• Rok predstavlja određeni vremenski razmak u okviru koga se određena krivičnoprocesna radnja mora, može ili ne sme preduzeti.
• Razlika između roka i ročišta: Za razliku od roka koji predstavlja vremenski razmak, ročište je danom i časom određeni konkretan momenat u kome pozvano lice treba da dođe organu postupka radi preduzimanja procesne radnje ili učestvovanja u njoj sa drugim licima.

KLASIFIKACIJA ROKOVA U KRIVIČNOM POSTUPKU

1. S obzirom na dejstvo i način funkcionisanja

• Peremptorni (finalni) rokovi: Rokovi u okviru kojih se određena krivičnoprocesna radnja može ili mora vršiti. Propuštanjem ovog roka gubi se pravo na preduzimanje radnje.
  • Primeri: Svi rokovi za izjavljivanje žalbe (žalbu protiv presude u opštem postupku stranka može podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude; opšti rok za žalbu protiv rešenja iznosi tri dana).
• Dilatorni rokovi: Rokovi u okviru kojih se određena radnja ne sme, odnosno ne može vršiti, a preduzimanju radnje se može pristupiti tek po njihovom isteku. Ovi rokovi su veoma retki u krivičnom postupku.
  • Primeri: Rok od tri meseca za donošenje sudske odluke o zahtevu za naknadu nužnih izdataka i nagrade branioca (kod oslobađajuće/odbijajuće presude ili obustave postupka) – tek nakon proteka ovog roka bez odluke suda, okrivljeni i branilac stiču pravo da potraživanje ostvaruju u parnici protiv Republike Srbije; rok od 30 dana u postupku zakonske rehabilitacije – tek ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u tom roku, osuđeni može tražiti donošenje rešenja od suda koji je u prvom stepenu izrekao presudu.

2. S obzirom na pravno-tehnički način utvrđivanja vremenskog razmaka

• Faktički rokovi: Određuju se tako što se njihov početak, završetak ili ukupno trajanje utvrđuju s obzirom na nastupanje određenog procesnog momenta.
  • Primeri: Protivtužba za krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi može se podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa; pritvor određen isključivo zbog opasnosti od dokazne opstrukcije (koluziona opasnost) traje samo dok se dokazi radi čijeg obezbeđenja je određen ne obezbede.
• Rokovi određeni u formalnim vremenskim jedinicama: Većina rokova u postupku se utvrđuje kroz precizne jedinice vremena:
  • U satima (npr. rok od najduže četiri časa za policijsko prikupljanje obaveštenja od građana);
  • U danima (npr. rok od tri dana za žalbu na rešenje; rok od 15 dana za žalbu na presudu);
  • U mesecima;
  • U godinama.

3. S obzirom na subjekte koji određuju rok

• Zakonski rokovi: Rokovi koje sam zakonodavac striktno propisuje u ZKP-u, bilo u formi konkretnih vremenskih jedinica ili kroz nastupanje određenog procesnog momenta. Najveći broj rokova u krivičnom postupku pripada ovoj kategoriji.
• Sudski rokovi: Rokovi koje određuje sam postupajući sud. Javljaju se u dva oblika:
  • Kada je sudu u potpunosti prepušteno da samostalno odredi rok (npr. rok u kome veštak mora dati svoj nalaz i mišljenje; rok koji sud određuje za pokretanje parnice nakon određivanja privremenih mera obezbeđenja imovinskopravnog zahteva).
  • Kada se sudu zakonom daje ovlašćenje da izmeni (produži ili skrati) trajanje nekog inače zakonom određenog roka.
• Pravila o promenljivosti rokova:
  • Opšte pravilo: Rokovi predviđeni ZKP-u ne mogu se produžiti, osim u slučajevima kada to sam Zakonik izričito dopušta.
  • Skraćivanje rokova: Ako je reč o zakonskom roku koji je ustanovljen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti isključivo pod uslovom da to okrivljeni zahteva pismeno ili usmeno na zapisnik pred sudom.

4. S obzirom na posledice koje nastupaju propuštanjem roka

• Instruktivni (ordinatorni, kominatorni) rokovi: Rokovi kojima se određuje poželjan, odnosno orijentacioni i potreban vremenski okvir za izvršenje određene radnje. Propuštanje ovog roka ne povlači stroge procesne sankcije i, što je ključno, njime se ne gubi pravo na preduzimanje te radnje.
  • Korisnici: Ovi rokovi se uglavnom odnose na državne organe (npr. većina rokova za postupanje javnog tužioca, rok u kome sud mora izraditi napisanu presudu).
• Prekluzivni rokovi: Rokovi čijim propuštanjem stranka gubi pravo na preduzimanje te krivičnoprocesne radnje (prekluzija). Peremptorni rokovi su po svojoj prirodi gotovo uvek prekluzivni.
  • Ublažavanje prekluzije: Prekluzivnost ne mora uvek biti apsolutna i ireverzibilna; u zakonom predviđenim slučajevima, štetne posledice propuštanja roka mogu se sanirati podnošenjem molbe za povraćaj u pređašnje stanje.

RAČUNANJE ROKOVA

Računanje roka podrazumeva utvrđivanje momenta njegovog početka i završetka, kao i ustanovljavanje ukupnog trajanja kako bi se utvrdila blagovremenost preduzete radnje. Primenjuje se isključivo kod rokova određenih u formalnim vremenskim jedinicama (kod faktičkih rokova se samo konstatuje nastupanje procesnog momenta).

1. Početak toka roka

• Opšti princip: Rok počinje da teče od nastupanja zakonom predviđenog događaja (kod zakonskih rokova) ili od momenta koji je odredio sud (kod sudskih rokova).
• Pravilo o neuračunavanju „načetog“ dana ili sata: U rok se nikada ne uračunava onaj sat ili dan u koji pada događaj od koga rok treba da počne (npr. dan kada je izvršeno dostavljanje odluke ili saopštenje), već rok počinje da teče od prvog narednog sata odnosno dana. Vreme koje preostane u okviru tog „načetog“ dana ili sata može biti faktički iskorišćeno za preduzimanje radnje, ali se pravno ne računa u rok.
• Razlike u računaju formalno sličnih rokova:
  • Rok od jednog dana vs. rok od 24 časa: Kod roka od jednog dana lice može faktički imati na raspolaganju skoro 48 časova (zbog pravila o neuračunavanju dana dostave), dok kod roka od 24 časa to vreme može iznositi najviše nepunih 25 sati.
  • Rok od mesec dana vs. rok od 30 dana: Ovi rokovi nisu procesno identični jer se mesec računa po kalendarskom vremenu, a ne kao fiksni skup od 30 dana. Kod rokova u mesecima/godinama, dan događaja se ne računa, a rok počinje prvog narednog dana.

2. Završetak toka roka

• Završni trenutak: Rokovi određeni u satima završavaju se istekom poslednjeg punog sata, dok se rokovi određeni u danima završavaju u ponoć (24:00) poslednjeg dana.
• Završetak kod kalendarskog računanja (meseci i godine): Rokovi određeni u mesecima ili godinama završavaju se istekom onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo.
  • Izuzetak: Ako takvog dana nema u poslednjem kalendarskom mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca (npr. rok od mesec dana koji počinje 30. januara ističe 28. ili 29. februara, u zavisnosti od toga da li je godina prestupna).
• Pravilo o neradnim danima: Ukoliko poslednji dan roka pada na državni praznik, u subotu, nedelju ili u bilo koji drugi dan kada nadležni državni organ ne radi, rok ne ističe tog dana, već se produžava i ističe tek protekom prvog narednog radnog dana.

3. Predaja podnesaka i davanje izjava u roku

• Neposredna predaja: Smatra se da je izjava ili podnesak predat u roku ako je pre njegovog isteka predat licu ili organu koji je zakonski ovlašćen da ga primi.
• Predaja preko pošte: Ako se podnesak ili izjava šalje pošti preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje organu kome je upućena (rok je uspešno očuvan samim činom predaje pošti).
• Vojna pošta: U mestima gde ne postoji redovna pošta, predaja podneska vojnoj pošti smatra se i izjednačava sa predajom redovnoj pošti putem preporučene pošiljke.