Načelo pravnog leka podrazumeva pravo da se protiv sudske odluke kojom se rešava predmet krivičnog postupka (pre svega presude) može uložiti redovan pravni lek (žalba).
- Funkcija: Žalba je sredstvo kojim se dovodi u pitanje formalna i materijalna (činjenična i pravna) ispravnost odluke, ali i sredstvo za sticanje aktivne pravnosnažnosti sudske odluke.
- Pravni rang: Ovo je pravo ustavnog ranga, a u slučajevima lišenja slobode garantovano je i međunarodnim propisima.
Odnos sa načelom dvostepenosti – U teoriji se ovo često izjednačava sa načelom dvostepenosti, ali načelo pravnog leka je širi pojam.
- Zašto je šire? Jer pored redovnih pravnih lekova (žalbe) obuhvata i vanredna pravna sredstva kojima se odluka može pobijati pod određenim uslovima.
- Fakultativnost: Dvostepenost je fakultativna u smislu da ne postoji obaveza ulaganja žalbe; stranka bira da li će to pravo iskoristiti.
Bitni elementi i Obim primene (Pozitivno pravo) – Pravo na žalbu postoji bez izuzetka u odnosu na odluke kojima se rešava glavni predmet postupka:
- Presude.
- Rešenja o izricanju vaspitne mere maloletniku.
- Rešenja o meri bezbednosti (obavezno psihijatrijsko lečenje).
Na šta se NE može uložiti žalba?
- Nikada protiv naredbe.
- Protiv određenih rešenja (taksativno navedenih zakonom).
Treći stepen: Protiv određenih presuda zakon dozvoljava i žalbu u trećem stepenu.
Odricanje i Izuzeci – Iako pravo na žalbu mora inicijalno postojati, ono ne mora biti efektivno iskorišćeno. Titulari se mogu odreći prava na žalbu, OSIM u sledećim slučajevima (Izuzeci – jako važno za ispit!):
- Kada je izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina.
- Kada je izrečena kazna doživotnog zatvora.
- U postupku prema maloletnicima (maloletnik se ne može odreći prava na žalbu).
Vanredni pravni lekovi (Specifičnost) – Podnošenje vanrednih pravnih lekova nikada nije formalno obavezno, ali postoji profesionalna dužnost javnog tužioca:
- Tužilac bi morao podići zahtev za zaštitu zakonitosti ako su ispunjeni uslovi.
- Tužilac bi trebalo da podnese zahtev za ponavljanje postupka (u korist osuđenog), naročito posle smrti osuđenog ako nema drugih lica koja bi to učinila.
Povreda prava na žalbu – Interesantno je da povreda ovog prava (npr. sudija ne dozvoli žalbu) nije procesno sankcionisana unutar samog zakonika na klasičan način.
- Razlog: Smatra se da je objektivno nemoguće povrediti ovo pravo konstrukcijom postupka.
- Sankcija: Uskraćivanje prava na žalbu predstavlja krivično delo (zloupotreba službenog položaja) od strane službenog lica.
Kontekst (Međunarodno pravo – Ratio)
- Evropska konvencija (EKLJP): Član 6. ne garantuje izričito pravo na žalbu, ali je ono utvrđeno Protokolom br. 7 (član 2).
- Stav Suda u Strazburu: Ako država predvidi žalbu, taj postupak mora ispunjavati sve garancije pravičnog suđenja iz člana 6. EKLJP.
