Oznaka: Imovinskopravni zahtev

Imovinskopravni zahtev

6. jula 2026.

Imovinskopravni zahtev predstavlja zahtev za ostvarivanje građanskopravnih posledica nastalih usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, a koji se pod zakonom predviđenim uslovima može raspraviti unutar samog krivičnog postupka.

Pravna priroda

  • Adhezioni (pridruženi) karakter: Reč je o institutu mešovite prirode. Iako se radi o čisto građanskopravnom problemu, zakon iz razloga pravičnosti, celishodnosti i procesne ekonomije omogućava da se on rešava pridruženo (adheziono) u krivičnom postupku.
  • Akcesornost: Imovinskopravni zahtev je sporedni predmet krivičnog postupka, što znači da je njegovo pokretanje i raspravljanje uvek zavisno od postojanja i toka glavnog krivičnog postupka.

Uslovi za odlučivanje u krivičnom postupku – Da bi se o imovinskopravnom zahtevu odlučivalo pred krivičnim sudom, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Postojanje predloga ovlašćenog lica: Sud nikada ne postupa po službenoj dužnosti (odsustvo oficijelnosti); predlog je apsolutni procesni uslov.
  • Odsustvo znatnog odugovlačenja postupka: Ovo je osnovni uslov za odlučivanje. Ukoliko bi rešavanje imovinskog pitanja znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud se neće upuštati u njegovo rešavanje.
  • Određenost i dokazanost zahteva: Podnosilac je dužan da određeno označi svoj zahtev (precizira ga u pogledu predmeta) i podnese dokaze.

Predmet imovinskopravnog zahteva – Predmet zahteva se određuje prema vrsti nastalih građanskopravnih posledica i može biti trojak (pri čemu jedan zahtev izuzetno može obuhvatiti i više predmeta istovremeno):

  • Naknada štete: Najčešći predmet u praksi koji obuhvata:
    • Stvarnu (faktički) pretrpljenu štetu / nastalu imovinsku pasivu (damnum emergens).
    • Izgubljenu dobit / realno očekivani izostanak rasta imovine (lucrum cessans).
    • Materijalnu ili nematerijalnu (moralnu) štetu.
  • Povraćaj stvari: Zahteva se kada je posledica dela protivpravno oduzimanje stvari (kod krađe, razbojništva i sl.). Smatra se najpotpunijim oblikom obeštećenja jer dovodi do potpune restitucije prava oštećenog.
  • Poništaj određenog pravnog posla: Predstavlja predmet zahteva kada je krivično delo (poput prevare ili iznude) direktno rezultiralo zaključenjem tog pravnog posla.

Prava i obaveze strana

  • Aktivna legitimacija (Pravo na podnošenje): Predlog može podneti isključivo lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku (primenjuje se uputna norma na građansko pravo).
    • To je najčešće sam oštećeni u krivičnom postupku, ali ova dva svojstva ne moraju uvek biti kod istog lica.
    • U slučaju oštećenja državnih ili društvenih sredstava, predlog podnosi nadležni javni pravobranilac.
  • Obaveze podnosioca: Podnosilac ima procesnu dužnost da precizira visinu i vrstu zahteva i da sudu prezentuje dokaze na kojima zahtev zasniva.

Specifičnosti i izuzeci

  • Evidentne dokazne teškoće: U praksi se krivični sudovi ne upuštaju u rešavanje zahteva ako je on iole komplikovan ili povezan sa dokaznim problemima, budući da je primarni zadatak krivičnog suda rešavanje glavne krivične stvari.
  • Kumulacija predmeta zahteva: Ukoliko je stvar koja je oduzeta u međuvremenu amortizovana, oštećena ili joj je umanjena vrednost, oštećeni može pored povraćaja stvari istovremeno zahtevati i naknadu štete.

Postupak ostvarivanja imovinskopravnog zahteva

Podnošenje i raspolaganje imovinskopravnim zahtevom (IPZ)

  • Pojam i rok za podnošenje: Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva (IPZ) može se podneti u bilo kojoj fazi krivičnog postupka, a najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Podnosi se neposredno organu postupka.
  • Dužnost obaveštavanja:
    • Ako ovlašćeno lice nije podnelo zahtev do podizanja optužbe, organ postupka će ga obavestiti da to može učiniti do završetka glavnog pretresa.
    • Ako je krivičnim delom (ili protivpravnim delom koje je u zakonu određeno kao krivično delo) oštećena javna svojina, a zahtev nije podnet, sud je dužan da o tome obavesti javnog pravobranilača.
  • Raspolaganje i odustanak: Licima koja su ovlašćena da podnesu zahtev pripada i pravo da njime slobodno raspolažu.
    • Odustanak od zahteva u krivičnom postupku moguć je do završetka glavnog pretresa, nakon čega se zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.
    • Odustanak je neopoziv – nakon odustanka, zahtev se više ne može ponovo podneti u krivičnom postupku.
  • Pravna sukcesija (prelazak prava): Ako pravo na zahtev pređe na drugo lice po pravilima imovinskog prava pre završetka glavnog pretresa, novi imalac se poziva da se izjasni da li ostaje pri zahtevu. Ako se uredno pozvani sukcesor ne odazove, zakonska je pretpostavka da je odustao od podnetog zahteva.

Dokazne aktivnosti organa postupka i uslovi

  • Dužnosti organa postupka: Organ postupka preduzima dve ključne aktivnosti u vezi sa zahtevom:
    1. Saslušava okrivljenog o činjenicama koje su u vezi sa podnetim zahtevom;
    2. Proverava okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje zahteva.
  • Prikupljanje dokaza: Organ postupka ima obavezu da prikuplja dokaze za odlučivanje o zahtevu i pre nego što je sam zahtev formalno podnet.
  • Ograničenje radi efikasnosti postupka: Utvrđivanje opravdanosti IPZ nije primarni dokazni zadatak krivičnog suda. Ako bi prikupljanje dokaza i provera okolnosti u vezi sa zahtevom znatno odugovlačili krivični postupak, organ postupka će se ograničiti samo na prikupljanje onih podataka čije utvrđivanje kasnije ne bi bilo moguće ili bi bilo znatno otežano.

Privremene mere obezbeđenja

  • Pojam i uslovi: Na predlog ovlašćenog lica, sud može u krivičnom postupku odrediti privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva, a u skladu sa odredbama zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
  • Funkcionalna nadležnost za donošenje:
    • U fazi istrage: Odluku donosi sudija za prethodni postupak.
    • Nakon podignute optužnice: Odluku donosi veće.
  • Dejstvo žalbe: Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenim merama ne zadržava njegovo izvršenje.
  • Mere prema trećim licima: Ako oštećeni ima zahtev prema trećem licu kod koga se nalaze stvari pribavljene delom, ili koje je usled tog dela došlo do imovinske koristi, privremene mere se mogu odrediti i prema tom trećem licu.
  • Ukidanje mera: U osuđujućoj presudi ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud ukiše privremene mere (ako već ranije nisu ukinute) ili upućuje oštećenog na parnicu, s tim što će se mere ukinuti ako se parnični postupak ne pokrene u roku koji sud odredi.

Odluke suda o imovinskopravnom zahtevu

Odluka suda o IPZ-u je tesno povezana sa odlukom o glavnom predmetu postupka zbog njegove akcesorne prirode. Sud može doneti sledeće odluke:

A. Upućivanje na parnicu (Neuspeh optužbe)

  • Kada sud donese oslobađajuću ili odbijajuću presudu, ili rešenje o obustavi krivičnog postupka, on obavezno upućuje ovlašćeno lice da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

B. Odluke u slučaju uspeha optužbe (Osuđujuća presuda ili mera psihijatrijskog lečenja)

Ukoliko donese osuđujuću presudu ili rešenje o meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud o zahtevu odlučuje na tri načina (zavisno od dokazanosti):

  1. Usvajanje u celini: Ako podaci krivičnog postupka pružaju pouzdan osnov za kompletno presuđenje, sud dosuđuje zahtev u celini.
  2. Delimično usvajanje: Sud dosuđuje zahtev delimično, a za višak upućuje ovlašćeno lice na parnični postupak.
  3. Upućivanje na parnicu u celini: Ako podaci postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud upućuje ovlašćeno lice da zahtev u celini ostvaruje u parnici.

C. Procesna odluka o nenadležnosti

  • Ukoliko se sud rešenjem oglasi nenadležnim, doneće čisto procesnu odluku kojom upućuje ovlašćeno lice da zahtev prijavi u krivičnom postupku koji će otpočeti ili se produžiti pred nadležnim sudom.

Posebni uslovi za specifične oblike zahteva

  • Zahtev za povraćaj stvari: Sud će u presudi odrediti da se stvar preda oštećenom ako su kumulativno ispunjene dve činjenice:
    1. Svojinska pripadnost: Oštećeni je nesumnjivo vlasnik stvari.
    2. Državina: Stvar se nalazi kod okrivljenog, nekog od učesnika u delu, ili kod lica kome su je oni dali na čuvanje.
  • Zahtev za poništaj pravnog posla: Sud će u presudi izreći potpun ili delimičan poništaj pravnog posla (ne dirajući u prava trećih lica) pod sledećim uslovima:
    1. Zahtev je osnovan, a pravni posao je direktno proistekao iz krivičnog dela.
    2. Pravni posao je u svojoj osnovi imovinskopravnog karaktera.

Izmena pravnosnažne odluke i izuzeci

  • Pravilo u krivičnom postupku: Pravnosnažna presuda ili rešenje kojim je odlučeno o IPZ-u može se u krivičnom postupku izmeniti samo povodom vanrednih pravnih lekova:
    • Ponavljanja krivičnog postupka;
    • Zahteva za zaštitu zakonitosti.
  • Izuzetak u parničnom postupku: Osuđeni ili njegovi naslednici mogu isključivo u parničnom postupku zahtevati izmenu pravnosnažne odluke krivičnog suda o IPZ-u, pod uslovom da postoje razlozi za ponavljanje postupka prema pravilima parničnog procesnog prava.
  • Vraćanje stvari pre završetka postupka: Stvari se mogu predati oštećenom i pre okončanja postupka ako su ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. Nema sumnje da stvar pripada oštećenom.
    2. Stvar ne služi kao dokaz u postupku.
  • Spor više oštećenih: Ako se više oštećenih spori oko prava svojine na stvari, sud ih upućuje na parnicu, a u krivičnom postupku određuje samo čuvanje stvari kao privremenu meru obezbeđenja.