1. KUMULATIVNE OBLIGACIJE
Pojam i Definicija:
• Obligacija koja ima dva ili više predmeta koji se duguju skupno.
• Da bi obaveza prestala, dužnik mora izvršiti sve dugovane činidbe.
Pravila ispunjenja:• Ako nije drugačije ugovoreno, poverilac može odbiti odvojeno ispunjenje i zahtevati da se obaveze ispune kao celina (npr. ne prihvata šišanje bez feniranja ako su ugovoreni zajedno).
Rizik i Nemogućnost ispunjenja:
• Ako ispunjenje jedne od činidbi postane nemoguće (bez krivice strana), poverilac nije dužan da primi ispunjenje preostale činidbe ako to delimično ispunjenje ne odgovara njegovim potrebama.
• Interes poverioca se ceni prema objektivnom merilu (potrebe razboritog učesnika u prometu).
2. ALTERNATIVNE OBLIGACIJE
Pojam i Definicija:
• Obligacija koja ima dva ili više predmeta, ali se dužnik oslobađa izvršenjem samo jednog od njih (duae res… una autem in solutione).
• U trenutku nastanka, predmet je odrediv, a izborom postaje određen.
Pravo izbora (Koncentracija):
• Kome pripada: Pripada dužniku, ako nije drugačije ugovoreno ili propisano da pripada poveriocu ili trećem licu.
• Pravna priroda: To je preobražajno pravo (koncentracija tražbine).
• Vršenje izbora: Vrši se jednostranom izjavom volje (izričito ili konkludentno – npr. predajom jedne stvari).
• Dejstvo: Izbor je neopoziv i deluje retroaktivno (ex tunc). Smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna.
Specifičnost – Nemogućnost ispunjenja (Ključno za ispit): Pravila zavise od toga ko je kriv za propast stvari i ko ima pravo izbora:
1. Ničija krivica (Viša sila): Obaveza se ograničava na preostali predmet.
2. Krivica DUŽNIKA:
◦ Ako dužnik bira: Obaveza se svodi na preostali predmet.
◦ Ako poverilac bira: Može tražiti preostali predmet ili naknadu štete.
3. Krivica POVERIOCA:
◦ Dužnikova obaveza prestaje.
◦ Ako dužnik bira: Može tražiti naknadu štete i izvršiti obavezu preostalim predmetom.
◦ Ako poverilac bira: Može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.
Razgraničenje od Generičnih obligacija:
• Kod generičnih se vrši individualizacija (izdvajanje iz roda), a kod alternativnih izbor između različitih predmeta.
• Primer: Zakup bilo kog trotineta (generična) vs. izbor između drvenog ili karbonskog čamca (alternativna).
3. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE
Pojam i Definicija:
• Obligacija koja ima samo jedan predmet (in obligatione), ali se dužnik može osloboditi predajom nekog drugog određenog predmeta (in facultate solutionis).
Dejstva i Prava:
• Poverilac: Može zahtevati samo dugovani predmet, ne i onaj fakultativni (zamenski).
• Dužnik: Ima ovlašćenje (facultas alternativa) da zameni predmet sve dok ne otpočne prinudno izvršenje na dugovanom predmetu.
Sudbina obligacije (Nemogućnost):
• Ako dugovani predmet postane nemoguć (bez krivice dužnika) → Obligacija se gasi. Poverilac ne može tražiti fakultativni predmet jer se on i ne duguje.
• Ako je dužnik kriv za nemogućnost → Poverilac traži naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi davanjem fakultativnog predmeta.
4. FAKULTATIVNO POTRAŽIVANJE (Obrnuta situacija)
Pojam:
• Obaveza glasi na jedan predmet, ali je poverilac ovlašćen da umesto njega zahteva drugi određeni predmet.
Razlika:
• Ovde volju za zamenom izražava poverilac. Ako on ne iskoristi to pravo, dužnik mora ispuniti primarnu obavezu.
• Nemogućnost: Ako primarni predmet propadne (bez krivice), obaveza se gasi, poverilac ne može tražiti zamenski predmet jer se on traži samo kao zamena za postojeći dugovani predmet.
Suštinska razlika između alternativne i fakultativne obligacije u slučaju propasti stvari:
• Kod alternativne: Ako jedan predmet propadne (viša sila), obaveza opstaje i koncentriše se na preostali predmet.
• Kod fakultativne: Ako dugovani (primarni) predmet propadne (viša sila), obaveza se gasi. Poverilac ne može tražiti onaj drugi predmet jer on nije ni bio dugovan.
Pravo izbora kod alternativnih obligacija se prenosi nasleđivanjem i pravnim poslovima (cesijom).
