Pravnik

Pravozaštitni zahtev i pravozaštitu radnja titular može ostvariti i bez obraćanja sudu, vansudski: sam – samozaštita, privatna zaštita, privatna pravda

• vlasnik kome je lopov oteo tašnu može je silom povratiti
• imalac službenosti prolaza kojem vlasnik sprečava prolaz, može sam skršiti njegov otpor

Cilj je ostvarenje subjektivnih prava u slučaju povrede i ugrožavanja.

Samostalno se ne može ostvariti svaka vrsta zaštite

• može samo ona vrsta koja bi, da se preduzima sudskim putem, odgovarala kondemnatornoj
  • može se iznuditi nečija radnja (aktivna-činjenje, pasivna-nečinjenje)
  • ne može promena pravne situacije (nastanak, izmena, prestanak prava ili obaveze) ni utvrđenje postojanja ili nepostojanja prava ili obaveze
  • konstitutivnu i deklarativnu pravnu zaštitu može da pruži samo sud

Samostalno titular može sprovesti

• preventivni pravozaštitni zahtev ili radnju
  • povrediocu oduzme alat kojeg je doneo da bi demontirao uređaj čije je postojanje dužan da trpi
• reaktivne
  • ponovo postavi demontirani uređaj ili prinudi povredioca da to učini

Titular svoje pravo može štititi tako

• da sam preduzme određenu radnju
• da prinudi drugog na aktivnu radnju
• da prinudi drugog na pasivnu radnju
  • npr sa svog zemljišta ukloni neovlašćeno parkirani automobil – sam, prinudi nekog da sam ukloni automobil – prinuda na aktivnu radnju ili da prinudi drugog da ne parkira – prinuda na pasivnu radnju

Samozaštita kao legitimni izuzetak

• Zaštita sopstvenom radnjom ima isti legitimitet kao i sudska zaštita
  • imaju zajednički cilj – štićenje prava i ostvarivanje pravnog poretka
  • pravno načelo je da se prava štite
• štiti se subjektivno pravo tako što se povređuje tuđe
• Zabranjeno je povređivati tuđa prava
  • samozaštita je izuzetak koji može biti dopušten samo pod određenim pretpostavkama

Osim posebnih uslova dopuštenosti, što važe samo za pojedine oblike samozaštite, postoje i opšti uslovi dopuštenosti

1. Likvidno pravo
   • Ko može da se zaštiti sudskim putem, može i sam.
   • pre svega mora zaista imati pravo
   • mora biti likvidno
     • takvo da bi ga i sud štitio, da mu se ne bi mogao suprotstaviti prigovor
   • sam sme da se zaštiti onaj titular koga bi i sud zaštitio
2. Nedostižna sudska zaštita (neblagovremena ili nedelotvorna)
   • Sudska zaštita dopuštena je uvek, a samozaštita samo u određenim slučajevima
     • sudska je pravilo, samozaštita izuzetak
   • Država nema monopol na zaštitu prava, ali ima prvenstvo, prioritet u odnosu na zaštitu prava od strane titulara.
     • samozaštitu dopušta u načelu jedino onda kada njena zaštita nije dostižna
   • Vansudska zaštita je supsidijerna u odnosu na sudsku
   • Kada je blagovremeno moguća, sudska zaštita je za titulara i obavezna.
     • neblagovremenost sudske zaštite znači da samozaštita ne trpi odlaganje
       • kada konobar zaključava vrata jer gost, koji je odbio da plati uslugu, pokuša da napusti restoran
     • blagovremenost znači da titular državnu zaštitu može sačekati (odložiti samozaštitu) bez rizika, bez opasnosti od štete po ostvarenje interesa kojem povređeno pravo služi,
       • da se konobar obratio policajcu koji se nalazio u blizini

3. Potreban i primeren način
   • Radnja titulara mora biti potrebna za ostvarenje zaštite a uz to primerena.
   • Potrebnost i primerenost mora se prosuditi od slučaja do slučaja, s obzirom na sve konkretne okolnosti.
     • Samozaštitna radnja nije potrebna, izlišna je npr. ako je konobar ograničio gostu slobodu kretanja uprkos tome što je gost ostavio vredan prsten kao obezbeđenje da će namiriti dug.
     • Samozaštitna radnja nije primerena (prekomerna je), recimo, ako je konobar lišio gosta slobode kretanja a mogao mu je oduzeti novčanik.
   • Ako se svrha zaštite može postići na više načina, mora se izabrati onaj koji ne škodi drugome, ili mu najmanje škodi.
4. Odsustvo očigledne nesrazmere
   • Prava se štite bez obzira na svoju vrednost ali ne po svaku cenu.
   • Da bi samozaštita bila dopuštena, interes lica kojem se škodi radnjom zaštite ne sme biti nesrazmerno vredniji od štićenog titularevog interesa.
5. Prirodna volja
   • nije potrebna poslovna sposobnost
   • dovoljna je faktička sposobnost imati volju da se štiti svoje pravo
   • samostalno štićenje prava srodno je, situaciji samostalnog vršenja

Osnovni oblici dopuštene samozaštite su samopomoć, nužna odbrana i krajnja nužda, a međusobno se razlikuju po situacijama na koje se odnose, po svojim posebnim uslovima, i drugačijim pravnim posledicama:

1. Samopomoć predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja tuđeg pravnog dobra da bi se obezbedilo ili ostvarilo svoje ili tuđe pravo traženja (relativno pravo) ili izbegle neizbežne znatne teškoće njegovog docnijeg ostvarivanja
   • vlasnik ili čuvar parkinga vrši samopomoć, ako izbuši pneumatike na neregistrovanom vozilu korisnika koji se spremio da njime napusti parking ne podmirivši dug

• razlikuje od drugih oblika samozaštite po tome što služi
  • obezbeđenju ili ostvarivanju
  • svojih ili tuđih
    1. prava traženja,
    2. zahteva (relativnih prava),
    3. obligacionih zahteva,
    4. prodavčevog zahteva za isplatu cene,
    5. oštećenikovog za naknadu štete,
    6. reivindikacionog zahteva itd

2. Nužna odbrana predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja napadačevog pravnog dobra
   da bi se odbio aktuelni protivpravni napad na svoje ili tuđe dobro (apsolutno pravo).
   • vlasnik vinograda terajući lice koje neovlašćeno bere grožđe, umetnik čija se slika neovlašćeno postavlja za izložbu, kada je otme od organizatora

• Specifično je za ovaj oblik samozaštite da se njime štite
  • svoja ili tuđa prava vlasti – pravo svojine, pravo zakupa ili tuđa prava vlasti
  • odbranom od napada
  • koji potiče od čoveka
  • aktuelan je – neposredno predstoji, upravo je započet ili još traje
  • protivpravan- suprotan pravnoj zabrani ili naredbi

3. Krajnja nužda predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja tuđeg pravnog dobra da bi se otklonila aktuelna opasnost povrede svog ili tuđeg prava vlasti (aspsolutnog prava)
   • onaj ko ubije ili povredi tuđu kravu koja ga je napala; ko povredi tuđeg ili ničijeg psa koji je nasrnuo na njega ili na komšijino dete

• Osobenost ovog vida samozaštite u tome je što se njime štite
  • svoja ili tuđa prava vlasti (apsolutna prava)
  • uklanjanjem od njih opasnosti (koja se može sastojati u napadu, npr.nasrtaju psa)
  • koja ne potiče od ljudske radnje već od događaja (od životinje, dejstva prirodnih sila)
  • aktuelna je (tj.još postoji u času preduzimanja samozaštite)
  • neskrivljena (a nije takva npr. kada se izaziva pas)

Za primenu samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde pored posebnih uslova potrebno je i da su ispunjeni oni opšti:

• da se preduzimaju radi zaštite egzistentnog likvidnog prava
• da sudska zaštita nije aktuelno dostižna
• da je radnja potrebna i primerena i
• da povređeno dobro nije nesrazmerno vrednije od štićenog
  • ovaj uslov je pooštren kod krajnje nužde jer je potrebno da je štićeno dobro bar jednako vredno povređenom dobru

Pravne posledice samozaštite

• Ako su ispunjeni opšti i posebni uslovi, radnja povrede tuđeg prava samozaštitom, nije protivpravna, već je dopuštena.
• Protivpravno je sprečavati titulara u vršenju dopuštene samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde
  • nije dopuštena odbrana protiv samopomoći, nužne odbrane, krajnje nužde
  • ko štetu prouzrokuje u dopuštenoj samopomoći, nužnoj odbrani, krajnjoj nuždi nije obavezan da je nadoknadi, osim ako je sam skrivio potrebu samopomoći, nužne odbrane ili krajnje nužde.
    • konobar koji se oglušavao o ponovljenja traženja gosta da plati račun, sme, kada iznervirani gost krene ne plativši, da ga spreči radi naplate, ali mu duguje naknadu za odelo pocepano pri pokušaju naplate
  • prekoračenje samozaštita – upotreba nepotrebne i neprimerene sile
  • putativna samozaštita – kada lice pogrešno drži da je pravo povređeno, ugroženo, da postoji napad odnosno opasnost
    • protiv njih je dopuštena nužna odbrana
    • ako je vršilac samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde kriv za prekoračenje odnosno za pogrešnu predstavu, odgovara za prouzrokovanu štetu

.