Ročište za izricanje krivične sankcije

Objavljeno autor: Ted

1. Pojam, pravna priroda i svrha

  • Definicija: Ročište za izricanje krivične sankcije predstavlja izrazito sumarnu, maksimalno skraćenu i uprošćenu formu krivičnog postupka.
  • Suština instituta: Ovaj postupak omogućava krivično sankcionisanje pod posebnim uslovima bez održavanja glavnog pretresa i uobičajenog dokazivanja predmeta optužbe.
  • Svrha: Brzo i sumarno okončanje postupka. Glavni motiv za okrivljenog da prihvati ovu formu jeste posebno kazneno limitiranje koje zakon predviđa za ove slučajeve.

2. Uslovi za pokretanje postupka

Da bi javni tužilac mogao da predloži održavanje ovog ročišta, moraju se ispuniti sledeći kumulativni uslovi:

  1. Težina krivičnog dela: Postupak se može voditi samo za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
  2. Procesna inicijativa: Javni tužilac mora podneti zahtev za održavanje ročišta u okviru samog optužnog predloga.
  3. Faktička procena tužioca: Javni tužilac procenjuje da, s obzirom na složenost predmeta i prikupljene dokaze (a naročito u slučaju hapšenja okrivljenog pri izvršenju krivičnog dela ili njegovog priznanja), održavanje glavnog pretresa nije potrebno.

3. Kazneno limitiranje (Predlog sankcije od strane javnog tužioca)

Zakonik o krivičnom postupku razlikuje dve situacije u pogledu granica kažnjavanja koje tužilac može predložiti sudu:

A. Situacija I (krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do pet godina)

Ovaj limit se primenjuje ako je okrivljeni priznao da je učinio krivično delo. Javni tužilac može predložiti:

  • kaznu zatvora u trajanju do dve godine;
  • novčanu kaznu do 240 dnevnih iznosa, odnosno do 500.000 dinara;
  • uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novčane kazne do 180 dnevnih iznosa (odnosno do 300.000 dinara), uz vreme proveravanja do pet godina.

B. Situacija II (krivična dela sa propisanom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine)

U ovom slučaju javni tužilac može predložiti sledeće sankcije:

  • kaznu zatvora u trajanju do jedne godine;
  • novčanu kaznu do 180 dnevnih iznosa, odnosno do 300.000 dinara;
  • kaznu rada u javnom interesu do 240 časova;
  • kaznu oduzimanja vozačke dozvole u trajanju do jedne godine;
  • uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novčane kazne do 180 dnevnih iznosa (odnosno do 300.000 dinara), uz vreme proveravanja do tri godine (sa ili bez zaštitnog nadzora);
  • sudsku opomenu.

4. Postupanje sudije pojedinca po prijemu zahteva

Sudija pojedinac odmah po prijemu optužnog predloga i nakon što utvrdi da je sud nadležan (te da nema osnova za odbacivanje ili odbijanje samog optužnog predloga), ispituje da li je zahtev podnet u skladu sa zakonom. Donosi jednu od dve odluke:

A. Naredba o određivanju glavnog pretresa

Sudija odbija predlog za ročište i zakazuje glavni pretres u sledećim slučajevima:

  • ako se zahtev ne odnosi na krivično delo u pogledu kojeg je dozvoljena ova sumarna forma;
  • ako je predložena kazna ili sankcija koja po zakonu nije dopuštena;
  • ako složenost predmeta i prikupljeni dokazi ukazuju na to da je glavni pretres ipak neophodan.
  • Dostavljanje: Okrivljenom i braniocu se dostavlja prepis optužnog predloga, ali bez zahteva za održavanje ročišta.

B. Naredba o određivanju ročišta za izricanje krivične sankcije

Sudija donosi ovu naredbu ukoliko smatra da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

5. Priprema i tok ročišta

Priprema ročišta i dostavljanje poziva

  • Rok za održavanje: Ročište se održava u roku od 15 dana od dana donošenja naredbe (instruktivan rok).
  • Lica koja se pozivaju: Pozivaju se stranke i branilac, uz dostavljanje optužnog predloga.
  • Minimalni rok za pripremu: Poziv se optuženom mora dostaviti tako da između dostavljanja i ročišta ostane najmanje pet dana.
  • Upozorenje i suđenje u odsustvu: Optuženi se u pozivu upozorava da će se ročište održati u njegovom odsustvu ako je uredno pozvan, kao i u odsustvu branioca ako odbrana nije obavezna.

Faze u toku ročišta

  1. Izlaganje javnog tužioca: Tužilac sažeto izlaže dokaze kojima raspolaže i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.
  2. Izjašnjenje optuženog: Sudija poziva optuženog da se izjasni o navodima i predlogu tužioca.
  3. Upozorenje sudije: Pre izjašnjenja, sudija obavezno upozorava optuženog da u slučaju saglašavanja sa predlogom javnog tužioca gubi pravo na podnošenje prigovora i izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude.

6. Odluke suda nakon ročišta

Odmah po završetku ročišta, sudija postupa na jedan od dva alternativna načina:

1) Donošenje osuđujuće presude

Donosi se ako je ispunjen jedan od dva uslova:

  • Saglasnost: Optuženi se na ročištu saglasio sa predlogom javnog tužioca (što predstavlja implicitno priznanje dela).
  • Neodazivanje: Optuženi se, iako uredno pozvan, nije odazvao na ročište.

2) Donošenje naredbe o održavanju glavnog pretresa

Donosi se ako:

  • Optuženi odbije da se saglasi sa predlogom javnog tužioca.
  • Sudija oceni da predlog javnog tužioca nije prihvatljiv.

7. Sistem pravnih lekova protiv presude

Zakon predviđa specifičan sistem pravne zaštite u zavisnosti od osnova na kojem je osuđujuća presuda doneta:

A. Slučaj kada je presuda doneta zbog SAGLASNOSTI optuženog

  • Pravilo: Protiv ove presude optuženi i njegov branilac ne mogu podneti prigovor niti izjaviti žalbu. Presuda po dostavljanju odmah postaje pravnosnažna.

B. Slučaj kada je presuda doneta zbog NEODAZIVANJA optuženog

  • Pravni lek: Optuženi i njegov branilac imaju pravo da podnesu prigovor.
  • Rok: Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude.
  • Dejstvo prigovora: Ako je blagovremen i dozvoljen, prigovor po automatizmu stavlja presudu van snage i usmerava postupak na klasični skraćeni postupak.

Postupak po prigovoru i posledice

  • Odbacivanje prigovora: Ako je prigovor neblagovremen ili nedozvoljen, sudija ga odbacuje rešenjem, protiv kog je dozvoljena žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće.
  • Prihvatanje prigovora: Ako je prigovor uredan, sudija pojedinac naredbom zakazuje glavni pretres.
  • Izuzetak od pravila o zabrani reformatio in peius: Na ovom glavnom pretresu sudija nije vezan predlogom javnog tužioca u pogledu krivične sankcije, niti je vezan zabranom preinačenja na štetu optuženog (reformatio in peius).

Postavi komentar