Definicija: Ugovor o prodaji je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje preda kupcu tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu.
• Suština (Ratio): Osnovna funkcija je razmena stvari za novac.
• Razlika titulus/modus (Ključno za razumevanje!): U našem pravu (ZOO), sam ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus). Svojina ne prelazi momentom potpisivanja ugovora, već je potreban materijalni akt predaje (modus acquirendi).
◦ Napomena: Ovo je razlika u odnosu na sisteme gde svojina prelazi samim ugovorom (tzv. translativno dejstvo).
PRAVNE OSOBINE
Ovo morate znati taksativno da nabrojite:
• Imenovan ugovor: Zakon ga posebno reguliše.
• Konsensualan: Nastaje prostom saglasnošću volja o bitnim elementima (stvar i cena). Predaja stvari nije uslov za nastanak, već akt izvršenja.
• Neformalan (Pravilo): Ne zahteva posebnu formu.
◦ IZUZETAK (Važno!): Ugovor o prometu nepokretnosti mora biti u pismenoj formi sa overenim potpisima (solemnizacija). Ako nema formu, nema pravno dejstvo.
• Dvostrano obavezan: Rađa uzajamne obaveze obe strane.
• Teretan: Postoji naknada za korist (princip ekvivalencije).
• Komutativan: Zna se šta ko daje i šta ko prima. (Može biti aleatoran samo izuzetno, npr. „kupovina nade“ – buduća žetva).
• Kauzalan: Vidljiv je cilj/osnov obavezivanja.
BITNI ELEMENTI (Sastojci ugovora)
Ugovor ne postoji bez saglasnosti o stvari i ceni.
A) STVAR (Predmet prodavčeve obaveze)
• Mora biti u prometu (res in commercio). Prodaja stvari van prometa (npr. javna dobra) je ništava.
• Buduća stvar: Moguća je prodaja stvari koja ne postoji u trenutku ugovora, već će tek nastati (npr. rod voćnjaka, mašina u proizvodnji).
• Propast stvari: Ako je stvar propala pre ugovora – ugovor ne proizvodi dejstvo.
Specijalno pitanje: PRODAJA TUĐE STVARI
• Pravilo ZOO: Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarače (ugovor NIJE ništav).
• Objašnjenje: Pošto ugovor ne prenosi svojinu odmah, već stvara obavezu da se ona prenese, prodavac može u međuvremenu pribaviti stvar.
• Prava kupca: Ako kupac nije znao da je stvar tuđa, a prodavac ne može da ispuni ugovor (ne pribavi stvar), kupac može:
1. Raskinuti ugovor i
2. Tražiti naknadu štete.
B) CENA (Predmet kupčeve obaveze)
• Novčana naknada: Mora biti u novcu (inače je razmena).
• Određena ili odrediva: Mora se znati iznos ili način kako se izračunava.
◦ Razlika Privreda vs. Građanska lica (Ispitno pitanje!):
▪ Građansko pravo: Ako cena nije određena ni odrediva -> ugovor nema pravno dejstvo.
▪ Privreda: Ako cena nije određena -> kupac plaća tekuću/razumnu cenu (ugovor opstaje).
• Pravična: Ako je cena „neozbiljna“ (bagatelna), to može ukazivati na poklon ili grešku.
DEJSTVA UGOVORA (OBAVEZE STRANA)
A) OBAVEZE PRODAVCA
1. Obaveza predaje stvari (Traditio):
◦ Cilj: Omogućiti kupcu državinu i sticanje svojine.
◦ Način: Iz ruke u ruku, simbolična (ključevi), upis u zemljišne knjige (za nepokretnosti).
◦ Vreme i mesto: Po ugovoru. Ako nije ugovoreno -> u mestu prebivališta prodavca u vreme zaključenja ugovora.
◦ Plodovi: Pripadaju kupcu od roka za predaju.
2. Odgovornost za nedostatke:
◦ Materijalni nedostaci: Skrivene mane stvari.
◦ Pravni nedostaci (Evikcija): Garantuje da treće lice nema prava na stvari koja isključuju pravo kupca.
Rizik slučajne propasti stvari:
• Rizik snosi prodavac sve do predaje stvari (jer je on i dalje vlasnik do tog momenta).
• Izuzetak: Ako kupac kasni sa prijemom (poverilačka docnja), rizik prelazi na kupca.
B) OBAVEZE KUPCA
1. Isplata cene:
◦ Osnovna obaveza. Vreme i mesto po ugovoru, ili u trenutku predaje stvari (načelo istovremenosti).
◦ Može se dugovati i kamata ako kupac kasni.
2. Preuzimanje stvari:
◦ Kupac je dužan da preduzme radnje nužne za preuzimanje.
◦ Ako odbije preuzimanje bez razloga -> pada u poverilačku docnju (rizik prelazi na njega).
