Postupak za izricanje jedinstvene kazne predstavlja poseban procesni mehanizam koji se svodi na preinačenje pravnosnažne presude u odnosu na kaznu, bez ponavljanja krivičnog postupka.
Svaka situacija u ovom postupku obuhvata dva osnovna aspekta:
- razlog za preinačenje pravnosnažne presude,
- određivanje nadležnog suda koji će to preinačenje izvršiti.
Pokretanje postupka i procesna inicijativa
Postupak se nikada ne pokreće po službenoj dužnosti, već isključivo na inicijativu ovlašćenih procesnih subjekata.
Zahtev za izricanje jedinstvene kazne mogu podneti:
- javni tužilac,
- osuđeni,
- branilac osuđenog.
Zakonski razlozi za preinačenje i pravila o nadležnosti
Zakon taksativno navodi tri slučaja u kojima se može zahtevati preinačenje pravnosnažne presude radi izricanja jedinstvene kazne, pri čemu je za svaki slučaj posebno uređen kriterijum za određivanje mesne i stvarne nadležnosti suda:
A. Neizricanje jedinstvene kazne za dela u sticaju
- Slučaj: Protiv istog osuđenog je u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a da pritom nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.
- Nadležni sud za odlučivanje se određuje prema sledećoj hijerarhiji:
- sud koji je u prvom stepenu sudio u stvari u kojoj je izrečena najstroža vrsta kazne;
- kod istovrsnih kazni – sud koji je izrekao najveću kaznu;
- ako su kazne potpuno jednake – sud koji je poslednji izrekao kaznu.
B. Pogrešno uračunavanje već obuhvaćene kazne
- Slučaj: Prilikom ranijeg izricanja jedinstvene kazne (primenom odredaba o sticaju), sud je kao utvrđenu uzeo i onu kaznu koja je već bila obuhvaćena u kazni izrečenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi (tzv. „duplo uračunavanje“).
- Nadležni sud: O zahtevu odlučuje sud koji je u prvom stepenu sudio i pritom napravio navedenu grešku prilikom izricanja jedinstvene kazne.
C. Nemogućnost izvršenja dela kazne usled amnestije ili pomilovanja
- Slučaj: Pravnosnažna presuda kojom je za više krivičnih dela izrečena jedinstvena kazna ne može se u jednom delu izvršiti zbog nastupanja amnestije ili pomilovanja.
- Nadležni sud: O zahtevu da se izrekne nova jedinstvena kazna odlučuje sud koji je sudio u prvom stepenu.
Tok postupka i odlučivanje suda
- Forma odlučivanja: O zahtevu se odlučuje u sednici veća nadležnog suda.
- Kontradiktornost (izjašnjenje suprotne strane): Pre nego što donese odluku, sud je dužan da uzme izjavu od suprotne stranke (ako je zahtev podneo tužilac, uzima se izjava osuđenog/branioca, i obrnuto).
- Forma odluke: Sud donosi odluku u obliku presude kojom se zahtev ili odbija ili usvaja.
Vrste odluka i njihovo dejstvo
A. Presuda kojom se zahtev ODBIJA
- Uslov: Sud donosi ovu presudu ukoliko u postupku utvrdi da nema zakonskih razloga za preinačenje pravnosnažne presude radi izricanja jedinstvene kazne.
B. Presuda kojom se zahtev USVAJA
- Uslov: Sud usvaja zahtev i preinačuje pravnosnažnu presudu u pogledu odluke o kazni.
- Načini preinačenja (zavisno od osnova):
- Izricanje jedinstvene kazne (u slučaju neprimene pravila o sticaju).
- Ispravljanje greške u odnosu na izrečenu jedinstvenu kaznu u kojoj je pogrešno uzeta u obzir kazna koja je već bila obuhvaćena nekom ranijom presudom.
- Izricanje nove kazne ili utvrđivanje ostatka kazne – preinačenom presedom se utvrđuje koliko se još od kazne izrečene ranijom presudom ima izvršiti (u slučaju delimičnog neizvršenja zbog amnestije ili pomilovanja).
Dostavljanje nove presude
- Obaveza dostavljanja: Overeni prepis nove pravnosnažne presude obavezno se dostavlja i drugim sudovima.
- Uslov: Ovo se čini ako su u postupku izricanja nove jedinstvene kazne (kojom je ispravljena prethodna pogrešna primena pravila o odmeravanju kazne u sticaju) uzete u obzir i presude tih drugih sudova.
Pravnik 