Što se tiče interesovanja za zločin, niz naučnih disciplina je pokušalo da odgovori na pitanje otkud tolika zainteresovanost ljudi za kriminalitet, ali čini se da socijalna patologija daje najpotpunije objašnjenje.
Ona sažima sve faktore interesovanja običnih ljudi za kriminalitet u četiri grupe:
- emocionalno interesovanje
- udar na osnovne društvene vrednosti
- značajan ekonomski teret
- izvor za bolje razumevanje ljudi
1. Emocionalno interesovanje predstavlja čudan spoj straha od zločina, želje za osvetom zbog učinjenog nedela i nemirnih avanturističkih želja u svakom čoveku.
- Strah od zločina je jedna od najkarekterističnijih pojava naše epohe. Istraživanja izvršena u najrazvijenijim zemljama pokazivala su zabrinjavajući stepen osećanja ugroženosti kriminalitetom u njima. Američki istraživači su ukazali da je u toj zemlji kriminalitet čovekov drugi strah.
- Na ovaj činilac nadovezuje se sažaljenje prema žrtvama i želja za osvetom prema onima koji su povredu naneli.
- Psihoanalitičari su skloni da interesovanje za zločin objasne kao potiskivanje sopstvenih kriminalnih težnji. Neke istraživačke tehnike, posebno studije o žrtvama i studije samooptuživanja, pokazale su da je kriminalitet mnogo raširenija pojava nego što pokazuju zvanične statistike i da ga građani vrše mnogo više nego što se moglo i pretpostaviti. Stav da svaki čovek pod određenim uslovima može izvršiti zločin na svoj način izražava i Gete tvrdnjom da „nema zločina za koji se jednog dana ne bih osetio sposobnim“.
2. Kriminalitet predstavlja udar na osnovne društvene vrednosti. Njegov porast je jedan od najznačajnijih kriterijuma socijalnog poremećaja, koje se manifestuje u krizi pravnog sistema i morala.
3. Kriminalitet predstavlja značajan ekonomski teret za zajednicu – cena kriminaliteta je izuzetno visoka. Misli se na:
- neposrednu materijalnu štetu koja nastaje kao plod aktivnosti učinilaca krivičnih dela koja nanose ogomne štete svojim društvima
- sve troškove koje zajednica snosi za izdržavanje velikog i skupog pravosudnog aparata u širem smislu koji se angažuje na otkrivanju, sudjenju, kažnjavanju i prevaspitavanju kriminalaca.
4. Proučavanje ličnosti i životnog puta zločinca predstavlja koristan izvor za bolje razumevanje ljudi i njihovih postupaka ne samo za proučavanje lica čija dela ugrožavaju društvo već i onih koji spadaju u konformiste.
Značaj naučne perspektive
Ono što praktičarima nedostaje je širi naučni ugao posmatranja – naučna perspektiva. Više ljudi različitih zanimanja ili životnih interesovanja mogu istovremeno posmatrati isti događaj iz različitih uglova.
Naučna perspektiva omogućava da najpotpunije upoznamo neku pojavu jer počiva na princiima koji su garancija tačnosti i korisnosti tako stečenog znanja. To su:
- iskustvenost
- Naglašava ulogu čula u istraživanju stvarnosti koja nas okružuje
- objektivnost
- Od naučnika se očekuje da isključi predrasude i pristrasnost pri izučavanju predmeta kojim se bavi
- provizornost
- Umesto da zaključke do kojih dolazi smatra nekakvim konačnim i večnim istinama, doživljava ih kao podložne promeni
- skepticizam
- Naučnik je u obavezi da celokupno nasleđe discipline kojom se bavi stavi pod znak pitanja umesto nekritičkog usvajanja stavova prethodnika.
- etička neutralnost
- Naučnici su dužni da umesto vrednosnih sudova o dobru i zlu govore o tome šta je istinito, a šta lažno.
- ekonomičnost
- Suprotstavljena objašnjenja pojave naučnici moraju svesti na najmanji mogući broj – najjednostavnije objašnjenje sa najjačom empirijskom podrškom i
- determinizam
- Tradicionalno se zasniva na ideji da svakoj pojavi prethodi druga koja je izaziva
- Prvu nazivamo uzrok (antecedent), drugu posledica (konsekvent), a uzročnu vezu između njih kauzalna veza.
- Uzrok pojave se od ostalih pojava koje na nju deluju razlikuje po tome što je nužan i dovoljan uslov za njen nastanak.
- Probablistički princip – najviše što možemo tvrditi je da između pojave koja prethodi i one koja sledi postoji samo mogućnost povezanosti
- Mnogostruke uzročne veze – mnoštvo antecedenta koji deluju na pojavu a nismo u stanju da konstatujemo jednu koja se može označiti kao uzrok.
- Povratno delovanje – antecedent delje na konsekvent a ovaj drugi povratno deluje na njega menjajući ga.
Prednost naučne perspektive u odnosu na prakticističko posmatranje:
- praktični um nije ni svestan celine problema i da je ono čime se bavi samo njegov deo
- usredsređeni na konkretan problem zanemaruju postojanja nekih drugih ponašanja van njihove pažnje
- javlja se težnja za uopštavanjima koja uglavnom ne odgovaraju stvarnosti.
Kriminalitet je potrebno svestrano proučiti primenom specijalizovanih postupaka u okviru posebne nauke – kriminologije.
