Postupci za izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera

Objavljeno autor: Ted

Sistematizacija (vrste) postupaka: U postupke za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera spadaju:

  • postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;
  • postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana.

Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja

1. Izuzetak od načela krivice

  • Odstupanje od načela krivice: U pozitivnom krivičnom pravu Srbije, načelno nema krivičnog dela bez krivice (princip krivice), niti se krivične sankcije mogu izreći za dela koja nisu krivična dela. Međutim, mere bezbednosti medicinskog karaktera predstavljaju krupan izuzetak od ovog pravila, jer se izriču licima koja su neskrivljeno učinila protivpravna dela koja su zakonom određena kao krivična dela.
  • Uočljivost izuzetka: Ovaj izuzetak je postao znatno uočljiviji od stupanja na snagu Krivičnog zakonika iz 2006. godine, kojim je krivica izričito utvrđena kao konstitutivni element opšteg pojma krivičnog dela.
  • Izuzetak kod maloletnika: Sličan izuzetak postoji i u postupku prema maloletnicima kada im se izriču ove mere bezbednosti ili njihovi supstituti (vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje).

2. Specifičnost predmeta ovog postupka

Predmet ovog postupka razlikuje se od opšteg krivičnog postupka po tome što je trostruko orijentisan:

  • Retroaktivni aspekt (događaj iz prošlosti): Sud utvrđuje da li je učinjeno protivpravno delo koje je u закону određeno kao krivično delo, što predstavlja osnovni predmet postupka (causa criminalis).
  • Aktuelni aspekt (stanje u sadašnjosti): Sud ocenjuje trenutno psihičko stanje lica u vreme vođenja postupka.
  • Prospektivni aspekt (buduća opasnost): Sud donosi odluku i u odnosu na moguću buduću opasnost da bi učinitelj, usled svog psihičkog stanja, mogao ponoviti krivično delo.

3. Pokretanje postupka i predlog javnog tužioca

  • Pokretač postupka: Postupak se pokreće na inicijativu javnog tužioca koji, ako je okrivljeni učinio protivpravno delo u stanju neuračunljivosti, podnosi sudu alternativno jedan od sledeća dva predloga:
    1. predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi;
    2. predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi (ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni Krivičnim zakonikom).
  • Izmena optužnog akta: Ove mere se mogu predložiti i tokom glavnog pretresa, tako što javni tužilac izmeni već podignutu optužnicu ili optužni predlog podnošenjem predloga za izricanje mera bezbednosti.

4. Obavezna stručna odbrana

  • Pravilo o obaveznoj odbrani: U postupku koji se vodi protiv lica za koje se tereti da je u stanju neuračunljivosti učinilo protivpravno delo propisano kao krivično delo, mora postojati obavezna stručna odbrana.
  • Vremenski momenat: Okrivljeni obavezno mora imati branioca od trenutka podnošenja predloga za izricanje mere bezbednosti.

5. Uslovi za izricanje mera bezbednosti neuračunljivim učiniocima

Mere bezbednosti se neuračunljivim učiniocima izriču iz protektivnih, terapeutskih, društvenih i bezbednosnih razloga, a ne zbog njihove krivice. Osnov za njihovo izricanje je opasnost tog lica po okolinu, što se smatra elementom spoljašnjeg karaktera u odnosu na samo protivpravno delo.

Za izricanje ovih mera moraju biti kumulativno ispunjena dva zakonska uslova:

  1. Postojanje ozbiljne opasnosti da će učinitelj učiniti teže krivično delo.
  2. Postojanje ocene da je za otklanjanje te opasnosti neophodno lečenje i čuvanje učinioca, i to:
    • u zdravstvenoj ustanovi, ili
    • na slobodi.
Sudsko odlučivanje o predlogu za izricanje mere bezbednosti medicinskog karaktera

1. Nadležnost i pokretanje postupka

  • Nadležni sud: O predlogu odlučuje sud koji je nadležan za suđenje u prvom stepenu.
  • Procesni momenat: Odluka se donosi isključivo posle održanog glavnog pretresa.

2. Posebna pravila o pritvoru i smeštaju

  • Predlog za pritvor: Javni tužilac može u predlogu za izricanje mere bezbednosti predložiti da se odredi pritvor prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi.
  • Osnovi za određivanje pritvora:
    • svi opšti razlozi predviđeni za opšti krivični postupak;
    • poseban preventivni razlog – ako postoji opravdana opasnost da bi usled duševnih smetnji okrivljeni mogao da izvrši krivično delo.
  • Mišljenje veštaka: Pre donošenja odluke o pritvoru, sud je obavezno dužan da pribavi mišljenje veštaka.
  • Smeštaj nakon određivanja pritvora: Nakon donošenja rešenja o pritvoru (ili ako se okrivljeni već nalazio u pritvoru u vreme podnošenja predloga), okrivljeni se do završetka prvostepenog postupka smešta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju.

3. Specifičnosti glavnog pretresa

A. Krug lica koja se pozivaju

  • Pored lica koja se i inače pozivaju na glavni pretres u opštem postupku, obavezno se poziva i veštak iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno veštačenje o uračunljivosti optuženog.
  • O glavnom pretresu se obavezno obaveštava zakonski zastupnik optuženog, a ako ga nema – bračni drug ili drugo lice koje spada u krug lica ovlašćenih da izjave žalbu u korist optuženog (srodnici po krvi u pravoj liniji, brat, sestra itd.).

B. Prisustvo i saslušanje optuženog

  • Izuzetak od obaveznog prisustva: Optuženi ne prisustvuje obavezno glavnom pretresu.
  • Uslov za pozivanje: Poziva se samo ako njegovo stanje dozvoljava prisustvo. Pre donošenja ove odluke, predsednik veća će po potrebi ispitati veštaka koji je obavio psihijatrijski pregled.
  • Saslušanje: Optuženi se saslušava isključivo ako to njegovo zdravstveno stanje dozvoljava.
  • Pretpostavka u slučaju odsustva: Ako optuženi usled zdravstvenog stanja ne može da prisustvuje glavnom pretresu, smatraće se da osporava navode optužbe.

4. Odluke suda po završetku glavnog pretresa

Sud izriče odluku odmah po završetku glavnog pretresa i objavljuje je sa bitnim razlozima. Zakon predviđa tri vrste odluka:

1) Presuda (odbiiajuća ili oslobađajuća)

Donosi se kada sud utvrdi da postoje opšti razlozi za njeno donošenje:

  • Odbijajuća presuda (npr. ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja).
  • Oslobađajuća presuda (npr. ako nema dokaza da je optuženi učinio protivpravno delo koje je u zakonu propisano kao krivično delo).

2) Rešenje o obustavi postupka za primenu mere bezbednosti

  • Uslov: Donosi se ukoliko sud u toku postupka utvrdi da optuženi u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio neuračunljiv.

3) Rešenje o izricanju mere bezbednosti

Donosi se kada sud na osnovu izvedenih dokaza kumulativno utvrdi:

  1. da je optuženi učinio određeno protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo;
  2. da je optuženi u vreme izvršenja tog dela bio u stanju neuračunljivosti.
  3. Sloboda sudijskog odlučivanja: Prilikom odlučivanja koju će od dve mere (lečenje u ustanovi ili na slobodi) izreći, sud nije vezan predlogom javnog tužioca.
  4. Imovinskopravni zahtev: Sud u ovom rešenju, pod uslovima predviđenim ZKP-om, odlučuje i o imovinskopravnom zahtevu.

5. Postupanje javnog tužioca nakon obustave postupka

Ako sud donese rešenje o obustavi postupka jer je optuženi bio uračunljiv, predviđen je hitan prelazak na redovni postupak:

  • Odricanje od žalbe i novo optuženje: Odmah po objavljivanju rešenja o obustavi, javni tužilac može dati usmenu izjavu da se odriče prava na žalbu i odmah podneti optužnicu ili optužni predlog za isto krivično delo.
  • Suđenje pred istim sastavom: Glavni pretres se održava pred istim većem ili sudijom pojedincem.
  • Dokazna pravila: Ranije izvedeni dokazi se ne izvode ponovo, osim ako sud ne odluči drugačije.

6. Pravni lekovi (Žalba)

  • Rok za žalbu: Žalba protiv rešenja o izricanju mere bezbednosti podnosi se u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
  • Aktivna legitimacija: Žalbu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo na podnošenje žalbe protiv prvostepene presude u opštem krivičnom postupku.

7. Izuzetak: Slučaj bitno smanjene uračunljivosti

  • Pravilo: Kada učinitelj izvrši delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti, sud mu izriče kaznu.
  • Izricanje mere: Ako su ispunjeni zakonski uslovi, sud će istom presudom (kojom izriče kaznu) izreći i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

8. Dostavljanje pravnosnažne odluke

Pravnosnažna odluka o izricanju mere bezbednosti obavezno se dostavlja:

  • sudu nadležnom da odluči o lišenju poslovne sposobnosti;
  • organu staraštva (koji se obaveštava o donetoj odluci).
Obustava primene mere bezbednosti i njena zamena

1. Nadležnost, inicijativa i vremenski rokovi ispitivanja

  • Nadležni sud: O obustavi ili zameni mere odlučuje sud koji je sudio u prvom stepenu u kojem je mera bezbednosti izrečena.
  • Inicijativa (ovlašćeni predlagači): Postupak se pokreće na osnovu predloga:
    • zdravstvene ustanove u kojoj se mera izvršava,
    • organa starateljstva,
    • okrivljenog kome je mera izrečena.
  • Ispitivanje po službenoj dužnosti (ex officio): Sud ima zakonsku obavezu da na svakih devet meseci samostalno ispita da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi.

2. Odluke suda povodom ispitivanja potrebe za merom

Nakon što uzme izjavu od javnog tužioca, sud na osnovu mišljenja lekara donosi jedno od sledeća dva rešenja:

  1. Rešenje o obustavi mere i otpuštanju okrivljenog – donosi se ako se utvrdi da je u potpunosti prestala potreba za lečenjem i čuvanjem okrivljenog u zdravstvenoj ustanovi.
  2. Rešenje o zameni mere – sud određuje obavezno psihijatrijsko lečenje okrivljenog na slobodi.

3. Pravna posledica odbijanja predloga

  • Vremenska prekluzija: Ako sud donese rešenje kojim se predlog za obustavu mere bezbednosti odbija, novi predlog se ne može podneti odmah. Ponovno podnošenje predloga dozvoljeno je tek po proteku šest meseci od dana donošenja rešenja o odbijanju.

POSEBNA PRAVILA ZA OSUĐENE SA BITNO SMANJENOM URAČUNLJIVOŠĆU

  • Uslov za primenu pravila: Pravilo se odnosi na osuđenog čija je uračunljivost bila bitno smanjena, a koji se otpušta iz zdravstvene ustanove u kojoj je proveo manje vremena nego što iznosi izrečena kazna zatvora.
  • Odluka suda o ostatku kazne: Sud prilikom donošenja rešenja o otpuštanju odlučuje o jednoj od dve mogućnosti:
    • da osuđeni izdrži ostatak kazne zatvora,
    • ili da se osuđeni pusti na uslovni otpušt.
  • Dodatna mera uz uslovni otpušt: Osuđenom koji se pušta na uslovni otpušt sud može izreći i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, pod uslovom da za to postoje zakonski uslovi.

ZAMENA LEČENJA NA SLOBODI LEČENJEM U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI

Ovaj postupak predstavlja obrnuti proces – zamenu blaže mere (lečenja na slobodi) strožom merom (lečenjem i čuvanjem u ustanovi).

1. Inicijativa i procesna forma donošenja odluke

  • Pokretači postupka: Sud donosi odluku po službenoj dužnosti ili na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se okrivljeni leči ili je trebalo da se leči.
  • Procesni uslov: Odluka se donosi po uzimanju izjave od javnog tužioca.

2. Zakonski razlozi (uslovi) za zamenu mere

Da bi sud odredio lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi licu kome je prethodno izrečeno lečenje na slobodi, mora se utvrditi postojanje jednog od dva alternativna razloga:

  1. ako se učinitelj nije podvrgao lečenju ili ga je samovoljno napustio;
  2. ako je učinitelj i pored lečenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je neophodno njegovo čuvanje i lečenje u zdravstvenoj ustanovi.

3. Dokazne radnje i priprema ročišta

  • Obavezno ispitivanje veštaka: Pre nego što donese odluku, sud je dužan da ispita veštaka koji je obavio psihijatrijski pregled okrivljenog.
  • Saslušanje okrivljenog: Okrivljeni se saslušava fakultativno – isključivo ako njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.
  • Obaveštavanje o ročištu: O održavanju ročišta za ispitivanje veštaka sud obavezno obaveštava javnog tužioca i branioca.

Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili narkomana

1. Donošenje odluke o izricanju mere

  • Dokazni uslov: Sud odlučuje o izricanju ove mere tek nakon što pribavi nalaz i mišljenje veštaka.
  • Predmet veštačenja: Veštak je dužan da se u svom nalazu i mišljenju izričito izjasni i o mogućnostima za lečenje okrivljenog.

2. Opoziv uslovne osude ili prinudno izvršenje mere

A. Zakonski razlozi (uslovi)

Ako je uslovnom osudom okrivljenom bilo naloženo obavezno lečenje na slobodi, sud može opozvati uslovnu osudu ili narediti prinudno izvršenje mere u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi u slučaju ispunjenja jednog od dva alternativna uslova:

  1. ako se osuđeni nije podvrgao lečenju;
  2. ako je osuđeni samovoljno prekinuo lečenje.

B. Pokretanje postupka

Postupak se pokreće alternativno:

  • po službenoj dužnosti suda,
  • ili na predlog ustanove u kojoj se osuđeni lečio ili je trebalo da se leči.

C. Procesne radnje pre donošenja odluke

  • Obavezno uzimanje izjava: Sud je dužan da pre odlučivanja uzme izjave od javnog tužioca i od osuđenog.
  • Fakultativno ispitivanje lekara: Sud će, ukoliko oceni da je to potrebno, ispitati lekara ustanove u kojoj se osuđeni lečio ili je trebalo da se leči.

Postavi komentar