Načelo slobodnog uverenja podrazumeva ovlašćenje organa postupka da postojanje činjenica utvrđuje slobodnim rasuđivanjem, bez vezivanja za formalna pravila o vrednosti dokaza.
- Zakonska osnova (Član 18. ZKP): Sud izvedene dokaze koji su od značaja za odluku ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju.
- Standard dokazanosti: Presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno уверен.
Pravna priroda i Terminologija – Iako se tradicionalno nazivalo „načelo slobodnog sudijskog uverenja“, u važećem pravu adekvatniji je termin „slobodno uverenje organa postupka“.
- Razlog promene (Ratio): Bitno promenjena koncepcija ZKP-a gde i drugi organi, pre svega javni tužilac, donose važne odluke zasnovane na slobodnom uverenju (npr. naredba o sprovođenju istrage, odbacivanje krivične prijave).
- Klasifikacija: Ovo je primarno dokazno načelo jer se odnosi na dokaznu snagu činjenica, ali je istovremeno i načelo karakteristično za proces donošenja odluka.
Ovo načelo je neraskidivo povezano sa načelom slobodne ocene dokaza. Oni su u uzajamnoj vezi:
- Ne može se imati slobodno uverenje ako se nema pravo na slobodnu ocenu dokaza.
- Dokazi se ne mogu slobodno ocenjivati ako subjekt nema mogućnost sticanja slobodnog uverenja.
Suština (šta ovo načelo isključuje):
- Otklanjanje formalizma: U savremenom postupku ne postoje zakonska pravila o unapred utvrđenoj vrednosti dokaza (nema „matematičkog“ sabiranja dokaza).
- Sloboda izbora sredstava: Ne postoje pravila o obaveznom izvođenju tačno određenih dokaza za određene činjenice.
Na koje odluke se odnosi? – Slobodno uverenje je osnov za donošenje svih vrsta odluka u postupku:
- Meritorne odluke: Odluke kojima se suštinski rešava stvar (najvažnija je presuda koju donosi sud).
- Formalne odluke: Rešenja kojima se utvrđuje formalni osnov za neku procesnu radnju.
- Odluke o upravljanju postupkom: Tehničke odluke.
Subjekti primene
- Sud: Primarni adresat načela, jer donosi presudu kojom se suštinski rešava krivična stvar. Njegov stav ima najveći značaj.
- Javni tužilac: Donosi odluke u istrazi i prethodnom postupku na bazi svog slobodnog uverenja.
- Drugi službeni akteri: Ostali učesnici u postupku u okviru svojih ovlašćenja.
