I OPŠTA I POSEBNA PRIVREDNA DRUŠTVA

1. Osnova podele (Sloboda obavljanja delatnosti)

• Prema stepenu slobode u obavljanju privredne delatnosti, privredna društva se dele na opšta i posebna.

2. Opšta privredna društva

• Definicija: To su društva koja su slobodna da obavljaju svaku privrednu delatnost za koju ispunjavaju zakonske uslove, osim one delatnosti koja im je izričito zabranjena.
• Pravni režim: Za njih važe opšta pravila kompanijskog i trgovinskog prava, a njihova pravna sposobnost je opšta.

3. Posebna privredna društva

• Definicija: To su društva koja imaju ovlašćenje da obavljaju samo određene vrste delatnosti koje su zakonom zabranjene svim ostalim privrednim subjektima (kako opštim, tako i drugim posebnim).
• Pravna sposobnost: Imaju posebnu pravnu sposobnost jer im je zakonom zabranjeno da se bave bilo kojim drugim delatnostima van svoje specifične oblasti (npr. banka može trgovati isključivo novcem, ali joj je strogo zabranjeno da trguje robom).
• Nastanak: Po pravilu nastaju u specifičnom sistemu državnog odobrenja (dozvole/licence), s obzirom na to da su njihove delatnosti izuzetno složene i rizične, te zahtevaju ulaganje velikog kapitala i visoku stručnost.
• Primeri posebnosti: Banke, osiguravajuća društva, berze i profesionalni trgovci hartijama od vrednosti.
• Pravna regulativa: Pored opštih pravila kompanijskog prava, ova društva primarno podležu propisima posebnih grana prava (npr. bankarsko pravo, berzansko pravo i pravo osiguranja).

4. Pravne posledice prekoračenja delatnosti kod posebnih društava

Ukoliko posebno društvo preduzme pravni posao van okvira svoje registrovane delatnosti (van svoje posebne poslovne sposobnosti), nastupaju sledeće posledice:

• Sankcija za društvo: Posebno društvo time čini privredni prestup.
• Sudbina pravnog posla (Savesnost trećeg lica):
  • Ukoliko je treće lice kao saugovornik bilo savesno (nije znalo niti je prema okolnostima moralo znati za zabranu, što se zakonski pretpostavlja), pravni posao je punovažan i obavezuje društvo. Razlog je to što je zabrana propisana samo za jednu stranu u poslu (za posebno društvo).
  • Ukoliko je treće lice bilo nesavesno (znalo je ili je moralo znati da se društvo ne sme baviti tim poslom), pravni posao je apsolutno ništav na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

---

II JAVNO I NEJAVNO DRUŠTVO

1. Pojam javnog društva

• Definicija: Javno društvo je ono društvo koje je izdalo serijske hartije od vrednosti (npr. akcije ili obveznice) kojima se javno trguje na javnom tržištu.
• Uloga nadzornog organa: Da bi društvo uključilo svoje hartije od vrednosti u javnu trgovinu, obavezno mora dobiti odobrenje (dozvolu) zvaničnog državnog nadzornog organa – u Srbiji je to Komisija za hartije od vrednosti.
• Mehanizam trgovanja: Nakon dozvole, investitori mogu slobodno objavljivati ponude za kupovinu i prodaju tih hartija, što se najčešće organizuje na berzi.

2. Razgraničenje: Javno društvo nije javno preduzeće

• Suštinska razlika: Javno preduzeće je državno preduzeće koje se osniva radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Ono nema status javnog društva ukoliko nije izdalo akcije ili druge hartije kojima se javno trguje na berzi. Ako takve hartije ne postoje, javno preduzeće je pravno nejavno društvo.

3. Javno društvo kao sinonim za javnog izdavaoca

• Javno društvo je sinonim za javnog izdavaoca hartija od vrednosti, s obzirom na to da izdavalac ne mora uvek biti isključivo privredno društvo. Bilo koje pravno lice ima zakonsko pravo da javno izda serijske hartije radi prikupljanja kapitala, ako dobije dozvolu Komisije za hartije od vrednosti.
• Ključna obaveza javnog izdavaoca: Dužnost da redovno objavljuje izveštaje o svom ekonomskom i finansijskom stanju i poslovanju u propisanim vremenskim razdobljima (godišnje ili polugodišnje) kako bi investitori bili upoznati sa stanjem na tržištu.
• Prestanak obaveze: Ova dužnost prestaje tek kada se izdate hartije u celosti povuku sa javnog tržišta (npr. kada se isplate sve obveznice njihovim imaocima).

4. Javno akcionarsko društvo i načini nastanka

Najznačajnija vrsta javnog društva je javno akcionarsko društvo (čijim se akcijama javno trguje). Ono može uvesti svoje akcije na javno tržište na dva načina:

1. Javna emisija: Prodaja akcija njihovim prvim imaocima putem javnog objavljivanja ponude za prodaju.
2. Objavljivanje prospekta: Uvođenje u javnu trgovinu akcija koje su prvobitno bile nejavno izdate, i to objavljivanjem posebnog izveštaja (prospekta), čime se društvo pretvara iz nejavnog u javno.

5. Pravna pravila emisije: Akcije vs. Obligacione hartije

• Ekskluzivitet akcionarskog društva: Isključivo akcionarsko društvo ima zakonsko pravo da izdaje akcije.
• Pravila za ostala lica: Druga pravna lica (zadruge, društva sa ograničenom odgovornošću, pa i država ili opštine) mogu vršiti javnu emisiju isključivo obligacionih hartija od vrednosti (poput obveznica ili zapisa).
• Izuzetak: Drugo pravno lice može izdati akcije jedino u slučaju kada se pretvara u akcionarsko društvo, pod uslovom da ispuni sve zakonske zahteve za njegovo osnivanje.

6. Stroži pravni režim javnih društava

• Javna društva podležu znatno strožem pravnom režimu od nejavnih zbog povećanog rizika koji investitori snose prilikom kupovine njihovih hartija.
• Pravila koja uređuju javna društva su u najvećem delu prinudnog (imperativnog) karaktera. Na primer, javno AD može izdavati akcije isključivo javno, osim u tačno propisanim slučajevima kada je dozvoljena nejavna (privatna) emisija (npr. profesionalnim investitorima ili u malom obimu).

---

III NEJAVNA DRUŠTVA

1. Pojam nejavnog društva

• Definicija: Nejavno društvo je svako privredno društvo koje nije javno.
• Obim pojma: Obuhvata kako društva koja uopšte ne izdaju hartije od vrednosti (npr. ortačka društva ili društva s ograničenom odgovornošću), tako i ona društva koja su hartije izdala nejavno (privatnom emisijom).

2. Stroge zabrane i kaznena odgovornost

• Zabrana javnog trgovanja: Ako je društvo nejavno izdalo hartije od vrednosti, ulagarima je strogo zabranjeno da njima trguju putem javnog objavljivanja ponuda za kupovinu i prodaju.
• Kazneno delo: Sprovođenje javne trgovine nejavnim hartijama od vrednosti predstavlja kazneno delo. Zakon polazi od pretpostavke da samo javno društvo (kroz obavezu izveštavanja) pruža dovoljno informacija o riziku i isplativosti svojih hartija.
• Zabrana za nejavno AD: Nejavno akcionarsko društvo ne sme javno izdavati akcije, osim u postupku u kojem se pretvara u javno društvo.

3. Uporedna zastupljenost i ekonomska moć

• Učestalost: Nejavna društva su najbrojnija i preovlađuju u svim privredama sveta, ali su javna društva pojedinačno ekonomski znatno moćnija (imaju veći kapital, prihode i broj zaposlenih).
• Common law sistemi (SAD i Velika Britanija): Karakteriše ih raspršeno akcionarstvo – akcije javnih društava su u rukama velikog broja malih ulažača, pri čemu nijedan pojedinačno nema apsolutnu kontrolu nad upravljanjem.
• Evropski kontinentalni sistemi (Nemačka, Francuska, Srbija): Privreda se većinski finansira bankarskim kreditima, a akcionarska društva obično kontroliše jedan ili nekoliko vladajućih akcionara (npr. porodica) koji drže većinu akcija, dok mali ulažači nemaju uticaja na odluke organa.