Osnovna načela postupka prema maloletnicima

Objavljeno autor: Ted

U postupku prema maloletnicima, pored opštih načela koja su modifikovana, važe i posebna načela koja su tipična isključivo za ovu vrstu krivičnog postupka.

Načelo procesne protektivnosti u odnosu na maloletnika

A. Pojam i značaj

  • Definicija: Predstavlja osnovno (fundamentalno) načelo celokupnog maloletničkog krivičnog postupka iz kojeg logički i funkcionalno proizilaze sva ostala specifična načela.
  • Svrha: Maksimalna zaštita i poboljšanje procesnog položaja maloletnika u cilju potpunog ostvarenja svrhe samog postupka.
  • Pravna priroda (model): Maloletničko krivično pravosuđe u Srbiji se zasniva na „protektivnom“ modelu. Ovaj model polazi od pretpostavke o društvenoj uslovljenosti kriminaliteta mladih i potrebe za pružanjem društvene zaštite i pomoći, umesto isključivog kažnjavanja.

B. Manifestacija protektivnosti u pravnom sistemu

Zaštita maloletnih učinilaca je sveobuhvatna i proteže se kroz različite sfere:

  • Vanpravna sfera: Mere socijalnog staranja i zaštite, kao i psihološko-pedagoške mere koje se preduzimaju u specijalizovanim ustanovama.
  • Zakonodavna sfera: Kroz specifične propise materijalnog krivičnog prava, krivičnog procesnog prava, propise o izvršenju krivičnih sankcija, kao i kroz mere postpenalne zaštite.
  • Praktična sfera: Kroz postupanje nadležnih organa koje se zasniva na specijalizovanim kriminalističkim znanjima i vođenju specifične kriminalne politike.

Načelo funkcionalnog spajanja pripremnog postupka i faze suđenja

A. Pojam i suština odstupanja

  • Definicija: Ovo načelo predstavlja direktno odstupanje od generalnog pravila opšteg krivičnog postupka prema kojem su faza istrage (pripremnog postupka) i faza suđenja (priprema za glavni pretres i glavni pretres) strogo razgraničene.
  • Funkcionalna veza: Pripremni postupak i faza suđenja su tesno povezani i čine jedinstvenu funkcionalnu celinu.

B. Obaveznost i svrha pripremnog postupka

  • Pravilo o obaveznosti: Za razliku od opšteg postupka gde se faza prethodnog postupka pod određenim uslovima može preskočiti, u postupku prema maloletnicima pripremni postupak je uvek obavezan.
  • Trostruki cilj pripremnog postupka: Ovaj stadijum je ključan jer se u njemu prikuplja što je moguće više saznanja o:
    1. samom krivičnom delu i okolnostima njegovog izvršenja;
    2. ličnosti i ponašanju maloletnika;
    3. socijalnoj sredini u kojoj maloletnik živi i razvija se.

Načelo terminološke povlašćenosti maloletnika

A. Pojam i suština

  • Definicija: Načelo terminološke povlašćenosti predstavlja težnju zakonodavca da u odredbama koje regulišu postupak prema maloletnicima u najvećoj mogućoj meri izbegne upotrebu rigidnih krivičnoprocesnih termina koji su uobičajeni u opštem krivičnom postupku.
  • Cilj: Izbegavanje upotrebe tzv. „okrivljujućih termina“ u onoj meri u kojoj je to objektivno moguće, kako bi se smanjila stigmatizacija maloletnika.

B. Manifestacije terminološke povlašćenosti

Zakonodavac sprovodi ovo načelo kroz sledeće konkretne terminološke modifikacije:

  • Naziv postupka: Izbegava se atribut „krivični“, te se umesto opšteg krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenih, koristi ispravan naziv „postupak prema maloletnicima“.
  • Procesni status: Za maloletnika se u zakonu nikada ne koristi termin „okrivljeni“, već se on uvek označava isključivo kao „maloletnik“ (uz najčešću prateću formulaciju da se „prema njemu vodi postupak“).

C. Pravna priroda i značaj načela

  • Deklarativan karakter: Ovo načelo ima pretežno deklarativan karakter, jer samo po sebi direktno ne poboljšava procesni položaj maloletnika u praktičnom smislu.
  • Sistemska povezanost: Suštinski predstavlja uži segment i spoljnu manifestaciju šireg i fundamentalnog načela procesne protektivnosti (zaštite) maloletnika.
  • Značaj za ispit: Iako nema veliki praktični uticaj na prava, ovo načelo je važno jer jasno odražava opšti trend zakonodavca da se postupak u celosti prilagodi specifičnostima maloletnog lica i ublaži procesna oštrina.

Načelo hitnosti u postupku prema maloletnicima

A. Pojam i opravdanje (Ratio legis)

  • Definicija: Zahtev da se postupak prema maloletnim učiniocima krivičnih dela sprovede brzo i maksimalno efikasno, uz ograničenje da se brzina ne sme pretvoriti u procesnu brzopletost.
  • Opravdanje (razlozi za hitnost):
    • Biološko-hronološki faktor: Maloletnik protokom vremena brzo prelazi u starije starosne kategorije, što direktno utiče na smanjenje vaspitnih i rehabilitacionih efekata izrečenih sankcija.
    • Socijalni faktor: Specifičnosti socijalnog ambijenta maloletnika i vaspitne potrebe zahtevaju hitno i blagovremeno rešavanje procesnog pitanja.

B. Obaveza postupanja i krug subjekata

  • Generalna obaveza: Svi državni organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove (poput organa starateljstva) od kojih se tokom postupka zahtevaju obaveštenja, izveštaji ili stručna mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre okončao.

C. Nadzorni mehanizam za kontrolu hitnosti

Zakon predviđa poseban interni mehanizam sudske kontrole radi sprečavanja odugovlačenja postupka:

  • Obaveza sudije za maloletnike: Dužan je da svakih mesec dana pismeno obavesti predsednika suda o tome koji predmeti maloletnika nisu završeni i koji su tačni razlozi zašto je postupak u tim predmetima još uvek u toku.
  • Dužnost predsednika suda: Na osnovu primljenog izveštaja, predsednik suda je dužan da preduzme konkretne mere kako bi se postupak ubrzao.

D. Pravna priroda nadzornog roka

  • Rok od mesec dana u kojem je sudija dužan da izveštava predsednika suda predstavlja instruktivan rok sadržan u deklarativnoj odredbi.
  • Iako u praksi ova odredba nema uvek puni kapacitet, ona uspostavlja naglašenu procesnu odgovornost sudije za maloletnike i predsednika suda za ažurnost i sprečavanje neopravdanog prolonogiranja postupka.

Načelo povišene procesne diskrecije

A. Pojam i svrha

  • Definicija: Načelo povišene procesne diskrecije ogleda se u postojanju striktnih zakonskih pravila kojima se u postupku prema maloletnicima načelo javnosti svodi na najmanju moguću i nužno potrebnu meru.
  • Svrha:
    • potpuna zaštita interesa maloletnika;
    • efikasnije vođenje postupka;
    • sprečavanje stigmatizacije maloletnog lica tokom trajanja procedure;
    • lakša i uspešnija resocijalizacija nakon okončanja krivičnog postupka i nakon eventualnog izricanja i izvršenja krivične sankcije.

B. Osnovni oblici ispoljavanja

Ovo specifično načelo se javlja u dva osnovna oblika:

  1. Isključenje javnosti sa suđenja.
  2. Procesna ograničenja u pogledu obaveštavanja javnosti.

C. Isključenje javnosti sa suđenja i izuzeci

  • Opšte pravilo: Za razliku od pravila opšteg krivičnog postupka, u postupku prema maloletnicima je javnost uvek isključena sa suđenja. Smisao ovog rešenja je sprečavanje „razglashavanja slučaja“ koje bi moglo štetno uticati na maloletnika.
  • Izuzetak (fakultativno prisustvo): Veće može dozvoliti da glavnom pretresu prisustvuju:
    • lica koja se bave zaštitom i vaspitavanjem maloletnika;
    • lica koja se bave suzbijanjem prestupništva mladih.

D. Pravila o udaljavanju lica sa glavnog pretresa

Udalljenje ostalih lica

  • Pravilo: U toku glavnog pretresa veće može narediti da se iz zasedanja udalje sva ili pojedina lica.
  • Izuzetak (krug lica koja se ne mogu udaljiti): Ova naredba se ne može odnosi na:
    • javnog tužioca za maloletnike;
    • branioca;
    • predstavnika organa starateljstva.

Udaljenje samog maloletnika

  • Pravilo: Veće može narediti da se maloletnik udalji iz zasedanja za vreme izvođenja pojedinih dokaza ili govora stranaka.
  • Ratio legis (razlog) udaljavanja: Težnja da se maloletnik zaštiti i sačuva njegov lični integritet u specifičnim situacijama, kao što su:
    • rasprava o njegovom duševnom stanju (kada nije prikladno da maloletnik bude upoznat sa stručnom ocenom njegove psihe);
    • rasprava o njegovoj mikrosocijalnoj sredini (npr. kada se govori o negativnim karakteristikama porodice iz koje potiče).

E. Procesna ograničenja u pogledu obaveštavanja javnosti

  • Opšta zabrana: Bez dozvole suda ne sme se objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, niti odluka donesena u tom postupku.
  • Izuzetak (uslovno objavljivanje): Može se objaviti isključivo onaj deo postupka ili odluke za koji postoji odobrenje suda.
  • Zabrana identifikacije: U slučaju odobrenog objavljivanja, u javnosti se ne smeju navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč.
  • Pravna posledica (sankcija): Nepridržavanje odredaba o tajnosti postupka koji se vodi prema maloletniku predstavlja krivično delo iz člana 337 stav 2 Krivičnog zakonika.
  • Proširenje zabrane u sudskoj praksi: U sudskoj praksi je usvojeno stav da postoji povreda zabrane javnosti suđenja maloletniku i u slučaju kada se u presudi donetoj u opštem krivičnom postupku (koji se vodi protiv punoletnog optuženog) navedu puna imena i prezimena maloletnih saučesnika.

Načelo specijalizovanosti službenih aktera

1. Sastav i nadležnost sudskih organa

A. Prvostepeni postupak

Postupak se u prvom stepenu vodi pred:

  • Sudijom za maloletnike.
  • Većem za maloletnike višeg suda.
    • Sastav prvostepenog veća: sudija za maloletnike (koji je predsednik veća) i dvojica sudija-porotnika, po pravilu različitog pola.

B. Drugostepeni postupak

U drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike neposredno višeg suda (apelacioni sud). Ono odlučuje o žalbama protiv odluka prvostepenog veća za maloletnike, kao i o žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike (kada je to zakonom predviđeno).

  • Sastav drugostepenog veća (redovno odlučivanje o žalbama): trojica sudija, koji se određuju rasporedom poslova u tom sudu.
  • Sastav drugostepenog veća kada sudi na pretresu: dvojica sudija i trojica sudija-porotnika.

2. Krug specijalizovanih aktera i sticanje kvalifikacija

Pravilo o obaveznoj specijalizaciji važi za sve ključne aktere u postupku:

  • Sudije (sudija za maloletnike i sudije veća) – moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
  • Sudije-porotnici – biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
  • Ostali akteri – javni tužilac za maloletnike, policajac za maloletnike i branilac za maloletnike.

3. Sistem sertifikacije

  • Ustanova nadležna za edukaciju: O sticanju posebnih znanja, stručnom usavršavanju i stalnoj obuci svih aktera stara se Pravosudna akademija (u saradnji sa resornim ministarstvima, naučnim ustanovama, stručnim udruženjima i nevladinim organizacijama).
  • Izdavanje sertifikata: Pravosudna akademija nakon organizovanih provera znanja i stručnih usavršavanja izdaje odgovarajuće sertifikate koji služe kao formalna potvrda specijalizovanosti.

4. Specijalizacija u postupku gde je maloletnik OŠTEĆENI

Pravilo o specijalizaciji se shodno primenjuje i u opštem krivičnom postupku u kojem se maloletnik pojavljuje kao oštećeni određenim teškim krivičnim delima (taksativno, ali ne i limitativno nabrojanim u zakonu, poput teškog ubistva, teške telesne povrede, otmice, silovanja, posredovanja u vršenju prostitucije itd.):

  • Predsednik veća: Većem koje sudi mora predsedavati sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.
  • Sprovođenje istrage: Istragu u ovim slučajevima sprovodi istražni sudija koji poseduje ista posebna znanja.

5. Procesne posledice nedostatka formalne specijalizacije

Ukoliko u postupku učestvuje lice koje nema formalni dokaz o specijalizovanosti (sertifikat), zakon razlikuje težinu procesne povrede:

  • Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka: Postoji jedino ako je postupak vodio sudija koji nije imao formalno potvrđeno svojstvo sudije za maloletnike, jer se u tom slučaju radi o nepropisnom sastavu suda.
  • Relativno bitna povreda: Sve ostale povrede ovog tipa (nedostatak sertifikata kod tužioca, branioca, policajca ili drugih aktera) predstavljaju samo relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Modifikacije opštih načela u postupku prema maloletnicima

1. Odnos postupka prema maloletnicima i opšteg krivičnog postupka

  • Pravna priroda odnosa: Opšta načela krivičnog postupka načelno važe i u postupku prema maloletnicima, ali se neka od njih modifikuju posebnim pravilima. Ovaj odnos se temelji na činjenici da je opšti krivični postupak osnovni izvor pozitivnog krivičnog procesnog prava i predstavlja lex generalis, dok je postupak prema maloletnicima lex specialis.
  • Suština odstupanja: Odstupanja od opštih pravila se svode na postojanje zakonskih izuzetaka, posebnih procesnih mehanizama ili specifičnih kontranačela koja su karakteristična za postupak prema maloletnicima.

2. Modifikacija načela oportuniteta krivičnog gonjenja

A. Pojam i vidovi oportuniteta

  • Sfera primene: Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja se široko primenjuje u postupku prema maloletnicima za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Ono predstavlja najupadljivije suprotno načelo (kontranačelo) u odnosu na odgovarajuća opšta načela krivičnog postupka.
  • Vrste (vidovi) oportuniteta: Zakon razlikuje dva vida ovog načela:
    1. Klasični oportunitet – koji je zasnovan isključivo na oceni celishodnosti krivičnog gonjenja.
    2. Uslovljeni oportunitet – koji je u pravno-tehničkom smislu sličan odlaganju krivičnog gonjenja u opštem krivičnom postupku.

B. Uslovljeni oportunitet i vaspitni nalozi

  • Suština uslovljavanja: Postupanje po principu oportuniteta može se usloviti time da maloletnik ispuni određene obaveze, odnosno da se realizuju odgovarajući vaspitni nalozi koji imaju karakter svojevrsnih „parasankcija“.
  • Vrste vaspitnih naloga (čl. 7 ZM): Zakon taksativno navodi sledeće naloge:
    • poravnanje sa oštećenim – sa ciljem da se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na drugi način u celini ili delimično otklone štetne posledice dela;
    • redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
    • uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
    • podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkohola ili opojnih droga;
    • uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustanovi ili savetovalištu.

C. Uslovi za primenu vaspitnih naloga

Da bi javni tužilac za maloletnike mogao usloviti odluku o nepokretanju postupka primenom vaspitnog naloga, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  • Pristanak i spremnost: Potreban je pristanak maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca, kao i spremnost maloletnika da prihvati i ispuni naložene obaveze.
  • Prilagođenost ličnosti: Javni tužilac mora prilagoditi izbor naloga ličnosti maloletnika, prilikama u kojima živi i njegovoj spremnosti na saradnju.
  • Poseban uslov za poravnanje: Za primenu vaspitnog naloga koji se sastoji u poravnanju sa oštećenim, neophodan je i pristanak oštećenog.

D. Procesne posledice (ne)ispunjenja vaspitnog naloga

  • Potpuno ispunjenje: Ukoliko maloletnik u potpunosti ispuni nalog (o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva), javni tužilac donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka.
  • Delimično ispunjenje: Javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ili predlog i u slučaju delimičnog ispunjenja naloga pod uslovom da oceni da pokretanje postupka nije celishodno, uzimajući u obzir:
    1. prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno;
    2. raniji život maloletnika i njegova lična svojstva;
    3. razloge zbog kojih nalog nije ispunjen u potpunosti.
  • Neizvršenje ili nedovoljno izvršenje: Ako maloletnik ne izvrši preuzeti nalog ili ga izvrši samo delimično u meri koja opravdava postupak, javni tužilac podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda.

E. Pravne posledice odluke o oportunitetu po oštećenog

Ukoliko je tužilac primenio uslovljeni oportunitet i odbacio prijavu/predlog, nastupaju sledeće pravne posledice po oštećenog:

  • Gubitak prava na pokretanje postupka: Oštećeni se obaveštava o odbacivanju, ali nema pravo da zahteva pokretanje postupka.
  • Ostvarivanje imovinskopravnog zahteva:
    • ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu, oštećeni nema pravo da ostvaruje imovinskopravni zahtev;
    • ako je šteta naknađena samo delimično, oštećeni može svoj imovinskopravni zahtev ostvarivati isključivo u parničnom postupku.

3. Modifikacija načela akuzatornosti i ekskluzivitet javnog tužioca

A. Pravilo o ekskluzivitetu krivičnog gonjenja maloletnika

  • Odstupanje od opšteg postupka: Za razliku od opšteg krivičnog postupka gde oštećeni može steći svojstvo supsidijarnog tužioca (oštećeni kao tužilac), u postupku prema maloletnicima važi pravilo o ekskluzivitetu krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca za maloletnike.
  • Zabrana privatne i supsidijarne tužbe: U ovom postupku ne postoji mogućnost da oštećeni preuzme gonjenje kao supsidijarni tužilac, niti postoji privatni tužilac.
  • Dela koja se gone po privatnoj tužbi: Čak i za krivična dela koja se u opštem postupku gone po privatnoj tužbi, postupak prema maloletniku može sprovesti isključivo javni tužilac, i to tek nakon što mu oštećeni pruži odgovarajuću procesnu inicijativu (predlog).

B. Zaštitni mehanizmi oštećenog i organa starateljstva kod nepokretanja postupka

Iako oštećeni ne može sam pokrenuti ili preuzeti krivično gonjenje, zakon mu pruža specifičan zaštitni mehanizam u slučaju pasivnosti javnog tužioca. Prava se razlikuju u zavisnosti od osnova po kojem tužilac nije pokrenuo postupak:

  1. Nepokretanje postupka iz zakonskih razloga (pasivno postupanje po načelu legaliteta):
    • Slučaj: Kada tužilac nakon prijema prijave ili predloga oceni da nema zakonskog osnova za pokretanje postupka jer nije verovatno da je maloletnik učinio delo.
    • Prava oštećenog: Tužilac obaveštava oštećenog, koji nema mogućnost da sam pokrene postupak, ali može zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka.
    • Rokovi: Zahtev se podnosi u roku od osam dana od prijema obaveštenja, a ako oštećeni nije obavešten, u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga.
  2. Nepokretanje postupka iz razloga celishodnosti (načelo oportuniteta):
    • Slučaj: Kada javni tužilac ne pokrene postupak jer smatra da gonjenje maloletnika nije celishodno.
    • Prava oštećenog i organa starateljstva: Tužilac o tome obaveštava oštećenog i organ starateljstva, koji mogu zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka.
    • Rokovi: Zahtev se podnosi u roku od osam dana od prijema obaveštenja, a ako nisu obavešteni, u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga.

C. Pokretanje postupka rešenjem suda (Odstupanje od načela akuzatornosti)

  • Sudska odluka protiv volje tužioca: Ukoliko veće za maloletnike neposredno višeg suda usvoji zahtev oštećenog ili organa starateljstva i odluči da se postupak pokrene, dolazi do izuzetne procesne situacije – postupak se pokreće rešenjem suda, a ne optužnim aktom tužioca.
  • Odstupanje od funkcije presuđenja: Ovo predstavlja izrazito i upečatljivo odstupanje od načela akuzatornosti, jer postupak inicira sud kao organ čija je primarna funkcija presuđenje, a ne optuženje ili krivično gonjenje.
  • Dužnost tužioca: Nakon što sud donese rešenje o pokretanju postupka protiv njegove volje, zakon obavezuje javnog tužioca da učestvuje u daljem toku postupka.

Postavi komentar