Postupak prema maloletnicima – osnovne karakteristike

Objavljeno autor: Ted

1. Normativni okvir i izvor prava

  • Zakonodavni izvor: Postupak prema maloletnicima više nije regulisan odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
  • Merodavni zakon: Sve odredbe ovog posebnog krivičnog postupka danas su integrisane i sadržane isključivo u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

2. Podela krivičnoprocesnih odredbi u Zakonu

Krivičnoprocesne odredbe ovog Zakona se klasifikuju u dve osnovne grupe:

  1. Odredbe koje se odnose na postupak prema maloletnicima (kao učiniocima krivičnih dela).
  2. Odredbe koje se odnose na krivični postupak u kome se maloletno lice pojavljuje kao oštećeno određenom kategorijom krivičnih dela.
    • Pravna priroda druge grupe: Ove odredbe ne konstituišu poseban krivični postupak. Njihova uloga je isključivo modifikovanje određenih pravila opšteg krivičnog postupka kada se u njemu kao oštećeni pojavi lice koje pripada specifičnoj starosnoj kategoriji.

3. Suština i podela opštih pravila postupka prema maloletnicima

Opšta pravila postupka prema maloletnicima imaju za cilj prilagođavanje krivičnog procesa specifičnostima maloletničkog uzrasta. Ona se konkretno svode na:

  • zakonsko definisanje posebnih načela koja važe u ovom postupku;
  • modifikovanje opštih krivičnoprocesnih načela koja deluju u opštem postupku;
  • drugačije uređenje same konstrukcije postupka, kao i prava i dužnosti određenih procesnih subjekata;
  • formulisanje drugih procesnih mehanizama u odnosu na opšti krivični postupak.

Sistematizacija opštih pravila (Tri celine)

Sva opšta pravila postupka prema maloletnicima se zakonski i teorijski sistematizuju u tri celine:

  1. Pravila koja predstavljaju modifikaciju određenih opštih krivičnoprocesnih načela.
  2. Pravila koja se smatraju posebnim načelima koja su isključivo karakteristična za postupak prema maloletnicima.
  3. Ostala opšta pravila postupka prema maloletnicima.

Ostala opšta pravila postupka prema maloletnicima

U postupku prema maloletnicima, pored modifikovanih opštih načela i posebnih načela, važi i niz drugih opštih pravila koja su prilagođena specifičnostima maloletnih učinilaca krivičnih dela.

Prema zakonskoj i sistematskoj klasifikaciji, ova pravila se svrstavaju u sledećih deset celina:

  • stvarna i mesna nadležnost,
  • opseg primene pravila Zakona o maloletnicima (ZM),
  • odbacivanje krivične prijave protiv deteta ili obustava postupka prema maloletniku koji je krivično delo učinio kao dete,
  • zabrana suđenja u odsustvu,
  • obavezna stručna odbrana maloletnika,
  • nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja,
  • razdvajanje i spajanje postupka,
  • posebna uloga organa starateljstva,
  • pozivanje maloletnika i dostavljanje pismena maloletniku,
  • posebna pravila lišavanja i ograničenja slobode maloletnika.

OPSEG PRIMENE PRAVILA POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

1. Personalno važenje pravila (Prema kome se primenjuju)

Pravila postupka prema maloletnicima se primenjuju prema:

  • licima koja su maloletna u vreme vođenja postupka;
  • licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja, nisu navršila 21 godinu.

2. Izuzetna primena pravila prema mlađem punoletnom licu

  • Pravilo: Određene specifične odredbe postupka prema maloletnicima primenjuju se i u postupku prema mlađem punoletnom licu.
  • Odredbe koje se primenjuju: U ovom slučaju se obavezno primenjuju zabrana suđenja u odsustvu, obavezna stručna odbrana, nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja i druge srodne odredbe.
  • Uslovi za primenu:
    1. Da se odluka o primeni ovih pravila donese do početka glavnog pretresa.
    2. Da se na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne odgovarajuća vaspitna mera.
  • Mere koje dolaze u obzir (Alternative): Može se izreći bilo koja mera posebnih obaveza, mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.

ODLUČIVANJE KADA JE DELO UČINILO DETE

1. Materijalno-pravni osnov (Krivica deteta)

  • Definicija deteta: Pod ovim pojmom se podrazumeva lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina.
  • Apsolutna neuračunljivost (Krivična neodgovornost): Ova lica ne mogu snositi krivicu za učinjeno delo koje je protivpravno i zakonom propisano kao krivično delo. To važi bez obzira na realan stepen zrelosti njihove ličnosti ili bilo koje druge subjektivne okolnosti.
  • Pravna fikcija: Starosna granica sposobnosti snošenja krivice definisana je u objektivnom smislu i vezana je isključivo za uzrast lica u vreme izvršenja dela. Kada dete učini protivpravno delo, tada se ne radi o krivičnom delu, jer ne postoji krivica kao subjektivna komponenta opšteg pojma krivičnog dela.

2. Procesne odluke nadležnih organa

Zakon predviđa različito postupanje u zavisnosti od procesne faze u kojoj se utvrdi da je učinitelj dete:

  • A. U fazi pred javnim tužiocem za maloletnike:
    • Uslov: Kada javni tužilac za maloletnike utvrdi da lice protiv koga je podneta krivična prijava ili predlog oštećenog u vreme dela nije navršilo 14 godina.
    • Odluka: Donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave ili predloga oštećenog za pokretanje postupka.
    • Pravna posledica: Rešenje o odbacivanju se obavezno dostavlja organu starateljstva radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.
  • B. U fazi pred sudom (tokom postupka):
    • Uslov: Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio 14 godina.
    • Odluka: Donosi rešenje kojim se krivični postupak obustavlja.
    • Pravna posledica: Rešenje o obustavi postupka se dostavlja organu starateljstva radi preduzimanja mera koje spadaju u njegovu nadležnost.

ZABRANA SUĐENJA U ODSUSTVU

  • Pravilo: Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
  • Ratio legis (Opravdanje): Suđenje u odsustvu predstavlja procesni izuzetak koji može imati opravdanje kod punoletnih lica (npr. radi zaštite oštećenih ili sprečavanja zastarelosti), ali u potpunosti ne odgovara karakteru postupka prema maloletnicima.

OBAVEZNA STRUČNA ODBRANA MALOLETNIKA

1. Obaveznost odbrane i vremensko trajanje

  • Pravilo: Maloletnik mora imati branioca.
  • Vremenski okvir: Odbrana je obavezna prilikom prvog saslušanja maloletnika, kao i nakon toga, tokom čitavog toka postupka.

2. Načini obezbeđivanja branioca

Zakon razlikuje dva načina angažovanja branioca:

  • A. Izabrani branilac:
    • Maloletnik može sam izabrati advokata koji će ga braniti (a to mogu za njega učiniti i zakonski zastupnik ili srodnici).
    • Sertifikacija izabranog branioca: S obzirom na to da je pravo na odbranu ustavno pravo i pravo formulisano u međunarodnim aktima koje uključuje slobodan izbor branioca, maloletnik uvek može izabrati bilo kog advokata. Izabrani advokat ne mora obavezno posedovati sertifikat o specijalizovanosti. To je stvar slobodne volje maloletnika.
    • Sprečavanje dupliranja: Kada postoji izabrani branilac, po pravilu se ne postavlja branilac po službenoj dužnosti.
  • B. Postavljeni branilac (po službenoj dužnosti):
    • Uslov: Ako maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici sami ne uzmu branioca.
    • Postavljanje: Branioca postavlja sudija za maloletnike po službenoj dužnosti.
    • Kvalifikacija postavljenog branioca: Supsidijarno postavljeni branilac se mora postaviti isključivo iz reda advokata koji su na odgovarajući način specijalizovani, odnosno koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

3. Pogrešna sudska praksa i njene posledice

  • Pogrešna praksa: Pojedini sudovi pogrešno tumače zakon i u slučajevima kada maloletnik sam izabere branioca bez sertifikata, donose odluku kojom mu po službenoj dužnosti postavljaju još jednog, dodatnog branioca koji je specijalizovan.
  • Štetne posledice pogrešne prakse:
    • nepotrebno se stvaraju veliki troškovi postupka;
    • potencijalno se remeti odbrana maloletnika jer se uvodi branilac koga on nije izabrao i koga po pravilu ne želi;
    • pojava dva branioca u istom postupku ne podiže kvalitet stručne odbrane, već obrnuto – može dovesti do konfuzije i kolizije u načinu odbrane, čime se bitno šteti samom krivičnom postupku.

NEMOGUĆNOST OSLOBOĐENJA OD DUŽNOSTI SVEDOČENJA

A. Suština pravila

  • Pravilo: Niko ne može biti oslobođen od dužnosti da svedoči o tačno određenim okolnostima koje se tiču psihološkog statusa maloletnika i njegovog mikro-socijalnog ambijenta.
  • Krug okolnosti na koje se pravilo odnosi: Ovo izuzimanje od prava na oslobođenje od svedočenja (uskraćivanje svedočenja) važi isključivo za okolnosti koje su potrebne za:
    1. ocenjivanje zrelosti maloletnika,
    2. upoznavanje ličnosti maloletnika,
    3. upoznavanje prilika u kojima maloletnik živi.

B. Ratio legis (opravdanje)

  • Svrha pravila: Utemeljena je na samom karakteru postupka prema maloletnicima, koji je pretežno i u velikoj meri orijentisan na psihološko-socijalnu analizu ličnosti maloletnika i njegovih životnih okolnosti. Da bi sud doneo adekvatnu vaspitnu meru ili drugu sankciju, ove informacije moraju biti u potpunosti i nesmetano rasvetljene.

RAZDVAJANJE I SPAJANJE POSTUPKA (Kada je saučesnik punoletno lice)

A. Primarno pravilo: Razdvajanje postupka

  • Pravilo: Postupak prema maloletniku se primarno razdvaja od postupka protiv punoletnog okrivljenog.
  • Primena kod saučesništva: Kada je maloletnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela zajedno sa punoletnim licem, postupak prema maloletniku će se obavezno razdvojiti i sprovesti po pravilima postupka prema maloletnicima (lex specialis).

B. Izuzetak: Spajanje postupka

  • Uslov za spajanje: Postupak prema maloletniku se može spojiti sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po opštim pravilima Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) isključivo ako je to spajanje neophodno za svestrano razjašnjenje stvari.
  • Donosilac odluke i pravni lek: Rešenje o spajanju postupka donosi veće za maloletnike višeg suda. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

C. Zaštita maloletnika u spojenom postupku

Čak i kada se vodi jedinstveni (spojeni) postupak za maloletnika i punoletne okrivljene po pravilima opšteg ZKP-a, u pogledu maloletnika se uvek moraju primeniti sledeće specifične odredbe iz postupka prema maloletnicima:

  • zabrana suđenja u odsustvu maloletnika,
  • prošireno pravo na obaveznu stručnu odbranu,
  • nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja u odnosu na specifične okolnosti (zrelost, ličnost, prilike života).

POSEBNA ULOGA ORGANA STARATELJSTVA

A. Procesno-pravna priroda

  • Sui generis subjekt: Organ starateljstva je specifičan procesni subjekt čiju ulogu u praksi vrše nadležni centri za socijalni rad.
  • Odsustvo stranačkog karaktera: Ovaj organ nema stranački karakter – što znači da nije u funkciji ni optužbe ni odbrane, niti neposredno učestvuje u donošenju sudske odluke.
  • Sadržaj procesnih prava: Iako nema stranački karakter, zakon mu daje širok obim prava:
    • pravo da se upozna sa tokom postupka i pravo uvida u spise postupka,
    • pravo da prisustvuje postupku,
    • pravo da u toku postupka stavlja predloge i ukazuje na činjenice i dokaze od važnosti za pravilnu odluku (dokazna i procesna inicijativa).

B. Obaveštavanje organa starateljstva o pokretanju postupka

Zakon predviđa strogu proceduru obaveštavanja o pokretanju postupka prema maloletniku kako bi se osiguralo učešće ovog organa:

  1. Obaveza javnog tužioca: O svakom pokretanju postupka, javni tužilac za maloletnike je dužan da odmah obavesti nadležni organ starateljstva.
  2. Supsidijarna obaveza sudije: Ako tužilac propusti da izvrši ovu obavezu, obaveštavanje vrši sudija za maloletnike.
  3. Dostavljanje dokumentacije: Sudija za maloletnike u tom slučaju organu starateljstva dostavlja:
    • kopiju zahteva javnog tužioca za pokretanje pripremnog postupka,
    • zahtev da sudu dostavi stručno mišljenje o ličnosti maloletnika i o bitnim okolnostima njegovog mikro-socijalnog ambijenta.

C. Karakter uloge i vanpravno delovanje

  • Savetodavna priroda: Uloga organa starateljstva u samom krivičnom postupku je pretežno savetodavne prirode u odnosu na način rešavanja konkretnog predmeta.
  • Preduzimanje vanprocesnih mera: Učešćem u postupku, organ neposredno upoznaje ličnost maloletnika i prilike pod kojom živi, što mu omogućava da, po potrebi, nezavisno od krivičnog postupka preduzme mere iz sfere socijalne zaštite.

POZIVANJE, DOVOĐENJE I DOSTAVLJANJE PISMENA MALOLETNIKU

A. Pozivanje maloletnika

  • Primarno (posredno) pozivanje: Poziv se maloletniku primarno dostavlja posredno, odnosno preko njegovih roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.
  • Supsidijarno (neposredno) pozivanje: Neposredno pozivanje maloletnika je izuzetak i dozvoljeno je samo ako posredno pozivanje nije moguće zbog:
    • potrebe za hitnim postupanjem,
    • ili drugih opravdanih okolnosti.

B. Dovođenje maloletnika

Kada se prema maloletniku primenjuje mera dovođenja radi obezbeđenja njegovog prisustva (shodno opštim pravilima o dovođenju okrivljenog), predviđena su stroga pravila radi njegove zaštite:

  • Izvršioci: Meru sprovode službena lica organa unutrašnjih poslova (policija) isključivo u civilnoj odeći.
  • Način sprovođenja: Dovođenje se mora izvršiti na neuputljiv način.
  • Ratio legis: Sprečavanje stigmatizacije maloletnika, što je od posebnog značaja u malim socijalnim sredinama.

C. Dostavljanje pismena (Odluke i akti)

  • Opšte pravilo: Dostavljanje odluka i drugih pismena vrši se shodno opštim pravilima o dostavnim radnjama.
  • Izuzeci (Stroge procesne zabrane): Radi zaštite interesa maloletnika i tajnosti postupka, u postupku prema maloletnicima je izričito zabranjeno:
    1. dostavljanje pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda;
    2. primena opšte zakonske mogućnosti o usmenom saopštavanju određenih odluka uz naznačenje u zapisniku;
    3. nedostavljanje odluke u slučaju kada lice koje ima pravo žalbe izjavi da se neće žaliti. Svaka odluka se maloletniku mora formalno i pismeno dostaviti.

Postavi komentar