Likvidacioni postupci se klasifikuju i dele na osnovu više različitih teorijskih i praktičnih kriterijuma. Razumevanje ovih podela je ključno jer pozitivno pravo (Zakon o privrednim društvima – ZPD) izričito propisuje koje vrste likvidacije su danas dozvoljene u pravnom sistemu Republike Srbije.
Podele i vrste likvidacionih postupaka
1. Prema kriterijumu obaveznosti pokretanja (Osnovna podela u ZPD-u) Ovo je najvažnija i osnovna podela u srpskom pravu:
- Dobrovoljna (neobavezna) likvidacija: Sprovodi se isključivo zato što privredno društvo to želi (izražena je volja članova/akcionara za prestankom društva), a ne zato što postoji pravna obaveza da se to učini.
- Prinudna (obavezna) likvidacija: Obavezno se pokreće po sili zakona, onog trenutka kada se ispuni neki od taksativno (zakonom) propisanih razloga.
2. Prema obimu (celokupna ili delimična)
- Zavisno od toga da li obuhvata celo društvo ili samo njegov deo, likvidacija može biti potpuna ili delimična.
- Pozitivno pravo: U našem pravnom sistemu dopuštena je isključivo potpuna (celokupna) likvidacija.
3. Prema licu koje sprovodi postupak
- Pozitivno pravo: Srpsko pravo danas prepoznaje samo likvidaciju koju sprovodi isključivo privredno društvo (preko lica – likvidacionog upravnika kojeg samo izabere) i administrativnu likvidaciju (koju sprovodi nadležni upravni organ).
- Istorijska napomena (Smernica): Ranije je u domaćem pravu postojala sudska likvidacija (koju sprovodi sud preko imenovanog likvidatora), ali je ona u međuvremenu ukinuta.
4. Prema subjektu (ko može biti u likvidaciji)
- Samo privredno društvo: Prema važećim propisima, likvidacioni dužnik može biti isključivo privredno društvo.
- Preduzetnik: Nad preduzetnikom se ne sprovodi postupak likvidacije. Njegov status prestaje brisanjem iz registra na osnovu proste odjave ili po sili zakona.
5. Prema fazama postupka (Redovni vs. Skraćeni postupak)
- Razlika se pravi zavisno od broja faza koje se sprovode; skraćeni postupak preskače određene faze radi brzine i uštede.
- Pozitivno pravo: Naše pravo de lege lata (po važećem zakonu) ne poznaje skraćeni postupak dobrovoljne likvidacije. Međutim, u pravnoj teoriji i praksi, prinudna likvidacija se može smatrati oblikom skraćenog postupka.
- Istorijska napomena (Smernica): Skraćena dobrovoljna likvidacija postojala je po starom Zakonu o preduzećima iz 1996. godine (zahtevala je overene izjave svih članova da su namireni svi poverioci i zaposleni), ali se od tog rešenja kasnije odustalo.
