Pravnik

Pravne moći su konkretne pravne mogućnosti da se izjavom volje stvori nova pravna situacija.

Prema prirodi pravnih dejstava koja proizvode dele se u tri grupe:

• kojima se stiču subjektivna prava – stvarajuća preobražajna prava
  • slučaj sa pravom okupacije – zauzimanjem ničijih stvari, pravom preče kupovine
• kojima se modifikuju postojeća stanja
  • pravo izbora kod alternativnih obligacija
    • pravo poverioca da bira između raskida ugovora zbog neizvršenja i naknade štete zbog zadocnjenja u izvršenju
  • kojima se ukidaju odnosno gase postojeći odnosi ili stanja
    • pravo opozvati punomoćje, dati otkaz ugovora

Vršenje pravne moći je neopozivo i situacija teko stvorena je definitivna.

Pravne moći su kao i apsolutna i relativna prava jedan prerogativ (pravna vlast), ali naspram njih ne stoji istovremeno i neka obaveza.

• moguće je da u situaciji stvorenoj vršenjem pravne moći postoji obaveza
  • ona je istovremena i odgovara jednom novom subjektivnom pravu, koje je došlo na mesto pravne moći, a ne samoj pravnoj moći
  • pravna moć je vršenjem ugašena tj konsumirana

Na račun terminologije u ovoj oblasti se mogu staviti ozbiljne zamerke.

• izraz pravna moć nije distinktivan u odnosu na apsolutna i relativna prava, za koja se takođe može reći da su pravne moći u smislu pravne vlasti
• iz istih razloga i s istim opravdanjem izrazom pravo mogu se označavati i pravne moći, što se u zakonodavnoj i sudskoj praksi standardno i čini, a što samo otežava razlikovanje među njima
  • rok određen za vršenje pravne moći ako je određen po svojoj prirodi je prekluzivan, i za njega važe pravila različita od onih koja se odnose na rokove zastarelosti relativnih i nekih apsolutnih prava
• Bilo bi dobro kada bi se bar u teoriji kao najprikladniji prihvatio naziv preobražajna prava.