Uslovi kažnjivosti su dopunski uslovi koji su, pored ostvarenosti bića krivičnog dela, neophodni da bi krivično delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen.
Uslovi kažnjivosti su deo zakonskog opisa dela ili bića kd u širem smislu, javljaju se kod manjeg broja kd pa i ne mogu biti konstitutivni element u pojmu kd.
Postoje dve vrste uslova kažnjivosti:
- objektivni uslovi kažnjivosti
- ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela iako se nalaze u
zakonskom opisu krivičnog dela - predstavlja dodatni uslov za postojanje krivičnih dela kod kojih je predviđen
- npr. kod krivičnog dela „učestvovanje u tuči“, inkriminisano je samo učestvovanje u tuči ukoliko je došlo do toga da je u tuči neko lice lišeno života ili da je drugom licu naneta teška telesna povreda
- u odnosu na tu okolnost ne sme postojati umišljaj ili nehat, jer se onda ne bi radilo o ovom krivičnom delu, već o krivičnom delu ubistva odnosno teške telesne povrede
- npr. kod krivičnog dela „učestvovanje u tuči“, inkriminisano je samo učestvovanje u tuči ukoliko je došlo do toga da je u tuči neko lice lišeno života ili da je drugom licu naneta teška telesna povreda
- ne mora biti obuhvaćen krivicom učinioca
- irelevantno je da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije
- dovodi u sumnju opravdanost objektivnih uslova inkriminacije
- u našem krivičnom pravu došlo je do neopravdano široke upotrebe ovog instituta
- često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela predviđa kao objektivni uslov inkriminacije
- indirektno kršenje načela nullum crimen sine culpa
- postoji podela na:
- pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju za cilj ograničavanje kriminalne zone
- nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju prikrivena obeležja bića krivičnog dela – povreda načela subjektivne odgovornosti
- osnovni kriterijum za njihovo razlikovanje je pitanje da li bi norma kojom je predviđeno krivično delo imala smisla ako bi se izostavio objektivni uslov inkriminacije
- ukoliko se krivično delo zasniva upravo na objektivnom uslovu inkriminacije nije opravdano da ostane van bića krivičnog dela i van subjektivne sfere učinioca
- pitanje da li je moguće da objektivni uslov inkriminacije bude obuhvaćen umišljajem ili nehatom a da ne bude u suprotnosti s prirodom i smislom inkriminacije – da se ne pretvori u drugo kd i pitanje da li je uopšte moguće utvrđivati umišljaj ili nehat u odnosu na neke okolnosti
- negativni odgovor na neko od ova dva pitanja ide u prilog tome da je reč o pravom objektivnom uslovu
- često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela predviđa kao objektivni uslov inkriminacije
- ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela iako se nalaze u
- lični osnovi isključenja kažnjivosti
- dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje odnosno nekažnjavanje određenih lica
- kod nekih krivičnih dela propisuje se da neka lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela
- npr. za krivično delo „neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela“ neće se kazniti bračni drug učinioca, lice sa kojim on živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica čija je kažnjivost izričito isključena
- mogu se transformisati u objektivne uslove inkriminacije
- umesto da postojanje ličnih osnova isključuje kd, može se zahtevati odsustvo kod učinioca za postojanje kd
- tako je i lični osnov u stvari objektivni uslov inkriminacije
- dodatni uslov za postojanje kd, da učinilac objektivno ne poseduje neka svojstva
- ne spada u biće kd ali su obuhvaćeni zakonskim opisom kd – spadaju u predviđenost dela u zakonu
- merodavno je da postoje, a nije od značaja da li učinilac za njih zna ili ne zna
- deluju samo u odnosu na one učinioce kod kojih postoje
