Dokazne zabrane predstavljaju pravne norme koje sadrže ograničenja za izvođenje određenih dokaza u krivičnom postupku. To su pravila po kojima se određena dokazna sredstva načelno isključuju iz upotrebe, a neki izvori dokaza se ne mogu koristiti za utvrđivanje činjenica niti se na njima može zasnivati sudska odluka kojom se rešava predmet postupka.

• Pravno nevaljani dokazi su dokazi na kojima se, prema pozitivnom pravu Srbije, ne mogu zasnivati sudske odluke, a u koje spadaju dokazi koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP), drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
• Teorija o „plodovima otrovnog drveta” (Fruit of the poisonous tree doctrine) jeste dokazna koncepcija prema kojoj dokazi koji su sami po sebi pravno valjani postaju nezakoniti (pravno nevaljani) ako se do njih došlo posredno, zahvaljujući podacima ili dokazima koji su prethodno pribavljeni na nezakonit način.

(Ratio legis: Iako je utvrđivanje istine primarni cilj postupka, istina se ne sme utvrđivati po svaku cenu. Krivični postupak mora biti pravičan, korektan i pošteno vođen, zbog čega pravo postavlja etičke i zakonske barijere preko kojih državni organi ne smeju preći. Tradicionalno pravno pravilo „što se grbo rodi, ni vreme ne ispravi” () predstavlja teorijsku i istorijsku osnovu za razumevanje zašto se naknadno pronađeni valjani dokazi ne mogu osnažiti ako je koren njihovog pribavljanja nezakonit).

Bitni elementi / Uslovi

Sistem dokaznih zabrana i klasifikacija pravno nevaljanih dokaza u srpskom pravu počivaju na sledećim elementima i podelama:

• Osnovi isključenja izvora dokaza:
  • Neečnost, striktna zakonska zabranjenost ili kriminalni karakter metoda: npr. primena torture (mučenja) ili upotreba narkoanalize i drugih hemijskih sredstava kojima se deluje na volju ispitanika.
  • Nedovoljno potvrđena naučna pouzdanost: npr. primena poligrafa (detektora laži) ili hipnoze.
• Klasifikacija dokaznih zabrana (Apsolutne i Relativne):
  • Apsolutne zabrane: Odnose se na metode koje nikada, nigde i ni pod kojim uslovima ne mogu biti legalna dokazna sredstva (npr. iskaz dobijen mučenjem).
  • Relativne zabrane: Odnose se na inače dopuštena dokazna sredstva koja se u konkretnom slučaju isključuju jer su prilikom njihovog pribavljanja učinjene teške procesne greške ili zloupotrebe (npr. saslušanje okrivljenog bez branioca u slučaju obavezne odbrane).
• Klasifikacija prema predmetu zabrane (Roxin):
  • Zabrana korišćenja određenih dokaza i dokaznih sredstava (direktno zabranjene metode ispitivanja).
  • Zabrana vrednovanja određenih dokaza (zabrana da se na njima zasnuje sudska odluka, čak i ako se greškom nađu u spisima). Kod najtežih povreda (poput mučenja) postoji kumulativna zabrana i korišćenja i vrednovanja.
• Vrste pravno nevaljanih dokaza prema pozitivnom pravu (ZKP):
  • Direktno pravno nevaljani dokazi: Pribavljeni neposredno suprotno Ustavu, ZKP-u, drugom zakonu ili međunarodnom pravu.
  • Indirektno pravno nevaljani dokazi: Dokazi koji bi sami po sebi bili validni, ali su nevaljani jer je način njihovog pribavljanja (izvor saznanja za njih) bio nezakonit (prihvatanje doktrine „plodova otrovnog drveta”).

Pravna priroda

• Procesni i ustavni karakter: Dokazne zabrane i pravna nevaljanost dokaza predstavljaju ustavnopravnu i procesnu branu protiv samovlašća države i nezakonitog postupanja organa postupka.
• Zakonodavni kontinuitet i kolebanja: Koncepcija „plodova otrovnog drveta” bila je prihvaćena u ZKP-u iz 2001. godine, zatim privremeno sužena novelama iz 2009. godine (koje su zahtevale da dokaz bude izričito zakonom zabranjen), da bi se važeći ZKP Srbije u potpunosti vratio na široko rešenje iz 2001. godine, eksplicitno obuhvatajući i dokaze koji su posredno pribavljeni na nezakonit način.
• Formalni status: U striktnom pravnom smislu, materijal koji je direktno ili indirektno nevaljan uopšte se formalno ne smatra dokazom.

Dejstva / Obaveze

• Zabrana zasnivanja sudskih odluka: Sud donosi presudu isključivo na pravno valjanim dokazima. Na pravno nevaljanim dokazima se sudska odluka kojom se rešava predmet postupka ne može zasnivati pod pretnjom bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
• Obaveza izdvajanja i nevrednovanja: Ako se pravno nevaljan dokaz nađe u spisima, sud ima obavezu da ga ne uzme u obzir prilikom donošenja i obrazlaganja odluke (zabrana vrednovanja).
• Apsolutna zabrana prinude: Strogo je zabranjeno i kažnjivo svako nasilje nad licem lišenim slobode ili licem kome je sloboda ograničena, kao i svako iznuđivanje iskaza ili priznanja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku. Službeno lice koje primeni takve metode podleže krivičnoj odgovornosti.
• Gubitak dokaznog kredibiliteta: Svako teže odstupanje od zakonskih pravila (poput saslušanja bez branioca kod obavezne odbrane) dovodi do potpunog procesnog isključenja i gubitka dokaznog kredibiliteta dobijenog iskaza.

Specifičnosti i izuzeci u primeni

• Problem dokazivanja nezakonitosti u praksi: Iako teorijski striktna, primena ove koncepcije može biti izložena zloupotrebama u praksi. Na primer, ukoliko policija upotrebom iznuđenog priznanja sazna lokaciju leša i ekshumira ga, postoji rizik da će negirati upotrebu prinude kako bi se prikrilo krivično delo iznuđivanja iskaza. Ako u tome uspeju, sud doveden u zabludu može takav posredni dokaz tretirati kao pravno valjan.
• Kritika „preteranog čistunstva“ u teoriji: U domaćoj pravnoj teoriji ranije je postojao stav koji je kritikovao doktrinu „plodova otrovnog drveta” kao preterano čišćenje dokaza (tzv. „čistunstvo“), navodeći primer da bi primena ove doktrine u slučaju pronalaska leša na osnovu iznuđenog priznanja značila da „za sud ne postoji ni priznanje ni leš“. Međutim, pozitivni ZKP Srbije je presekao ove dileme i bezrezervno prihvatio ovu doktrinu, štiteći zakonitost iznad puke efikasnosti po svaku cenu.