Strah od zločina je racionalno ili iracionalno stanje panike ili uznemirenosti kod nekog lica koji su izazvani verovanjem da je u opasnosti da bude viktimizovano zločinom.

Dve grupe činilaca koji doprinose javljanju straha od zločina:

• makro faktori – ranija dela, pogodnosti za zločin, organizacija zajednice koja bi obuhvatala medije
• mikro faktori – utiču na ocenu pojedinca o rizicima njegove lične viktimizacije, lično saznanje o viktimizaciji druhih i sredstva koja ima na raspolaganju

Moguće je da se ljudi osećaju ugroženiji u sredinama u kojima stopa kriminaliteta nije visoka iako nema stvarnog razloga za to.

Ferraro:

• strah od zločina koji je emocionalan
• pretpostavljeni rizik koji uključuje i saznajne elemente.

Žene su zastrašenije od muškaraca bez obzira na nižu stopu viktimizacije.

Strah od zločina je zasnovan na realnom sagledavanju rizika od strane pojedinca.

Posledice:

• troškovi na skupa sredstva zaštite
• slobodno vreme se ne provodi na željeni način
• loši kvartovi se izbegavaju

Strah od zločina narušava socijalni život jer poziva na oprez umsto poverenja.

Stokholmski sindrom

Potencijalna žrtva u strahu od napadača se u pojedinim slučajevia počinje identifikovati s njim podržavajući njegovo ponašanje.

Proučen je kod otmice, specifičnog oblika kriminalne delatnosti u kojoj su izmešane ucenjena vlast, talac i medijski izveštaji namenjeni impresioniranju javnosti.

Kod taoca se odvija specifičan emotivan proces:

• početnu fazu karakteriše gnev i prezir prema otmičarima
• strah od smrti
• bekstvo od realnosti i simbioza sa otmičarima
• razmatranje mogućnosti bekstva

Za vreme razbojništva u jednoj banci u Švedskoj 1973. otmičar je uzeo taoce koji su s njim proveli duže od pet dana.

Kad su oslobođeni plašili su se policije, štitili otmičara i pokazivali mu zahvalnost

Stokholmski sindrom karakterišu sledeće crte:

• pozitivne emocije talaca prema otmičaru
• negativan odnos prema vlasti
• klima saradnje između talaca i otmičara

Pozitivan efekat je što čuva život taocu.

Ne može nastati ako se otmičari odnose tvrdo i agresivno ili ako ih odvaja ideološka i politička pripadnost.

Što otmica traje duže, u očima talaca odgovornost prelazi sa otmičara na vlast.

 

U ljudskoj zajednici postoje ponašanja koja predstavljaju napad na osnovne vrednosti društva.

Dva razdoblja prema oblicima reakcije:

• prvo se vezuje za privatnu reakciju oštećenog odnosno grupe kojoj pripada
  • afektivna reakcija straha i ljutnje izazvana mogućnošću da učinilac razbesni svoje bogove zaštitnike
  • najpogodnija sankcija je njegovo eliminisanje
• država postepeno monopoliše ovlašćenja da kažnjava i uređuje pretpostavke za korišćenje tog ovlašćenja

Dva osnovna tipa reakcije društva:

• formalna i neformalna

Savremenu epohu karakteriše dominacija formalne reakcije – na pravu zasnovano delovanje subjekata krivične represije u cilju ostvarenja kontrole tih ponašanja.