Skraćeni postupak

Objavljeno autor: Ted

Skraćeni postupak je posebna vrsta krivičnog postupka koja se primenjuje za lakša krivična dela. Pravila skraćenog postupka predstavljaju lex specialis u odnosu na opšti krivični postupak. Ukoliko ovim odredbama nešto nije posebno propisano, shodno se primenjuju opšte odredbe Zakonika o krivičnom postupku (lex generalis).

1. Predmet skraćenog postupka i sastav suda

  • Stvarna nadležnost (predmet): Skraćeni postupak se vodi isključivo za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina.
  • Sastav suda: Postupak u prvom stepenu vodi sudija pojedinac. Ovo pravilo predstavlja direktan izuzetak od načela zbornosti krivičnog suda.

2. Ograničenje ocene mesne nadležnosti

  • Pravilo: Sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim, niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti, nakon što nastupi određeni procesni momenat.
  • Vremenska granica: To ograničenje nastupa posle zakazivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije.

3. Odustanak javnog tužioca i prava oštećenog

Zakon pravi jasnu razliku između odustanka u zavisnosti od procesnog stadijuma u kojem je izjavljen, što direktno utiče na prava oštećenog da nastavi gonjenje.

A. Odustanak od krivičnog gonjenja

  • Vremenski okvir: Javni tužilac može doneti ovu odluku do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije.
  • Pravo oštećenog: Oštećeni u ovom slučaju nema pravo da preuzme gonjenje i postane supsidijarni tužilac.
  • Pravni lek: Protiv ove odluke oštećeni može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

B. Odustanak od optužbe

  • Vremenski okvir: Javni tužilac može odustati od optužbe od trenutka određivanja glavnog pretresa pa sve do njegovog završetka (odnosno do završetka ročišta za izricanje krivične sankcije).
  • Pravo oštećenog: U ovom slučaju oštećeni može da preuzme krivično gonjenje i nastupi u ulozi supsidijarnog tužioca.

4. Pritvor u skraćenom postupku

Zakonski uslovi za određivanje

Pritvor se može odrediti isključivo ako su ispunjeni kumulativni uslovi:

  1. Opšti uslov: Postojanje osnovane sumnje da je lice učinilo krivično delo.
  2. Posebni uslov: Postojanje nekog od alternativno propisanih opštih pritvorskih osnova:
    • opasnost od skrivanja ili bekstva okrivljenog,
    • opasnost od dokazne opstrukcije,
    • preventivni razlozi,
    • slučaj kada je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža, a određivanje pritvora je opravdano usled posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Trajanje pritvora pre podnošenja optužnog predloga

  • Opšti rok: Pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali najduže 30 dana.
  • Izuzetak (produženje roka): Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može produžiti najviše za još 30 dana.
    • Dodatni uslovi za produženje: Potreban je obrazloženi predlog javnog tužioca i to isključivo radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni u prvobitnom roku.

Odlučivanje i pravni lek

  • Donosilac odluke: Pritvor se određuje rešenjem sudije pojedinca.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću.
  • Dejstvo žalbe: Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne zadržava izvršenje rešenja).

Pritvor u kasnijim fazama postupka

  • Nakon podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude: Shodno se primenjuju opšta pravila o pritvoru nakon podnošenja optužnice, uz posebnu obavezu da je vanpretresno veće dužno da na svakih 30 dana ispita da li i dalje postoje razlozi za pritvor.
  • Nakon izricanja prvostepene presude: Shodno se primenjuju opšte zakonske odredbe koje uređuju pritvor posle izricanja presude.

Optuženje u skraćenom postupku

Skraćeni postupak predstavlja specifičan i pojednostavljen procesni okvir u okviru krivičnog procesnog prava Srbije. Faza optuženja u ovom postupku ima niz specifičnosti koje je razlikuju od opšteg (redovnog) krivičnog postupka.

1. Pokretanje postupka i osnovni materijalni uslov

Procesni akti za pokretanje postupka

Zavisno od vrste krivičnog dela, odnosno od vrste ovlašćenog tužioca koji preduzima krivično gonjenje, skraćeni postupak se alternativno pokreće na osnovu dva akta:

  • Optužnog predloga javnog tužioca (za dela koja se gone po službenoj dužnosti).
  • Privatne tužbe privatnog tužioca (za dela koja se gone po privatnoj tužbi).

Materijalni uslov za optuženje

Bez obzira na to koji se od ova dva optužna akta podnosi, materijalni uslov za optuženje jeste postojanje opravdane sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Zabrana vođenja istrage

  • Suština pravila: U skraćenom postupku nije moguće vođenje istrage.
  • Postupanje javnog tužioca: Pre nego što donese odluku da li će podneti optužni predlog ili odbaciti krivičnu prijavu, javni tužilac ne može sprovoditi celovitu istragu, već ima pravo da u najkraćem roku preduzme samo određene dokazne radnje.

2. Zaštita oštećenog u slučaju neaktivnosti javnog tužioca

Zakon predviđa poseban mehanizam zaštite oštećenog lica koje je podnelo krivičnu prijavu:

  • Uslov: Ukoliko javni tužilac u roku od šest meseci od dana kada je primio prijavu ne podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je prijavu odbacio.
  • Pravo oštećenog: Oštećeni ima pravo da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

3. Sadržaj optužnog akta (član 496 ZKP)

Optužni predlog i privatna tužba podnose se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog. Oba akta imaju identičan sadržaj i sastoje se od obaveznih i fakultativnih elemenata.

A. Obavezni elementi optužnog akta

Svaki optužni predlog i privatna tužba moraju obavezno sadržati sledećih šest elemenata:

  1. Ime i prezime okrivljenog sa njegovim ličnim podacima (ukoliko su ti podaci poznati).
  2. Kratak opis dela.
  3. Zakonski naziv krivičnog dela.
  4. Označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres.
  5. Predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz precizno naznačenje koje činjenice se imaju dokazivati i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  6. Predlog vrste i mere krivične sankcije, kao i drugih mera čije se izricanje traži od suda.

B. Fakultativni elementi optužnog akta

Zakon predviđa mogućnost unošenja i dodatnih elemenata, zavisno od potreba konkretnog predmeta:

  • Predlog za određivanje pritvora: Procesna inicijativa za određivanje ove mere prinude. Ako se okrivljeni već nalazio u pritvoru tokom sprovođenja dokaznih radnji, u optužnom aktu se obavezno naznačuje koliko je vremena proveo u pritvoru.
  • Predlog za zakazivanje ročišta za izricanje krivične sankcije: Ako javni tužilac smatra da na osnovu prikupljenih dokaza nije potrebno održavanje glavnog pretresa, on može predložiti ovu još sumarizovaniju procesnu formu.

4. Ispitivanje optužnog akta od strane sudije pojedinca

Ispitivanje optužnog akta vrši sudija pojedinac odmah po prijemu. Ono se sprovodi kroz dva sukcesivna stadijuma:

  1. Ispitivanje formalnog sadržaja (provera da li akt sadrži sve zakonom propisane obavezne elemente).
  2. Ispitivanje u meritornom (suštinskom) smislu (provera osnovanosti navoda i ispunjenosti materijalnih uslova), koje se vrši tek kada se ustanovi da je akt formalno ispravan.

Stadijum I: Formalno ispitivanje i otklanjanje nedostataka

Ako sudija pojedinac utvrdi da optužni akt nije propisno sastavljen, primenjuje se sledeća procedura:

  • Vraćanje na ispravku: Sudija vraća akt tužiocu (javnom ili privatnom) sa nalogom da u roku od tri dana ispravi uočene nedostatke.
  • Produženje roka: Na zahtev tužioca, a iz opravdanih razloga, sudija može produžiti ovaj rok.
  • Pravne posledice propuštanja roka:
    • Ako javni tužilac ne ispravi nedostatke u određenom roku, sudija donosi rešenje kojim se optužni predlog odbacuje.
    • Ako privatni tužilac ne ispravi nedostatke u roku, smatra se da je odustao od gonjenja, pa se privatna tužba rešenjem odbija.

Stadijum II: Suštinsko (meritorno) ispitivanje

Ukoliko je optužni akt formalno ispravan, sudija pojedinac pristupa ispitivanju sledećih pitanja:

  1. Da li je sud pred kojim je pokrenut postupak nadležan za suđenje.
  2. Da li je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari radi ispitivanja osnovanosti optužbe.
  3. Da li postoje zakonski razlozi za odbacivanje ili odbijanje optužnog akta.

5. Posebna pravila u stadijumu suštinskog ispitivanja

A. Odluka o mesnoj ili stvarnoj nenadležnosti

Ukoliko sudija pojedinac utvrdi da je za suđenje nadležan neki drugi sud, on donosi rešenje kojim se oglašava nenadležnim i po njegovoj pravnosnažnosti ustupa predmet nadležnom sudu.

B. Bolje razjašnjenje stanja stvari

Ukoliko sudija oceni da raspoložive informacije nisu dovoljne za ocenu osnovanosti optužnog akta, pokreće se sledeći mehanizam:

  • Nalog suda: Sudija nalaže o ovlašćenom tužiocu da preduzme određene dokazne radnje ili prikupi dodatne dokaze.
  • Rok za postupanje: Tužilac je dužan da naložene radnje preduzme u roku od 30 dana od dana saopštavanja odluke. Ovaj rok sudija može produžiti na zahtev tužioca iz opravdanih razloga.
  • Pravna priroda roka i posledice propuštanja:
    • Za javnog tužioca: Rok ima instruktivan karakter. Ako javni tužilac propusti rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca.
    • Za privatnog tužioca: Rok ima prekluzivan karakter. Ako privatni tužilac propusti ovaj rok, zakonska je pretpostavka da je odustao od gonjenja, usled čega se privatna tužba rešenjem odbija.

6. Odluke suda povodom optužnog akta

Nakon sprovedenog ispitivanja, sudija pojedinac može doneti jednu od sledeće tri odluke:

1) Rešenje o odbacivanju optužnog akta

Donosi se iz formalnih razloga ako se utvrdi postojanje nekog od sledećih alternativnih uslova:

  • ako nema zahteva ovlašćenog tužioca,
  • ako ne postoji potreban predlog ili odobrenje za krivično gonjenje,
  • ako postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje.

2) Rešenje o odbijanju optužnog akta

Donosi se iz materijalno-pravnih razloga (meritorno) kada sudija utvrdi da nema mesta optužbi zbog postojanja razloga koji bi u opštem postupku doveli do obustave postupka. To su situacije kada:

  • delo koje je predmet optužbe nije krivično delo,
  • je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja,
  • postoje drugi zakonski osnovi koji trajno isključuju gonjenje.
  • Napomena: Ovo rešenje se obavezno dostavlja, uz kratko obrazloženje, javnom ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom.

3) Naredba o održavanju glavnog pretresa

  • Suština: U skraćenom postupku se ne donosi formalno rešenje o potvrđivanju optužnog akta (za razliku od opšteg postupka gde se potvrđuje optužnica).
  • Uslov: Ukoliko sudija pojedinac nije odbacio niti odbio optužni akt, niti se oglasio nenadležnim, on donosi naredbu o održavanju glavnog pretresa.

Medijacija u skraćenom postupku

1. Pojam i pravna priroda

  • Definicija: Medijacija predstavlja osobenu procesnu formu posredovanja između privatnog tužioca (koji je oštećeni „neoficijelnim“ krivičnim delom) i okrivljenog.
  • Svrha i karakter: Ovaj institut predstavlja specifičan vid tzv. restorativnog pravosuđa.
  • Procesni okvir: Primena medijacije je rezervisana isključivo za skraćeni postupak koji se pokreće i vodi na osnovu podnete privatne tužbe.

2. Pokretanje i inicijalna faza postupka

  • Vremenski okvir: Sudija pokreće ovu procesnu inicijativu pre određivanja glavnog pretresa.
  • Radnja sudije: Sudija upućuje poziv privatnom tužiocu i okrivljenom da određenog dana dođu u sud radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije.
  • Dostavljanje akata: Okrivljenom se uz poziv obavezno dostavlja i prepis privatne tužbe.

3. Procesne posledice neopravdanog nedolaska na ročište

Zakon predviđa stroge i dijametralno različite posledice za stranke koje se ne odazovu na uredno dostavljen poziv:

  • Nedolazak privatnog tužioca: Ako se privatni tužilac ne odazove, a izostanak ne opravda, primenjuje se fikcija odustanka – sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe.
  • Nedolazak okrivljenog: Ako se okrivljeni ne odazove, ili ako mu se poziv nije mogao uručiti zato što sudu nije prijavio promenu adrese prebivališta ili boravišta, sudija pojedinac odmah određuje glavni pretres.

4. Ishodi procesne inicijative za medijaciju

Nakon što se stranke na ročištu upoznaju sa ovom mogućnošću, mogu nastupiti tri različita ishoda:

A. Izmirenje stranaka (Uspešna medijacija)

  • Uslovi: Dolazak do izmirenja između privatnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno namirenje imovinskopravnog zahteva.
  • Pravna posledica: Privatna tužba se ex lege smatra povučenom, a sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe.

B. Neuspeh medijacije

  • Uslov: Postupak medijacije je pokušan, ali je neuspešno okončan.
  • Pravna posledica: Po prijemu zvaničnog obaveštenja o neuspehu medijacije, sudija donosi naredbu kojom određuje glavni pretres u skladu sa opštim pravilima skraćenog postupka.

C. Neprihvatanje medijacije

  • Uslov: Privatni tužilac i okrivljeni odmah izjave da ne prihvataju da se uopšte pokuša sprovođenje postupka medijacije.
  • Procedura:
    1. Sudija od stranaka uzima izjave.
    2. Poziva ih da stave svoje predloge za pribavljanje dokaza, pri čemu su stranke dužne da preciziraju koje se činjenice imaju dokazivati i kojim konkretno dokazima.
  • Poseban izuzetak (odmah održavanje glavnog pretresa): Sudija može odmah doneti rešenje da se glavni pretres održi (i doneti odluku o privatnoj tužbi po njegovom završetku) ako ispunjava dva kumulativna uslova:
    • smatra da nije potrebno pribavljanje novih dokaza i ne postoje drugi razlozi za posebno zakazivanje,
    • stranke su bile posebno upozorene na ovu mogućnost prilikom dostavljanja poziva.

Glavni pretres i žalba u skraćenom postupku

I. ZAKAZIVANJE GLAVNOG PRETRESA I OCENA MESNE NADLEŽNOSTI

1. Naredba o određivanju glavnog pretresa

  • Ukoliko sudija pojedinac nađe da je sud nadležan i ne donese rešenje o odbacivanju ili odbijanju optužnog predloga, odnosno privatne tužbe, on naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa.
  • Rokovi za donošenje naredbe računaju se od dana dostavljanja optužnog predloga, odnosno privatne tužbe okrivljenom:
    • opšti rok: najkasnije u roku od 30 dana;
    • posebni rok (ako je određen pritvor): najkasnije u roku od 15 dana.

2. Vremensko ograničenje za ocenu mesne nadležnosti

  • Po službenoj dužnosti: Nakon donošenja naredbe o određivanju glavnog pretresa, sud se više ne može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim.
  • Po prigovoru stranaka: Stranke mogu istaći prigovor mesne nadležnosti najkasnije do početka glavnog pretresa.

II. POZIVANJE NA GLAVNI PRETRES I PRIPREMA ODBRANE

1. Krug lica koja se pozivaju na glavni pretres

Sudija pojedinac na glavni pretres poziva sledeća lica, klasifikovana prema procesnim ulogama:

  • Subjekti u funkciji odbrane: optuženi i njegov branilac.
  • Stranka u funkciji optužbe: ovlašćeni tužilac.
  • Lica u funkciji zastupanja oštećenog: oštećeni, njegovi zakonski zastupnici i punomoćnici.
  • Lica u dokaznoj funkciji: svedoci, veštaci i stručni savetnik.
  • Lica sa pomoćnom ulogom: prevodilac i tumač.

2. Sadržaj poziva i procesna prava optuženog

U pozivu koji se upućuje optuženom moraju biti sadržane zakonom propisane pouke, obaveze i upozorenja:

  • Pravo na dokaznu aktivnost: pouka da ima pravo da na glavni pretres dođe sa dokazima za svoju odbranu ili da blagovremeno predloži dokaze koje bi trebalo pribaviti radi izvođenja na glavnom pretresu.
  • Dužnost označavanja: optuženi ima dužnost da precizno označi koje činjenice bi se imale dokazivati i kojim od predloženih dokaza.
  • Pravo na branioca i izuzetak od odlaganja: pouka da ima pravo na angažovanje branioca. Međutim, u slučaju kada odbrana nije obavezna, optuženi se poučava da se zbog nedolaska branioca ili angažovanja branioca tek na samom glavnom pretresu, pretres ne mora odložiti.
  • Upozorenje o suđenju u odsustvu: upozorenje da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu ukoliko za to postoje zakonom predviđeni uslovi.

3. Rok za dostavu poziva

  • Pravilo: Poziv se optuženom mora dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana održavanja glavnog pretresa ostane najmanje osam dana za pripremanje odbrane.
  • Izuzetak: Ovaj rok se može skratiti isključivo uz pristanak optuženog.

III. TOK I ODRŽAVANJE GLAVNOG PRETRESA

1. Karakteristike i otvaranje glavnog pretresa

  • Glavni pretres u skraćenom postupku ima znatno sumarniji karakter nego što je to slučaj u opštem krivičnom postupku.
  • Početak: Pretres započinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe, čime se ostvaruje osnovno dejstvo načela akuzatornosti.
  • Kontinuitet: Započeti glavni pretres se po mogućnosti dovršava bez prekidanja.

2. Izuzeci od pravila o obaveznom prisustvu stranaka

A. Izuzetan izostanak svih pozvanih stranaka

  • Glavni pretres se može izuzetno održati u odsustvu svih pozvanih stranaka ukoliko sudija pojedinac oceni da bi se, prema dokazima koji se nalaze u spisima, očigledno moralo doneti:
    • rešenje o odbacivanju optužbe, ili
    • presuda o odbijanju optužbe.

B. Suđenje u odsustvu optuženog

  • Zabrana suđenja bez tužioca: Održavanje glavnog pretresa bez prisustva ovlašćenog tužioca više nije moguće.
  • Uslovi za suđenje bez optuženog: Sudija može, nakon uzimanja izjave od tužioca, doneti odluku da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
    1. optuženom se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine;
    2. iako je uredno pozvan, optuženi nije došao na glavni pretres;
    3. optuženi je prethodno u toku postupka već saslušan;
    4. ocenjeno je da prisustvo optuženog nije nužno.

IV. ODLUKE TOKOM GLAVNOG PRETRESA I UTICAJ PRIZNANJA

1. Procesne odluke u toku pretresa

  • Promena sastava suda: Ako sudija u toku glavnog pretresa utvrdi da je za suđenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova.
  • Odbacivanje optužbe: Ukoliko utvrdi da postoji neki od procesnih razloga (npr. stvarna nenadležnost suda, nedostatak zahteva ovlašćenog tužioca i sl.), sudija donosi rešenje o odbacivanju optužbe.

2. Uticaj priznanja optuženog na tok pretresa

Priznanje optuženog dato na glavnom pretresu može pod određenim uslovima učiniti dalji tok glavnog pretresa još sumarnijim.

  • Uslovi za verodostojnost priznanja: Potrebno je da priznanje ispunjava opšte zakonske pretpostavke:
    • da ne postoji osnovana sumnja u njegovu istinitost;
    • da je potpuno, neprotivrečno i jasno;
    • da nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Procesne posledice: Ukoliko su uslovi ispunjeni, sudija može, nakon uzimanja izjava od stranaka, neposredno preći na izvođenje dokaza od kojih zavisi samo odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
  • Poseban limit kažnjavanja (beneficija): U slučaju ovakvog priznanja, propisana su posebna zakonska ograničenja u pogledu izricanja kazne zatvora:
    • za krivična dela sa propisanom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina – može se izreći kazna zatvora do tri godine;
    • za krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do osam godina – može se izreći kazna zatvora do pet godina.

3. Donošenje i izrada presude

  • Donošenje i objavljivanje: Po završetku glavnog pretresa, sudija odmah izriče presudu, usmeno je objavljuje i obavezno navodi bitne razloge na kojima se odluka zasniva.
  • Pismena izrada: Presuda se mora pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od dana objavljivanja (ovaj rok je instruktivnog karaktera).

V. ŽALBA PROTIV PRESUDE U SKRAĆENOM POSTUPKU

1. Rok za žalbu, odricanje i mogućnost njegovog produženja

  • Opšti rok: Žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa presude.
  • Odricanje od žalbe: Stranke i oštećeni mogu da se odreknu prava na žalbu odmah po objavljivanju presude.
  • Produženje roka u složenim predmetima:
    • U složenijim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe.
    • O tom zahtevu odlučuje sudija pojedinac rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena.
    • Ako usvoji zahtev, sudija može produžiti rok za izjavljivanje žalbe najviše do 15 dana.

2. Specifičnosti drugostepenog postupka (Sednica veća i pretres)

  • Pravilo o obaveštavanju: Stranke i branilac se ne obaveštavaju obavezno o sednici veća u drugostepenom postupku.
  • Izuzeci (obavezno obaveštavanje): Drugostepeni sud obaveštava stranke i branioca o sednici veća samo u sledećim slučajevima:
    1. kada odlučuje o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora;
    2. ako predsednik veća ili veće nađe da bi njihovo prisustvo na sednici bilo korisno za razjašnjenje stvari.
  • Pretres u drugostepenom postupku: Pretres pred drugostepenim sudom može se održati i u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog pod uslovom da su ispunjeni isti kumulativni uslovi koji važe za održavanje glavnog pretresa u prvom stepenu u odsustvu optuženog.

Postavi komentar