sudija formalno otvara stečaj i prelazi se u glavni postupak.
Izuzetak: Neposredno otvaranje stečajnog postupka Zakon predviđa izuzetke kada prethodni postupak nije nužan (jer se postojanje stečajnog razloga faktički ili pravno pretpostavlja). Tada sud otvara stečaj direktno, u sledeće četiri situacije:
- Ako predlog za otvaranje podnese sam stečajni dužnik.
- Ako predlog podnese poverilac, a stečajni dužnik izričito prizna postojanje stečajnog razloga.
- Ako predlog podnese poverilac koji u prethodnom izvršnom postupku nije uspeo da se namiri nijednim sredstvom izvršenja.
- Ako se predlaže otvaranje stečaja u Republici Srbiji nakon što je priznat glavni strani stečajni postupak.
Nadležnosti suda i Mere obezbeđenja Tokom ovog postupka, postoji opasnost da redovni organi dužnika povlače poteze na štetu poverilaca. Da bi se to sprečilo, stečajni sudija (po službenoj dužnosti ili na zahtev predlagača) ima nadležnost da izrekne mere obezbeđenja.
- Ratio legis: Mere se izriču radi strogog sprečavanja nepovoljnih promena u imovini dužnika i osujećivanja pokušaja uništavanja ili sakrivanja poslovne dokumentacije.
- Zakonom je propisan strog numerus clausus (zatvoren krug) od tačno četiri mere:
- Imenovanje privremenog stečajnog upravnika.
- Zabrana raspolaganja imovinom.
- Zabrana plaćanja sa računa.
- Zabrana sprovođenja izvršenja.
- Pravila primene: Stečajni sudija može izreći jednu ili više kombinovanih mera, one važe do okončanja prethodnog postupka, a sudija ih može ukinuti ili izmeniti u bilo koje doba. Za razliku od pravnih posledica stečaja koje nastupaju po sili zakona, ove mere se izriču procenom sudije.
Rešenje o otvaranju Ukoliko se utvrdi stečajni razlog, sudija donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka.
- Pravna priroda: Ovo rešenje ima konstitutivno dejstvo, jer njegovim objavljivanjem automatski nastupaju sve pravne posledice otvaranja stečaja.
- Sadržina: Ovim aktom sudija obavezno:
- Imenuje stečajnog upravnika.
- Poziva poverioce da prijave potraživanja u roku od 30 do 120 dana (rok teče od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku RS“).
- Zakazuje ispitno i prvo poverilačko ročište.
