Pravnik

Glavni stečajni postupak se faktički sastoji iz dva paralelna postupka: s jedne strane se vrši unovčenje imovine, a sa druge prijavljivanje i ispitivanje potraživanja. Ova dva toka se na kraju spajaju u postupku deobe, gde se namiruju poverioci,.

• Prijavljivanje potraživanja: Predstavlja jednostranu izjavu volje kojom poverilac obaveštava stečajne organe o svom potraživanju i manifestuje volju da učestvuje u raspodeli stečajne mase.
• Obaveznost: Ovu obavezu imaju isključivo stečajni i razlučni poverioci (bez prijave nema učešća u deobi).

Sistem rokova i prekluzija Zakon propisuje stroga pravila za rokove prijave, koje u rešenju o otvaranju stečaja određuje stečajni sudija. Taj rok ne može biti kraći od 30 dana, niti duži od 120 dana od obaveštavanja u „Službenom glasniku RS“.

• Specifičnost pozitivnog prava: Srpsko pravo primenjuje specifičan sistem koji kombinuje mogućnost naknadnih prijava sa strogom prekluzijom.
  • Naknadne prijave: Ako je sudija odredio kraći rok (npr. 45 dana), poverilac koji zakasni i dalje može prijaviti potraživanje, sve do isteka maksimalnog zakonskog roka,.
  • Apsolutna prekluzija: Rok od 120 dana od objavljivanja oglasa je apsolutan. Sve prijave podnete nakon ovog roka se odbacuju kao neblagovremene.
  • Ratio legis: Kombinacija dozvoljenosti kašnjenja i apsolutne prekluzije štiti poverioce, ali istovremeno sprečava unedogled odlaganje postupka i štiti načelo hitnosti.

Nadležnosti u fazi ispitivanja

• Stečajni upravnik: Centralni organ koji sprovodi samo ispitivanje (da li poverilac ima pravo učešća u deobi).
• Ispitno ročište: Centralni događaj koji se održava u roku od 30 do 60 dana nakon isteka roka za prijavu. Na ročištu se usvaja konačna lista sa podacima o utvrđenim i osporenim potraživanjima.
• Stečajni sudija: Na osnovu konačne liste usvojene na ročištu, sudija donosi konačni zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja.

Utvrđivanje, osporavanje i parnica Nakon ispitnog ročišta, sva potraživanja se dele u dve grupe:

1. Utvrđena (priznata) potraživanja: Ona koja do zaključenja ročišta nisu osporena ni od strane stečajnog upravnika, ni od strane nekog drugog poverioca (pravna pretpostavka priznanja).
2. Osporena potraživanja: Ona koja je upravnik ili drugi poverilac osporio u pogledu osnova ili obima (iznosa).
   • Napomena: Ako je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom, mogućnost njegovog osporavanja je bitno zakonski ograničena.

Pravila upućivanja na parnicu: Samo postojanje ili nepostojanje duga nikada se ne dokazuje u samom stečajnom postupku, već u parničnom postupku. Postoje stroga pravila ko pokreće parnicu, a koga tuži:

• Ko se upućuje (Ko je tužilac)?
  • Ako upravnik ospori obično potraživanje -> poverilac.
  • Ako upravnik ospori izvršno potraživanje -> stečajni upravnik (odnosno stečajni dužnik) izuzetak je jer poverilac već ima izvršnu ispravu.
  • Ako jedan poverilac ospori potraživanje drugom -> poverilac osporitelj.
• Ko je tuženi?
  • Ako tuži lice kojem je upravnik osporio potraživanje -> tuži se stečajni dužnik.
  • Ako tuži poverilac osporitelj -> tuže se oštećeni poverilac i stečajni dužnik, i to kao jedinstveni i nužni suparničari.

Postupak po tužbi:

• Podnosi se tužba za utvrđenje (deklaratorna tužba).
• Za ovu tužbu postoji isključiva nadležnost onog privrednog suda koji vodi sam stečajni postupak (ili se predlaže nastavak prekinute parnice).
• Lice koje je upućeno na parnicu ima strogi rok od 15 dana od prijema zaključka da podnese tužbu. Propuštanje ovog roka vodi u prekluziju – lice trajno gubi svojstvo stečajnog poverioca za taj iznos.