Pravnik

Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična sankcija

Opravdanje je u propustu države da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da izvrši izrečenu sankciju; nakon proteka određenog vremena država na neki način gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno sama se odriče tog prava

Kod krivičnog gonjenja stoji to da postaje sve teže dokazivati krivično delo protekom vremena

Naše krivično pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja
2. Zastarelost krivičnih sankcija

Zastarelost u našem pravu je neograničena, odnosno opšta

• izuzetak – ne zastarevaju krivična dela genocida i ratnih zločina i dela za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

Protek određenog vremena od izvršenja krivičnog dela ima za posledicu nemogućnost krivičnog gonjenja.

Kriterijum za određivanje dužine ovih rokova je propisana kazna za učinjeno krivično delo.

Tako, zastarelost krivičnog gonjenja nastupa ako je proteklo:

• 25 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 30-40 godina
• 20 godina – kazna duža od 15 godina
• 15 godina – kazna duža od 10 godina.
• 10 godina – kazna duža od 5 godina
• 5 godina – kazna duža od 3 godine
• 3 godine – kazna duža od 1 godine
• 2 godine – kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna

Ako je za krivično delo propisano više kazni rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni.

Računanje roka zastarelosti

• kod produženog krivičnog dela
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela
• kod krivičnih dela nečinjenja
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od prestanka dužnosti na činjenje
• kod temporalnih posledičnih krivičnih dela
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od dana kada je posledica nastupila
• kada je reč o krivičnim delima izvršenim u sticaju
  • rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa posebno za svako pojedino krivično delo

Odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja se ne primenjuju u odnosu na ona krivična dela kod kojih je zastarelost izričito isključena

• to su genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini, kao i krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može nastupiti

KZ predviđa obustavu zastarelosti

• za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče rok zastarelosti, a prestankom te smetnje rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kom je obustavljen
• uzima se u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje
• naše pravo prihvata samo pravne smetnje za obustavu zastarelosti (npr duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi krivični postupak)

Za razliku od obustave zastarelosti, kod prekida zastarelosti rok zastarelosti počinje da teče ispočetka, što znači da se vreme koje je proteklo pre prekida ne uračunava u rok zastarelosti. Do prekida dolazi:

• preduzimanjem bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela
• ako je učinjeno novo krivično delo koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti

Mogućnost obustave i prekida mogla bi dovesti do toga da se institut zastarelosti ne primenjuje, stoga je predviđen institut apsolutne zastarelosti

• ona nastupa protekom dvostrukog roka predviđenog za relativnu zastarelost krivičnog gonjenja
• kod apsolutne zastarelosti rok zastarelosti teče uvek, i za vreme obustave i za vreme prekida zastarelosti