Oznaka: Predmet krivičnog postupka

Troškovi krivičnog postupka

6. jula 2026.

Troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja pa sve do njegovog završetka.

Pravna priroda

  • Sporedni i obavezni predmet krivičnog postupka: Krivični sud je dužan da u svakom slučaju donese odluku o troškovima.
  • Procesni akcesorijum: Pitanje troškova se uvek rešava uz rešavanje glavne krivične stvari.
  • Privremeni vs. Definitivni karakter: Lice koje je bilo dužno da određene troškove snosi privremeno (tokom postupka) ne mora da ih snosi i definitivno. Definitive obaveze zavise od vrste sudske odluke i krivice za nastanak troškova.

Struktura troškova – Troškovi se prema načinu plaćanja i izvoru svrstavaju u tri kategorije:

  • Predujmljeni troškovi (isplaćuju se unapred iz sredstava organa postupka, a naplaćuju se docnije od dužnika):
    • Troškovi za svedoke, veštake, stručne savetnike, prevodioce, tumače, stručna lica i troškovi uviđaja;
    • Troškovi prevoza i izdaci za dovođenje okrivljenog;
    • Putni troškovi službenih lica;
    • Troškovi lečenja okrivljenog u pritvoru i troškovi porođaja (osim onih koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje);
    • Troškovi tehničkog pregleda vozila, analize bioloških uzoraka i prevoza leša do mesta obdukcije;
    • Nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca u postupcima za dela koja se gone po službenoj dužnosti.
  • Troškovi koje stranke ili oštećeni snose sami tokom postupka (a kasnije se naplaćuju od obveznika):
    • Nagrada veštaku, nagrada stručnom savetniku, nagrada i nužni izdaci branioca (osim postavljenog branioca);
    • Nužni izdaci privatnog tužioca, oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, kao i nagrada i nužni izdaci njihovih punomoćnika;
    • Nužni izdaci oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika.
  • Paušalni iznos:
    • Određuje se prema trajanju i složenosti postupka, kao i imovnom stanju lica koje je dužno da ga plati.
    • Služi za pokrivanje troškova koji se ne mogu unapred tačno predvideti (npr. troškovi stenografskog beleženja).

Donošenje odluke o troškovima

Odluka se po pravilu donosi u presudi ili rešenju kojim se postupak završava.

  • Izuzetak – Posebno rešenje o troškovima se donosi u sledećim slučajevima:
    • Nedostatak podataka o visini: Ako u trenutku završetka postupka nedostaju podaci o visini troškova, predsednik veća ili sudija pojedinac doneće posebno rešenje kada se podaci pribave. Zahtev za naknadu se može podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke.
    • Krivica pojedinih lica: Kada se odlučuje o troškovima nastalim krivicom određenog lica (osim o onima koje snose privatni tužilac i okrivljeni u odluci o glavnoj stvari), pri čemu o žalbi na ovo rešenje odlučuje vanpretresno veće.
    • Naknadno oslobađanje: Ako se nakon donete odluke o troškovima utvrdi potreba da se okrivljeni u celini ili delimično oslobodi te dužnosti (donosi predsednik veća).
    • Lažno prijavljivanje: Pravnosnažno osuđeno lice za ovo delo obavezuje se na predlog javnog tužioca odlukom vanpretresnog veća da snosi troškove nastale lažnom prijavom.

Određivanje subjekta koji definitivno snosi troškove

  • Opšte pravilo – Uspešnost optužbe:
    • Uspeh optužbe: Ako je okrivljeni oglašen krivim (osuđujuća presuda), on je dužan da naknadi troškove.
    • Neuspeh optužbe: Ako se donese oslobađajuća ili odbijajuća presuda, ili rešenje o obustavi postupka za dela koja se gone po službenoj dužnosti, troškovi padaju na teret budžetskih sredstava. Kod privatne tužbe, u slučaju neuspeha, troškove snosi privatni tužilac.
  • Pravila kod suokrivljenih:
    • Sud određuje koliki deo snosi svaki od njih. Ako to nije moguće, osuđuju se na solidarno snošenje troškova.
    • Paušalni iznos se uvek određuje za svakog okrivljenog posebno.
    • Ako je okrivljeni terećen za više dela, ne plaća troškove za dela za koja je oslobođen optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih.
  • Pravo na parnični postupak: Ako se donese odluka povoljna za okrivljenog, a njegov zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagradu branioca ne bude usvojen ili sud ne odluči u roku od tri meseca od podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac mogu svoja potraživanja ostvarivati u parničnom postupku protiv Republike Srbije.
  • Specifičnosti kod privatne tužbe i predloga oštećenog:
    • Ako privatna tužba propadne, privatni tužilac snosi troškove.
    • Izuzetak: Privatni tužilac neće snositi troškove ako je postupak obustavljen ili je doneta odbijajuća presuda usled smrti okrivljenog, ili zbog zastarelosti gonjenja koja se ne može pripisati njegovoj krivici.
    • U slučaju odustanka od privatne tužbe, stranke se mogu poravnati o troškovima. Više privatnih tužilaca snosi troškove solidarno.
    • Kod gonjenja po predlogu, oštećeni koji odustane od predloga snosi troškove, osim ako okrivljeni izričito izjavi da će ih sam snositi.

Posebni izuzeci i beneficije

  • Oslobađanje okrivljenog (Troškovi siromašnih):
    • Sud može okrivljenog u celini ili delimično osloboditi plaćanja troškova (osim nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca) ako bi time bilo dovedeno u pitanje njegovo izdržavanje ili izdržavanje lica koja je dužan da izdržava.
    • Ako je postavljen branilac okrivljenom (ili punomoćnik oštećenom kao tužiocu), a plaćanjem bi bilo ugroženo izdržavanje, nagrada i nužni izdaci branioca/punomoćnika se isplaćuju iz budžetskih sredstava.
  • Troškovi nastali sopstvenom krivicom:
    • Sva lica u postupku (okrivljeni, branilac, svedok, veštak, itd.) snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili pretresa i druge troškove koje su prouzrokovali svojom krivicom, bez obzira na krajnji ishod postupka.
  • Troškovi prevoda i tumačenja:
    • Ovi troškovi se nikada ne naplaćuju od lica koja su dužna da snose troškove, već uvek padaju na teret budžeta.
  • Troškovi u postupcima prema maloletnicima (čl. 79 ZM):
    • Maloletnik se može obavezati na plaćanje samo ako mu je izrečen maloletnički zatvor.
    • Ako mu je izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi padaju na teret budžeta.
    • Izuzetak: Ako maloletnik ima sopstvene prihode ili imovinu, sud može odrediti da ih sam plati iako mu je izrečena samo vaspitna mera ili je postupak obustavljen zbog nesvrsishodnosti gonjenja.

Podzakonsko regulisanje

  • Kako bi se obezbedila preciznost u utvrđivanju parametara i tarifa za visinu paušala i druge naknade, zakonodavac je preneo ovlašćenje na podzakonski nivo – Vlada Republike Srbije donosi potpuniji propis o naknadi troškova krivičnog postupka.

Predmet krivičnog postupka – glavni i sporedni predmeti

6. jula 2026.

Predmet krivičnog postupka predstavlja krug pitanja koja se rešavaju u krivičnom postupku i povodom kojih nadležni sud donosi odgovarajuće odluke.

U zavisnosti od karaktera tih pitanja, razlikuju se dve osnovne kategorije:

  1. Glavni predmet krivičnog postupka (causa criminalis).
  2. Sporedni predmeti krivičnog postupka (prethodna/prejudicijalna pitanja, imovinskopravni zahtev i troškovi postupka).

Glavni predmet krivičnog postupka (Causa Criminalis)

Glavni predmet krivičnog postupka odnosi se na krivično delo koje se stavlja na teret okrivljenom protiv koga se vodi postupak, zbog postojanja određenog procesno relevantnog stepena sumnje da je to delo učinio.

  • Ovaj predmet predstavlja osnovnu svrhu vođenja same procedure i ima apsolutni karakter primarnosti u odnosu na sva druga (sporedna) pitanja koja se mogu postaviti.

Bitni elementi / Uslovi – Prilikom određivanja pojma glavnog predmeta primenjuje se objektivno-subjektivni pojam krivičnog dela iz materijalnog krivičnog prava (čl. 14 st. 1 KZ), prema kojem krivično delo konstituišu sledeći elementi:

  • Predviđenost dela u zakonu (načelo zakonitosti / legaliteta);
  • Protivpravnost dela;
  • Krivica (sinonim za raniji pojam „vinost”) u odnosu na učinjeno delo.

Pravna priroda

  • Akcesornost sporednih predmeta: Pravna priroda glavnog predmeta je samostalna i primarna, dok su sporedni predmeti akcesorni jer njihovo postojanje i rešavanje direktno zavisi od glavnog predmeta.
  • Pravno-tehnički karakter: Tokom trajanja krivičnog postupka (pre pravosnažnosti presude), pojam „krivično delo” se koristi isključivo kao pravno-tehnički pojam kojim se ne prejudicira postojanje krivice okrivljenog.

Dejstva / Obaveze

  • Svrha i krajnji cilj: Osnovni cilj i dužnost suda u krivičnom postupku jeste utvrđivanje postojanja ili nepostojanja krivičnog dela koje je predmet optužbe i koje se stavlja na teret okrivljenom.
  • Procesno-odbrambena dejstva: Upotreba termina „krivično delo” tokom nezavršenog postupka mora se tretirati pažljivo kako se ne bi narušio procesni položaj okrivljenog pre nego što mu se krivica pravosnažno utvrdi.

Prestanak / Izuzeci i specifičnosti

  • Odsustvo konstitutivnih elemenata: Krivično delo (a samim tim i glavni predmet optužbe) neće postojati ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, čak i ako u stvarnosti postoje sva obeležja dela koja su zakonom određena (čl. 14 st. 2 KZ).
  • Gubitak samostalnosti krivične odgovornosti: S obzirom na to da je krivica (vinost) sastavni deo opšteg pojma krivičnog dela, krivična odgovornost više ne predstavlja samostalan element odlučivanja. Ako sud u postupku ustanovi da nema krivice okrivljenog, to automatski znači da ne postoji krivično delo.

Ratio Legis (Istorijski osvrt)

  • Ukidanje „društvene opasnosti”: Iz važećeg zakonodavstva izostavljen je raniji materijalni element „društvene opasnosti” (koji je bio unet po uzoru na nekadašnje sovjetsko pravo). Pošto je ovaj element bio čisto deklarativne prirode, njegovo uklanjanje pojednostavilo je krivičnopravnu dogmatiku i procesno odlučivanje o postojanju dela.

Sporedni predmeti krivičnog postupka

U sporedne predmete krivičnog postupka spadaju tri grupe pitanja:

  • Prejudicijalna (prethodna) pitanja;
  • Imovinskopravni zahtev;
  • Troškovi nastali u krivičnom postupku ili povodom njega.

Klasifikacija prema obaveznosti rešavanja (Uslovi)

  • Fakultativni sporedni predmeti – o njima se ne mora obavezno odlučivati u svakom postupku:
    • Prethodna (prejudicijalna) pitanja (krivični sud se ne mora uvek susresti sa ovim pitanjima u toku postupka);
    • Imovinskopravni zahtev (ovlašćeno lice ne mora uvek podneti zahtev, a kod nekih krivičnih dela imovinska posledica uopšte i ne nastaje).
  • Obavezni sporedni predmeti – o njima se mora odlučiti u svakom postupku bez izuzetka:
    • Troškovi krivičnog postupka (sud je u svakom slučaju zakonski dužan da donese odgovarajuću odluku o troškovima).

Pravna priroda

  • Sporedni predmeti imaju izrazito akcesorni (zavisni) i adhezioni („priododati”) karakter. Njihovo pokretanje, postojanje i rešavanje uvek je uslovljeno i povezano sa glavnim krivičnim postupkom.

Prethodna (prejudicijalna) pitanja

Prethodno (prejudicijalno) pitanje je samostalno pravno pitanje za čije je rešavanje inače nadležan drugi državni organ (sud u nekom drugom postupku ili drugi državni organ), ali od čijeg rešavanja neposredno zavisi sama primena krivičnog zakona u konkretnoj krivičnoj stvari.

  • Ova pitanja moraju po svom karakteru biti pravne prirode; ona nikada ne mogu biti čisto činjenična pitanja (npr. utvrđivanje prava svojine na stvari kod krivičnog dela krađe ili drugih imovinskih delikata).

Uslovi za samostalno rešavanje – Krivični sud može samostalno raspraviti i rešiti prethodno pravno pitanje prema pravilima dokazivanja u krivičnom postupku isključivo pod uslovom da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  • Da primena krivičnog zakona zavisi od tog pravnog pitanja;
  • Da je za rešavanje tog pitanja inače nadležan drugi subjekt državne vlasti (bilo sud u nekom drugom postupku, bilo neki drugi državni organ);
  • Da rešenje tog pitanja od strane krivičnog suda ima ograničen procesnopravni efekat.

Pravna priroda i dejstvo odluke – Pravna dejstva rešavanja prethodnog pitanja razlikuju se u zavisnosti od toga ko donosi odluku:

  • Ograničeni procesnopravni efekat odluke krivičnog suda: Kada krivični sud sam reši prethodno pitanje, to rešenje ima dejstvo samo za krivični predmet koji taj sud raspravlja i o kojem donosi odluku. Ova odluka nema pravosnažno dejstvo van tog konkretnog krivičnog postupka.
  • Nezavisnost krivičnog suda (Neobaveznost odluka drugih organa): Ako je o prethodnom pitanju odluku već doneo nadležni sud u nekom drugom postupku ili neki drugi državni organ, ta odluka ne obavezuje (ne veže) krivični sud u pogledu njegove ocene o tome da li je učinjeno krivično delo. Krivični sud zadržava pravo na sopstvenu ocenu dokaza u pogledu glavnog predmeta.