Načelo pravnog leka podrazumeva pravo da se protiv sudske odluke kojom se rešava predmet krivičnog postupka (pre svega presude) može uložiti redovan pravni lek (žalba).

• Funkcija: Žalba je sredstvo kojim se dovodi u pitanje formalna i materijalna (činjenična i pravna) ispravnost odluke, ali i sredstvo za sticanje aktivne pravnosnažnosti sudske odluke.
• Pravni rang: Ovo je pravo ustavnog ranga, a u slučajevima lišenja slobode garantovano je i međunarodnim propisima.

Odnos sa načelom dvostepenosti – U teoriji se ovo često izjednačava sa načelom dvostepenosti, ali načelo pravnog leka je širi pojam.

• Zašto je šire? Jer pored redovnih pravnih lekova (žalbe) obuhvata i vanredna pravna sredstva kojima se odluka može pobijati pod određenim uslovima.
• Fakultativnost: Dvostepenost je fakultativna u smislu da ne postoji obaveza ulaganja žalbe; stranka bira da li će to pravo iskoristiti.

Bitni elementi i Obim primene (Pozitivno pravo) – Pravo na žalbu postoji bez izuzetka u odnosu na odluke kojima se rešava glavni predmet postupka:

• Presude.
• Rešenja o izricanju vaspitne mere maloletniku.
• Rešenja o meri bezbednosti (obavezno psihijatrijsko lečenje).

Na šta se NE može uložiti žalba?

• Nikada protiv naredbe.
• Protiv određenih rešenja (taksativno navedenih zakonom).

Treći stepen: Protiv određenih presuda zakon dozvoljava i žalbu u trećem stepenu.

Odricanje i Izuzeci – Iako pravo na žalbu mora inicijalno postojati, ono ne mora biti efektivno iskorišćeno. Titulari se mogu odreći prava na žalbu, OSIM u sledećim slučajevima (Izuzeci – jako važno za ispit!):

1. Kada je izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina.
2. Kada je izrečena kazna doživotnog zatvora.
3. U postupku prema maloletnicima (maloletnik se ne može odreći prava na žalbu).

Vanredni pravni lekovi (Specifičnost) – Podnošenje vanrednih pravnih lekova nikada nije formalno obavezno, ali postoji profesionalna dužnost javnog tužioca:

• Tužilac bi morao podići zahtev za zaštitu zakonitosti ako su ispunjeni uslovi.
• Tužilac bi trebalo da podnese zahtev za ponavljanje postupka (u korist osuđenog), naročito posle smrti osuđenog ako nema drugih lica koja bi to učinila.

Povreda prava na žalbu – Interesantno je da povreda ovog prava (npr. sudija ne dozvoli žalbu) nije procesno sankcionisana unutar samog zakonika na klasičan način.

• Razlog: Smatra se da je objektivno nemoguće povrediti ovo pravo konstrukcijom postupka.
• Sankcija: Uskraćivanje prava na žalbu predstavlja krivično delo (zloupotreba službenog položaja) od strane službenog lica.

Kontekst (Međunarodno pravo – Ratio)

• Evropska konvencija (EKLJP): Član 6. ne garantuje izričito pravo na žalbu, ali je ono utvrđeno Protokolom br. 7 (član 2).
• Stav Suda u Strazburu: Ako država predvidi žalbu, taj postupak mora ispunjavati sve garancije pravičnog suđenja iz člana 6. EKLJP.