Nadležnost za odlučivanje

• O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Materijalni uslov za odlučivanje

• Suština uslova: Materijalni uslov se odnosi na ocenu značaja povrede zakona koja se navodi kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
• Kriterijumi relevantnosti: Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu podnetom zbog povrede zakona isključivo ako smatra da je reč o pitanju koje je od značaja za:
  1. pravilnu primenu prava, ili
  2. ujednačenu primenu prava.

Procesni stadijumi postupka

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se sastoji od dva osnovna stadijuma:

1. Preliminarno ispitivanje – faza u kojoj se proverava ispunjenost osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjuje da li postoje razlozi za njegovo odbacivanje.
2. Meritorno odlučivanje – faza u kojoj se donosi odluka o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva.

Preliminarni postupak i rešenje o odbacivanju zahteva

Forma i obrazloženje odluke o odbacivanju

• Odbacivanje zahteva se vrši rešenjem koje donosi Vrhovni kasacioni sud u sednici veća.
• Zakon propisuje izuzetak od obaveze obrazlaganja: ovo rešenje ne mora da bude obrazloženo.

Zakonski (opcioni) razlozi za odbacivanje zahteva

Zahtev se u preliminarnoj fazi odbacuje ukoliko postoji neki od sledećih razloga:

• Neblagovremenost zahteva – ako zahtev nije podnet u zakonskom roku, što se odnosi na sledeća dva slučaja:
  • a) kada se radi o zahtevu koji je utemeljen na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, ili
  • b) ukoliko zahtev podnosi okrivljeni zbog tačno određenih, taksativno nabrojanih povreda Zakonika.
• Nedozvoljenost zahteva – postoji u sledeća tri slučaja:
  • a) ako se zahtev odnosi na odluku Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti (ili zbog povrede u postupku koji je prethodio donošenju te odluke),
  • b) ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice,
  • c) ako zahtev podnosi okrivljeni zbog taksativno propisanih povreda Zakonika, a prethodno nije koristio žalbu protiv odluke u odnosu na koju podnosi zahtev.
• Nepropisan sadržaj zahteva – ako zahtev ne sadrži sve obavezne elemente koje po Zakoniku mora da ima.
• Nerelevantnost razloga – ako se zahtev odnosi na povredu zakona za koju Vrhovni kasacioni sud smatra da nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Pripremni postupak sudije izvestioca i tok postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom

Podela i vrste radnji sudije izvestioca

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sudija izvestilac preduzima sledeće radnje:

• Obavezne radnje: Dužan je da u svakom slučaju dostavi primerak zahteva javnom tužiocu ili braniocu.
• Fakultativne radnje: Sudija izvestilac može po potrebi pribaviti obaveštenja o razlozima za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Obaveštavanje o sednici i prisustvo stranaka

• Uslov za obaveštavanje: Vrhovni kasacioni sud obaveštava javnog tužioca i branioca o sednici veća isključivo ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Odlaganje ili prekid izvršenja presude

• Vrhovni kasacioni sud može, s obzirom na sam sadržaj zahteva, odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Rok za dostavljanje odluke

• Vrhovni kasacioni sud ima zakonsku dužnost da svoju odluku zajedno sa spisima predmeta dostavi javnom tužiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Granice ispitivanja i privilegija združivanja kod zahteva za zaštitu zakonitosti

Kognicija (granice ispitivanja) Vrhovnog kasacionog suda

• Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju isključivo u okviru onih aspekata koji su izričito istaknuti u samom zahtevu.
• Polje ispitivanja obuhvata sledeća tri aspekta:
  1. Razlog pobijanja,
  2. Deo odluke ili deo postupka koji se pobija,
  3. Pravac pobijanja (u korist ili na štetu okrivljenog).

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

• U postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti važi privilegija združivanja.
• Uslovi za primenu: Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za nekog od saoptuženih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.
• Pravna posledica: Sud će postupiti po službenoj dužnosti (ex officio) na isti način kao da takav zahtev u odnosu na tog saoptuženog zapravo postoji.

Meritorne odluke Vrhovnog kasacionog suda

Kada Vrhovni kasacioni sud u preliminarnoj fazi ne odbaci zahtev, on o njemu odlučuje meritorno u sednici veća donošenjem presude. Presudom se zahtev može odbiti ili usvojiti.

Presuda kojom se zahtev odbija kao neosnovan

• Sud donosi ovu presudu ako utvrdi da ne postoji razlog na koji se podnosilac u zahtevu poziva.
• Izuzetak kod obrazloženja (Uputno obrazloženje): Ako je zahtev podnet zbog povrede zakona koja je već neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku (žalbi), a Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata razloge koje je već dao žalbeni (drugostepeni) sud, obrazloženje presude VKS-a se ograničava na upućivanje na te razloge.

Presuda kojom se zahtev usvaja

U zavisnosti od same prirode utvrđene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud usvaja zahtev i donosi jednu od sledeće tri odluke:

• Ukidanje odluke i vraćanje na ponovno suđenje – VKS može ukinuti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku) i predmet vratiti na:
  • a) ponovnu odluku organu postupka, ili
  • b) na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu.
  • Posebno ovlašćenje: Sud može narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
• Preinačenje odluke – VKS može u celini ili delimično preinačiti prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku).
• Donošenje deklarativne presude – Sud se ograničava isključivo na to da utvrdi povredu zakona, pri čemu se ne dira u pravnosnažnost pobijane odluke.
  • Uslov za donošenje: Deklarativna presuda se donosi kada se usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je bio podnet na štetu okrivljenog.

Primena načela ne bis in idem pri meritornoj odluci

• Zahtev koji podnosi javni tužilac: Ako je zahtev podneo javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud pobijanu odluku može ukinuti ili preinačiti isključivo u korist okrivljenog. Ovo pravilo je eksplicitno propisano radi ostvarivanja dejstva načela ne bis in idem.
• Zahtev koji podnosi odbrana: Kada zahtev podnosi branilac (odnosno okrivljeni preko branioca), pravnosnažna odluka se u postupku po ovom vanrednom pravnom leku ni u kom slučaju ne može menjati na štetu okrivljenog.

Ukidanje ili preinačenje drugostepene odluke kada njome nije povređen zakon

• Uslovi za primenu ovog izuzetnog pravila:
  1. Da organ koji je odlučivao o redovnom pravnom leku (žalbeni sud) po odredbama Zakonika nije bio ovlašćen da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj prvostepenoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju.
  2. Da Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev podignut u korist okrivljenog, utvrdi da je zahtev osnovan i da je radi otklanjanja povrede neophodno ukinuti ili preinačiti odluku.
• Pravna posledica: Vrhovni kasacioni sud će ukinuti ili preinačiti i samu odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, iako tom odlukom nije bio povređen zakon.

Postupanje na novom glavnom pretresu nakon ukidanja pravnosnažne presude

Ukoliko Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažnu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje, novi postupak se sprovodi po sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

• Kao osnov za suđenje na novom glavnom pretresu uzima se ranija optužnica (ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude).

Obaveze i dužnosti suda na novom pretresu

Sud pred kojim se drži novi glavni pretres ima izričitu dužnost da:

1. Izvede sve procesne radnje u skladu sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda.
2. Raspravi i reši sva sporna pitanja na koja mu je ukazano u odluci Vrhovnog kasacionog suda.

Prava stranaka (Beneficium novorum)

• U novom postupku pred prvostepenim, odnosno apelacionim sudom, stranke imaju zakonsko pravo da ističu nove činjenice i podnose nove dokaze.

Primena zabrane reformatio in peius

• Pri donošenju i izricanju nove presude, sud je u potpunosti vezan zabranom reformatio in peius. Nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od ukinute pravnosnažne presude.

Zakonsko uređenje dozvoljenosti zahteva

• Sistem pozitivne i negativne selekcije: Pitanje dozvoljenosti ovog vanrednog pravnog leka u Zakoniku se rešava tako što se najpre u opštem smislu određuje osnov za podnošenje zahteva, a potom se taksativno navode određene odluke ili procesne povrede koje se isključuju od mogućnosti pobijanja.
• Opšti osnovi za podnošenje: Ovlašćeno lice može podneti zahtev pod sledećim zakonskim uslovima:
  1. Protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda.
  2. Zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio donošenju te pravnosnažne odluke.

Apsolutna nedozvoljenost zahteva (Isključenje pravnog leka)

Zahtev za zaštitu zakonitosti je zakonom apsolutno isključen (nije dozvoljen) u sledeća dva slučaja:

• Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti (zabrana pobijanja odluke donete povodom samog ovog vanrednog pravnog leka).
• Zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio donošenju odluke.

Aktivna legitimacija (Titulari prava na podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti imaju subjekti podeljeni prema procesnim funkcijama:

• Subjekat u funkciji optužbe: Republički javni tužilac.
• Subjekti u funkciji odbrane: Okrivljeni i njegov branilac.

Pravni položaj i razlike u uslovima podnošenja između optužbe i odbrane

A) Republički javni tužilac (Potpuno pravo)

Republički javni tužilac ima potpuno pravo na podnošenje zahteva, koje se ogleda u sledećem:

• Pravac podnošenja: Zahtev može podneti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog.
• Nepostojanje posebnih ograničenja: Njegovo pravo nije uslovljeno dodatnim procesnim pretpostavkama, poput poštovanja roka za podnošenje.

B) Odbrana – okrivljeni i branilac (Ograničeno pravo)

Kada odbrana podnosi zahtev koji se temelji na zakonom predviđenim razlozima, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

• Prethodno korišćenje žalbe (redovnog pravnog leka).
• Poštovanje zakonom propisanog roka za podnošenje.
• Obavezno stručno zastupanje (Postulat branioca): Okrivljeni ima zakonsko ograničenje prema kojem zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti samostalno, već to mora učiniti isključivo preko branioca.

Dopuštenost zahteva u specifičnim procesnim situacijama

Zakonik izričito dozvoljava podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti čak i u slučajevima kada je nastupila okolnost koja načelno preči dalje vođenje postupka ili izvršenje sankcije, odnosno:

• Nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja.
• Nakon što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
• Nakon što je okrivljeni umro.
• Nakon što je izrečena kazna u potpunosti izdržana.

Odustanak od već podnetog zahteva

• Procesno raspolaganje: Lice koje je iniciralo postupak podnošenjem zahteva zadržava pravo da od njega odustane.
• Vremenska granica: Odustanak je pravno moguć u svakom trenutku do donošenja odluke suda o podnetom zahtevu.

Sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti i razlozi za njegovo podnošenje

Sadržajni elementi zahteva за zaštitu zakonitosti

Prilikom sastavljanja ovog vanrednog pravnog leka, podnosilac mora poštovati stroga pravila u pogledu njegovog sadržaja:

• Obavezno navođenje razloga: U zahtevu se mora precizno navesti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
• Dokazna dužnost kod odluka Ustavnog suda ili ESLJP: Ukoliko se zahtev temelji na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), podnosilac ima zakonsku obavezu da uz zahtev dostavi i odluku tog suda. Tom odlukom mora biti utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje su zajemčene Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Zakonski razlozi za podnošenje zahteva

Zahtev za zaštitu zakonitosti se može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju opciono ostvaren neki od sledećih razloga:

• Povreda zakona, što u procesnom smislu obuhvata dve alternativne situacije:
  • a) da je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji joj je prethodio povređena odredba krivičnog postupka, ili
  • b) da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.
• Primena neustavnog zakona: Kada je u postupku primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa:
  • a) Ustavom, ili
  • b) opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
• Povreda ljudskih prava i sloboda: Kada je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku (zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom i dodatnim protokolima), pod uslovom da je ta povreda prethodno već utvrđena odlukom Ustavnog suda ili ESLJP.

Posebni rokovi za podnošenje zahteva

U zavisnosti od osnova na kome se zahtev temelji, zakon propisuje posebne rokove za njegovo podnošenje:

• Rok kod zahteva utemeljenog na odluci Ustavnog suda ili ESLJP: Može se podneti u roku od tri meseca od dana kada je ovlašćenom licu dostavljena odluka Ustavnog suda ili ESLJP.
• Rok i uslovi kada zahtev podnosi okrivljeni: Kada okrivljeni podnosi zahtev zbog tačno određenih (taksativno navedenih) povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koje su učinjene u prvostepenom postupku ili pred apelacionim sudom, moraju se kumulativno ispuniti dva uslova:
  1. Poštovanje roka: Okrivljeni može podneti zahtev isključivo u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka.
  2. Prethodno korišćenje žalbe: Okrivljeni je u konkretnom slučaju prethodno morao da koristi redovni pravni lek (žalbu) protiv odluke koju sada pobija zahtevom.

Katalog povreda za koje važe kumulativni uslovi za okrivljenog (Rok od 30 dana i prethodna žalba)

U taksativno navedene povrede Zakonika kod kojih okrivljeni mora ispuniti uslov roka i prethodnog žaljenja spadaju:

1. Kršenje pravila o obaveznoj stručnoj odbrani.
2. Donošenje odluke uprkos postojanju trajne procesne smetnje za krivično gonjenje – ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ako je ono isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ako je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
3. Kršenje pravila o obaveznom izuzeću sudije – ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.
4. Povreda odredaba postupka od strane suda u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
5. Greške u pogledu identiteta između optužbe i presude, i to u dva oblika:
   • a) ako sud presudom nije potpuno rešio predmet optužbe,
   • b) ukoliko je presudom prekoračena optužba.
6. Povređivanje presudom zabrane preinačenja na štetu optuženog (reformatio in peius).
7. Dokazna nevaljanost odluke – ako se odluka zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika ne može zasnivati (izuzetak: povreda ne postoji ako je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda).
8. Određene povrede krivičnog zakona:
   • a) ako delo za koje se goni uopšte nije krivično delo,
   • b) ukom je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti,
   • c) ako je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
9. Povrede zakona u sudskoj odluci koje se odnose na:
   • a) dosuđeni imovinskopravni zahtev ili oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
   • b) troškove krivičnog postupka.