Iako je istraga u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, on nije samo jednostrana stranka u postupku, već državni organ koji ima zakonsku dužnost nepristrasnosti.

• Zakonska dužnost: Javni tužilac je formalno obavezan da nepristrasno razjasni sumnju o krivičnom delu.
• Pravilo jednake pažnje: Dužan je da sa jednakom pažnjom ispituje kako činjenice koje terete oštetitelja/okrivljenog, tako i činjenice koje mu idu u korist.
• Specifični oblici delovanja u korist odbrane: Zakonik uspostavlja dva osnovna oblika:
  1. Prikupljanje dokaza i materijala u korist odbrane (od strane same odbrane).
  2. Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane (preko javnog tužioca ili suda).

Pojam i priroda „paralelne istrage“

• Pojam: Aktivnost odbrane tokom istrage u teoriji se opisuje kao „paralelna istraga“ (ovo je teorijski koncept, a ne zakonski termin).
• Uslov za primenu: Ova aktivnost je moguća isključivo kada se vodi istraga protiv poznatog osumnjičenog.
• Razlika u odnosu na istragu javnog tužioca:
  • Ne radi se o „pravoj“ istrazi jer osumnjičeni nema dužnost da se brani, niti da bilo šta istražuje.
  • Pretpostavka nevinosti nalaže da suprotna stranka (tužilac) mora da dokazuje optužbu, a ne okrivljeni svoju nevinost.
  • Prikupljanje materijala je isključivo mogućnost (pravo), a ne dužnost odbrane.
• Materijalna optužba: Iako u novom tipu istrage ne postoji formalni optužni akt (jer se istraga pokreće naredbom tužioca, a ne rešenjem istražnog sudije kao ranije), optužba postoji u materijalnom smislu jer se naredba donosi na osnovu osnova sumnje da je konkretno lice učinilo delo. Iz te materijalne optužbe izvire pravo na odbranu.

Ovlašćenja odbrane u samostalnom prikupljanju materijala

U cilju ostvarivanja prava na odbranu, osumnjičeni i njegov branilac imaju sledeća taksativno određena prava:

• Pravo na razgovor i pribavljanje pisanih izjava: Mogu razgovarati sa licima koja imaju korisne podatke i od njih pribavljati pisane izjave i obaveštenja, ali isključivo uz njihovu saglasnost.
  • Izuzetak (zabrana): Ovo pravo se ne može koristiti prema oštećenom, kao ni prema licima koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca.
• Pravo na ulazak u privatne prostore: Mogu ulaziti u privatne prostorije, prostore koji nisu otvoreni za javnost, stan ili prostore povezane sa stanom, ali isključivo uz pristanak njihovog držaoca.
• Pravo na preuzimanje predmeta i isprava: Mogu od fizičkih ili pravnih lica preuzimati predmete, isprave i obaveštenja, isključivo uz njihovu saglasnost.
  • Obaveza odbrane: Prilikom preuzimanja predmeta i isprava, odbrana ima strogu obavezu da tom licu izda potvrdu sa popisom preuzetih stvari.

Dokazni značaj prikupljenog materijala odbrane

Zakon pravi oštru razliku između dokazne snage pisanih izjava i materijalnih dokaza koje odbrana prikupi:

A. Dokazni značaj pisanih izjava i obaveštenja

• Pravno dejstvo: Pisane izjave i obaveštenja građana data odbrani nemaju nikakav posebni dokazni značaj.
• Zabrana: Sudska odluka se ne može zasnivati na ovim izjavama, niti one imaju značaj svedočenja (iskaza svedoka).
• Pravna priroda: Radi se o potpuno neformalnom materijalu bez neposrednog dokaznog značaja.
• Dozvoljene (limitirane) svrhe korišćenja: Ovaj materijal odbrana može koristiti isključivo u tri zakonom predviđena slučaja:
  1. Tokom ispitivanja svedoka.
  2. Radi provere verodostojnosti iskaza svedoka.
  3. Kao osnov za donošenje odluke da javni tužilac ili sud ispitaju to lice kao svedoka.

B. Dokazni značaj predmeta i isprava (materijalnih dokaza)

• Pravno dejstvo: Materijalni dokazi (predmeti i isprave) mogu imati neposredan dokazni značaj.
• Uslov za priznavanje dokaza: Dokazni značaj se ne stiče automatski, već je neophodno da se u istrazi ili kasnijem toku postupka sprovede uviđaj u odnosu na te predmete i o tome sastavi zapisnik (ili se uviđaj registruje na drugi dokazno podoban način).

Granice delovanja odbrane i nedostatak prinude

• Pravilo saglasnosti: Za apsolutno svaki oblik delovanja osumnjičenog ili branioca (pribavljanje izjava, ulazak u prostor, uzimanje predmeta) neophodna je saglasnost lica prema kojem se radnja preduzima.
• Nedostatak procesne prinude: Subjekti odbrane nemaju na raspolaganju nikakav procesno-pravni mehanizam kojim bi treća lica mogli da prinude na saradnju ako ona to ne žele.
• Supsidijarno rešenje: Ukoliko lice odbije saradnju sa odbranom, jedina preostala mogućnost jeste da se podnese inicijativa javnom tužiocu da on preduzme te dokazne radnje. Ako javni tužilac tu inicijativu odbije, odbrana se može obratiti sudiji za prethodni postupak radi donošenja odluke o preduzimanju te radnje.