Načelo slobodnog uverenja podrazumeva ovlašćenje organa postupka da postojanje činjenica utvrđuje slobodnim rasuđivanjem, bez vezivanja za formalna pravila o vrednosti dokaza.

• Zakonska osnova (Član 18. ZKP): Sud izvedene dokaze koji su od značaja za odluku ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju.
• Standard dokazanosti: Presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno уверен.

Pravna priroda i Terminologija – Iako se tradicionalno nazivalo „načelo slobodnog sudijskog uverenja“, u važećem pravu adekvatniji je termin „slobodno uverenje organa postupka“.

• Razlog promene (Ratio): Bitno promenjena koncepcija ZKP-a gde i drugi organi, pre svega javni tužilac, donose važne odluke zasnovane na slobodnom uverenju (npr. naredba o sprovođenju istrage, odbacivanje krivične prijave).
• Klasifikacija: Ovo je primarno dokazno načelo jer se odnosi na dokaznu snagu činjenica, ali je istovremeno i načelo karakteristično za proces donošenja odluka.

Ovo načelo je neraskidivo povezano sa načelom slobodne ocene dokaza. Oni su u uzajamnoj vezi:

• Ne može se imati slobodno uverenje ako se nema pravo na slobodnu ocenu dokaza.
• Dokazi se ne mogu slobodno ocenjivati ako subjekt nema mogućnost sticanja slobodnog uverenja.

Suština (šta ovo načelo isključuje):

• Otklanjanje formalizma: U savremenom postupku ne postoje zakonska pravila o unapred utvrđenoj vrednosti dokaza (nema „matematičkog“ sabiranja dokaza).
• Sloboda izbora sredstava: Ne postoje pravila o obaveznom izvođenju tačno određenih dokaza za određene činjenice.

Na koje odluke se odnosi? – Slobodno uverenje je osnov za donošenje svih vrsta odluka u postupku:

1. Meritorne odluke: Odluke kojima se suštinski rešava stvar (najvažnija je presuda koju donosi sud).
2. Formalne odluke: Rešenja kojima se utvrđuje formalni osnov za neku procesnu radnju.
3. Odluke o upravljanju postupkom: Tehničke odluke.

Subjekti primene

• Sud: Primarni adresat načela, jer donosi presudu kojom se suštinski rešava krivična stvar. Njegov stav ima najveći značaj.
• Javni tužilac: Donosi odluke u istrazi i prethodnom postupku na bazi svog slobodnog uverenja.
• Drugi službeni akteri: Ostali učesnici u postupku u okviru svojih ovlašćenja.