I. MATERIJALNOPRAVNI PRINCIPI I PREDMET RASPRAVLJANJA
1. Principi na kojima počiva državinski postupak
Državinski postupak predstavlja poseban parnični postupak za zaštitu faktičke vlasti koji počiva na dva osnovna principa, a koji ujedno opredeljuju njegove suštinske karakteristike:
- Princip raspravljanja isključivo faktičkih pitanja: U postupku se raspravljaju isključivo faktička pitanja, dok je raspravljanje o pravnim pitanjima strogo isključeno. Izuzetak od ovog principa dopušten je isključivo prilikom isticanja prigovora da petitorijum apsorbuje posesorijum.
- Princip zaštite svake državine bez obzira na kvalitet: Državinska zaštita pruža se svakoj državini nezavisno od njenog kvaliteta, što znači da zaštitu uživaju zakoniti i nezakoniti, savesni i nesavesni držaoci. Izuzetak postoji isključivo kod isticanja prigovora manljivosti državine prema licu od koga je stvar oduzeta silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
2. Predmet dokazivanja i isključenje pravnih pitanja
Predmet dokazivanja u parnici povodom smetanja poseda sveden je isključivo na faktičke okolnosti. Sud utvrđuje da li je tužilac bio u prethodnoj mirnoj državini i da li je tuženi preduzeo radnju neovlašćenog oduzimanja ili uznemiravanja državine.
- Isključenje raspravljanja o pravu: Sud ne raspravlja o postojanju prava na državinu, o punovažnosti pravnog osnova, niti o zakonitosti i savesnosti poseda.
- Zabrana ulaženja u pravne odnose kod posredne i sudržavine: Posredni držalac uživa zaštitu prema neposrednom držaocu, kao i sudržaoci u međusobnim odnosima, samo ako je čin smetanja moguće dokazati bez ulaženja u njihove unutrašnje pravne odnose.
- Provizornost i brzina zaštite: Zbog nerešavanja o samom subjektivnom pravu, postupak je brz i hitan, ali ima isključivo provizoran karakter, jer se konačno pravno uređenje postiže tek u petitornoj parnici.
II. PROCESNE SPECIFIČNOSTI I NAČELO HITNOSTI
1. Zakonsko uređenje i supsidijarna primena
Postupak za zaštitu državine u procesnom pravu normiran je kao poseban parnični postupak. Za sva procesna pitanja koja nisu izričito uređena posebnim pravilima ovog postupka propisana je shodna primena opštih odredaba parničnog postupka.
2. Načelo hitnosti i zakonska skraćenja postupka
Državinski spor odvija se po načelu hitnosti radi brzog uspostavljanja zatečenog faktičkog stanja i sprečavanja samovlašća. Radi realizacije ovog načela zakonodavac predviđa niz procesnih skraćenja:
- Izostanak odgovora na tužbu i pripremnog ročišta: U parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe o odgovoru na tužbu niti se zakazuje pripremno ročište.
- Presuđenje zbog izostanka: Sud je ovlašćen da donese rešenje o zaštiti državine zbog samog izostanka tuženog sa glavne rasprave.
- Određivanje privremene mere: Sud može po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremenu meru radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja, sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.
- Kratak rok za žalbu i suspenzivno dejstvo: Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana, pri čemu sud iz opravdanih razloga može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
- Isključenje i ograničenje vanrednih pravnih lekova: Protiv pravnosnažnog rešenja revizija je apsolutno nedozvoljena, dok je ponavljanje postupka dopušteno u prekluzivnom roku od 30 dana od pravnosnažnosti isključivo iz tri taksativno predviđena zakonska razloga.
- Kratak rok za predlog za izvršenje: Ako tuženi ne postupi dobrovoljno, tužilac može zahtevati prinudno izvršenje isključivo u prekluzivnom roku od 30 dana od proteka paricionog roka.
III. KARAKTER SUDSKE ODLUKE I PONOVNO SMETANJE
1. Kondemnatorni karakter odluke i zabrana deklarativne zaštite
Odluka u državinskom sporu uvek se donosi u formi rešenja kondemnatornog karaktera kojim se tuženom nalaže uspostavljanje pređašnjeg stanja ili uzdržavanje od daljeg uznemiravanja, uz određivanje paricionog roka za dobrovoljno ispunjenje.
- Nemogućnost donošenja čisto deklarativnog rešenja: Ako se tuženom ne može naložiti uspostavljanje pređašnjeg stanja (npr. posečeno drveće ili srušena baraka) niti izreći zabrana daljeg smetanja, sud ne može doneti rešenje kojim se samo utvrđuje da je smetanje izvršeno, već mora odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan.
- Položaj zahteva za naknadu štete: U takvim okolnostima oštećenom držaocu preostaje jedino tužba za naknadu štete. Državinski zahtev i zahtev za naknadu štete ne mogu se procesno kumulirati u istom postupku, ali se nakon okončanja državinskog postupka može voditi samostalna parnica za naknadu nastale štete.
2. Pravna zaštita u slučaju ponovljenog smetanja
Kada tuženi nakon sprovedenog pravnosnažnog rešenja o zaštiti državine ponovo izvrši istovetno smetanje koje se suštinski ne razlikuje od ranijeg, nije potrebno pokretati novu posesornu parnicu.
- Novo rešenje o izvršenju na osnovu iste isprave: Sud na predlog izvršnog poverioca, na osnovu već postojeće izvršne isprave, donosi novo rešenje o izvršenju kojim nalaže povraćaj stvari u državinu.
- Izricanje novčane kazne: Izvršnom dužniku se istovremeno izriče novčana kazna po pravilima izvršnog postupka o povredi obaveze na nečinjenje.
- Rok za predlog: Predlog za izvršenje povodom ponovljenog smetanja može se podneti u istovetnim subjektivnim i objektivnim rokovima koji važe za podnošenje posesorne tužbe.
