I. POJAM, PRAVNA PRIRODA I MOMENAT STICANJA
1. Definicija i proces dematerijalizacije državine
Državina naslednika predstavlja zakonski oblik državine koji se svim naslednicima priznaje u trenutku smrti ostavioca na svim stvarima iz zaostavštine koje je ostavilac imao u državini, bez obzira na to da li je faktička vlast naslednika stvarno uspostavljena ili nije. Uvođenjem ovog instituta vrši se dematerijalizacija pojma državine, jer se status držaoca priznaje bez postojanja neposrednog fizičkog kontakta sa stvarima, čime se stvara takozvana idealna državina sa fingiranom faktičkom vlašću.
- Krug lica koja stiču državinu: Položaj držaoca istovremeno stiču svi zakonski i zaveštajni naslednici.
- Ravnopravnost naslednika nezavisno od fizičke lokacije: Državinu naslednika na stvarima iz zaostavštine u istom momentu stiče kako naslednik koji je živeo u zajednici sa ostaviocem i faktički koristio stvari, tako i naslednik koji sa njim nije živeo niti je ikada imao mogućnost da vrši faktičku vlast.
2. Obim i granice nastanka nasledničke državine
Naslednička državina ne prelazi automatski na celokupnu imovinu koja je pripadala ostaviocu, već je njeno konstituisanje ograničeno strogim materijalnopravnim uslovima.
- Uslovi za nastanak državine naslednika:
- Državina nastaje isključivo na stvarima koje su za života ostavioca bile u njegovoj neposrednoj ili posrednoj državini.
- Državina nastaje samo na stvarima koje sačinjavaju predmet zaostavštine.
- Isključenje državine kod stvari u posedu uzurpatora: Ukoliko se stvar u momentu smrti ostavioca nalazila kod trećeg lica bez pravnog osnova, poput lopova ili uzurpatora, naslednicima se ne priznaje državina, budući da je sam ostavilac već bio lišen faktičke vlasti.
II. PRAVNI RAZLOZI USTANOVLJENJA I PRAVNA PRIRODA
1. Otklanjanje praznine u posesornoj zaštiti
Institut fingirane državine naslednika ustanovljen je iz razloga praktične celishodnosti kako bi se sprečio nastanak pravne praznine u državinskoj zaštiti u prelaznom periodu od smrti ostavioca do faktičkog preuzimanja stvari od strane naslednika. Zakonodavac je svesno odstupio od krutog pravila da se nasledniku bez faktičke vlasti pruža isključivo petitorna zaštita, te je dozvolio pribavljanje poseda bez neposrednog akta aprehenzije.
2. Sukcesija pravnih dejstava, a ne fizičke vlasti
Kada pozitivnopravne norme propisuju da državina prelazi na naslednike, pravna teorija naglašava da predmet sukcesije nije faktička vlast kao realna životna pojava, već pravna dejstva koja su bila neraskidivo povezana sa faktičkom vlašću koja je postojala u momentu ostaviočeve smrti.
III. PRAVNA DEJSTVA DRŽAVINE NASLEDNIKA
1. Posesorna zaštita naslednika
Prvo osnovno dejstvo nasledničke državine ogleda se u pravu na punu državinsku zaštitu u vremenskom rasponu od trenutka smrti ostavioca pa do pravosnažne deobe zaostavštine. Pravo na zaštitu pripada nasledniku pod uslovom da bi i sam ostavilac u konkretnom slučaju imao pravo na državinsku zaštitu.
- Zaštita prema trećim licima: Svi naslednici imaju ovlašćenje da podnesu posesornu tužbu protiv trećih lica koja su izvršila radnju oduzimanja ili smetanja državine.
- Zaštita među sanaslednicima: Naslednik koji ima samo idealnu državinu uživa zaštitu prema ostalim naslednicima koji su živeli sa ostaviocem, ukoliko ga oni samovlasno onemogućavaju u uspostavljanju faktičke sudržavine na stvarima iz zaostavštine.
- Vremenski aspekt smetanja: Pravo na zaštitu pripada nasledniku bez obzira na to da li je smetanje nastupilo pre ili posle smrti ostavioca.
- Gubitak prava: Naslednik nepovratno gubi pravo na državinsku zaštitu momentom davanja izjave o odricanju od nasleđa.
- Razgraničenje položaja legatara: Za razliku od univerzalnih sukcesora, isporučoprimac ne stiče idealnu državinu, već pravo na državinsku zaštitu dobija tek onog trenutka kada mu stvar koja čini predmet isporuke bude faktički predata u neposrednu državinu.
2. Kontinuitet u državini i akcesija rokova za održaj
Drugo kapitalno dejstvo sastoji se u obezbeđivanju neprekidnog pravnog kontinuiteta, pri čemu se državina naslednika kvalifikuje kao uzukapiona državina podobna za sticanje prava svojine održajem.
- Uračunavanje vremena prethodnika: Naslednička državina omogućava priračunavanje vremena održaja ostavioca u korist naslednika, bez obzira na to da li naslednik poseduje realnu fizičku vlast ili isključivo idealnu državinu.
- Priroda i domašaj održaja: Pošto se u ovom slučaju radi o svojinskoj državini, pravila o akcesiji rokova punovažno se primenjuju kako na održaj prava svojine na stvarima, tako i na održaj prava stvarne službenosti.
