Kategorija: Krivično pravo

Proterivanje stranca iz zemlje

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud, u rasponu od 1 do 10 godina.

Uslov za primenu ove mere bezbednosti je nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije.

  • ne treba ga shvatiti u smislu političke nepoželjnosti

Prilikom izricanja ove mere bezbednosti uzima se u obzir:

  • težina krivičnog dela
    • treba voditi računa o principu srazmernosti
  • pobude iz kojih je delo učinjeno
  • način izvršenja krivičnog dela
  • druge okolmosti koje utiču na nepoželjnost lica

Ova mera bezbednosti može se izreći za sva krivična dela ukoliko postoji osnova za zaključak o nepoželjnosti stranca.

Sporno je da li se može izreći strancu koji je dobio azil

  • polazeći od cilja azila isključuje se ta mogućnost
  • sada je izričitom odredbom propisano da se ova mera bezbednosti ne može izreći učiniocu koji uživa zaštitu u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima

Pomilovanjem se može ukinuti i skratiti trajanje

Oduzimanje predmeta

4. marta 2017.

Za razliku od ostalih mera bezbednosti koje su lične prirode, ova mera bezbednosti je jedina mera stvarnog karaktera.

Oduzeti se mogu oni predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje rkivičnog dela, koji su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela i koji su nastali izvršenjem krivičnog dela.

Govori se, dakle, o tri vrste predmeta koji se mogu oduzeti, ali je reč u stvari o dve vrste predmeta, a to su:

  • predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela
    • to su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja – koji su upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela ili su tome bili namenjeni
    • predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja krivičnog dela nisu predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela i zato se ne mogu oduzeti primenom ove mere bezbednosti
      • nije predmet u tom smislu vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja ili da bi pobegao posle izvršenja krivičnog dela
  • predmeti koji su nastali izvršenjem krivičnog dela
    • to su oni predmeti koji su rezultat krivičnog dela – koji su nastali radnjom izvršenja
    • pod ovim predmetima se ne podrazumevaju predmeti koji su pribavljeni izvršenjem krivičnog dela
      • u tom slučaju se primenjuje mera oduzimanja imovinske koristi

ZID KZ 2009. – Ne zahteva se da je predmet u svojini učinioca, već se predmet može oduzeti i kada nije u svojini učinioca

Uslovi za primenu ove mere

  • ukoliko i dalje postoji opasnost da će određeni predmet biti upotrebljen za izvršenje krivičnog dela
  • kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti
  • kada to naložu razlozi morala

Više se ne zahteva da je predmet u svojini učinioca.

Može biti primenjena čak i prema žrtvi krivičnog dela

Vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu štete od učinioca zbog njegovog oduzimanja.

Ova mera bezbednosti je fakultativnog karaktera, mada je moguće i zakonom predvideti obaveznu primenu ove mere, kao što je to učinjeno kod krivičnog dela falsifikovanja novca, propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog krivičnog dela.

Može se odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta

Obavezno lečenje alkoholičara

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

  • da je krivično delo učinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola
    • za razliku od narkomana, alkoholičari češće vrše krivična dela pod neposrednim uticajem alkohola
  • da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

  1. Kaznu zatvora
  2. Novčanu kaznu
  3. Uslovnu osudu
  4. Sudsku opomenu
  5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora – ne sme trajati duže od kazne zatvora. Izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

  • može trajati kraće ali ne i duže

U ostalim slučajevima – izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 2 godine.

Ako se učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi sud će odrediti prinudno izvršenje.

Obavezno lečenje narkomana

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

  • da postoji uzročna veza između učinjenog krivičnog dela i zavisnosti od droge
    • ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod uticajem droge, već da je delo rezultat zavisnosti
      • narkomani vrlo često vrše dela protiv imovine kako bi došli do sredstava za drogu
  • da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela.

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

  1. Kaznu zatvora
  2. Novčanu kaznu
  3. Uslovnu osudu
  4. Sudsku opomenu
  5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora može trajati i duže od kazne zatvora, ali ne duže od 3 godine. Izvršava se u zavodu za izdržavanje kazne zatvora ili odgovarajućoj ustanovi.

  • vreme provedeno u ustanovi uračunava se u kaznu zatvora

U ostalim slučajevima izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 3 godine.

Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi, sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi

Vrste i sistem mera bezbednosti u našem krivičnom pravu

4. marta 2017.

Naše krivično pravo predviđa 1 1 mera bezbednosti:

  • Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi
  • Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
  • Obavezno lečenje narkomana
  • Obavezno lečenje alkoholičara
  • Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti
  • Zabrana upravljanja motornim vozilom
  • Oduzimanje predmeta
  • Proterivanje stranca iz zemlje
  • Javno objavljivanje presude
  • Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim
  • Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama

Ove mere se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, a uobičajene su podele na:

  • Mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti
  • Mere bezbednosti ličnog i stvarnog karaktera
  • Mere bezbednosti sa lišenjem slobode i bez lišenja slobode
  • Obavezne i fakultativne
  • One koje se izriču samostalno ili uz neku drugu krivičnu sankciju

Mere bezbednosti su heterogene po svojoj prirodi.

Nisu predviđene kod pojedinih krivičnih dela već se primenjuju na osnovu odredaba Opšteg dela

Načelo legaliteta važi i u odnosu na njih

Trajanje mera bezbednosti je posebno određeno kod svake pojedine mere bezbednosti.

  • jedina mera čije je trajanje neograničeno je obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.
  • niti sud određuje njeno trajanje prilikom izricanja niti zakon ograničava njeno trajanje, što znači da postoji mogućnost da lice koje je upućeno u zdravstvenu ustanovu u njoj ostane doživotno

KZ određuje međusobni odnos pojedinih mera bezbednosti prilikom njihovog izricanja u konkretnom slučaju, kao i njihov odnos sa drugim krivičnim sankcijama.

  • Samo kada je u pitanju neuračunljiv učinilac moguće je samostalno izreći dve mere bezbednosti: meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u zdravstvenoj ustanovi i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi
    • uz te dve mogu se izreći i tri mere bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, i oduzimanje predmeta
  • Bitno smanjeno uračunljivom licu uz kaznu ili uslovnu osudu: mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi mogu se izreći 
  • Uz sudsku opomenu i oslobođenje od kazne: zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.
  • Uz kaznu i uslovnu osudu: proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama
  • Uz novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, uslovnu osudu i sudsku opomenu: zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim može se izreći 

Pojam i svrha mera upozorenja

4. marta 2017.

Mere upozorenja su posebna vrsta sankcija koju čine uslovna osuda i sudska opomena.

Svrha uslovne osude i sudske opomene je ostvarivanje principa da je kazna lišenja slobode krajnje sredstvo, tj. da ne treba primenjivati strože sankcije sve dok se svrha krivičnih sankcija može postići blažom vrstom sankcije.

  • to se naročito odnosi na lakša krivična dela gde bi trebalo izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

Međutim, one se međusobno znatno razlikuju

  • uslovna osuda je pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati
  • sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena
    • u slučaju izvršenja novog krivičnog dela ona se jedino uzima u obzir kao ranija osuđivanost, što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za novo krivično delo
  • KZ određuje zajedničku svrhu ove dve admonitivne sankcije – svrha je u tome da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne ili samo upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela

Elementi koji određuju svrhu uslovne osude i sudske opomene su:

  • izbegavanje primene kazne
    • reč je o težnji da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lišenja slobode
    • dve prednosti u tom pogledu: izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode, štede se materijalna sredstva društva
  • uticaj na učinioca da više ne vrši krivična dela
    • uslovna osuda i sudska opomena treba da ostvare pozitivan uticaj na učinioca da se on ubuduće uzdržava od vršenja novih krivičnih dela
  • upozorenje uz pretnju kazne
    • pretnja kaznom predstavlja suštinu uslovne osude, dok je kod sudske opomene reč samo o upozorenju

Elementi kojima se određuje svrha uslovne osude i sudske opomene, koji su istovremeno uslovi za njihovu primenu su:

  • da se uslovna osuda i sudska opomena mogu izreći samo za lakša krivična dela
    • potrebno je da se radi o lakšem krivičnom delu.
    • kod sudske opomene ta granica je precizno postavljena određivanjem kruga krivičnih dela kod kojih se može izreći sudska opomena
    • primena uslovne osude se dozvoljava i kod nekih krivičnih dela koja se ne bi mogla smatrati lakšim krivičnim delima, s obzirom na propisanu kaznu
  • da je cilj uslovne osude da se izbegne primena kazne
    • to znači da kaznu ne treba koristiti u slučajevima kada se svrha krivičnih sankcija može ostvariti pretnjom kaznom. tj uslovnom osudom
  • da je reč o učiniocu kod kog se može očekivati da će uslovna osuda odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela
    • radi se o učiniocu od koga se, s obzirom na njegovu ličnost, ranije ponašanje i okolnosti dela, to realno može očekivati

Odmeravanje kazne osuđenom licu i uračunavanje pritvora i ranije kazne

4. marta 2017.

Ako se osuđenom licu sudi za krivično delo koje je učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje ranije kazne, ili za vreme izdržavanja kazne zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela, primenom odredaba za odmeravanje kazne učinjene u sticaju.

  • Sud će utvrditi kaznu za novo krivično delo, a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu, a potom će izreći jedinstvenu kaznu primenom pravila koja važe za krivična dela učinjena u sticaju.
  • Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora
  • U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kad je delo učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kojem je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo delo
    • u oba slučaja sud će izreći kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju

U slučaju kada osuđeno lice već izdržava kaznu po ranijoj osudi, predviđena su dva izuzetka od ovog pravila:

  • neće se primeniti odredbe za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju ukoliko se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja, s obzirom na težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne
    • radi se o slučajevima kada učinilac koji je osuđen za neko teže krivično delo pri kraju izdržavanja kazne opet učini neko teže krivično delo
  • kada učinilac koji za vreme izdržavanja kazne zatvora učini krivično delo koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom
    • u tom slučaju će osuđeni biti disciplinski kažnjen

U izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu uračunava se vreme provedeno u pritvoru, vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana, kao i svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom.

  • lišenje slobode koje nema karakter pritvora
  • ako je osuđeni izdržao zatvor ili platio novčanu kaznu za prekršaj ili privredni prestup ili izdržao kaznu odnosno disciplinsku meru lišenja slobode zbog povrede vojne discipline to će mu biti uračunato ukoliko kd za koje je izrečena kazna obuhvata obeležja tih delikata
  • pri svakom uračunavanju izjednačava se dan pritvora, dan lišenja slobode, dan zatvora, 8h rada u javnom interesu, 1000 dinara novčane kazne

Pojam i vrste odmeravanja kazne

4. marta 2017.

Odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko.

  • samo se sudsko odmeravanje može smatrati odmeravanjem kazne u pravom smislu reči
  • kazna za pojedina krivična dela se propisuje u veoma širokom rasponu, stoga se teško može prihvatiti da zakonodavac tu vrši neko okvirno odmeravanje kazne

U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se pojam individualizacije kazne.

Taj pojam se može shvatiti u širem i u užem smislu:

  1. U širem smislu – individualizacija kazne je ukupan proces koji se odvija od izbora kazne pa do njenog izricanja.
  2. U užem smislu – individualizacija kazne je jedan od principa na osnovu kojih se vrši odmeravanje kazne, a to pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca.

Međutim, individualizacija kazne u užem smislu predstavlja gledište koje je danas uglavnom napušteno, dok je individualizacija kazne u širem smislu suvišan pojam jer odgovara pojmu odmeravanja kazne.

Odmeravanje kazne može biti:

  1. u okviru kazne propisane za određeno krivično delo, odmeravanje blaže kazne od propisane (ublažavanje kazne) i odmeravanje teže kazne od propisane (pooštravanje kazne)
    • redovan način odmeravanja kazne je onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno krivično delo, dok se ublažavanje i pooštravanje kazne mogu vršiti izuzetno
    • sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni su napušteni u savremenom krivičnom zakonodavstvu
    • opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja ili pooštravanja
    • naše krivično zakonodavstvo više ne predviđa pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne
    • kada je reč o odmeravanju kazne u okviru propisane kazne, osnovni kriterijumi su:
      • propisana kazna
        • kada je reč o kazni zatvora ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma
        • ukoliko nije propisan posebni minimum ili maksimum primenjuje se opšti minimum ili opšti maksimum
          • kod dela kod kojih je propisan samo poseban minimum prilikom odmeravanja kazne primenjuje se opšti maksimum,
          • kod dela kod kojih je propisan samo posebni maksimum za odmeravanje se primenjuje opšti minimum
        • kada je reč o novčanoj kazni ona se odmerava u okviru propisanih kaznenih raspona, a visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora uz koju je novčana kazna alternativno propisana
      • svrha kažnjavanja
        • prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja
      • olakšavajuće i otežavajuće okolnosti
        • one služe tome da se u okviru propisane kazne dođe do tačno određene kazne
  2. oslobođenje od kazne
  3. posebni načini odmeravanja kazne
    • odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju
    • odmeravanje kazne osuđenom licu

Pojam i sistemi novčane kazne

4. marta 2017.

Novčana kazna je jedna od najstarijih krivičnih sankcija.

Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kom je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno krivično delo, čime se sprečavala krvna osveta.

Postepeno je i država počela sama da primenjuje novčanu kaznu tj. da od učinioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno krivično delo. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih sankcija.

Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenog novčanog iznosa u korist države.

Ona je naročito pogodna za lakša krivična dela, stoga je u nekim zemljama ona na području lakšeg i srednjeg kriminaliteta u potpunosti istisnula kaznu lišenja slobode.

Razlikuju se dva sistema propisivanja i primene novčane kazne:

  1. Stari sistem – Sistem fiksnih iznosa
    • novčana kazna se propisuje u određenom rasponu u okviru kog se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju
  2. Novi sistem – Dani-novčane kazne (Sistem dnevnih globa)
    • podrazumeva da se kazna najpre odmerava u danima, a nakon toga se utvrđuje novčana vrednost jednog dana, a onda se množenjem dolazi do novčane kazne koja se izriče
    • prednost ovog sistema je u tome što se vrednost dana utvrđuje prema imovinskom stanju učinioca
      • postiže da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce krivičnih dela
    • broj dana se odmerava na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne
      • vrednost dana se utvrđuje tako što se utvrde mesečni i godišnji prihodi učinioca
      • oduzmu njegovi redovni troškovi, odnosno utvrđuje se koliko on može da uštedi
      • ta ušteda se deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

Posredni izvršilac

4. marta 2017.

Posredni izvršilac je ono lice koje, ostvarujući sve subjektivne elemente krivičnog dela, navede drugoga na ostvarenje krivičnog dela, a da se pri tome taj drugi ne može smatrati izvršiocem krivičnog dela jer mu nedostaje subjektivna strana tog krivičnog dela.

  • lice koje preduzima radnju izvršenja smatra se sredstvom, a ne izvršiocem

Sporno je u kojim situacijama bi ova konstrukcija bila prihvatljiva.

Saučesništvo u delu izvršioca kod kojeg ne postoji krivica – rešenje je prihvatanje teorije limitirane akcesornosti koja za postojanje saučesništva i za odgovornost saučesnika ne traži krivicu učinioca.

To su oni slučajevi kada kod neposrednog izvršioca ne postoji ni minimalni subjektivni supstrat.

  • npr. kada se za izvršenje krivičnog dela koristi sasvim malo dete.

U našem krivičnom pravu, ova konstrukcija bi bila opravdana u sledeće tri situacije:

  • ako je krivično delo izvršeno pod uticajem prinude koja isključuje krivicu neposrednog izvršioca
    • tada izvršilac ne bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvršenja, već bi posredni izvršilac bilo lice koje je primenilo prinudu
  • ako je delo izvršeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi
    • posredni izvršilac bi bilo lice koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu zabludu lice koje je preduzelo radnju izvršenja
  • ako se radi o krivičnom delu za koje se kod učinioca zahteva neko posebno svojstvo, a lice koje preduzima radnju izvršenja nema to svojstvo
    • posredni izvršilac bi bilo lice koje ima određeno svojstvo koje se traži za krivično delo i koje je podstreklo drugo lice koje to svojstvo nema da izvrši krivično delo

Ipak, u našem pravu koje ne predviđa posredno izvršilaštvo , prihvatljivije je da se u slučaju primene apsolutne sile ne radi o posrednom, već o neposrednom izvršilaštvu

  • radnju izvršenja preduzima lice koje primenjuje apsolutnu silu, a ono se drugim licem služi samo kao predmetom da bi izvršilo krivično delo

Posredno izvršilaštvo nije isključeno samo kod apsolutne sile, već i kod sile slabijeg intenziteta gde bi se radilo o podstrekavanju, a ne posrednom izvršilaštvu.

Posredno izvršilaštvo bi moglo doći u obzir jedino kada je primenjena kompulzivna sila i pretnja jačeg intenziteta koja je isključila krivicu neposrednog izvršioca.

Problem osnova na kom bi se primena instituta posrednog izvršioca primenjivala pošto KZ ne poznaje ovaj institut.

Složeno i kolektivno krivično delo

4. marta 2017.

Složeno krivično delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem dva ili više krivičnih dela za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu.

  • najčešće se kao razlog za konstruisanje složenih krivičnih dela navodi to što se u slučaju kada se dva krivična dela izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo krivično delo po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovoljne one kazne koje su propisane za pojedina dela
  • npr. razbojništvo je složeno krivično delo koje se sastoji od prinude i krađe

Kolektivno krivično delo karakteriše se određenim ponavljanjem krivičnih dela koja su čvrsto povezana određenim odnosom učinioca prema delu, pa se zato smatra da postoji samo jedno krivično delo:

  1.  Kolektivno krivično delo u vidu zanata
    • postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda, odnosno da ostvari imovinsku korist
    • naše krivično zakonodavstvo je do izmena i dopuna iz 2002 godine predviđalo samo jedno krivično delo kockanja kao kolektivno krivično delo iz zanata.
    • naše zakonodavstvo više ne sadrži kolektivna krivična dela u vidu zanata
  2. Kolektivno krivično delo u vidu zanimanja
    • učinilac se bavi određenim kričnim delom pri čemu nema za cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od toga može imati neku imovinsku korist
    • većina autora smatra da ih naše krivično zakonodavstvo sadrži i da su to ona dela kod kojih se zahteva bavljenje određenom delatnošću, npr krivično delo nadrilekarstva
  3. Kolektivno krivično delo iz navike
    • učinilac zbog ponavlja vršenja krivičnog dela kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši
    • naše krivično zakonodavstvo ne sadrži kd iz navike

Kod većine krivičnih dela konstrukcija kolektivnog krivičnog dela nije prihvatljiva.

  • ne može se nikakvim razlozima pravdati da se na više ubistava ili razbojništava prmeni konstrukcija kolektivnog krivičnog dela koje bi se tako smatralo jednim ubistvom, odnosno razbojništvom samo zato što učinilac to čini iz zanata, zanimanja ili navike
  • kriterijum za konstrukciju kolektivnog krivičnog dela je kriminološki, a u krivičnom pravu može imati značaj jedino u oblasti odmeravanja kazne, gde bi to bila otežavajuća okolnost

Stoga se ne vide neki posebni razlozi da se institut kolektivnog krivičnog dela zadrži u našem krivičnom pravu, jer ono u praksi nema nikakav značaj.

Nema ni kolektivnog krivičnog dela kao slučaja prividnog realnog sticaja onda kada je izvršena samo jedna radnja.

Deoba krivičnih dela

4. marta 2017.

Krivična dela se mogu podeliti s obzirom na više kriterijuma.

KRITERIJUMI VEZANI ZA RADNJU IZVRŠENJA

  1. S obzirom na radnju izvršenja, krivična dela se dele na:
    • Krivična dela činjenja – koja se preduzimaju aktivnim delovanjem učinioca
    • Krivična dela nečinjenja – koja se vrše propuštanjem dužnog činjenja
    • Svojeručna – kod kojih izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja
  2. S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno, postoje:
    • Umišljajna krivična dela
    • Nehatna krivična dela

KRITERIJUMI VEZANI ZA POSLEDICU

  1. S obzirom na posledicu krivičnog dela razlikuju se
    • Delatnosna krivična dela – krivična dela bez posledice
    • Posledična krivična dela – krivična dela sa posledicom
  2. Prema vrsti posledice:
    • Krivična dela povrede
    • Krivična dela ugrožavanja
  3. S obzirom na trajanje krivičnog dela:
    • Trajna krivična dela
      • ona kod kojih je stvoreno protivpravno stanje koje učinilac održava duže ili kraće vreme, ali time ne ostvaruje biće novog krivičnog dela, već za sve to vreme krivično delo postoji,
        • npr. protivpravno lišenje slobode postoji sve vreme za koje je neko lice protivpravno lišeno slobode
    • Krivična dela stanja
      • ona kod kojih je biće krivičnog dela ostvareno samim nastupanjem određenog stanja, a posledica je trajnog karaktera
        • npr kod krivičnog dela dvobračnosti
  4. S obzirom na to kada nastupa posledica:
    • Momentalna – posledica nastupa odmah
    • Temporalna – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dućeg vremena
  5. S obzirom na to da li je izostala posledica, razlikuje se
    • Pokušano krivično delo
    • Dovršeno krivično delo

DRUGE PODELE KRIVIČNIH DELA

  1. S obzirom na posebna svojstva izvršioca:
    • Opšti delikti – oni kod kojih izvršilac može biti bilo koje lice
    • Posebni delikti – oni kod kojih se zahteva da izvršilac ima posebno svojstvo, npr. svojstvo vojnog ili službenog lica
  2. S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite
    • postoji podela na veći broj grupa krivičnih dela
    • krivična dela su u okviru posebnog dela upravo svrstana u grupe po tom kriterijumu
      • Na primer, krivična dela protiv života i tela, protiv imovine, protiv časti i ugleda itd…
    • postoje i višeobjektna krivična dela – sa dva ili više zaštitna objekta
      • Npr. krivičnim delom pronevere nastoji se zaštititi i službena dužnost i imovina.
  3. Prema težini krivičnih dela:
    • Zločini
    • Prestupi
    • Istupi

OPŠTA I POLITIČKA KRIVIČNA DELA

  • postoje krivična dela za koja je jasno da su političkog karaktera, jer su kao takva predviđena u zakonu
    • npr. krivična dela svrstana u glavu krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS
  • ima krivičnih dela koja u određenom slučaju mogu imati karakter političkog a u drugom karakter običnog krivičnog dela
  • podela na apsolutna i relativna politička dela:
    • kod apsolutna političkih dela objekt zaštite je političke prirode
    • kod relativnih radi se o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima
  • postoji problem prilikom utvrđivanja kada obična krivična dela dobijaju karakter političkih, pa se rešenje traži preko kompleksnih i koneksnih krivičnih dela
    • kompleksna su opšta krivična dela kojima se može vršti napad i na politička dobra
      • npr ubistvo predstavnika najviših organa vlasti
    • koneksna su obična krivična dela koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva 
      • javljaju se kao sredstvo da se postigne neki politički cilj

Mesto izvršenja krivičnog dela

4. marta 2017.

Mesto izvršenja krivičnog dela značajno je za rešavanje više pitanja: prostorno važenje krivičnog zakonodavstva, krivična dela koja u biću kao konstitutivni element sadrže određeno mesto, u krivičnom procesnom pravu za određivanje mesne nadležnosti suda.

Utvrđivanje mesta izvršenja krivičnog dela naročito je važno i kod krivičnih dela čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivična dela).

Postoje tri teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja:

  1. Teorija delatnosti – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja
  2. Teorija posledice – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je nastupila posledica
  3. Teorija ubikviteta (teorija jedinstva) – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja i mesto na kojem je nastupila posledica

Naš KZ prihvata upravo tu treću teoriju – mestom izvršenja se smatra i mesto gre je radnja preduzeta i mesto gde je nastupila posledica.

  • kod krivičnih dela nečinjenja
    • mesto radnje je, osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi, odnosno mogao da preduzimanjem radnje otkloni nastupanje posledice
    • u nekim slučajevima to je mesto u koje je učinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju je bio dužan da preduzme, stoga je moguće da se kod krivičnih dela nečinjenja izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kojem je krivično delo izvršeno
  • ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama, životinjom, tehničkim napravama i sl
    • mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila, odnosno naprava
  • kod tranzitivnih i distancionih krivičnih dela
    • treba rešavati na isti način kao kod krivičnih dela nečinjenja
  • kod pokušaja krivičnog dela
    • mestom izvršenja se smatra i mesto u kojem je preduzeta radnja i mesto u kojem je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi
  • kod saučesnika
    • mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva

Nepodoban pokušaj

4. marta 2017.

Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.

Dakle, KZ ograničava nepodoban pokušaj na dve situacije:

  1. Određenim sredstvom se ne može izvršiti krivično delo (odnosno prouzrokovati posledica)
  2. Reč je o predmetu na kome se ne može preduzeti radnja izvršenja (odnosno prouzrokovati posledica)

Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja:

  1. Apsolutno nepodoban pokušaj – određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti krivično delo.
  2. Relativno nepodoban pokušaj – kada u konkretnom slučaju, zbog delovanja određenih okolnosti, nije moguće određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršiti krivično delo, odnosno prouzrokovati posledicu.

Granicu između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće odrediti, što opravdava rešenje našeg krivičnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokušaja.

  • ta podela ima određeni značaj kod kažnjavanja za nepodoban pokušaj, ukoliko je moguće izvršiti to razgraničenje

KZ polazi od toga da je kažnjavanje za nepodoban pokušaj opravdano.

  • s obzirom da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne, što uključuje i mogućnost ublažavanja kazne

Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokušaja, koji nije kažnjiv

  • učinilac veruje da može učiniti krivično delo na način koji je prema životnom iskustvu, odnosno razumnom čoveku, potpuno besmislen
  • npr. neko pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije

Odgovornost pravnih lica u našem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima

4. marta 2017.

Umesto krivične odgovornosti ili odgovornosti za prekršaje jugoslovensko pravo uvelo je i privredne prestupe.

Međutim, postavlje se pitanje da li je to nepotrebno komplikovanje sistema, i šta bi se izgubilo ako bi se svi privredni prestupi prebacili u prekršaje s obzirom na to da praksa nije pokazala da sankcije za privredne prestupe imaju jače preventivno dejstvo od prekršajnih sankcija.

U Srbiji postoji je uvedena i odgovornost pravnih lica za krivična dela, ali su zadržani i privredni prestupi.

  • izvedena a ne izvorna odgovornost pravnih lica
  • pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova tj. ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari neku korist
  • odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica
  • nije uvedena u okviru KZ, već je ta materija regulisana posebnim zakonom
  • zasniva se na krivici odgovornog lica u pravnom licu
    • da bi pravno lice bilo odgovorno, potrebno je da je fizičko lice koje ima položaj odgovornog lica u pravnom licu učinilo krivično delo
    • bez radnje čoveka nema ni odgovornosti pravnog lica

Pravno lice ne poseduje krivicu kao subjektivni element neophodan za odgovornost fizičkog lica

  • Svrha sankcija se može ostvarivati uticajem na njegove organe i članove
  • Subjekt kojem je upućena pretnja kaznom je neodređen i kao skup fizičkih lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta
  • Specifičan problem je ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno, jer kazna pogađa i one članove pravnog lica koji su nevini
  • Kazna može ostvarivati specijalno-preventivnu funkciju u odnosu na pravno lice
  • I retribucija može biti ostvarljiva kod pravnih lica

Što se tiče sankcija prema pravnim licima, predviđena je uslovna osuda, mera bezbednosti, a Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predviđa i dve vrste kazni: novčana kazna i prestanak pravnog lica.

  • kada su u pitanju mere bezbednosti, njihov specijalno-preventivni učinak se ne može negirati
  • kod uslovne osude se javljaju sumnje
    • uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja sankciju od koje se može više očekivati nego od obične uslovne osude, pa stoga Zakon predviđa i tu vrstu uslovne osude