Pravnik

Krivica ne može postojati bez uračunljivosti – ona predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo, jer neuračunljivost isključuje krivicu.

Polazi se od pretpostavke uračunljivosti, a neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu.

Postoje tri metoda utvrđivanja neuračunljivosti:

1. Biološki metod – u obzir se uzimaju samo određena bolesna, abnormalna psihička stanja
2. Psihološki metod – za njega su merodavne samo posledice, odnosno poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu
3. Mešoviti metod – za postojanje neuračunljivosti zahteva se i ostvarivanje biološkog i psihiloškog osnova
   • potrebno i postojanje nekog abnormalnog duševnog stanja i određenih psihičkih smetnji koje su prouzrokovane tim stanjem

Za postojanje neuračunljivosti kumulativno mora biti ostvaren jedan od četiri oblika duševne poremećenosti (biološki osnov) i jedan od dva oblika psihičkih smetnji (psihološki osnov).

Biološki osnov se može ispoljiti u četiri oblika:

1. Duševna bolest – s obzirom na uzrok one se mogu podeliti na
   • egzogene – one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima
     koji deluju na organizam, npr. epilepsija izazvana promenama na mozgu, psihoze izazvane infekcijom itd… i
   • endogene – one čiji je uzrok unutrašnji i kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci, npr. šizofrenija, paranoja, manično-depresivna psihozaciklotimija itd….
2. Privremena duševna poremećenost – Obuhvata određena stanja koja su prolaznog karaktera, ređe normalna poput iscrpljenosti i pospanosti, a češće neka patološka stanja stanja izazvana jakim afektima ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola i droga.
3. Zaostali duševni razvoj (oligofrenija) – je oštećenje inteligencije, bez obzira na njen uzrok. Duševna zaostalost može biti laka, srednja i teška.
4. Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one duševne poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne tri. Npr neke psihopatije, poremećaji nagona ili teže neuroze.

Psihološki osnov

• se može manifestovati kao:
  • Odsustvo moći rasuđivanja
    • nemogućnost shvatanja značaja svog dela
    • kada ne shvata prirodni značaj svog dela
      • kada nije svestan delovanja prirodnih zakona
    • kada ne shvata društveni značaj svog dela
  • Odusustvo moći odlučivanja
    • nemogućnost upravljanja svojim postupcima
    • učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada još vlada svojim razumom, ali je izgubio vlast nad voljom
• uslov je postavljen alternativno
  • traži se da učinilac ili nije mogao da shvati značaj svog dela ili da nije mogao da upravlja svojim postupcima

Obe komponente moraju postojati u momentu izvršenja.

• ako do neuračunljivosti dođe posle učinjenog dela to nije od značaja za utvrđivanje neuračunljivosti
  • lice je uračunljivo, a njegova duševna poremećenost ima procesni značaj

Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno krivično delo

• moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu bude neuračunljiv u odnosu na jedno delo, a uračunljiv u odnosu na drugo.
  • npr. lice obolelo od paranoje usled sumanutih ideja proganjanja ne može da shvati značaj svog dela u pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali može biti uračunljiv u pogledu onih krivičnih dela koja nemaju veze sa njegovim sumanutim idejama

Lice koje ostvari svojom radnjom elemente bića kd a u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo

• uzima se da ne postoji ni krivično delo jer nije ostvaren subjektivni element

U odnosu na neuračunljivog učinioca, pod uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene određene mere bezbednosti:

1. Obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi,
2. Obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, a uz njih i:
3. Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti
4. Zabrana upravljanja motornim vozilom
5. Oduzimanje predmeta