Pravnik

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja prihoda (odnosno dobiti) na tržištu.

• Negativna definicija (Ko nije preduzetnik): U preduzetnike se po pravilu ne ubrajaju nosioci slobodnih profesija (osim ako poseban propis to ne nalaže), kao ni poljoprivrednici. Takođe, lice koje samo sporadično i povremeno obavlja neki posao uz naknadu (npr. povremena izrada softvera uz studiranje) nije preduzetnik i nema obavezu registracije.
• Uporednopravni kontekst: Iako se u uporednom pravu naziv ovog subjekta razlikuje (sole trader, Einzelkaufmann), svuda ga odlikuje to da fizičko lice samostalno nastupa na tržištu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Isključivo fizičko lice: Pravno lice ne može biti preduzetnik.
• Jedinstvo imovine i neograničena odgovornost: Preduzetnik odgovara za obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom. Ovde spada i poslovna imovina (npr. alati i oprema) i lična imovina (npr. porodična kuća, automobil).
• Ratio legis: Za razliku od privrednih društava, kod preduzetnika ne postoji odvojenost pravnog subjektiviteta, pa se samim tim ni njegova lična imovina ne može pravno razdvojiti od poslovne. Zbog ovog nedostatka „korporativnog štita“, on snosi potpuni imovinski rizik.
• Trajnost obavljanja delatnosti: Obavljanje delatnosti mora biti trajnije; obrtanje kapitala i istupanje na tržištu mora biti njegovo zanimanje.
• Zapošljavanje: Iako preduzetnik u praksi najčešće lično obavlja poslove, on po zakonu ima puno pravo da zapošljava druga lica.
• Ograničenja delatnosti: Preduzetnik ima slobodu preduzetništva i ravnopravan je učesnik na tržištu, ali mu je zabranjeno obavljanje delatnosti koje su zakonom rezervisane isključivo za posebne forme privrednih društava (npr. banke moraju biti osnovane u formi akcionarskog društva). S druge strane, država mu može priznati posebne olakšice (npr. jednostavnije knjigovodstvo).

Osnivanje i akti (Uslovi za sticanje svojstva) Da bi fizičko lice steklo pravni status preduzetnika, mora ispuniti sledeće kumulativne uslove:

• Poslovna sposobnost: Mora biti potpuno poslovno sposobno lice. Punoletstvo nije nužan uslov ukoliko je poslovna sposobnost stečena ranije na drugi način (npr. emancipacijom putem sklapanja braka).
• Registracija: Fizičko lice stiče status preduzetnika konstitutivnim upisom u Registar privrednih subjekata.
• Poslovno ime i sedište: Mora imati registrovano sedište i poslovno ime koje obavezno mora da sadrži oznaku koja upućuje na njegovu pravnu formu (npr. „Preduzetnik” ili skraćenica „pr.”).
• Posebni (materijalni) uslovi: U zavisnosti od delatnosti, preduzetnik mora ispuniti specifične tehničke, zdravstvene ili stručne uslove. Važno pravilo: Zakon dozvoljava da se preduzetnik registruje pre nego što ispuni ove uslove, ali ima zabranu otpočinjanja delatnosti sve dok ih faktički i pravno ne ispuni.

Organi društva (Upravljanje)

• Nije primenljivo: Za razliku od privrednih društava (DOO, AD), preduzetnik nema organe uprave poput Skupštine, Odbora direktora ili Nadzornog odbora, jer sve poslovne odluke donosi i sprovodi samostalno, u svoje ime i za svoj račun.

Značaj

Istorijski kontekst za uvod: Sloboda preduzetništva i ravnopravnost na tržištu tekovina su buržoaskih revolucija, kojima je ukinut srednjovekovni sistem u kom je trgovina bila privilegija zatvorenih staleških udruženja (gilgi i cehova).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Neograničena odgovornost: Preduzetnik snosi visok poslovni rizik jer za dugove prema poveriocima odgovara celokupnom svojom imovinom (za razliku od ulagača u društva kapitala koji rizikuju samo svoj ulog).
• Minimalni osnovni kapital: Za preduzetnika nije propisano obavezno ulaganje minimalnog osnovnog kapitala, što ga čini najmasovnijim oblikom za tzv. mala preduzeća.
• Pravni režim i nadležnost: Ugovori koje preduzetnik zaključuje u okviru delatnosti su privredni ugovori, a za eventualne sporove nadležan je privredni sud, a ne sud opšte nadležnosti.
• Ratio legis (Poreski tretman): Preduzetnik ne podleže dvostrukom oporezivanju. Za razliku od privrednih društava (koja plaćaju porez na dobit, a članovi dodatno porez na dividendu), preduzetnik plaća samo godišnji porez na dohodak građana (ukoliko pređe propisani cenzus).

Osnivanje i akti

• Postupak registracije: Pokretanje poslovanja je izuzetno lako i neformalno. Preduzetnik ne mora da donosi nikakav osnivački akt, već se registracija vrši prostim podnošenjem prijave registarskom organu.
• Obaveznost upisa: Registracija je apsolutno obavezna, a neregistrovano obavljanje delatnosti predstavlja kazneno delo.
• Pravna zaštita: Njegovo poslovno ime i drugi znakovi (npr. žig) uživaju zaštitu po pravilima prava industrijske svojine.

Organi društva (Upravljanje)

• Nepostojanje organa: S obzirom na to da je ovo „blag” organizacioni oblik, preduzetnik nema organe upravljanja (poput Skupštine ili Odbora direktora) i ne mora da donosi strogo formalne odluke o poslovanju (npr. o usvajanju godišnjeg obračuna ili povećanju kapitala).

Prava i obaveze

• Obavezna članstva i nadzor: Preduzetnik je po sili zakona član Privredne komore Srbije. Njegovo poslovanje podleže nadzoru različitih inspekcijskih organa (radni, zdravstveni, sanitarni) i u obavezi je da vodi poslovne knjige (osim ako je u sistemu paušalnog oporezivanja gde ne mora imati dvojno knjigovodstvo).
• Ograničenja u prenosu poslovanja: Za razliku od članova privrednog društva koji slobodno prenose svoj udeo, preduzetnik teže prenosi poslovanje na treća lica. Pošto on lično duguje, za promenu dužnika u svakom tekućem poslu potrebna mu je izričita saglasnost svakog pojedinačnog poverioca.
• Kreditna sposobnost: Zbog manje imovinske snage u odnosu na privredna društva, preduzetnik teže dobija bankarske kredite, a i iznosi koji mu se odobravaju su po pravilu manji.

Lična obeležja

Pojam/Definicija

• Lična obeležja (elementi individualizacije) su pravno uređeni i zaštićeni atributi po kojima se preduzetnik prepoznaje i razgraničava od drugih takmaca na tržištu.
• Zakonom predviđena obeležja su: poslovno ime, sedište i delatnost. Pored njih, preduzetnik može imati i druga prava industrijske svojine (npr. znakove razlikovanja/žigove).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

Za lična obeležja preduzetnika primenjuju se ista pravila kao i kod privrednih društava, uz nekoliko specifičnosti podeljenih u tri segmenta:

1. Poslovno ime

• To je ime pod kojim preduzetnik istupa na tržištu i zaključuje ugovore.
• Ratio legis (Načela): Preduzetnik podleže načelu istinitosti (mora koristiti ime tačno onako kako je upisano u registar) i načelu jedinstvenosti (jasno razlikovanje od drugih subjekata).
• Obavezni elementi: Lično ime i prezime, reč „preduzetnik“ ili skraćenica „pr“, i oznaka mesta sedišta (npr. „Preduzetnik Petar Mrkić, Šabac“).
• Fakultativni elementi (Naziv): Može da sadrži naziv kao dodatnu reč (npr. „Lepi“). Ako ima naziv, obavezno mora sadržati i oznaku predmeta poslovanja.
• Zaštita imena: Ako dva lica imaju isto lično ime i prezime i istu delatnost (npr. dva pekara Petra Mrkića u istom gradu), nijedan ne može drugom zabraniti rad pod tim imenom. Ipak, ako je jedan od njih registrovao poseban naziv (npr. pekara „Lepi“), drugi preduzetnik ne sme da registruje isti ili sličan naziv za istu delatnost kako ne bi izazvao zabludu na tržištu.

2. Sedište

• Mesto u Srbiji u kojem preduzetnik obavlja delatnost i koje se registruje sa tačnom adresom kako bi lica i pošta mogli da ga pronađu.
• Izdvojeno mesto poslovanja: Preduzetnik može raditi van sedišta, ali taj prostor mora registrovati i istaći svoje poslovno ime.
• Izuzetak: Lica čija delatnost podrazumeva terenski rad ili rad u pokretu (zidar, putujući trgovac, cirkuzant) ne moraju da registruju mesto poslovanja niti da ističu ime na njemu.

3. Delatnost

• Skup poslova kojima preduzetnik stvara robu ili pruža usluge radi sticanja dobiti.
• Preduzetnik ima slobodu da obavlja više delatnosti i menja ih po volji, ali u registar upisuje samo svoju pretežnu delatnost.

Osnivanje i akti (Postupak registracije i uslovi rada)

• Uslovi za obavljanje: Preduzetnik mora ispuniti specifične propisane uslove (tehničke, zdravstvene, bezbednosne), naročito u pogledu prostora gde obavlja delatnost.
• Registracija vs. Početak rada: Važno pravilo je da preduzetnik može da se registruje i pre nego što ispuni propisane uslove, ali ne sme da počne da obavlja delatnost dok ih u potpunosti ne ispuni.
• Prekid delatnosti: Ako preduzetnik privremeno prestane sa radom, obavezan je da taj prekid registruje i istakne obaveštenje na mestu poslovanja, ali pri tome ne gubi status preduzetnika niti se briše iz registra.

Prestanak/Statusne promene

• Kada preduzetnik trajno prestane da obavlja delatnost (zbog penzionisanja, neuspeha u poslu ili izrečene zabrane), on gubi svojstvo preduzetnika, što obavezno sa sobom povlači brisanje iz registra.

Poslovanje

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravni subjektivitet: Upisom u registar fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika, ali ne stiče novi pravni subjektivitet (pravni subjektivitet je već stekao samim rođenjem kao fizičko lice).
• Neograničena odgovornost: Preduzetnik za poslovne dugove odgovara celokupnom svojom imovinom.
• Ratio legis (Univerzalnost namirenja): Pošto nema odvojenog pravnog subjektiviteta, nema ni odvojene imovine. Poslovni poverilac može prodati preduzetnikovu ličnu imovinu (npr. porodični automobil) da naplati dug, a lični poverilac može prodati njegovu poslovnu imovinu (npr. radionicu), izuzev stvari koje su po zakonu o izvršenju nužne za život.

Osnivanje i akti (Postupak registracije)

• Sistem samopriznanja: Preduzetnik nastaje jednostranom izjavom volje, bez potrebe za donošenjem formalnog osnivačkog akta ili odluke.
• Registracija: Svojstvo preduzetnika se stiče podnošenjem prijave i upisom u Registar privrednih subjekata (Agencija za privredne registre).
• Vremensko trajanje: Može biti registrovan na neodređeno vreme (trajna registracija) ili na određeno vreme (privremena registracija).

Organi društva (Upravljanje / Poslovođenje) Preduzetnik nema klasične organe upravljanja, već primenjuje pravila o poslovođenju (rukovođenju redovnim poslovanjem):

• Način vođenja: Preduzetnik poslove može voditi lično ili ih ugovorom o zastupanju poveriti poslovođi.
• Uslovi za poslovođu: To mora biti poslovno sposobno lice sa odgovarajućom stručnošću (ako delatnost to zahteva). Preduzetnik mu mora dati pismeno ovlašćenje, mora ga upisati u registar i poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
• Izuzetak (Član porodičnog domaćinstva): Ako je preduzetnik privremeno sprečen da radi (npr. bolest, školovanje), on može vođenje poslova poveriti članu svoje porodice. U tom slučaju, ovaj privremeni poslovođa ne mora biti upisan u registar, niti mora zasnivati radni odnos.

Prava i obaveze članova (Preduzetnika)

• Samozapošljavanje: Preduzetnik je istovremeno i poslodavac i zaposleni („samozaposleno lice“). Obavezan je da plaća doprinose, ali uživa i sva prava iz osiguranja (penzija, lečenje).
• Zapošljavanje drugih lica: Ima pravo da zapošljava druga lica (ugovorom o radu ili ugovorom o delu), pri čemu ima iste obaveze kao i svaki drugi poslodavac. Svojstvo preduzetnika ga ne sprečava da se i sam zaposli kod nekog drugog (osim ako mu taj poslodavac to ne zabrani).
• Raspolaganje poslovanjem: Preduzetnik može otuđiti svoje poslovanje (primenjuju se pravila o raspolaganju preduzećem). Pravilo sudske prakse: Ukoliko preduzetnik prenese radnju na drugo lice, on i dalje lično odgovara za dugove nastale u njegovo vreme, a rešenja o otkazu zaposlenima nakon prenosa radnje može davati isključivo novi sticalac radnje.
• Preduzetnički ortakluk: Preduzetnik se može udružiti sa drugim preduzetnicima (npr. automehaničar i autolimar otvore zajednički servis). Ovo udruživanje se vrši zaključenjem ugovora o ortakluku.

Prestanak preduzetnika

Pojam i osnovne karakteristike

• Konstitutivnost brisanja: Da bi fizičko lice prestalo da bude preduzetnik, svojstvo preduzetnika se obavezno mora izbrisati iz registra.
• Pravni subjektivitet: Brisanjem iz registra, lice prestaje da obavlja delatnost, ali ne gubi pravni subjektivitet, jer nastavlja da postoji kao građanskopravni subjekt (fizičko lice).
• Ratio legis (Zabrana stečaja): U srpskom pravu ne postoji stečaj preduzetnika. Stečaj je rezervisan isključivo za pravna lica, dok se dugovi preduzetnika namiruju kroz klasičan izvršni postupak nad njegovom celokupnom ličnom imovinom.

Prestanak / Statusne promene (Načini prestanka) Svojstvo preduzetnika može prestati na dva osnovna načina: voljno (na inicijativu samog preduzetnika) i prinudno (po sili zakona).

1. Voljni prestanak Dešava se kada preduzetnik izjavi volju da prekine sa radom na propisani način. Javlja se u dva oblika:

• Odjava: Pismeni zahtev registarskom organu da se preduzetnik izbriše iz registra.
  • Pravna posledica: Preduzetnik za obaveze iz poslovanja koje nije izmirio do trenutka brisanja odgovara celokupnom svojom imovinom i posle brisanja. Dugovi ne nestaju gašenjem radnje!
• Pretvaranje u privredno društvo: Pravni posao kojim preduzetnik prenosi celokupno svoje poслоvanje i imovinu kao ulog u novo privredno društvo koje osniva (sam ili sa drugima).
  • Pravna posledica: Novo društvo preuzima sva prava i obaveze, ali preduzetnik i dalje odgovara celokupnom imovinom za dugove nastale do trenutka osnivanja društva (ne odgovara samo iznosom koji je uneo kao ulog).

2. Prinudni prestanak (Brisanje po sili zakona) Svojstvo preduzetnika se gubi prinudno kada nastupi neki od sledećih zakonskih razloga:

• Smrt preduzetnika ili gubitak poslovne sposobnosti.
• Istek vremena (ukoliko je preduzetnik bio registrovan na određeno vreme).
• Blokada računa duže od 2 godine (zahtev za brisanje tada podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava).
• Pravnosnažne odluke: Utvrđena ništavost registracije, izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti (od strane suda, inspekcije ili suda časti) ili prestanak važenja dozvole (licence) za rad.

Prava članova porodičnog domaćinstva (Nastavak obavljanja delatnosti) Zakon predviđa izuzetak da se poslovanje održi uprkos smrti ili gubitku poslovne sposobnosti preduzetnika:

• Ko može da preuzme posao: Naslednik ili član porodičnog domaćinstva (bračni drug, dete, roditelj, brat).
• Uslovi: Preuzimalac mora biti poslovno sposoban. Nastavak delatnosti mora biti utvrđen rešenjem o nasleđivanju ili pismenim sporazumom svih naslednika/članova domaćinstva.
• Rok za registraciju: Preuzimalac ima rok od 30 dana (od pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili lišenju poslovne sposobnosti) da prijavi registarskom organu preuzimanje i upiše se kao novi preduzetnik.
• Napomena: Prenos se može izvršiti i za preduzetnikovog života, putem ugovora o raspodeli imovine za života.