Pravnik

Prema pozitivnom pravu, postoje tri univerzalno prihvaćena načina prestanka privrednih društava:

• Likvidacija
• Stečaj
• Statusne promene

Ratio legis: Detaljno regulisanje prestanka ima za cilj sprečavanje zloupotreba, kao i nužnu zaštitu trećih lica (poverilaca) i manjinskih članova društva.

Statusne promene kao osoben način prestanka

• Predstavljaju postupak statusne reorganizacije (pripajanje, spajanje ili podela) čija je posledica brisanje jednog ili više učesnika (društva prenosioca) iz registra.
• Ovo je jedini način prestanka bez sprovođenja postupka likvidacije.
• Nema prijavljivanja i ispitivanja potraživanja, niti unovčavanja imovine, jer sam postupak statusne promene po prirodi pruža adekvatnu zaštitu poveriocima i manjinskim članovima.

POJAM I DEFINICIJA: Likvidacija i Stečaj

• Likvidacija („solventna likvidacija“): Način prestanka privrednog društva i postupak kolektivnog namirenja poverilaca koji se sprovodi isključivo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
  1. Društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
  2. Ispunjen je neki od zakonom propisanih likvidacionih razloga.
• Stečaj („insolventna likvidacija“): Postupak kolektivnog namirenja poverilaca namenjen finansijski posrnulim (insolventnim) društvima, koji se sprovodi iz celokupne imovine stečajnog dužnika.

Odnos i razlike između likvidacije i stečaja

Iako su oba postupka usmerena na kolektivno namirenje poverilaca, Zakon o privrednim društvima (ZPD) ih tretira kao odvojene zaokružene celine, sa specifičnim pravilima. Odnos ova dva postupka karakterišu sledeća pravila:

• Prioritet stečaja nad likvidacijom: Pokretanje likvidacije ne sprečava podnošenje predloga za stečaj. Poverioci mogu tražiti stečaj i tokom trajanja likvidacije. S druge strane, otvaranje stečaja onemogućava pokretanje likvidacije.
• Apsolutni prioritet u slučaju prezaduženosti: Ako likvidacioni upravnik utvrdi da je društvo u likvidaciji prezaduženo (što je stečajni razlog), on ima imperativnu obavezu da sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.
• Alternativni postupci: Ukoliko je ispunjen neki drugi stečajni razlog (npr. trajnija nesposobnost plaćanja), a ne prezaduženost, i istovremeno postoji likvidacioni razlog, stečaj i likvidacija funkcionišu kao alternativni postupci.

Ključne (suštinske) razlike za usmeni ispit:

• Stepen namirenja poverilaca: Likvidacija zahteva potpuno namirenje svih poverilaca, dok je za stečaj karakteristično alikvotno (srazmerno) namirenje. Zato u likvidaciji nema stečajnih instituta poput isplatnih redova, razlučnih poverilaca ili pobijanja pravnih radnji.
• Ishod postupka: Likvidacija je „jednosmerna ulica“ koja se nužno završava prestankom pravnog subjektiviteta društva. Stečaj, nasuprot tome, nudi više opcija, uključujući i opstanak društva (reorganizaciju) uz redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa.
• Priroda postupka: Stečaj je strogo sudski postupak, dok je likvidacija vansudski postupak u kome je uloga suda minorna.

Napomena (Istorijat i popunjavanje pravnih praznina): Ranije se stečaj smatrao opštim, a likvidacija posebnim postupkom, te su se stečajna pravila analogno primenjivala na likvidaciju. Danas to više nije slučaj – postupci su odvojeni, a eventualne pravne praznine se popunjavaju shodnom primenom logike, a ne pukim upućivanjem na stečajna pravila, osim ako konkretni institut štiti identične interese u oba postupka.