1. Pojam preduzetnika

• Definicija: Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja prihoda. Da bi imao ovaj status, lice mora trajnije da se bavi delatnošću i u njoj obrće kapital (u suprotnom je običan građanskopravni subjekt, npr. kada student samo sporadično izradi program uz naknadu).
• Izuzeci: U preduzetnike se po zakonu ne ubrajaju nosioci slobodnih zanimanja (profesija) i poljoprivrednici, osim ako je posebnim propisima drugačije određeno.

2. Pravne osobine preduzetnika

• Fizičko lice: Preduzetnik može biti isključivo fizičko lice (pravno lice ne može biti preduzetnik).
• Cilj i trajnost: Obavlja delatnost radi sticanja prihoda, odnosno dobiti, i to mora činiti trajnije (sporadično istupanje ne stvara ovaj status).
• Lični rad i zapošljavanje: Obično lično obavlja poslove u okviru svoje delatnosti, ali ima puno pravo da zapošljava druga lica.
• Neograničena odgovornost: Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom (i poslovnom i privatnom). Ne postoji pravna razdvojenost njegovog ličnog i poslovnog subjektiviteta ili imovine.

3. Uslovi za sticanje statusa preduzetnika

Da bi fizičko lice postalo preduzetnik, moraju se ispuniti sledeći uslovi:

• Potpuna poslovna sposobnost (punoletstvo ili ranije sticanje poslovne sposobnosti, npr. zaključenjem braka).
• Obavljanje delatnosti koja nije zakonom rezervisana isključivo za drugi organizacioni oblik (npr. banke moraju biti akcionarska društva).
• Upis u Registar privrednih subjekata.
• Posedovanje poslovnog imena i sedišta.
• Ispunjenost posebnih propisanih uslova za obavljanje konkretne delatnosti (tehnički, stručni, građevinski, zdravstveni uslovi). Izuzetak: Preduzetnik se može registrovati i pre ispunjenja ovih uslova, ali delatnost sme da započne tek kada ih u celosti ispuni.

4. Pravni značaj statusa (Razlika od običnog građanina)

• Obavezna registracija: Neregistrovano obavljanje delatnosti je kazneno delo.
• Poseban poreski režim: Dužnost prijavljivanja poreskom organu i plaćanja poreza.
• Zaštita obeležja: Poslovno ime i znaci razlikovanja štite se po pravilima industrijske svojine.
• Ugovori u privredi: Ugovori koje zaključuje u vezi sa delatnošću su trgovinski (privredni) ugovori.
• Nadležnost privrednog suda: Za sporove iz ugovora u privredi isključivo je nadležan privredni sud, a ne sud opšte nadležnosti.
• Vođenje knjiga: Obaveza urednog vođenja poslovnih knjiga i podleganja inspekcijskom nadzoru.
• Članstvo u PKS: Član je Privredne komore Srbije po sili zakona.

5. Prednosti i mane preduzetničke forme

• Prednosti: Lakše i jeftinije otpočinjanje rada (bez osnivačkog akta i minimalnog kapitala), jednostavno poslovanje bez obaveznih organa i formalnih odluka, nema dvostrukog oporezivanja dobiti (plaća porez na dohodak građana, a ne porez na dobit i dividendu), nema obaveze dvojnog knjigovodstva kod paušalnog oporezivanja.
• Mane: Izuzetno visok rizik zbog neograničene odgovornosti celom privatnom imovinom, mala imovinska snaga za veće poduhvate, teže i skuplje dobijanje bankarskih kredita, otežan prenos poslovanja na druga lica jer je za promenu dužnika u tekućim poslovima potrebna saglasnost svakog pojedinačnog poverioca.

---

LIČNA OBELEŽJA PREDUZETNIKA (ELEMENTI INDIVIDUALIZACIJE)

Preduzetnik se na tržištu individualizuje kroz tri zakonom uređena i zaštićena lična obeležja:

1. Poslovno ime

To je ime pod kojim preduzetnik posluje i zaključuje ugovore.

• Obavezni elementi (Konstitutivni sastojci):
  1. Lično ime i prezime preduzetnika.
  2. Reč „preduzetnik“ ili skraćenica „пр“ (odnosno „pr“).
  3. Oznaka mesta sedišta (npr. „Preduzetnik Petar Mrkić, Šabac“).
• Fakultativni elementi (Naziv): Poslovno ime može sadržati i poseban naziv radi jasnijeg razlikovanja.
  • Posebno pravilo: Kada poslovno ime sadrži naziv, ono obavezno mora sadržati i oznaku predmeta poslovanja (delatnosti) (npr. „Obućar Petar Mrkić – Lepi, preduzetnik, Šabac“).
• Načelo jedinstvenosti i zaštita imena:
  • Ako dva preduzetnika u istom mestu imaju isto ime i prezime i bave se istom delatnošću, nijedan ne može zabraniti drugom korišćenje sopstvenog ličnog imena kao poslovnog.
  • Izuzetak: Ako je jedan preduzetnik registrovao i naziv (npr. „Lepi“), kasnije registrovani preduzetnik u istoj delatnosti ne sme imati isti ili sličan naziv kako ne bi došlo do zabune na tržištu.

2. Sedište

• Definicija: Mesto u Republici Srbiji u kome preduzetnik obavlja delatnost. Mora biti registrovano sa tačnom adresom.
• Izdvojeno mesto poslovanja: Preduzetnik može raditi i van sedišta, ali to izdvojeno mesto mora da registruje i na njemu istakne svoje poslovno ime.
• Izuzetak: Preduzetnik ne mora da registruje izdvojeno mesto niti da ističe poslovno ime ako je delatnost po svojoj prirodi takva da se obavlja na terenu ili u pokretu (npr. zidari, prevoznici, putujući trgovci, kopači bunara, cirkuzanti).
• Bezbednosni uslovi: Mesto poslovanja mora ispunjavati tehničke, zdravstvene i građevinske bezbednosne standarde.

3. Delatnost

• Definicija: Skupljanje poslova kojima se stvara i prodaje roba ili pružaju usluge na tržištu radi sticanja dobiti.
• Pravila registracije: Preduzetnik može obavljati više delatnosti, ali u registar upisuje samo jednu – pretežnu delatnost.
• Promena i privremeni prekid: Slobodan je da promeni delatnost ako ispuni uslove za novu delatnost. U slučaju privremenog prekida rada, preduzetnik je dužan da prekid registruje i istakne obaveštenje na mestu rada, ali se ne briše iz registra.

---

POSLOVANJE PREDUZETNIKA (ODGOVORNOST, POSLOVOĐENJE I ZAPOSLENJE)

1. Neograničena odgovornost za dugove

• Suština odgovornosti: Preduzetnik odgovara za sve dugove iz poslovanja neograničeno, celokupnom svojom imovinom.
• Jedinstvo imovine (Međusobni uticaj poverilaca): Ne postoji pravna granica između poslovne i lične imovine preduzetnika. Iz toga proizlaze sledeće posledice:
  • Poslovni poverilac (kome preduzetnik duguje iz posla) može radi namirenja potraživanja zapleniti i prodati preduzetnikovu ličnu imovinu (npr. privatna kola, porodičnu kuću).
  • Lični poverilac (kome je preduzetnik ostao dužan privatno, npr. uzeo privatni zajam) može radi namirenja zapleniti i prodati preduzetnikovu poslovnu imovinu (npr. radionicu, opremu, mašine).
  • Izuzetak: Namirenje se ne može sprovesti na onom delu imovine koji je po zakonu o izvršnom postupku izričito izuzet od izvršenja (npr. stvari nužne za osnovne životne potrebe).
• Odgovornost nakon brisanja: Preduzetnik za sve neizmirene dugove iz poslovanja nastavlja da odgovara celokupnom svojom imovinom i nakon što se izbriše iz registra.

2. Poslovođenje i postavljanje poslovođe

• Pravilo: Preduzetnik poslove poslovođenja (rukovođenja redovnim poslovanjem) može obavljati lično ili ih poveriti drugom licu kao poslovođi.
• Pravni uslovi za poslovođu:
  • Mora mu se dati pismeno ovlašćenje i on se obavezno mora upisati u registar.
  • Smatra se zastupnikom preduzetnika za redovno poslovanje.
  • Mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
  • Mora imati odgovarajuću stručnost ako se ona zakonom zahteva za tu delatnost.
• Izuzetak (Privremeni poslovođa iz porodice): Ako je preduzetnik privremeno sprečen da radi iz opravdanih razloga (bolest, školovanje, državna funkcija), poslovođenje može poveriti članu svog porodičnog domaćinstva. U ovom slučaju nije potreban radni odnos, niti se ovaj poslovođa mora registrovati.

3. Radnopravni status i zaposlenje

• Samozapošljavanje: Preduzetnik je samozaposleno lice – on je sam sebi i poslodavac i zaposleni. Dužan je da sam sebi uplaćuje zakonom propisane doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
• Dopuštenost uporednog zaposlenja: Svojstvo preduzetnika nije zakonska smetnja da se on istovremeno zaposli kod drugog poslodavca, osim ako mu taj drugi poslodavac to izričito zabrani ugovorom.
• Zapošljavanje drugih lica: Preduzetnik može zapošljavati radnike (ugovorom o radu) ili angažovati saradnike (ugovorom o delu).
• Izuzetak za članove porodice: Član porodičnog domaćinstva može raditi kod preduzetnika povremeno ili privremeno (npr. dok je preduzetnik na odmoru ili dok se član obučava za zanat) bez zasnivanja radnog odnosa.

4. Preduzetnički ortakluk

• Definicija: Oblik saradnje u kome se dva ili više registrovanih preduzetnika udružuju na osnovu ugovora o ortakluku radi zajedničkog obavljanja delatnosti (npr. automehaničar i autoelektričar vode zajednički servis). Primenjuju se opšta pravila o ugovornom ortakluku.

---

PRESTANAK PREDUZETNIKA I NASTAVAK DELATNOSTI

Status preduzetnika se gasi isključivo njegovim brisanjem iz registra. Prestanak može biti voljan (izjava preduzetnika) ili prinudni (nastupanje zakonskih činjenica).

Važna napomena: U pravu Srbije ne postoji stečaj preduzetnika (stečaj se može otvoriti isključivo nad pravnim licima).

1. Voljni prestanak preduzetnika

Do voljnog prestanka dolazi u dva slučaja:

• Odjava: Pismeni zahtev preduzetnika upućen registru (APR) radi brisanja. Preduzetnik tada prestaje da radi, ali zadržava lični građanskopravni subjektivitet i nastavlja da odgovara celom imovinom za sve neizmirene dugove nastale tokom rada.
• Pretvaranje u privredno društvo: Pravni posao kojim preduzetnik osniva privredno društvo (sam ili sa drugima) i na njega prenosi celokupno svoje poslovanje i imovinu kao ulog.
  • Pravne posledice prenosa: Novoosnovano privredno društvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika.
  • Pojačana odgovornost: Preduzetnik i nakon osnivanja društva nastavlja da odgovara za te dugove neograničeno celom svojom imovinom, a ne samo onim delom koji je preneo na ime uloga u društvo.

2. Prinudni prestanak preduzetnika

Svojstvo preduzetnika se po sili zakona gasi prinudno u sledećim slučajevima:

1. Smrt preduzetnika.
2. Gubitak poslovne sposobnosti (potpuni ili delimični).
3. Istek vremena na koje je registrovan (kod privremene registracije).
4. Blokada poslovnog računa u banci neprekidno duže od dve godine (na zahtev Narodne banke Srbije ili Poreske uprave).
5. Ništavost registracije utvrđena pravosnažnom sudskom presudom.
6. Prestanak važenja dozvole (odobrenja) za rad ako se ona zahteva za delatnost.
7. Izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti (od strane suda, inspekcije ili suda časti privredne komore).

3. Pravo naslednika na nastavak delatnosti (Izuzetak od prestanka)

Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti preduzetnika ne moraju ugasiti poslovanje ukoliko naslednici odluče da nastave rad.

• Aktivna legitimacija: Pravo na nastavak delatnosti ima naslednik ili član porodičnog domaćinstva (bračni drug, dete, roditelj, brat/sestra) pod uslovom da je potpuno poslovno sposoban.
• Pravni osnov: Nastavak se mora odrediti pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili pismenim sporazumom svih naslednika/članova domaćinstva.
• Registracioni rok: Preuzimalac je dužan da prijavi preuzimanje i registruje se kao novi imalac u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, odnosno rešenja o lišenju poslovne sposobnosti.
• Ugovor za života (Ustupanje imovine): Naslednik može preuzeti i nastaviti delatnost preduzetnika i pre njegove smrti, na osnovu pismenog ugovora o raspodeli imovine za života koji preduzetnik zaključi sa svojim naslednicima.